Književne novine

Drama “

U Tuzli održan festival aJOK pozorišta duygošla vije. -

U Sapcu premiiera Nuši-. ćevog »Opštinskog deteta«.

Sezona u Dubrovnikn po-

čela premijerom »Ssarene gora Torkara, U Zagrebu premijera Šoove »Randide«. Titogradsko po?žorište počelo sezonu omnibus-progra mom. Jedne večeri prikaza ne su tri kiatse jeUmočinke "TT. Vilijamsa, V. Sarojana i A. Salakrua,

U Novom Sadu premijera Nušićevog »Puta oko sveta«

U Puli premijera drame »Skini masku«s od Zagrebač ke Kknjiževnice Blanke MHuGObB,.. Izlr ožšbe

U Beogradu su izlagali Brnec, Ivan Picelji., Milam Popović, Loize Dolinar, čla novi muajštorske radionice D. Kuna, FP. Mra?. _

U Ljubliani izlagali heogradski slikari Vujaklija, Kratohfil, Luković,

U Subotici otvorene tri iz ložbe M. Delanovića. IL Minklera i B. Karlavarisa.

ULUS priređuje komemorativnn izložbu slika Li. Ivanovića. |

U Beograđu otvorena iz-

Vr AZ, A L.AOVG

* |

~ put: DViK

Kasijevom zagrljaju, tet ga (0 nagoni da, ponavlja at ubistva kad god se oni pojave. T

% . |

i NAJSKUPLJI PILM . Ovih a_i

na u Holivudu je prvi 1 rano novinarima posle: ne "Filmske „ostvarenje Baeznatod amvetvičkogp režiseta Sesila Mila: Reč ig o fil. »DećsGP,capovestis, ađenom „po poznatom bibliskom: motivu, Ža realizaciju Ovo, po dekorima i masovnim scenama grandiroznog filma, holivucdska' kompahtija »Paramunta utrošila je trinaest i po miliona dolara, što je skoro dvostruko veći iznos od sume. investirane za smimanje »Guo vadiš-a«, koji se dosad malazio prvi na listi najskupljih filmskih dela.

Qa niza rvežiserskih mastranosti pomenućemo samo jedni. Za seenu izlaska iz Misiva, snimlienoj na obalama Crvenog Mora, angažovano je preko dvadeset hiljada statista. pripadnika joednog arapskog blemena.

Ali, finansijeri „ovog najskuplieg fjlma očekuju velike profite, daleko veće nećgo što im je doneo dosad najunosniji film »Prohujalo sa vihorom«.

IZLOŽBA PERNANA LEŽEA

U muzeju dekorativnih muzeja u Parizu nedayno je zatvorena ret"ospektivna izložba slika TPernana lLežea. Povodom ove izlo be jednog od tvoraca khubizma, koji je umro prošle godine, fran cuski Mhritičari su podvukli naročito umetnikov smisao za izraža= vanjem originalnih vizuelnih pbJava. savremenog sveta.

„Na ovoi posthumno, izložbi bilo je' \aloženo skoro celokupno umetničko stvaralaštvo Fernmans Ležea, oko dve stotine ulia, po-.,

de”

“jednog: pise.

ložba islamskih rukopisa. NOVI FILMOVI PO HEMINGVE čezao je 19% godine kada su i čev od autoporireta iz 1904 sOU Kini otvorenn izložba * JEVIM ROMANIMA njegove kuhjise bile povučene., dine pa' sve do »Garaže« koja savremene jugoslovenske ; Nekako m isto vreme kada i je nastala 1954 godine. grafike. Posle filma “\adenog, pare» Babel nesino“ 6 i DAJ Kolj # mingvejevoi pripoveci »BStarac i COV zbog oštrih kritika neBativ- | _. · · y OIR ROI »Bar- pobeš, Roji? Če USKORO biti prika nih pojava u sovjetskom dru- ?5 GODINA POZORISNOG MU zan u Holivudu, američki produ Stvu. Nedavno objavljena Dela ZEJA U NJUJORKU

bu Iautaru« dao je nekoliko uspelih koncerta u mnogim našim gradovima.

centi . pbinipremaju

ekranizaciju još dva romana velikog američ-

Moljcova, takođe su naišla na ve liko imteresovanje kod &ovjet-

Njujorški pozorišni muzej, ko-

Dva romana lila Vitorinija,

Hronologija, svakako, ne čini književnu kritiku, ali datumi be subninje mogu da pomoBhu »Storicizlranju« intimnih shvalanija oObjavljujući dva Rkhiatka romana u Jjedmoj Knjizi (»Wrika i njena braća« i »Garibaldinka«) Elio Vitorini je našao za botrebno da, u kraćoj belešci na kraju Knjige, precizira da ova dva dela razdvaja vremenski period dug čČetaest godina. Ova opaska, osim toga što treba budućim čitaocima da u

kaže na njihovu vremensku raz

liku, ima,zacili i da ih postavi na pravo mesto u piščevom knji ževnonmni stvaralaštvu. Romani »Brika i mjena braća« i »Garibaldinka« već su bili ranije objavljeni po časopisima u hastavcima, ali. tek :-sada su se pojavili u jednoi knjizi,

