Književne novine

»ONIU

A · KRENUŠE ČAROBNOM OTOKU..

(Tamo (Djeca, ŽIVOTIMJR i GPVDMH Malomi ŽIVE u VJeČMOMD DPijateljStVW|

AMORISOV »QOrveni

BB balon«, opet triumf u Kanu poslije »Bijele grivc«, pobjeda poezije u filmu, jedanput crno-bijele, prVi put u koloru. Da bi nam razvio fanfaziju, novi kupac čarobnih Krijesnica., iskra, zvijezda, sijalica„' girlanda, balona i girlanda balona nal jerao je poeziju da iziđe iz korica knjiga ı pređe na film sko platno, da stane pred mi lionske gledaoce "i postane pqesia pauperum., To uporno fraganje za novim područjem ljepote. još Jedno. novo. zračenje limijerovskog svijetla · (u početiku biješe lumiećčre!) samo je naslavak i današnja kulminacija najvrijednijeg u Tilmu: onih kratkih pantljika koje su raz micalce granice vizuelnog svijeta i kojima su se. kao krmače, hranile bezbrojne seTijske filmske blebetuše: fil movi-pantljičare, filmovitrakavice. Pilmovi-stripovi standardne proizvodnje. Dva deset i sedam metana (Jer je loliko svega moglo da sliahe pantljike u kazeti) imali su prostora 1 vremena prvi Limijerovi vozovi da uđu u sta micu, radnici da iziđu iz Jfabrike, bebe da doučkuju i polivači da budu poliveni i otada do danas, neprestano, :fraje uporno traganje za ljepotom u filmskom vrenienu i prostoru koji se šiti i produbljuje, ali, uvijek u okvivu· Traganje zanmesenjaka, koji su — kao'Flaherti — do kraja života» ostali, siroma-– si, jer su u osamnaest Wilometara snimljene · pantljike uzimali samo onu u kojoj su našli »Nanukać~i od sto hiljada metara, naslikanih u petnaest mjeseci rađa u Ljujzijani. samo one: koji su otkrivali nmađenu ljubav prema. čovjeku :Foldiož jie lijenu vjeru u. :čovječanstvo. Sta'og, dobrog oca dokumentarnog filma nisu moBli da seriziraju:i:standardiziraju dolari Standard Oj isto kao što. je — stojeći avangardi novih ljepota a

Dziga Veriov ao sa svojom;

~“:

vlastitom. do apsurda dove-

denom. teorijom o. apsoluti- ı

zmu objektiva kamere i mon taže. Ti zaneseni i beskompromisni »lovcix, slika«,· naimoderniji i najdemokraiskiji Avrgonauli bili su oduševljeni svakim otkrićem na putu ka novoj liepofi: bilo da. se. ıadilo o fehničkom pronalasku. bilo o olkrivanju skrivenih pvizora životne radosti i sjete koja može da se sasleda samo kamerom. tom bprotezom za slijepe kraj #dravih očiju, Kako mora da dostan za sve mas. da lamorisovske, bio ,imijerov Teporfer Promiop,.kad ie vozeći se sondolom došao na ideju, da kameru stavi u čamac i snimi vožnju nepoln'et nih kućas=na obali. 'ebalo je samo obrnuti stvar — voziti kameru — pa da dođemo do današnjeg travelinga! A Joris TIvems, kao olovo +teškom kapljom kiše koja klizi po staklu (uvećana i ofeščana objektivom kamere), pomogao nam je da, uslovnim refleksom. bez kamere. daleko intenzivnije doživimo sva ka kišu u svom životu. Obogalila nas je kamera i razvila mam — uho, kadi smo, zajedno sa slikom. u Grirsonovoj školi naučili da slike

