Književne novine

"vom u izgradnji

OV LUOARRIRURUGN RAJA 92 A. U

Godina VIL Nova seriju, br. 17 STO DODINA OD ROBENUJA STEVANA MORRANUJDM

III

MO NJITIŽ UV NO: STV U

BEOGRAD, 10 JUN 19965

LiVi RUKOVETI

GOVEK KOJI NAM JE PRUŽIO NASUŠNU MUZIKU

a je Stevan Mokranjac

jedan od najznačajni-

jih, najvecih i najzaslužnijih srpskih, a tako i jugoslovenskih, NWompozitora, lo se već odavno zna, Sad., u ovoj jubilarnoj godini jugoslovenske muzike, jubilarnoj 'jer proslavljamo 100-godišnjicu njegovog Ođenja, posmatrajući još Dbolje i pažljivije sve što je on učinio za razvoj jugoslovenske umetnosti i kulture, sve više se oseća da je Stevan Mokranjac po svom geniju ravan najvećim likovima srpske ·i jugoslovenske misli krajem 19-og i početkom 90-og veka. Pa ipak, u člancima (jer mi došada, nažalost, još nemamo nijednu monografiju o životu i radu ovog našeg velikana) pisanim o delu + udelu njegonaše modere muzike, nisu još raščišćena mnoga gledišta i mije postignuta saglasnost čak ni u pitanjima koja bi, kao suštinska, frebalo da budu prva rešavana, i Ycšena. Takvo .je bitanje: šta je kod Mokranjca najvažnije | najbitnije? Ili: koja ie MoWranjčeva delatnost, od mno~

gobrojnijih delatnosti na skoro svim područjima srpskog muzičkog života, od

80-tih godina do Pryog svetskop rata, jmala ma ceo docniji razvoj naše muzike? . „ U svojoj opsežnoj studiji o „Umetničkoj ličnosti Stevama Mokranjea”, Miloje Milojević — tada veoma ' u– gledan. muzičar i kritičar posle opširnih, negde i profesor'siti pedantnih azma tranja, i posle opštih, načelnih. a katkađ i usko dogmatičkih zaključivanja, došao je do zaklučka. dosta jasmog i pored sve uvijenosti, i izvijenosti, formulacija, da su. kad uporedimo iri područja Mokranjčeve muzičke= đelatnosti: kompozitorsku, pedagošku i oganizatorsku, i. pored svih lepih utešnih reči za Mokranjca-kompozi"tora, stvaraoca Rukoveti, ipak važniji Mokranjac-pedagog i Mokranjac-organizaTor. profesor i osnivač prve muzičke škole kod nas.

U svom drugom napišu oci dvanaest glava i ne manje

neprestano mu

kav je.

OE. najveće, , presudno i odlučno dejstvo

Ko danas mnoso mari za pisce, koji slikaju onsj život čija nam slika pritiska mre-, žnjače svaki dan, lišavajući nas onjh lepota koje su nam obećane u detinjstvu. S njima još uvek to ne govori u oči, pošto raju obziri, ako ni zbog čega a ono da pokažu postojanje vitalne opreznosti i kod onih kol' smelo kritikuju, mada se u njima, i pored 107 ga. primetno komeša revolt izazvan, između ostalog, i neprestanim vrzmanjem poznanika i njihovim sračunatim, ali površnim opipavanjem oko sebe.

Usamljeni aje najviše humanosti, za svel. Oni pak koji žive s ljudima misleći o svim njihovim postupcima nekompropnisno. neodoljivo žele da pobegnu od njega što dalje, jet mnoge stvari shvataju ne kao nužnost ljudskog egzistiranja, već kao prokletstvo, Čovekove ograničenosti koje oni nisu dužni da trpe ili tolerišu. Takvo bekstvo pisac realizuje stvaranjem novog zavičaja, ili se stvaralačkim sećanjem vraća detinjstvu. Naravno, ono ne mora da bude samo nežno buđdenje u prijatnoj mekoti iluzija. nego i mogućnost da se na njegovim lemeljima sagradi jedan nov svet dinamičkih misli i slika. Sveko čitanje pretstavlja obilazak i upoznavanje 10E sveta ali nikako saznavanje njega do kva> ja. kako su mnogi, obmanufi trađicionaln:m vašpitavanjem. skloni da tyrvde, Međutim, iako/

Tečima 'i

“delikatno pitanje, u 'delisatnije šlo, se dosada, u mas imalo. vrlo malo okh ža

Stevan

od trije:et i šesi strana leksta, pisac u početku svake svoje misli hvali Mokranjca koliko same može, izražavajući svoje pohvale tromutim efektnim-~:obrtima tada.“ omiljenog Stild, da, bi odmah zaftim,,u novoj nečenici, nekad sa. jednim '.;ali”, a ndkad” j sa ili” „istina, trudeći se da to bude sa pu-

mo obzira i takta, sve le ra>

nije pohvale sveo na” beznažajnu meru, Evo najtipičnijeg: primera ovoga. načina.