Posle »ŽZena iz Mesine~, objav-

ljenih 1049 godine, Vitorini nije objavio ni jednu novu Knjigu. U. toku sedam godina samo je

preštampano nekoliko njebBovi,h vomana, tako da je onda logično Blo je italilanska književna Kitika primila ovu Mnjigpu kao »novinu« u odnosu na ono šfo je

poslednjih godina štampano pod

imenom Elija Vitorinija. i

Tandem »IrRa'i mjena braća« — »Garibaldinkav» interesantan ja i po tome što pretstavlia dva na čina Vitorinijevos pisanja. RO“ man »Erika i mjena braća« pripada onom moniru Vitorinijevog pisanja koji fe našao svoj najtipičniji izraz u prvom Vitorinijevom romanu »Crveni karanfil«, stilu koji je,i sam Vitorini nazvao »neopoetskim“.

· Priča o maloi Eriki, detetu. iz jednog radničkog MKvarta, zatim

Državama,* devojci koja se stara oko izdrža-

Svajearski pijanista rus- kog pisca, od kojih je je- Skih ČIHdaČ i: ; M Ji iagbolaže, majhopaliom, zDiTa kog porekla Nikita Maga- dan »Zbogom oružje«. Bruno Jasijenski, sovjetski pi- ROm DOžŽO! išnih rekvizita u Sjelov, održao nekoliko Nhon- Na slici: Mrnest ITemingvej sac poljskog ponekla, autor ne- GUN BOR Arheyičicim OČEVE cerata nu Jugoslaviji. (evo) i avi ba nipinjeni kada u svetu poznatog romana prog RO 46 nedavno dvadese pa

Beogradski dirigent Đura nedavno 73 Parizu pred jedmim »Zapalićup Tiinžć, GG. 16 uplOr0 OBA Vo Več ti muzej Jakšić imao veliki uspeh na ĐioWlonoTn i lead Mradleh, ru 1941 godine, pre nego što je SO SSUNOKOŽ SVOČAdO Si. OLI koncertu u Bratislavi, Hemingvej i Kuper su inače pri- Pa da žavrši svoj romah xZa? BU. poseli mnoge BlHmice

1 uve] : vera vavnodđušnih«. Sada je i o- glumci, između ostali i Lilijan

Miroslav Cangalović imao

jatelji ioš iz doba kada je na-

vaj roman, optužba protiv ravno

Giš (na slici) koja je u zbirci ot-

vanja svoje mlađe braće i najzad. zav)šava kao prostitutka, pošto su joi se smučila dobročinstva.»dobrih«, data ie tako da i oval pad glavne junakinje nosi.u Ššebi čistotu i Botovo suro“-

VOJ USUULOR W. NAM stao roman »Za kim zvona ZVO- dušnih ljudi eoji su mimo po- krila i jednu svoju fotografiju vu nevinost, Ceh roman ispričan - jj ne«. Hemingvej se trenuino na- sppatrali likvidaciju mekih od iz vremena. kada je tumačila je u stilu tradicionalne bbrože, Opera i balet lazi u jednom ipanskom gradu mwmajboljih revolucionara, obiav- Margerilu Gotie u »Gospodi sa kroz niz progresivno logično=psiBeogradska opera imala ade se održavaju itrađicioalne ljen u SSSR-u. I romani »Ko- kamelijama«. Ova velika zbirka holoških oftd&crića, . domaću premijeru — »Po- borbe sa bikovima. mesati« i »Jedna nedelja« koje sadrži mnoge fotografije i razne | no je »Ryika« nastala. Šo khondirenu likvu« Mihovila je napisao Jutrii Libenskij, OJ: druge predmete. Nastariji pred- odu između iahuara.i aiija 3n05 i e «; a o; o . )-+- (* 7 ei = ji e ali ~ “ aa s “. Logara. »POVEITNICI« Sten. 12 logora 1955 godine, Šlam~ Wet goji se čuva u muzeju poti seca 1936 godine, »Garibaldinkac, pani su u tiražu od više stotina — NW _ do! Stoj č lsmm Pitovižiž ceo RAZNO: U Beograd do- f NIRO: 178 hiljada primeraka. če iz 1673 god'ne, SAR STOL ČIR itorini kaže u putovali češki pisci, Zava- Proces destaljinizacije sovjet- i - : : poBgQVOru, pisana je 1949—1950 da i Horov.. Bivši rektor sike stvarnosti, prirodno, nije mi _ Planovi sovjetskih izdavačkih Me godine. Ali i bež ove napomeBeogradskog _ univerziteta | moišao ni književni život SSSR-a, preduzeća predviđaju Stampanie ne, svaki pr n poznavalac dr NKlija Đuričić odlikovan | U poslednje vreme sve je Veći | iza drugih. đela koja su bila Vitorinija, poznače u Ovom ro-

Ordenom rađa I reda. »Can karjeva založba« u Ljubijani dodelila nagrade majboljim recezentima. Nagrađeni su Mitia Mejak, France Novšak i dr. ' :

Na Kongres poljskih pisa ca kao delegati Saveza knji ževnika dugoslavije putuju Tasa Mladenović, Boško No vaković i Novak Simić.

Herbert Gotšalk, nemački Književnik, priprema Kknjl-

dela do

vučena iz biblioteka

Svakako. jedan

ka Babelja.

