Književne novine

Mark MDomnsko,j

KO smo wu Nedjelji so vjetskog filma li u prvom redu Sergeja Jutkeviča i Mark Denskoja kao stare poznanile, onda moramo odmah naglasiti da nam je majprijatnije iznenađenje priredio Drvi susret sa S. Samsonovim, autorom »Cvrčka«. Ako ma: ı je Donskoj i donio, u nouspjelijim partijama svog

djela: »Mati«, dah stila, iz veli:e epohe procvata sovjetskog. filma, ako nam je

Jutkević otkrio potpano nova prostranstva svog Yediteljskog dijapazona — Samsonov nam je pružio najcjelovitije. »najruskije«, umjetnmički najadekvatnije obrađe n” filmsko djelo,

Bez namjere da pravim rang-listu prikazanih fi}mova, o Samsonovu kao o najjinteresantnijem, govoriću pr vo. Zvuči, možda, čudno da upravo »Cvrčak«, djelo u

kome dominira literatura, fj. film koji je ustvari snimljeno pozorišle (suptilno

snimljeno dobro pozorište ipak, snimljeno pozoriuzimam kao najugoddoživljaj sovjetske nePa ipak je iako! U ovoj konkurenciji bio je to film -koji je,nmajviše emocionalno djelovao, film sa likovima kdji »plijene«, »opsi, wdaju&« gledmsoce.. To heur oljivo čehovsko lagano umiranje · plemenilih ljudi, koji se kreću u uskom prostoru svojih enterijera, Ograđenih »dača« i višnjika, ta apoteoza onog bivšeg ruskec~ uzvišenog šmoktjana koji je na Zapadu poznat pod pežorativnim bračnim terminom »ruski muž«. ta divna ženkasta, ženstvena, šarmanina. lepršava i odvratna istovremeno, #2 opet Šenkasta, ženstvena i šarmantna Olga, »Cvirč ; la tragedija bez negalivnih likova i katastrofa :bez kri vice MWrivih, otkrila je talemat i finoću režisera Samšonova. njegovu zrelost u interpretiranju literature koju bi, možda, gledalac 'još bolje primio da je data filmski savremenijim sreds! ima kazivanja, ali bez bo ezije nikada! Prelijevala se Čas u jarke boje, čas u bezbroj nijansi polutonova igra IL, Celikovske, u složenoj i teškoj. ulozi Olge Ivanrvne. Još:teže bilo je aktivmo igrati u »pasivnoj« ulozi ·Dimova; S. Bondarčuk, koga smo zahvaljujući »Cvt čku« i »Ofelu« na ovom 'ma lom festivalu avaput sleda-

al: šte!) niji djelje.

li. ostaće ime koje. će naša fi mska publika upamt:ti, kao što .nije zaboravila ni

V... Družnikova s kojim..se, poslije dužeg vremena, opet 6" 71.0 »Cvrčku&. ? · ı * * * i TKAKO se 1925 .bramac 'ajzenštajnovske »Oklop njače«: onako sugestivno. u-

stremio” prema nebu:u završnom kadru sovjetskog Yvemek-djela, najdragocjeni-

ja djela kinematografije jedne šestine kugle zemaljske odlikovala su se jednim iz'rayitim, sovjetskim, , bogledom' na svijet i originalnim &t'lom. koji je iz tog novog

M, Celikovska i Y, Družnikov u jedmoj scemi filma „Cyrćak"

6d 1lvoraca bevavne: trilogije o: Gorkom.

očekiva

ev. %

shvatanja svijeta ·izvirao.

Mrki Donskoj bio 'je. jedan tog stila.