i se zapitao, koji je Mo'Ktanjac najvažniji, kompozitor, pedagog ili .organiža~-

tor, i ovako odgovara. „Vrlo toliko

ćeloga. Mokranjca, te posloji jako ukorenjeno uverenje da je Slevan Mokranjac prce svega i iznad svega kompozito,” A nastavlja, pivo, Ovako: „To uverenje; nije ;bo+ grešno, ni najmanje”, Ali, evo naslavka: „ili. ono Je pogrešno u toliko što se njime daje u.umetničkoj, ličnosti Stevana Mokranjca naročita

'ROOSTOJI jedam frenutak.kod čilaoca kad se ceo probuđen interes, uperen prema piscu kome se približava, može formu-

lisati jednom jedinom rečenicom. Ona Je sa-

žeta u patetičnom pitanju o obećanoj zemlji

i mestu u njoj gde bi mogao da ode sa SsVim

svojim očuvanim iluzijama, :

ovaj bliski svet. koji se komeša oko njesša, naznačava kako njegovog prisustva da izgleda onakav ka-

jer ovaj svel,

bez

može i

Ali se

banalnih

kazuje

teraturi Jeste, pok krajina.

: Viljem Pokner, jedan od majvećih 'živih pisaca na svetu, jedan je od najregionalnijih Wknjiževnika, bar u svojim majvecim delima. Možda zato što smo daleko od njegove {arme, gde on godinama ovaploćuje svoj autentični revolt, mi ga zamišljamo, zajedno sa njegovom 'tvarmošću, onako Kako nam najbolje ogdovara. Da bi sačuvao naše ilužije, Fokne?r ., je stvorio novu oblast. Nije teško, prepoznati u' njoj državu Misišipi, jedne od. hajzabačenijih pokrajina na jugu Američkih Država. Ali 1a ponovno stvorena zemlja u koju možemo da uđemo bez vulgarnog priljagša porelacijama, kada je inlegritet naučne i umetničke misli doživeo svoj pun procvat na bazi ujedinjenja protivurečnih ali zakonitih ideja; ne može da geografskim i psihološkim ierenima, već jednom »uskom~, regionalnom svetu u kome otkriva ili od koga stvara mit. dalekih strana često se pretetuje i poput onog čoveka sanjara koj, slojeći na uzvišici, gleda u daljinu, pokazuje na nju prstom i govori: »Pamo je'bolie, tamo sede nisam ja, događaju. se one. velike stvari , koje uzalucmo tražim u svojim svakodnev'im sibimm poslovima; ftamo,'u onom plavetnilu ćeka me neko bez koša mi je teško«,

pripada opštim.

U sagledavanju

Mokranjac

prevaša. Jednom elementu njegove. umetničke snage na vidnu štetu dva druga elementa.,..” Sav Mokranjčev kompogzitorski „rad„zjakov | bio. dopušta ovaj maš pisac, 'Sinierešanfan” ipak za, njega ne žmači posve originalno wmelničko stvaranje”. Pisac priznaje da.je Mokranjac bio „pesnička' priroda” pa i „inspirisan”;. on se pred Mokraničevom' uspomenom „,zahvalno i duboko” klanja i njegov „pietet je za umetni čku ličnost Stevana St. Mokranjca sa razlogom boeskrajap. On veruje:-.u „iskru koja je sijala” u Mokraničevoj umetničkoj duši; za nju kaže i da je moćna, ali i dodaje::..al; moćna više da:zapali oduševljenje u đuši Mo-

kranjea idealiste, no da Za pali stvaralački genije u njemu”. O , Mokranjčevim

znanjima i veštinama, Kvili·čar .daje lepe ·ocene, :ali pored tih, uvek nekako oprezno i škrto, dcljenih pohvala (tehnička faktura MRukovelti je „sasvim ;ozbiljna”, Mokra uwjac „nije bio površan' po-

je ova činjenica manjeviše boznata i delic wilčno priznata, kritičari se, srećom me SVI, bave sumnjivom analizom po oveštalom principu šta je hteo pisac da kaže, Čilaoci se, a to su dobrim svojim delom svi oni koji pišu, vračaju opamo odakle su i wienjene ličnosti. Po mom mišljenju ova pro mena ni u om slučaju ne može. biti nega. tivna. Danas, kada se izzdržave u državu ulazi kao iz sobe u sobu, kada su sve Amerike: davno otkrivene, geogralski kuriozitet u lirajina i, to malo poznata po-