Ru o nnšoj zemlji, konjice. nekada je bila mnogo Borisa Blahera ie i po snazi i po Pri Savezu književnika o čitana j kod nas. Po istoj knji originalnosti iednaka muzici Igo | Snovan prevodjlački serviS· | zi, poznati sovjetski režiseri ra Stravinskog. U Zadru otvoren Filozof- Aljzenštain i Pudovkin, snimili Koreografija baleta realizova-

ski fakulfet.

U Hrvatskoj. se priprema · osnjvanja Pedagoških „,akademija. U Sloveniji proslavliena' godišnjica A. T. Linkharta, istaknutog pisca i istoričara, |

kao

ličnost u Mhnjiževnim

pošto je prethodno b

.,01Z STARIH DANA.

_Stovan Čukić

broi »povratnika«, pisaca Čija su nedavno bila osuđena na tamnovanje, odnosno bila nepristupačn& za. širi krug čitalaca, jer su pre više godina po-

BALET »OTTLO« BORISA BLAHERA i knjižara. posle niza kompozitora koji najvećih Su se tokom decenija inspirisa-

od Književnih riogađaja U toku pro- li teklog meseca pretstavlia štampanje knjige »Konarmija« od Isa Ova zbirka u Wojoi su opisani podvizi 8enerala Buđonija i njegove crvene

su u svoje vreme film koji je, i -knjiga -dobio veliko priznanje. Babeli ie sve do setih godina bio veoma cenjena

Sovjetskog Saveza. Ali, ovaj prijatelj i učenik Maksima Gorkog, lo za »malograđanska skretanja» iš-

bod igom u Staljinovo doba.

Šekspirovim delima nedavno je. u Šilerovom pozotištu u Zapadnom Berlinu, izvedena i premijera baleta »Otelo« od nemačkos kompozitora Borisa Blahera. Prema oceni kritičara muzika

novela

na je uglavnom i klasičnom stilu i tek u poslednjioj sceni mašta koreografa Tatiane Gsuske došla je do izražaja, U finalnoji scemi opsesije, koje Oltelo nakom ubistva Dezdemone me može da sc oslobođi, Dezdemons mu se javlja u raznim aspektima, uvek u

tride-

krugovima

optužen

— JEDAN JAKŠIĆEV PORTRE —

Tu skoro, maja 1953, Narodni muzej u

Beogradu primio je od Vojnog muzeja JNA,.

u zamenu za staro oružje, jedan originalan, dosada nepoznati slikarski rad Đure Jakšića. To je »poriret sredovečnog čoveka u tamnoj uniformi, s lica, do pojasa. Na glavi mrko

. zelena kapa sa kićankom, Desna ruka u beloj rukavici naslonjena na sablju. Inkarnat ružičast, brkovi smeđi. Pozadina maslinasta.« Pod ovim opisom unet je u inventar, br. 1512, Narodnog muzeja ovaj Jakšićev slikarski rad, a pod nazivom: »Načelnik požarevačkog okruga«. Rad je autentično Jakšićev. Jer, na poleđini portreta ima signatura samog Đ. Jakšića: »MOLOVAO U POŽAREVCU Đ. JAKŠIĆ 1863«.

Što se tiče naziva u invenfaru, treba ovde konstatovati ovo: Đ. Jakšić, u toku svog čitavog boravka u Požarevcu, — a boravio je onde sa prekidima, od 1860 do ]J872, — u četiri maha, ukupno oko četiri godine, -— NIJE radio, i nije MOGAO pmortretisati nijednog OJGRUŽNOG načelnika. Zna. se iz. Gokumena– ta da je od 1861 do 1868, (da uzmemo šire razdoblje za postanak ovog slikarskog rada), na, položaju okružnog načelnika u Požarevcu bio najpre Ilija Kocić, 1860—1866, a potom, 1866—1868. Vukoman Novaković. Ni sa jednim

od ovih Đura Jakšić nije bio u dobrim od-

nosima. Sa imenom Ilije Kocića vezan je Jak“ šićev prvi sukob sa vlastima: Bilo je to godine 1861, u »aferi« koja će se ipak Ssvršiti lako i brzo, jer je Jakšić tada pokazao i takta i miroljubivosti, — odmah posle ženidbe, odlazeći iz Požarevca na studije u Beč, — Sa Vukomanom Novakovićem, (naslednikom KMocićevim na položaju okružnog načelnika), Jakšić je bio u najtežem meprijaleljstvu: 5 njime je čitave dve godine vodio lešku borbu u Požarevcu. -—— Na kraju, Jakšić se njemu nemilosrdno osvetio i to u Svojoj priči »Ciča Tima«, priči koja ima zamah jednog romana. _—- Tu je, pored ostalih požarevačkih, -- »perkovačkih«, — fipova, prikazan i okružhi načelnik, »Bukvan Surugdžić«, a lo je taj Vukoman Novaković. J a

Wo bi dakle mogao biti ovaj čovek »u lamnoj uniformi«, koga je Jakšić portretisao u Požarevcu godine 1863?