Iialijani, kako nam sli-

Dva khadyvna iz novog poelskogs

prailimo sustinom ulova. Bio je umoran Zan Penleve kao i sam Misje Ipokamp. morski Wonjic. kad' je uspio da poslije trideset i šest sali neprekidnog snimanja uhvanfi na filmskoj traci porod 1ih čudnih monskih bica koja se rađaju iz ul'obe#+— mužj ! Bio je fizički umoran kao i sam gosn mužjak o kom je riječ ali — vjerovalno -—— isto” onako radostan kao i publika kad je prvi put sledala L,jmijenoV film · spoljnjeg »tempa i akcije«, Jurnmjave i poljere. u kome jedan lažni invalid počinje*da srabi objema' nogama da bi pobjegao

Paslenl junak

s reli; i glavi

KWedheujev lilma

GRNO-BELI KOMENTARI

tilma

Lamozris

PO VOA NAVALI

Albera Lamarisa »Cryvemi balon«

pred policajcem. Kakva traga!

Dosadilo bi nam okyeltanje bubnjeva filmskom, 1irakom, kad,bi se kao na budističkoj vodenici — svake godine na njima izmolilo tri hiljade Wonvencionalnih "anih filmova, kad ne bi bilo Lamorisa, direktnog po-

tomka avangarde filmske lje

bDo-

ig-

pote i poezije. »Otkrivanje svijela, istraživačka djelatnost — 1o je slrastveni dio živola za jednog lilmskog čovjeka«, — rekao je Roberi Plaher1ii, taj Zap-Zak Ruso

posvećen SVOJOJ Čovjek-priro-

[ilma., životnoj

saV {emi

iz »Bele grive), balon«

(pozna »Orvemi

~ Nov kriterij u Veneciji

puno nezgoda u medunarodnim filmskim

U tiraženju novih puteva ka podizanju umet ničkog nivoa, ugleda i svelskog značaja SVOM venecijanskog feslivala

Žu vesti preko mora, 0vog puta nameravaju da naprave čitavu revoluciju u načinu prihva-

| može dovesti (do podbacivanja festivala sa sgic dišta umelnosti... I iako, da bi obezbedila u

Venec Lhazivanje filmova koji nešio »znače« u filmskoj umelinosti u prolekloj godini, uprava festivala u Ve-

doneli

odnosima skoro sve ji ove jeseni prisamo omil

filmsku

jima „Je

da«. Grirson je lemuiu razvio u »Covjek-ljudsko društvo, t|. u »čovjek-priroda koju je čovjek sam stvorio«, a Lamo ris nas uvodi u novo područje: »čovjek-duhovna priroda koji je sam stvorio«, »Bijela grivas i kako čujemo »Orveni balon«, io su dokumenli poezije. Oporuka prvog filmskog estetičara Rićota Kanuda, integralnog romanskog čovjeka (Francuza talijansko->Spanjolskos DOorekla), strastyenog misionara poezije filma: — opet je nhašla one koji će je ostvarili. Avangarda u Francuskoj hijela Je da prodre do lilmske poezije snimajući Bodlerovu liriku (Zermen Dilak Poziv na putovanje«). ili Totografskim razmekšavanjem kadra u prozračno re-

noarovsko platno (Man Reli Motska zvijezda«). Ali

poezija »Bijele grive« Albera Lamorisa nije više ilustriranje tuče liike, oponašanje tuđe poezije: 'To je poezija sama. Njeno traganje u filmu nije, dakle Sizifov posao, koji su — uoštalom — prije 1rideset i avije godine, na samom pragu franeuske Avan garde, u svom »Mehaničkom baletu« Feman leže i Dadli Marfi tako »čisto Tilmski« prikazali. u sceni u kojoj se jedna žena nepreslano penje uz beskrajno stepenište, na taj način šlo se isli 1aj kadar ponavlja mehanički neumoljivo ravno petnaest pula za redom.