došli, ali

da. pisac u savremenim

adi

znavalac marodne muzike i muzičke tehnike") nalaze se i ovakve misli: da je Mokranjac „neumorno” radio”,

ali „na užem polju” komponujući svoje kompozicije

„nošen više poletom za kulturom akcijom, no gonjen vatrom genjjalne ijniuicije”. Odmah zatim on objašnjava da to ne znači da je bio bez intuicije;. Mokranjac je. nju imao, „samo ta intuicija nije bila ona...” i zatim dolaze opet iste ograde kao dosada, upoređujući našeg Mokranjca, ovde na Balkanu sa nje govim savremenicima. naprimer, sa Vagnerom, Listom! Sa pisščeve „apsolutne tačke 'gledišta” Mokranjac je bio „kompozitor više no umelnik-kompozitor, jako še ne· sumnjivo mora priznati da je Mokranjac bio izrazito muzikalna pripoda”. A sve to zapletemo i vijugavo zaključivanje potiče iz Uupor=nog apriornmo primljenog predubeđenja da Rukoveti, samo zato što su osnovane

na melodijama narodnih peosmoj trani)

Petar

(nastavak ma

Bingulac

VEĆE,

Nedavno je odyžana osnivačka skupština Kulturno-prosvetne

zajednice Srbije, Tim povodom obratili

se drugu Draži članu Izvršnog je na Osni-

koji

vačkoj skupštini izabran »a prvog pretsednika Zajednice, (da nam odgovori ma nekoliko pitanja, .

— Koji su osnovni zadaci Kulturno - prosvetne Zajednice? Bitna · karakteristika dosadašnjeg rada i razvoja

OV I ZAV ICAJI _— fako i mi selimo svu svoju ljubav u hnelš< pikanu daljinu, gde fantazij . liku i nasušnu zabludu da je tamo ono čega” smo lišeni. Kako smo samo. doživeli Džeferson. Videli smo: u tom gradu Južnjake izgubplemstva kako moftre nu Crnce i Jenkije, koji se vrzmaju unaokolo. sa mašiniziranog pometnju u aristrokratski mir Juga. Sagledali smo svu strahotu i sva poniženja naneta obojenim ljudima. Čuli smo samog PFoknera, u. kome su se probudili svi preci, kako poručuje kroz svoje junake: »Do sto đavola ša svim prljavim 'Severnjacima! Sta traže Jenki kuferaši u ovom kraju?« Druga je stvat kako bi izgledao naš sud o Foknerovim etičkim principima, o njegovoj što je važno za nas u ovom momentu jeste ubedljivost i autentičnost jedne literature koja je hašla svoje motive onde gde se ne stiču putevi misli i nauke. Da bi paradoks bio veći, toj literaturi su prvi briznali najv ski smisao oni umovi koji su se školo&ali u centrima kulturnih zbivanja. I zaista, ko nije prime1lio da se posle čitanja neodoljivog FPoknerovog štiva drukčije misli, voli. spava, jede. Dakle. da bismo zavoleli knjigu bpotrebnc ja da bude daleko od naš. Ova daljina ne mora. da se shvati hilometarski samo. "To je ona distanca koja neutrališe sve ono Što nosimo kao teret nesrećne i zaostale prošlosti i potpomaže da se maksimalno razvijaju one · ·klice koje nas upućuju ka velikoj svetlosti budućeg, čovečnijeg života. Potrebno je, izgleda, da knjiga bude ono što mi nismo, jev to je jedini način da se čitalac indentifikuje sa glavnim ili s nekim od glavnih junaka. Otkrivajući nove krajeve. pisac širokostu~+ đo nudj gostoprimstvo onim koji su bez zavičaja i kojima je tesno u jednom zavičaju.

kao iz- Jljena bogatstva i

prokletstvom

RULTURNO-PROSVETNA ZAJEDNICA ANGAŽOVANJE FI JAVNIH RWADNIMRA . O

Moskovški Univerzitet Poseta Pretsednika ita Sovjetskom Savezu „Je, pored ostalog, veliki polstrek za produbljivanje kulturnih veza između duzoslavyi,e i sovjetskog NKaveza, Petu i šestu stranu ovog broa,ja posvećujemao kao prilog jugoslovensko MknaltuPnoj saradnji, vYvelikanima ruske nosi,

soyv,jetsko, nekim književ-

—

OCERUJE SVIH RWULTUNIH n planu kulture | prosvete jestu —-širina.. Išlo se, u .pogledu munieže Kulturno-pro= svetnih društava.j uopšle u pogledu. rada na. prosvećivrvju, vrlo široko. 1 to.je naravno bilo potrebno i dobro, ali — došli smo u fazu kada se u prvi blan može i mora postaviti, pre. svega, borba za kvalitet. I to. kako strani)

(nastavak na& Osmoj

a gradi svoju Ve-

Severa, unoseci ,

ideologiji, Ono

filozoj-

Žika Lazić

M ET NOST TI

DIč OSŠST VENA

jovi TT NAOA

Cena 40 din.