Lirika »Djetinjstya« i sugeslivna »poema radu« u »Mo jim univerzitetima«, Donsko jevr poetske metafore, kontrasiranja i sažimanja —·to sv one crie po kojima nam je Mark ostao. u sjećanju kao markanina figura. Poslije »Seoske učiteljice« kojoj hronološki Karakter

'neza-,

NEDELJA SOVJETSKOG FILMA

| ——_—_—- — —_—__- —__ ______ _____________-

______-

\

OL Samsvonov ·

Vjera Haranovska m naslovnoj wlozi PadoyvIdnove „Mafi" (1996)

pripovijedanja mije, mnaža- telo nosi mrtvu Dezdemonu ra; ono pDrazno potpalubije lest, dopustio da je primimo na uzvišenu lerasu njiho- iz kog gsleda »dokaz« Dezkao »Djetinjstvo« — donio ve ljubavi pa se čini kao demoninog nevjerstva; ona nzm je Donskoj sada »Ma- da ie to rekvijem u nekom w:ka Oftelova uz gro-plam fi . opet sa Vjerom Marec- paganskom ritualu... Teško Dezdemoninog profila; one kom u glavnoj ulozi. Posli- se reći koje je rješenje ljep- Oosšsvijetljene oči i zamraje Pudovkinove, došla nam še, uzbudljivije, inventivni- čeno lice Olelovo u času je tako još jedna »Mati« je. A tako se stalno događa zločina... itd.. — Sve su 10 / ma Gorkog. poslije sa SŠekspirom na filmu, od kvaliteti koji ovaj fim u »Trilogije« sreli smo se opet Lorensa Oliviiera do Džoze- koloru čine velikim i znasa Mark Donskojem, a po- fa Mankjeviča, od Orsona čajnim. čak i kad ne bi bislije »Seoske učiteljice« — Velsa do Renata Kaštelanija lo odlične igre S. Bondaro "t sa Vjerom Mareckom. Šekspir je neiscrpan izvor čuka u naslovnoj ulozi i I. Možda zato šio smo bili velikih, inventivnih redilelj SFobceve u ulozi Dezdemomlađi — ali Pudovkinova skih rješenja, koja se, isti- ne

Tati« ostavila je na naš na, najčešće primaju moz- Drugi sovjetski Sekspir, dublji utisak. Možda zato gom, tračionalno, ali kojim" film — balet »Remeo i Jušto je u prvom svom djelu se, najč ~ ne mogu uskra lija« režisera L. Arnštama.i ispoljio · sve kvalitete. — iti visoka priznanja na me- baletmajstora L. Lavrovalı Donskoj nas je više o- dđunarodnim festivalima... skog, a po muzici Sergeja svojio »Djetinjstvom«. Jedi- Tako i grandiozno zamišlje- Prokofjeva. osim što će odno što je dostiglo visinu pr- na i oštvarena, monolifna lično poslužiti ( veoma live. Pudovkinove »Matftele« Julkevičeva koncepcija O- jem kolorD popularisanju ie (Vjera Baranovska) — lo je tela obiluje nezaboravnim veljke pretstave »Boljšog teo „ sadašnja »Mati« Vjere y'ešemjima: one mreže na O- atra«• |, u prvom redu, poMare(cke. Ima sekvenci ko- bali krož koje prolazi Ote- pularisanju savršene jgre je su polpuno na visini sta- Jo u. dijalogu.s Jagom, kad 'Galine Ulanove — drugih rog,, tj: mlađeg, .Donskoja: „mu “ovaj. prvi. pul olVore- refenzija nema nili mcže sekvenca sa ocem i refrem 'no” ub je. misao: o izmne- da ima i leško bismo se mosa sinom na samom počet- .vjereho jubavi; ono ogro- gli složiti sa mišlienjem neku filma; prelaz sa Pavlo- mno. sidro ispod, koga se ta=- kih sovjetskih filmskih krivo: obećanja majci da neće Llasi prelijevaju preko Ote- fižara da se {u radi o slvaviše piti. — na topljenje le- | na obali uzburkanog mo- ranju novog filmskog žanra, da: velika. «ruska« scena hapšenja. i: odvođenja »na> rydskog čovjeka«; pa i zavišna scena: sa Nilovnoo koja vazbacuje letke, scona oL ı palosa (ali ne plakat8L. ),. #evolucionarnog . patosa fipičnog za' stari sovjetski film... Pa. ipak. — filmom dominira V. Marecka, fo- :

pla i krvavo doživljena ma-– ti, oličenje i majki naših gle ovaca „od 1941, počevši

od onog divnog, skoro nepti

r- elnog trzanja kutova “usli 1

ju uzdrhtalih.od bola i m: i“

činske brige, pa sve do re-'

volu”ionarnog olvorenog istupanja heroine, Mao. Pitinovoj „ iz stva. i najupečatljivij lisu“/.u isloriji filma, Donskoj je