Pa ako je olkrivanje ljepo

ie filmskim sredstvima doista Sizilov posao, onda je film: umjetnost već toliko

razvila. svoj jezik da to vlastitim riječima može i da izvazi! Rekao nam .je to Alber Lamoris kraju ' »Bijele grive«, vodeći nas čarobnom otoku »gdje djeca i životinie žive u vječitom ptrijateljstvu«, gdje šareni pajaci smi ješno kolutaju očima od steće što smo isti kao i oni i gdje nas crveni baloni čine vazdušastima. i bestjelesno lakim.

Vicko Raspor

še

kojoj

boje Pariza. „Bn“ je

izmešao u Jednom

lizatora »Bele grive«, nagrađene sa »Gran pri«

u Kanu 1953.

„Crva4ui MDalon'" dug Je 95% melara i lIraJe 965 mi nula. U čitavom dijalogm ima samo Tri rećenicće, bez ikakyog drugog Nhomenftara, Lamoris, koji mije smimao mi jedan lilm posle „Bele grive", posvelio e

studiji boja i pokušao mw ovome filmu da oslyarı bla-

islocnjačku priča,

ostrva MWamarge. „Crveni balon" je priča o se irealno spaja sa rcalnosću., svoje glumee »a prolaznieima i

malo poznatom MWra,ju

/Ootpani

scenazto didma

Jednog dana, idući u školu jedno batrlsko dete nailazi na balon ispunjen gasom i:gakačen ža ulični fenjer.

Balon i dete postaju prijatelji.i balon prali svuda svog mladog gospodara, ma da nije vezan,.kao kakvo malo pseto.

Ali balon je neposlušan. U školi ı u crkvi izaziva skandale.

Mangupi iz predgrada kradu neobični balon. Dete ga oslobada od mangupa, ali ovi napadaju ponovo i uništavaju balon.

Na lo se svi pariski baloni pobune i odvode dete na nebo.

(O bponž

balon“

Prvi film u boji Albera Lamorisa, autora i rca=

„Bela

Pariza,

prica sa

Parizu, u

griva"

Zato je Liumoris

smi film

be uefa aaa aff fero oei audi i ad df a ae uff ato a ae ee aaa i ya ad ao ted a a o of a ai ee ese

FKSPERIMENTI U ENGLESKOJ

DĐeea se

(Nastavak 8 Njegov koji iznad Vigoova »A propos de

va«

ru “dvojici

devele siranme) nja »Zemlja snostavljaju film krilićari

S gluvonemilh (Iz, filma »Zajedno« Lorence Maecčeti)

smehom luike koja se hanički. smeje a ceo film je praćen muz

su histeričnimi

mio

pračena

om iz muzičkih

Nice« snimljen je na Matr- automata koji sviraju za pet itekom zabavnom vašaru. „centi. Gorčina i snev Andersenov upravljeni su me

Krišom su snimljena prazna lica ljudi koji tražeći zabavu apatično jednog do drugog automala. Bezizrazna dečja lica bulje u gure, koje prikazuju muče-

pri-

miti ovo novotlarenje i da li -će pristali da šalju u, Veneciju baš

one lilmove koje festi-

se pojave Veneci.i.

Italije. Jer, zemlje na ra-

zne načine subvencioniraju svoju proizvodnju s lim u vezi imaju ra-. zne zvanične organe ko-

nacionalnu i i

lužnost da se

akti

valska uprava bude cenila kao dosiojne na platnu u Pitaju se, isto tako, koje je io telo' ili koji je to čovek koji je imao prilike da pre-

tumaraju od

„NeĆ koja fi-

užasne vošlane

ru ucesivovanja na lilm gleda celu svetsku lilni skim festivalima,

sku proizvodnju u minuloj sodini i da o nju. da ocenu. izdvajajući tom prilikom kao cmek dela (režije, glume, fotografije ild.) 12 umei ničkih i 12 dokumentiar nih filmova — koliko će biti svega prikazano na sledećoj »Mostra Cinematografia« u Veneciji. N.=P.