Izvan svake sumnje je, da poštovanje koje se ima prema velikom umetniku i ćovekn Đuri Jakšiću nalaže da se i 5a OVOS Jak-

šićevog: rada skine anonimnost, ala, se dešifrira autentično. Tim više, što je taj čovek, koga taj portre prikazuje, odista dostojan da se sa njegovog imena skine veo zaborava.

Porire, dakle, prikazuje Jakšićevog venčanog kuma, Stevana Lukića, tadanjeg sreskog načelnika i sreskog kapetana sreza moravskoz, 5a sedištem u Požarevcu.

Nije bez interesa da se sazma hešio Više o tome ko je bio taj Stevan Lukić, inače pretstavnik policiske vlasti, i otkuda Jakšić baš njega da iza”ere za, svog venčanog kuma?

O tome i danas ima ponešto podataka, -—

ponešto iz Jakšićeve prepiske, a nešto iz Oosta=

lih đokumenata. Početkom avgusia 1860 dospeo je Jakšić

sa službom u Požarevac za učitelja. To će”

biti njegov prvi boravak u ovom meslu. Za nešto više od godine dana, -— KDoliko je tiada, ovde boravio, — zbližiće se on prisnije, (i, kako izgleda, čak najviše), sa jednim pretstavnikom policiske vlasti, koji je bio čestit čovek, infelektualae, i koga je Đ. Jakšić, kako će se to iz kasnijih pisama njegovih videti, — izdvajao od ostalih drugova i pozna=-

nika. -— Imali su obojica iste osobine koje su “~

ih ubrzo zbližile: daroviti, jaki intelektualci, a čvrsti karakteri, i

____I kada,se, četvrtog juna 1861, onde izne\nada oženio, sa Hristinom, ćerkom Sime Nikolića, — tamošnjeg učitelja, rodom iz BSrema, — uzeće Jakšić za venčanog kuma Sicvana Lukića, a

~ Original protokola venčanih u Požarevću,

iz toga vremena, sačuvan je: U upisu o tome”

venčanju, pod br, 79, konstatuje se: »KRum, bist im G. Stefan Lukič, načal. sr. Morav. i žitelj zdješnij«.

Venčanju bio je prisulam

i Durin ofiac.

Dionisije, i brat mu Maksa. --- Obojica su iz

nenada “stigli u Požarevac, čak iz Banata. I

njih dvojica su dakle imali prilike da Se upovnaju sa kumom NLukićem. Po povratku u

| zdrav i »kumu NLukiću«.

Tri meseca posle venčanja, Đura će olići u Beč, zajedno sa ženom. Iz Beča, on će biti u stalnoj, opširnijoj prepisci sa svojim tastom,

manu poznije delo poznatog italijanskog pisca, koje se bez dvoumljenja svrstaya uz »Sicilijanske vazgovore“. 'Pakvo svrstavanje nalaže pre svega MRMrajnja sloboda izraza, 1lipično vitoviniievska, sva u dijalozi'ma, ponavljanjima. »Garibalđinka« pripada onom što se može nazvati patetičnim, Vitoinilevom »melodramom~, ako se pod fim izrazom shvati lakoća hipičma za melodramu, u smislu. muzičkom, da svede podalMše iz stvarnosti na nealnost uopšteniie simboličku, bez mogučnosti naturalističkog poređenja.

Ali, u svakom! slučaju, ova dva kratka romana, iako tako odvojena u vremenu, pretstavljaju celinu u smislu moralnog rasudi

Ji - ': i “ |. i are mestu ovoga dvVobroja, koji ie izišao Ba ppilično zakasnjenja, malazi še članak Blavka Leovca o Brahku Ćopiću, U tome svom napišu . lLeovac ahalizina Ćopičevo celokupno stvaranje. MDobiiša Cesarić ima pesmu »Moje jutro 3 ru«, dok je Vladimiy } Dović zastupljen sa pet pesama. “Takode su šŠlambpani stihovi Aleksandyva mišme, Branka Vukovića, Smi ljana Lazinpa i Milike Pavloviđa. Prozu sa tematikom iz PITVOHM svetskog rata pod »Vrag odnoši na dno“ć objavio e Augustin. Stipčević. Bora Ćosić 'ie štampao'ocrticu »Put k dvojniku«. Prevedđerna je boza Luja Gijua ~T”"% atuma.« O Mopasonovoi ii sveta dokumentovano i analilički piše Dušan Z. Mi-

ći, on “kaže #780

lačić. Zakljućujući, -

Mopasana da je: »Roden i me; A gy

nadmašan » pripovedač. s relkim

darom za Život: neuporediv maj stop svoga zanata; izvrstan Sslikar. seljaka i sitne buržoazije oštar posmatrač,i nemilostiv, re alista koji „sve“ žutvuje istini, uzor jezika i stila, ravan vVvelivim O nmqičnim piscima; sav)remen i hao pripovedač i kao POmansijer; jedan od najvećih fran euskih proznih pisacav. Prevedena je veoma zanimljiva studija Albera Kamija o Rože Mattenu di Garu., Govoreći o sftvaralačkom postupku di Gayovom Kami ist če-sledeću misao: »Roman sijep koji je znao prikazali ia ve uzastopne promene duše, ko: je i samom biću omogućuju da Be pojavi, nema ni ođ kopBa nlšta da nauči. Od njega se samo ima traino učiti«.