»Djetin-

em ženskom ·

Nilov-

num:u interpretaciji V. Ma

Y-cke dodao još jednu iskre no doživljenu Mreaciju .lika ruske žene,

* OH OSLIJE ubistva, Dezdemone.“ Otelo Orsona

Velsa stoji iza ogromne ·rešetke, onkraj života, sreće i ljudskih zakona, U Julkevičevom isloimenom filmu, O-

Babuški V jerovatno najživ lje,ni:

'BOV jetskog »Ć

.A. dva criana i če| 'tiri dokumentarna ; pretstavila, nam se no- Vija sovjetska proizvod mja | | kratkometražnog filma u okviru Nedelje sovjetskog filma, od 2% maja do 3 juna 0. #8.

O .Među njima, po inteantnosti teme i stro-

di, najdublji ulisak 'ostavio je svakako film »Prva. na svijetu« reditelja Bogoljepova. (Neobjašnjiva samovolja sastavljača prospekta za jugoslovensku | publilu prećutala je u ovom fil-

mu ime reditelja i za razliku od uobičajene prakse — navela samo

ime snimatelja I. Kasathina!) U filmu je na zanimljiv, gledan način prikazan izgleđ i princip rada Dprve električne centrale na atomski pogon. Tajanstvenost sa kojom je velikom broju gledalaca još uvijek obavijen pojam alomske energije natjerala je publiku da prikazivanje filma s#leda sa velikoni pažnjom. Interesantni su za publiku bili, mada kon· vencionalno pravljeni, i filmovi »Lov na tigrove« (režija N. Gulin), »Bajkalsko Jezero« (B. Đolin) i »Spomenici 5amarkanda« (Z. Gabitov). Yanredno zahvalna isto-

popularan i pre

:dokumentarnoj obra-

|

Šost sovjeskih knafkomptražnih

rija lovaca koji sibirske tigrove i leoparde hva-

· taju žive djeluju prosto

svojom dokumeniarnošću uzbudljivo, dok su spomenici Samarkanda i Bajkalsko Jezero snim ljeni školski smireno... konvencionalno i bez

„dramaturgije dokumen„larnog filma. „cionalnosi

Konvenobrade tema pojačavalo je i akademsko, »levitansko« čitan,e. spikerskog teksta. Prikazana su i dva crtana filma: »Opasne šale« reditelja čije ime, nažalost, nismo uspjeli da zapamtimo (u Dprospektu piše M. Ervin-

Neukusno i ne

OVODOM medelje

P vjetskog filma u našoj vemrlji, anonimni organizator izdao „je program «(jedan plakat i „Jjedan prospekt) za publiku u Beogradu, Zagrebu, Linbljani, Sarajevn, Skoplju i 'itogradu. Saslavljeni od nekog činovnika mw Udrunjemju filmskih proizvodača, ili u nekom distribuler skom preduzeću (nije važno, jer Mbi za organizaciju ovakvog festivala n yakom slučajn moralo da bude odvovorno Udruženje prcizvođača), i plakat i pro spekt sadrže masu ne{ačnih podataka. Sastavljač, maime, nije umeo da odgonet

ne „špice“ sovjetskih mova, pa je — sne znnainći da termin „postanovšćik"