POSLE SVETSKOM KONGRESA MRWEMLOGA U PALERMU PRAVO NACIJA NA ARHEOLOŠKE OBJEKTE

AINJENICA da mnogi ( narodi na tlu na kojima su se ranije raz

vijale pojedine kulture koje su bile zaboravljene ili čiji

„su ostaci „usled 'geoloskih i

drugih. promena postali zemljina utroba„, s .jedne strane, i pojava da mnogi od tih „aroda o čijoj se današnjoj teritoriji radi nisu imali dovoljno sredstava. niti razumovanja da. se „uključe. u

sistem arheoioskih otkrića, tako bogat u toku prošlog

veka, đovele su dolle da su n *O0di s Tazvijenijem kultu rom. u svojim ratnim. pohodima i kao gospodari Wolonijama nalazilj nove izvore bogatstva „u otkrivanju 'i odnošenju arheološkog blaga, na zauzeloj ili koloniziranoj- teritoriji. To. je dovc]o do toga da se danas u mu-– zejima zemalja s imperijalisRČKON.. proš 'u nalazi ·Če-

sto mnogo više atheološkog

bsga 85 pojedinih teritorija

tero Što ga je ostalo na ck-

sploalisanoj teritoriji. Razvoj međunarodnih odnosa, pojam kulturnog blaga s teritovije jednog naroda i fomalna avnopravnost d.žava Covelo je do prekida prakse ovogo sistema ·kulturne eksploatacije. Skoro sv» dižave,u, svetu danas su

'proslasile zabranu izvoza, ar

heoloških „predmeta i kontrolu njihovog iskopavanja

il. ist'aživanja od strane dru država. Danas je to miihvaćčćen princip i među narodno pravo računa sa sistemom u kome se avheološko blago s teritorije jednog nazoda. ne može prenositi na teritoriju drugog naroda bez

Nekadašnji

Pelrovgrad

prethodne dozvole vlade na čijoj se teritoriji takvi objek ti nalaze. Bezuspešni su svi zahtevi opljačkanih naroda da im se

'vrati.ono štolje»od njih od~

Sedeća figura iz Prištine

nelo i što se već nalazi u kulturnim riznicama drugih naroda. Pravilo o restituciji i rapmlasmanu. uveđeno. posle Drugog svetskog rafa, ima pravnu važnost samo. u budućnosti. Ono što je već u „velikim zbirkama i mu zejuma, ijnosfrano.. porekla smatra se da legalno. ostaje i dalje tamg..gde 4| Pravo prioriteta domaće žave da vrši eksblostaciju arheoloskog blaga donaš se ne osporava, ali sve više pi formiranju osnovnih pravil» međunarodnog prava nije više predmet diskusije pravo da iskopine pripadaju ma

poznat,

će dr

vođu na čijoj se teritoriji nalaze i da je na tom narodu pravo da po mogućnosti sam vrši ili eventualno odobrava drugima iznalaženjc i skupljanje srheoloških pred mota.

No, danas se pojavljuje jedan novi viđ sukoba oko arheološkog plena između vel.sih država, razvijenijih i kulturnijih, i malih držnva na čijoj se ftoritoriji nalaze

ležišta arheološkog blaga. Nosioci današnje nauke o arheologiji, koji najčešće

pripadaju velikim narodima, smatraju da prheloško blago nije nikakva zlatna rezerva terforijalne države, koja mo že ali ne mora. da ga Kkoristi. Po tom shvatanju, na= rovi na čijoj se witotiji nalazi arheološko blago dužni su da organizuiu njegovo pronalaženje i proučavanje. Ti veliki narodi .pretenduju da međunarodna šaradnja n današnjem kultumom stepenu ovlašćuje narode .koji imaju sredstva da ovganizuju sami ili preko međunarodne zajednice (predlaže še da to bude UNESCO) ekspedicije i ekipe za iznalaženje, otkopavanje i proučavanje zatrpanog arheološkog blaBa za slučaj da država o čijoj še teritoriji · vadi: sama to ne: čini ili ne čini u dovelinoj meri. Smatra se da se jedna dvžava ne.njože pozivati WP toda ona" „nema sredstava za preduzimanje takvih vadnji., već da je Ona dužna da u tom slučaju đopusti državama koje raspo= (nastavak na ćetvrtcij štiani)

Milan Batrtoš