U »Književnom pegledu« Ra“ dojica Tautović iznosi svoja raz? mišliania povodom zbirke ppPpsa" ma Oskara Daviča »IPlota«. Dragi Milenković govoti O pet. knjiga Zapisša Rodoljuba Colakovića i naglašava da su ti zapisi »wkontinuiFanmo, deskriptivno alt prot: kano i bsihološkim, ne samo spolja viđeno i inte»pretirano letopisno-putobDjsno otslikavana)c onoga skoro neuhvatljivog kom-

pleksa koji se vIO uprošćeno (doduše leWsički i adekvatno) zove — ·3prevolucija. U Yubriei

»Hnjiževna istoyija« Ante Movač piše o Iliji Okrugsiću Sremcu povodom 70-šodišmjice premllers Šokice. Rubrika »Pismo uredni+ ku“ objavliuje pismo iz Izvaela o izdavačkoj delainosti. kao i be lešku o reperftonmi izraelskih pozorišta, od Dragutma~Levingera. U rubrici »Sećanja i uspomene siniša Paunović je dao nekoliko zapisa i pričanja o ĐoyYrisavu Stankoviću. U rubrici »Pročitamo« šlampan je prikaz Mirka Banjevića na zbitku, pesama Desanke „Maksimović »Miris zžemlje~, ti kome se, kaže: »Desahnita Maksimović jie. zadkružila jedan, svoi pjesnički put, ona JE dala svoje uspone, a intervale i udolice ispunila jednom toplinom ı Mkoioj se nije nikad ugušila ,iz koje ie uvijek izbijala Vr huhska Planinska sviežina njene poeziiex. LiOMca Pavlović goVO ri o esejima Milana Bogdanovića o Krleži, dok. Miodrag Š'iiako vić afipmativno biše o knjizi Du šana Milačića »Tsiii iz francuske Wnjiževnosti«. Miodraš' Protić ka že za prozu Liubiše Jocića »U #6 mlji Arastrata«: »lika neuspela kao celina. Jocićeva knjiga ima nesumnjivo uspelih fra gmenata«, Još su prikazane MWniigme: »OluJoš su prikazane Kkniige: »Oluj-

na jesen“, roman Neđe Parežani

na, Dragiše Živkovića »Teorija književnosti«, žbirka Koste Stepanovića. yPriče o malim panti-

»DEL O« ORO broj 10 ia

Miodrag Pavlović „Jutarnje epode“, dok ko objavljuje drugi članka »Krvavi mil... je, opštini "analizu ) »Banket u

oto Šolc, Grigor ·Vi-

tez, Dane Zaje mteresantan prozni orilomak »U

TWašfti« štampao je Du

\ Maksimi- · o

»O. postavljanju spomenika«,.kojie je dao Bogdan jednom

»Slptura zamišljena u u zatvorenom prostoru, ikakvih pretstava o tome kako Če pod suncem, »na Vazduhu da stoji — ne oseća: še dobro, di ije mapolie poštav~

naslovom

slobodno ka. li ljena, kad ic, takoreći, otkyivena«. 1 raspravlja o čitaocu i kritičaru, ustvari o dvema v)stama kritike. Govotveći o Kkritičarskom postubD-. Ru prve v"ste kritike, · di kako »Čitalac« pristupa teku

• prvenstveno

"atilac njen, · ia sebe mekoljko pisaca

o kojima će nešto veći, a zna i sudi sas vrŠno, ukratko; m'*sli., kako, on> samo ignoriše, setimo se i takvih amapotstaknuti potrebom da žive u što značajnijoi sredini, izdižu kakvu poprilično bezazlenu Moniijževnu lje i iz nien'h veailnih koordina– ta, da bl makar i njome, odno-

kosmičke probleme svoje i SVO-

»KRUGOVI« o Mbroj 458 |

ima stihove „U ovom dvobroju Slobodan Tirvin Šin Novak ima prozu »Deložacija“, deo SsVOP Pesme su dali Ivo Ladika, Krsto u kome da- SŠpoljar, Jovo Popović, Joja Ri'Krležihog cov, Božidar Škvitek, Mirko RonBlitvi«.. Sti- gošić, Danilo Čović, Stjepan Jak „Vesna ševac, Neven Berčić i RoMo Dobra. Članak »Pjesma kao faktor kolektivne svijesti« štampao je Ivan Slamnig, koji kaže sledeĆe: »Pjesma kao govormo umjet ničko djelo služi se onim moguć nostima koje ioi govor' pruža. Ona ne može pobjeći od govora, O Hajnvihu Hajncu kao satiriku i vizionaru piše Mirko Mirković i zaključuje: »Vulkanski fenomen iz kojeg su suprotnosti stoljeća. i samog čovječa izbile takav „vatromet, te njegove vanice svijetle nad grobljem liudske pameti još i danas, genijalni" đuh' koji je snagom umjetničke inspiracije transponirao sumrak i nade jedne epohe..sanjać budnih Svitanja koji se smije vlastitim suzama, i despot ske glave siječe giljotinom iro-

zastupljeni i Velimiv Lukić“

šan: Matić. :ostvareni odlomej Bogdanović:

kaže: atelieu, ponekad ·

mestu

nepred-

sveta Lukić

on navo-

literaturi: »Nere- miie — Heine je nakon stotinu » gzakasneo godina još uvijek naš autentični

suvremenik.« Doneseni 'su. prevodi Miodraga Šanina iz savremene češke poezije. U tome 'zboru objavlieni su stihovi Konstantina Bibla,' Vitjeslava ”Nezvala, Jaroslava: Bailenta, PFranišeka Malasa i Viljema Zavade. Šime Vučet't idx{ ogled »Modarni materijalizam i eštetikar, u kome ističe da »ostetika Kao nasaka o umjetnosti. O umžšetniž-. oi ljepoti, s Mico,om progovarı ova ili ona ideja ili strast, ne može biti zbroi proizvodnjih fov mulacija nego esejistički ili pak olvoren sistem istina, koji se raz vija kao i svaka nauka, a apsolutnost istine, i ovdje važi Upravo u njezinoj dijaleMtičkoj relativnosti, koja, baš jer je tak va, iznuđuje nova 1raženja i ot-

on je izabrao: »iz-

opšimije i ostale. poiave vim generalno, pospolja i odozgo,

ličnost sm zem-

način ilustrovali

je lektire•. O drugom tipu Writičapa Lukić kaže: »Qn je u stanju da zabeleži vrednosil ako to jesu, da ih dočekuje s neuzdržanom tvadošću, da ih podržaVa, oglašava, reklamira, da se borbeno. založi za mijih; 'Šštaviše ,zvučalo to melodramski ili ne i da se žrtvuje«..' '

1T rubrici »Savremenici« Petar

Džadžić piše„o Andreu Malrou,

i tom prilikom analizira pojedina dela ovoga francćuskog književnika. Rubrika »Kalenđar« ob-

iavljuje olitiččca , razmatranja Dorđa Rađenkovića pod naslovom »Svet u Suecu«. U rubrici

»Zapisi« Boda Marković je štampao svoje »Žute priče« »Na tekućoj 1raci« je prikazana knjiga eseja Dušana Matića »Anina balska haljina«. Pošto je naglasio da u knjizi ne. treba tražiti 'al– hitekfuvalnu celinu, Sveta Lukić, umešno vršeći analizu Matičevih tekstova'i stavljajući svoje Kkritičke primedbe, ističe »da Matić i Malići. uprkos svih prepreka' koje su im stajale, koje su izmišljali, biji neobično nadareni«. Prikažujući knjigu Bvanka Ćopića »Doživljaji | Nikoletime Bunsaća#, Miođrag Protić ie zaključio sledeće: »Jedna lepa legenda mapravljena” je oc. s#mehai od humotra«s, O dva gradska pesnika,u izdanju Lykosa pjiše.Vlada Bunjac, koji afirmativno. pri. kazuje zbirku” Vlade Gotovca »Pjesme od uvijek« i »Portrete«

·Pavlovićevi

krića, uvjetovana novim potrebama i napretkom drugih nauka u neprestanoji ljudskoj borbi za opstanak i humanizam“. O. Wnjiževnoj demoMraciji piše Jošip Barković u Zagrebu. O pilikama 'u' poljskoi literaturi piše Aleksandar. Plaker u članku. »Poc zastavom Hladnoga tušn« i ističe

da »poliska socijalističiša umjet ·

nost stoji u mnošome tek na početku svog »velikop puta«. Ali i sam fai početak impresionira, U ovome času ona nastupa s ma nje ili više publicističkim kritičkim . osvrtima na minule, događaje. vrši obračune s vremenom, koje je za njom. »B. Grpin daje Mazžališni pregled kraju sezone, Zvonko Kovačević ima napis »Što čitaoci književnih novina mogu! vidjeli u izlopu knjiga Noji/izlaiže Milovan Danojlić«. Povodom izložbe, Petva Smajića Miča Bašičević je ob

na'

javio členak. »Naši primitivci«. U,

svom Mritičkom osvriu .»Slučaj kao neprijatelj« Vlado Gotovac piše povodonr Knjige: »Plora« Oskarnı Daviča. Por :naslovom: »Ratište n pozadini: Tvrtko Zana prikazuje roman »Mirotvo”rci« J« vama Dončevića- i konstatuje da »Mirotvorci unatoč meclih ·svojih pvednosti i kvwaliteta ne zađoVoJjavaju' u ,potpunosi«. Kusto Spo“ ljar je dao »MBilješke uz jeđan poefski meuspjeh“#, gde govoi O zbirci pesama, Vladana Desnice „Slijepac.na Žalu«. Dalibor CVIitan se megativno odnosi prema pesničkoj zbitci Zlatka Gorjana

\ ' | | |

»Kronika bez slavnog lica«, dok.

Antun Šoljian -sa piše o Mhnjizi pešama Tvana V. Ti;aitća +Vetrovito. proleće“. Pišu Ći O. pesmama Bore: Đavlavića »Jutro. ıl, fravnju« Antun, Solian. kaže da su »u Vvečini slučajeva stihovi simpatično,

vanja, Čitajući ih, šnjice.