~

simpatičnog

* * + * D DVA djela na tzv. savremene fteme #vidjeli

smo .»Ispitivanje' vjernosti«, melodramu Ivana Pirjeva, koju površan scenario i pomanjkanje stilske čine prilično neinteresantnom, uprkos izvjesnim uspje lim »gegovima« pa i cijelim sekvencama, uprkos đobro odigranim. rolama. Neuporedivo uspjelija je komedija I. Lukinskos »Soldat Brovkin« po scenar ju G. Mdivanija. Film se odlikuje vedrim i smiješnim situ acijama, iskrenim prikaziva~

njem života i likova, duhov, m. dijalogom i,— ptije svega — vanrednom igrom

simpaličnog plavokosog mla dića L. Haritonova — Btrov kina. Taj dobroćudni. naivni dečko kome, tobože, n'šta ne ide od ruke, a — zapravo ljubimac je cijelog sela i svoje vojne jedinice, osvojiće i našu publi-

ku: i situacije i likovi u tom. filmu vrlo. su bliski našim ljudima. Kako nam je žao

bilo Brovkinovih plavih uvojaka i čuperaka, kad ga u atmiji šišaju: kud će on onako mali, nespretan.i naivan, u vojsku! Čitavim •n'zom duhovitih rješenja i vještom ežijem komičnih situacija, I. Lukinski je van redno: uspješno iskoristo dobre strane scenarija. Bilo bi nam doista ža» kad

Jutieyiš

šergej

više ne bismo imali da u jednoj seriji i dalje pratimo

prilike komedija

peripetije

Brovkina.

Vicko Raspor

ski, ali io zbilja nijh mjerodavno, sudeći Do »tačnosti« drugih podataka, i »Zlatna anlilopa«, u režiji L. Atamanova. Prvi se odlikuje duhovitošću, lijepim, inventivnim rješenjima i — nažalost — na mahove sporim ritmom, kao i nametljivim · pedagoškim naravoučenijem na kraju. U drugom, koji „je rađen po molivima in-” diske bajke, nesavršem tehnički nivo oživljavdš„.mJa crteža smeta da do punog izražaja dođu literarno lijepo zamišljeni motivi i »gegovi«.

U svakom slučaju ovih prvih nekoliko kratkometražnih filmova novije sovjetske produkci-

Ć kulturno K

'dgovara mašem zvamju reditelja — ·mpotpuno pobrkao autorstvo filmova.

Tuko Je, naprimer, kao rediteli „Romean i wuliije“. naveden scenograf A. Parhomenko, mada su taj film režirali L. Arnštam i NL. Layrovski! Umesto reditelja „Cvrčka“ S. Samsonova Šlampano J. ime 1, Čibisovn, a Mao poedifeli lilma „Ispiftivanb* vjernosli (seemario i režija I. Pirjeva) javlja se — V. Ma . plunovskij (!P. itd. itd. U sastavu „ovjetske filmske delegacije, koja je za Yreme Nedelje sovjetskog fil-

ma boravila na našoj zemlji, bio je i reditelj filma „Vesele zgode (!) vojnika Brovkima" 1, Luhinmski, Mo

čislole

nekim ·

RNO | O:M:E-N-T A-R-|

(Nastavak sa devete dekora (zavesšć, Yhata, zidovi), koji su neosvetljeni, či-

me se, praktično 'elimjnišu,

Zar Grifit nije “upotrebljavao zastore da, bi suzio' stan. ·dardni format like, kada mu je fo bilo potrebno? No verujem da je format

sinamaskopa još uvek: podložan promenama, ba zato

prelazim preko ovih pitanja.

A LAVNA zamerka sinemaskopu odnosi se na: »likvidaciju montaže«: kako

Je slika dvaput veća od do-

sadašnje, smanjuje se potreba za menjanjem kadro-

va, a time i mogućnost variranja ritmičkog foka jcdne scene, bar ukoliko je u pitanju montažni ritam. Ovaj prigovor nije moguće sasvim obotiti. Dijaloške sce ne u sinemaskopu zaišta, su često dosadne: ima, slučajeva da kamera ne menja položaj sve dok se dijalog ne dovrši. Ali zar še slimu fteškoća nije javljala i kod »kadra sa dubinskom oštrinom?« OQOgromnost sineskopske slike, uz pomoć širokokulnih objektiva, neizmerno može da. pojača. inteazitet pokrela u samom kadru. Tako, naprimer, sinemaskopski kadar snimljen vozećčom kamerom proizvodi veoma jak kinestetički efekat, pošto se pred gledaočevim očima pokreće ogromna površina. To delimično može da nvknadi otsustvo. brže montaže, mada u osnovi, i teoriski, primedba o osiromušenju montaže ostaje.