tanja lilmova za Tlesti- neciji će slali pozive brinu o toj proizvodmji

val u Veneciji. Odg0- samo onim” zemljama u njeno, celini, a pogo-

vorni činioci Bijenala čije filmove ona bude iovo organe kojima spa ; aaa došli su do zaključka da jyabrala za prikazivanje da u. dužnost da YrŠe A INICIJATIVU ehdosadašnji način — 5VA- na festivalu i io, nazna- selekciju filmova na- N eije a, Hilowsku pu ka zemlja sama odre- čujući konkreino o kom eionalne proizvodnje za blicistiko Dnušiva wo duje koji će film slati se filmu radi, bez ob- prikazivanje na veli- vinara Hryvafske održam „e

na feslival — nije do-

zira na želje ili interese

bar, jer zvanični Oorga- {e zemlje. skim

ni koji imaju nezahval- italijanska filmska jav kao što nu dužnost izbora »fe- nost ocenjuje ovaj bO- lalijanski stivalskih« "filmova, pri lez kao veoma smeo

izboru ·česlio ne misle ehksperiment, koji ima fa,ju, samo na ume{iničku sira svojih i dobrih i Joših mlje

nu lakvih filmova, što sirana, ali koji može

kim međunarodnim film manifestacijama su

govi se lim povodom pihako će sve 7ZCsveta, na dosadašnju procedu-

filmskili festivali. I- ra iz

filmski Nhru-

naviknute

novipara Zagreba, Beograda, Ljubljane i' Sarajeva, kom „je raspravljano o mizu profesionalnih problema. Monstalovano J, da Je fermiranje filmskih

21 o.m. u Zagrebu sastanak

i krilbea.,

sekoija

· Orgonizaciona vnost filmskih kritičara

udruzenjima | movimari Slovenije

rezuitnie,

pri iirvatske i

polica

zvalo dobre pa Je

se falvom worfilmskil pristupi iu

Feseno du

ganizoyvannju hriličara i publicista drugim republickim eenlrima, u prvom redu u Beogsradu. Na sastanku Je dalje odvreme film

Puli

luečeno da se ya

skog Teslivala wu odre

tor ove ošlre socijalne tužbe prošle godine je dobio

proliv ljudi koji ovu zabnvu primaju kao »zemlju snova

proliv onih koji su za

lakvo slanje odgovorni. Au-

OJ-

_oupu__A_Č+—__ZA7—„_AČA_–—N•CI_AI_=C(N—_= ru nu ___|___ _ PPPP—_-

Til publicisin.

Ži prvi Puadwi sastanak skili

"Tom prilikom će Vicko Mia

kritičara i

spor održati referat o „ju-

goslovensko, filmskoj wmel

nosli, a prof. Frane Bremk Wljuenim

o mekim problemi

Jugoslovenskog filmu.

celiri

Predvidđena su i lorelerala i

uredyvanja

fo: o prineipima filmskil

listovima

rubril tMira +. o drustvenoj aldtivfilmskih publiecist;ı KHieće), o problemiprolesionalnoxn u Mmašim Boglić

nosti (Marija

udruži

vanja film»kili

(Arsa

novim: Mlelanović) i o pilnmjimaxa filmske izdavačke de latnosti (VitWo Žiri Kritike, godine bili izabran Wkritičara m pulskom festivalu, objaviće svoje oceme zao mi bolji