Simom Nikolićem. Sima će Đuri saopštavaii novosti iz Požarevca, a Đura će preko Sime pozdravljati svoje požarevačke prijatelje, Đurina bečka pisma će Sima davati njima na čitanje. U· toi prepisci ima ne jedanput pomena i o kumu Lukiću:· Naročito je karakterističan, za · odmose između MDure i Lukića, ovaj stav iz jednog pisma Sime Nikolića, Đuri, (iz vremena. kada· se Đurina žena nalazila u Srpskoj Crnji, kuda je u međuvremenu olišla. iz Beča, da onde sačeka porođaj): »Za 8. LUKIĆA JAVLJAM TI DA SE ON BOJI DA MU NEĆEŠ DRUGOG KOGA OKUMITI jer po njegovom razgovoru On BOftovo namerava da :ide tamo u Crnju pa dy3a krsti kad bude se Tina porodila. nego gledaj pa javi tamo G. Prijatelju (Dionisiju) da javi odma ovamo G. Lukiću.:.« i -

I pored volje i spremnosti huma Lukića da svakako ide iz Požarevca” čak u Cmju, da krsti Đurinog prvenca, ipak je krštenje prošlo bez Lukića. Jer ovo pismo, od 28. aprila još nije ni stiglo u Beč,.a Tina Jakšić je rodila, sina: (29: aprila 1862 akrslili su ga već 'sutradan). To je prvenac Đurin, Miloš, kome je mesfo Stevana, Lukića kumovao na. krštenju »Despot Popovič« iz Crnje, kako se to vidi iz sačuvanog protokola u Crnji. ı

Godinu dana, proveo je Đura na sludijama u Beču, i oflprilike godinu dana, potom, u Novom Sadu, gde je živeo od nagrade od 100. dukata koju. je primio od Matice Srpske» za svoju dramu »Seoba Srbalja«.

I kada se, posle Beča i Novoga Sada, opet našao, polovinom 1863, sa službom u Poža-

Požareyeu, — on će onde još zateći ,kuma Lukića, o kome će, u jednom pismu iz. Oni dana, dati ovakvu karakteristiku: e

„.»ima ovde (u Požarevcu), bekrija, ali takvih s kojima mi nikada neće

na um pasti da pijem, pa;baš i kad bih pie ; mislim da se. za.iri dana. ı iri noći čarne, ne ,

bih mogao opiti. Ovo: su ljudi BEZ. OSEĆA-

NJA, BEZ MISLI, BIZ .SVAČEG BLAGO-

RODNIJEGA: SAMO MOGA KUMA KAPH-

TANA. LUKRIČA' IZUZIMAM. ALI GA MO- . RAM ILI ŽALITI ŠTO OVDE ŽIVD... (Dr. Mi-

loš, P. Mostić: »Prepiska Đ. Jakšića«, pismo

„Takšićevo Đorđu Popoviću. Daničaru, . od, 17.

ME: 1803,\Str,. 1905); 22,60 ;

te godine, 1863. izradio je Jakšić ovaj portre o.kome.je rečii. MORU ga 47 |

" Ovaj drugi boravak Đurin u Požarevcu | {rajao je pet meseci. Odandć 'će Jakšić dobili premeštaj za Kragujevac. I iz Kragujevca imamo dokaza 0 prisnim vezama Lukićevim s'Đurom Jakšićem. —- Kada 'Bbe' Dunj u Kragujevcu, 14:'marta 1864, rodio sin Beluš,

- \rebalo je da ga Krsti, venčani kum Jakšićev, Banat, u jednom pismu Đuri, oni šalju po-

Stevan, Lukić. __ Werovatno službeno spre- ~

čen, da u' zimsko “doba putuje na krštenje u 'Kiragujevacč,

š čitalac još jedanput da oseti pris jednog od najvećih p šsaca dana-

i pijanica 1 „iz 1868, kada je Jakšić učitelj.u Rači, a Ste-

“oglas za dramu »Jelisaveta«,

u takvome.raspoloženju, u lome periodu,

! .— (čak ig Gornje Rruševice, 'sre! ga, vviždskog, 8de-Se,fada' nalazio na položaju · sreskoš načelnika), | -— Tihić je za ovo kr-"

anuaaoiae ea Lanee ie a —-anezmBNa Ca acsae er vem aa a ree». aman zuap an anaener aaa e az Ce ae Oaza ma 4" izra cr a ae ar er e O O a a ———

t zanima“ itd. Data je beleška O, Bore Pavlovića. U rubrici »Sve- interesanino i duhovilo žonglira može | Nikodimu iz Svbije-i njesevom dqočanstva« dat je mualerijal sa nje«. M. Mađer ije prikazao peStVO | značenju u rumunskoi kulturi, prvog ·Plitvičkos festivala poe- Sme Čede Price, a o filmskoj kri

koju je pisao Božidar Kovačević." zije. U broju je objavljeno više lici piše Mladen Hanzlowsky u G. S. crteža Bogdana Bogdanovića. članku »Talog. revolta i želja,

Portre Stevannm MNukića

Đ. dakšić:

'šlenje odredio svoga zamenika: »PO PREPO. RUCJE FAMILIJARNAGO KUMA G.