LI ogromne mogućčnošti

ekspervimentisanja sa širokim platnom, imalo ono proporcije sinemaskopa, vis vižna ili tzv. promenljivo” kadra, leže, čini mi se, u dosad prilično zapostavijenom stereofonskom zVvuku. Reči, muzika i šumovi

·je probudili :su. kod nas interesovanje i želju da vidimo i druga djela tog žanra, o kome se sada u sovjetsko, stručnoj filmskoj štampi vode opširne i žestoke diskusije. i Vv: R.

BELI

ra da se la, naš gost dno iznmenadio kad „je na našim plakaiima i prospek tima pročitao da sw njegov film režirali : B. Kameyvski ()) i I. Gruin (2!

amo zahvaljujući duhw nadna{e samouverenosti i površnosti koja vlada n | Udruženju filmskih preizvođača kadgod se radi wo filmskoj umetnosti, moglo

se dogoditi da dođe do o- | vako neugodnog, neukus. | nog i nekultarnor ispada. Nikome od proizvođača, maravno, kao i uvek do sa-

da, ni na kraj" bameli nije | palo da u posla e kome

pojma mema, konmsmltuje ljude koji se m ovoj zemlji profesionalno | bave filmskom ugo.

umelnošću, |,

Vjera Mareećka u naslovnoj

strane)

prenoše se sa jedmog ma drugi od uri zvučnika iza, cNkoana,. prateej | kretanje svog vizuelnog pandana na sliei, Ta tri zvučnika; i još po. jedan 'sa, svake stranš platna, bukvalno omogućaVaju: proj r'ebni z.Viu K, Zasad, tonska „pometvanja izvode se samo horizontalno i najčesće potpuno sinhrono sa kretanjem slike (parada sa muzikom prelazi preko platna a zvuk marša i bat kor.ka je prate) ili, nezavisno od dinamičke vrednosti slike, u cilju stvaranja atmosfere „(kad se eksterijetra pod kišom pređe u en-

sa

terijer. šum kišnih kapljica pre: 35i se na zvučnike izvan platna). Ali nije teško zamisliti šta bi neki taientovani stvaralac mogao da Uučini. ako bi se nespufan li-

teranim okovima fabule ili komencijalnim duhom, slobodno pcigrao velikim ekranom. tıasipajući po njemu tonove i šumove. Kakve mo gućnosti simhronih alhuslično-plastičnih varijacija, polifonih tokova 51l1i ke u pokretu, i zvuka u ĐOokretu, i najzad, Rkontrapunkta vizuelnog i audit.vnog — kontrapunkia ne na sadržinskom ili fonalnom planu, već kont'apunkta u prostoru! Zaista, zamislimo sterco{onski zvuk i široko platno (i možda šest umesto tri zvučnika iza njega!) u rukama jednog Mak Larena. Njegove razigrane, pomahnitale linije, mrlje, krugove i prelive boja, čas u savršenoj harmoniji sa muzičkom „pratnjom, čas u prostornom raskoraku ta pojedinim instumemtima ili celim orkestrom. Ga se ubrzo zatim poneki ton virati u centralnu sferu c.toeža. da: mu se pridruži i da tako šslvori rascep u samoj Dprostormmoj strukturi muzičke