Musek).,

koji će i

ove od

tilmslil N=

mom

senario i za mijbo-

lju režiju, wlwmu i hame-

ru u Jugoslovenskom lilmu,

kao i za miujbolji domaci

dokumentarni lilm,

( Iz tlma »Mama

: aVac MBarela Magsa

vol,

»'TPedi-bo,j« lo ne d

i Toni IMHičardsona) Oskara za film »Deca ·Čeivrika». Toni Ričardson, takode

filmski kriličar, i Karel Rajs autor velike studije. »Tehni-

ka filmske montaže«, načinili su film o džezu u Lo-

donu »Mama to ne dozvoljava«. Oni su prikazali londonskce »ledi-boje« (to je poJava koja · odgovara našim »Sralcigerima« sa Dušanovca) i male prodavačice u sim paličnom svetlu. Pre snimaka iz džez klubova u kojima linejdžeri« · troše . mladalačku energiju, film ih prikazuje kako napuštaju svoja radna mesta i kako se spremaju za polazak u klub. Postepeno autori filma poknazuju da su ti klubovi Kkotisna mesta gde omladina ima dobru priliku da izživi svoj temperament. "To je naročito dato u kontiraslu sa grupom koja je došla na pijanku u predgrađe, koja nikako ne uspeva da se pridruži „divljoj vedrini igrača« iz ovog kraja*grada, Posle pozitivhog zaključka o ovakvom načinu zabave savremene omladine film se zavrsava scenom koja Je nagoveštena u samom ~ 7„naslovu Filma.

Aulor trećeg filma je dv desetčetvorogodišnja ~ JaliJanka Lorenca Mace{i, studentkinja slikarsiva na londonskom univerzitetu. Ona Je radila u jednom resloranu dok Denis Porman nije

Pažnja Ppvizorima!

Sve uplale

i vršili isključivo ma tekući račun: 102-"-208, ADMINISTRACIJA: »WKnjiževne novi-

ne“, Beograd, Francuska „7. ——–— _——– e R---– -— "T--- RO

video njen amalerski film aden po Kalkinoj »Mea motlozi- i uz pomoć Lindgrena i drugih iz Odbora #a eksperimentalni {ilm, sivo io mogucnost lalentovanoj devojci da ndpravi film »Zajedno "To je film o dva sluvonema stanovaika Isi-| Enda. poetski film o agoniji usamljenosti. U završnoj 5) ni deca vredaju dva gluvonema Čoveka i rugaju im s, sve dok jedan ne padne U kanal. Jako je dan i u bl zini su policajac i mnogi prolaznici, čovek se davi jel ne može da viče u DOm0OG Drugi ostaje sam, detinjasMj osoba koja je uvek zavisili od svoga prijatelja. Kako Md on izdržali muke usamljen, slj?

U zajedničkoj izjavi TvOP| ci »Slobodnog filma« Sa šlavaju: Ovi filmovi načinjeni zajedno: nije bh čak ni ideje da se skupa pH kažu. Ali kada su se naši jedan pored drugoga. oseti smo u njima zajednički sta, Impvlicitno je u lom slavuV tovanje u slobodu. u važno običnih ljudi i u z čaj SVa kidašnjice«. .

Ostaje nam da sa simp lijama pričekamo na ulica ovih filmova rodenih u! voltu protiv olicijelnog 100 lizma savremene englešh filmske produkcije.

Dušan Makavejt

KNJIŽ NOVINE

evnošt, ujturu

list za knji

umielnost i

Direktor: e TANASIJM MULADINOVIĆ

Odzseovori urednik: RISTO TOŠOVIĆ Redakcioni edbor: wWwlo HBihalji Merin, || Matić, Radomir Konstani nović, 'Panasije MladenoVi Miodrag Pavlović, ik Raspor, Risto 'Tošović,

Dragoslav Adamović

Tebničko-umetnička opreMš

~ Šš : | i 6 Dragomir Dimitrijević List izdaje novinsko-irdt" vačko preduzeće »KnjižeVi! novine“, RDA KĆI Francuska 7, telefon 210

Cena pojedinom broju i 30, Godišnja pretplata Pd) 600, polugodišnja Din za inosfpanstvo dđvost List izlazi svake dTU nedelje. |||

Tiukcpisi se ne vraća] štampa , Novinskt- izdava preduzeće „BORBA“, 71 grad, Dečanska |