( STEPANA LUKIČA, kapetana voinov, VOSpri-

j . jemnica bist Milena MI, Georgijevič, žiteljica, revcu, — {io će biti njegov drugi boravak U

Kragujevačkaja«. — Ovako stoji u originalu

. protokola krštenih, iz godine 1864, u Kragu-

jevcu, u Ne „Poslednji sačuvan dokumentarni·podafak, o vezama Jakšićevim sa Lukićem, potiče

van Lukić sa službom u Kragujevcu, kao pomoćnik okružnog načelnika. — Đura će odan de, . — u svome poznatom pismu Stojanu Novakoviću, od Ž oktobra 1864, -— nabyiajajući prijatelje, . kojima ireba upuliti stavili i »Sicvan Lukić, iz KRragujevcća«. ; :

Venčani kum „Jakšićev, Stevan Lukić, u vreme dolaska Jakšićeva u Požarevac, bio je sreski načelnik sreza. Moravskog, sa sedišteun

u Požarevcu. — Na ovom položaju ostaće do.

1864. — Zatim je premešten za Ssreskog na čelnika za srez zviždski, u Gornju Kruševicu, Onde je proveo iri godine, a odande je napredovao za pomoćnika. okružnog. načelnika u Kragujevcu. Fis,a Nekako baš u to vreme pojavljuje. se· Jakšićeva afera u Rači, čiji će spisi, sa žalbom

· Jakšićevom na ministra, ići prethodno u nad- . "ležnost kragujevačkog okružnog načelstva.

» Kako se iz dokumenata ove afere vidi, Kragujevački okružni načelnik Alanasković dao. je Ministarsivu' u: ovom slučaju povoljno' mišljenje za Jakšića. Ministar je povodom

'toga dao Jakšiću satisfakciju, poništivši pre-

književni. ·

. sudu sreskog načelnika kojom je Jakšić osu-

den na zatvor.

Nema, sumnje da ic fada Jakšićev „hum Lukić, (— inače veoma ispravan i saveslamnm činovnik — stekavši uverenje da je Jakšić opet žriva šikaniranja od strane ljudi koji g#a2, ne razumeju i me trpe), — kao pomoćnik okr. načelnika, objektivno obaveslio okružnog načelnika, a ovaj i samog minisia, tako da je afera likvidirana povolino po Jakšića.

Lukić je na položaju pomoćnika okružnog načelnika u Kragujevcu proveo svega jednu godinu, te je ubrzo opet, nesumnjivo kao vrlo dobar administrafivni siručnjak, avanmzovao za okružnog načelnika okruga Kkrajinskog, u Negolin. Onde će- provesti pet godina, a potom fri godine kao okružni načelnik ı Aleksincu. Odande je, godine 18%7, postavljen za okružnog: načelnika, u Jagodini, gde će biti na službi četiri godine. Godđine 1881 penzionisan je, a kao penzioner živeo u Užicu. Verovaino je onde i umro. O.

. Pri karakteristici ove naglasi još jedan momenaf: Stevan Lukić islicao se ne samo kao savestan činovnik i dobar pravni stručnjak, nego.i kao pravni pisac. U vreme kada je kod nas mođerna pravna nauka i zakonodavsivo bilo još skoro u svome začetku, u povoju, među našim prvim pravnim piscima nalazi se i ime Stevana Lukića. U Srbiii tada još nije postojao nikakav pravni časopis. Stosa se stručne pravne rasprave objavljuju u dnevnini listovima, (po potrebi u produženju kroz nekoliko brojeva). Stevan Lukić je naročito pisao povodom novog sudskog građanskog postupka, (koji ie

· objavljen 1865). U cilju da inierpretira pojc~

dine propiše ovog zakona, napisao je u liberalnom organu Ljube Kaljevića, u »Srbiji«, dve duže rasprave: Naime, godine 1868, u tri broja, (117—119), dao je raspravu pod naslovom: »Š 17 građ. sudskog postupka«. O istom problemu, — (naime o žalbama bprofliv presuda u postupku kod opšlinskih sudova), — isao je on ponova u Kaljevićevoi »Brbiji«, god. 1869. sada raspravu kroz šest brojeva (br. 84—99). LE. |

- U redovima, tadanjih preistavniks polici-

ske vlasti u Srbiji, Stevan Lukić je. hako se

vidi, odista bio jedna retka, izvanredna pojava: Prvoklasan infelektualac, odlibew stepnjak, savestan i išpravan do srži, najzad —, po 'Svedočanstvu samog Jakšića — blagorodan i osećajan, Lukić se, kako sam Jakšić ističe, u svemu »izdvajao od ostalih«. Nije

· dakle. čudo što se Jakšić: zbližio i inlimno

sprijateljio sa čovekom ovakvih osobina, što 8a je izabrao za kuma, i šio mu je izradio Dortre. + ) 3 Bez sumnje, zaslužio” je barem toliko da danas njegov portre, izrađen od Jakšića, ne ostane i dalje anoniman. — I da se njegovo ime pomene i danas, sa priznanjem i zahva!nošću: Bio je Jakšiću blizak, i prijatelj. A Jakšić takvih nije imao mnogo. Dr Milan P. Kostić j % }!

ličnosti ima da Sc.

”

„simpatijama.

' '

|L | SCC EE O Hora: 2 ENJIŽBVNB NOVINE - 8 | : |