fraze, dok najzad ne dode do sudara pokreta u slici sa pokretom u zvuku i svi se elementi trijumfalno ne sjedine. u. središtu, ekrana! hi ako nam se čini. da je apstraktno Mak Larenovo stvaralaštvo isuviše 'sbecifično da bi opravdalo.prihva– tanje steveofonskog 1iona.zamislimo dinamičko-dramatske mogućnosti „pokrelnog zvuka u cilju senžo? „nog delovanja. na sledaoca:

automobil koji projuri plat-

nom, da: bi »naleteo« na Wkamenu, | .odgovarajuć: pokvet zvuka siene! Uostalom, već danas ima filmova. koji pbokušavaju da huhovito uDpotrebe te mogućnosti, Sećam se jedne scene iz Diznijevog sinemaskopskog arlanov fil.. ma »Veliki kanjonskop« (Gyahd .canyonscope), u kojoj turista Paja · Patak; da bi proverio da. li: je: vodičeva priča o. čudesnom ehou u kanjonu Kolorada | tačma, žlurado vikne. nešto, u provaliju, da ga trenutak kaJe :'stoput'. umnoženi eho iste reči ZBŠDŠ 'bukvalno sa

ulo zi

„Mati“ (1955)

filma „Marka Donskaja

strana, preteći di ba smlavi, jer Paja nema kuda od njega da pobegne. 7, muzičkih efekata u. jedhom drugom filmu istog autora _— TRUTURU,. TIRIRI ŠGIN: CIN i BUM (TOOT, WHISTLB. PL UNK AND BOOM) koji priča istoriju ho?rne, Fugota, harfe i bubnja i gde svaki od fih instrumenata ima nn izduženom e kranu svoje stalno mesto na kome se, zajedno sa odgovarajučim tonovima, uvek pojavljuje. pa svaka zamena zvuka na nckom od tih mesta stvara KWhomični “fekat, Zar to nije bezgranično polje za eksperimente, zar To ni . osnova Za jednu novu, filmskiju (ili, ako

svih

puniju, a hocete, tonfilmškiju) avangardu, namestio stare,

koja evo već dvadeset i pet =odina uzalud traži načina da reši nerešivi problem sjedinjenja dimenzion:lne slike sa nedimenzionalnim zvukom.

Film postoji vcć više od šezdeset „godina; Dovoljm dugo da se iz njegove“Mak– ne istorije: „izvuče pouka tehniku, O nemilosrdnog, neuništivog firanina, ne m0ožemo ignorisati. · Moramo nači načina da je pokorimo. To vredi i danas isto Oonolike kolike je wredelo i godine hiljadu devetstotina

Ć udeset i sedme,

Dušan Stojanović

*) Nikako mi mije namena da sa autorom pomenutog članka zapodevam polemiku o wdobtim i "davim sfranama sinemasl'opa, jer mniti ja aj sistem bezusloyvni branim, ni Makavejev piše svoj članak prvenstveno zao dabi & kop diskreditova0, već rla bi objasnio uzroke pola ve filma sns slikom promenjive veličine. Citiram njegov mapiš šftoga što mi se čini da on po prvi put kođ nas uspešne MW. mia Sve glavne prigovore Pp! tiv sinemaskop#d, :

OBN KNJIŽEVNE NOVINE

List >a književnost, , umetnost, i kulturu Direktor: TANARIJHM | MLAJSENOVIV Odgovorni urednik RIS'DO TOŠSOVIĆ ·

Jiedakcioni odbor: ct Bihalj Mein, · Dušan” Matić, Radomir. Weonatantir nov:ić, Tanasije Mlađenović, Miodrag Pavlović, Vic 07 Raspor; Risto . ošović, J Dragoslav Adamović

„Ueliničko- ~umetnička, "oprema Dragomir Dimitrijević |

y \

O16

EH izdaje | mevi vačko preduzeće novine“. REDAK

Prancuska 7, telefon 21-

Cena pajedinom broju. 20. Godišnja pretplata 900, polugođišnja' Dim 78. inosfranštvo

Di

List izlazi svake neđelije.' FBoakcepisi se ne

Nevinskccigddla: „BOT TĐečanska, 3

štampa preduzeće grad,