Književne novine
DRAMA:
ka Mrabrost“,
pozorišta premijera KReJj-
mijera, nove komedije Fa-
drame „Mmća Narandčić', „Antigone“, U Ateljeu 21% ı | „Iza zatvorenih đe Živamović, a n Zagre-
Zadm premijera đa ministaka", a u Nira-
IALOŽBME
OPERA
_ „„Tagebueh“ i E o Daviču-
TMannapshki bmri bečkog lista „Tagebnh'" dosveigje skoro ce u sirama članka koji je mapi_ sala Ina; Jun-Broda o rom:inmu „Beton i svici" od Oskara Da-
“na
yiča,
U članku se pored ostalog kaže da' woman raspravlja „problem „stare garnitare", tragedinjihovm teškoćn ili esposobnost da se izmene wo-
sle siecenija jlegalnosti i godina
partizanskog raim i da se prila=
gode. zahtevima jednog movog . Yremena”i perioda borbe drmge izgradnje. A la, mesposobnost, kao što mi u» pravo sada doživljajemo na dru g80m mes{u, može da ugrozi fe-
K- Meogradskam skom pozorištu
dram: „ju boraca, premijera Brelifove drame „Maje : U dugoNIOVeNMHRONRU dramskonı
sijeve drame „Plag i zve- vrste — perioda
zde“, U Zagrebu: bpre-
dim Madžića i Brehtove urame „Mavkaski KLkrum kreaom", i Wamnmlnove
kovine te borbe.
U Varaždinu premijera
e Š i BYici" prikaže premijera Sarftrove drame ie L vrafia“. U Yaljevn gostovao MilivoY mzgred dodiruje, bu MN„jnbiša Jovanović, U .
„Gošpo~
gujeveg „Rođakč ir Ame- ševe prosečni indi — dn ko, JOY a, S d Je rike“, komedija RH. Sto- mere mo#žu dn se na, nešto priJadinovića, sile — radi iedne ideje. radi ci-
ljeva, teh n daleko, O Beogradm olvorena ir-
slikarvke Slave Raškai i
slikara Ljube Babića, m
Miopru ·otvorenu izloŽbm mosima između ljudi“. voj tragediji, i Samsonovljev (Daša). risko-političkih 'mjiga tamo neindnskog. slikara Mozum- Posle opširnijeg nrikaza sadr- „Ovrčak“, po čehovu u SBovjet- Na sljci: čerkasov (Dom Ki. ma: 1904. — uRaškranica · 1906 a Giekarı OE ovenski u- žaja romana — n člankn se isti- SRkom SBavezu' mu 'imvršene ri- hot) i Tolbujev (Sančo Panša). ~ „Moniston“, 1908 — „Karijera
"imići Mregelj, Mrofie, če da dela „Beton i svici" slika preme ili su otpočela snimanja, gospodina Wrjuša“, 1910 — .,BSa-
Wanklija i, Bakić izlagali nm Holandiji i Belgiji, s Yelikim uspehom,
„88. nemilosrdnim
vala, Kolet Frane, pari-
20501 1 guela io Je se pojavi SA šezdeset O ai
ska. violinisthtnja, U Be- x 8 e isao Ti. Švarc - „Je se pojavi u BAD, „šezdešel, omafi pisač zove Ba; č ile?:je i i
Orada održan ikonoBpt Davičn je gemijalni ali vrlo s%M RGB NV S De ija Odi dina _ best-selera: _1895— a 912 i druča SA O O odi “LI JO SP oben Vjda 68
Oeasie veje a | pegsi pt obi. Ritetı COOP ena ona ia akata AN Ma ara ANA ia Bovizi leš seir Nis Pre— Pio si tea aaa
ŠVĆGEROK Oilanihib Hansa Tori ošeduje čifav egintat re SONI JUGO ONI dub dG Van knjigama, u Americi za 1907 gođine pojavljuje se ime Jaaa Sta: :pavači" jdNHJO,
Lejgrafa. U radu je alističkog, ustvarı trivijalnog na mastu; Ovo nije prvi put da poslednjih šezdeset godina. Du- 3. Dž. Velsa, sa knjigom „GO- aljapi - zarko su sA
URIN NURETaPTON ij čina a običan narod. govori, Ta U O OP ora ijeću EaČKR la od ie SO (24 spodin Britling: prozire“, 1991 | Paa Oko SR dov Va Te bila ·je toman „Mišolovkn“ NHadomira : ić i Na, KAD SVO seduje i plastično — “RRITULMNJOG, | __KULLOTONMĆU odeću svaku godinu' po dve), sastavlie 1090 Vels j et ati, ali o- NA a aa
GHG BriOloti SOTO politički žargom mašeg sloleća, Ton KOLO navukao je prvi pMt na ma osnovu izveštaja velikih yoga die ea BC O SREO AJONVA pp ROP Toskaninijeva jevitosf,
U Skoplju ŠUNŽA kon. koji ide čak do dubokog pesnić- BORE OG, je kao stati- knjižara u desetak „američkih đelom „Istorija sveta". Peletri» suni :odnika pred njegovim DO-
(cert makedonske „ ejihar- kog slikarstva m rečima i zadire šta oo i oba tad pozori- gradova, ı priličnoi meri je ta- ' tika je tih 'godina zastupljena s rtOiE odirom u Njujorku
monije Održan jubilarni um same meorealisličke asocija- edna Za LeCa SROVRe JO čan podatak eo hretanim ukusa '”Glavmom ulicom“ Sinklera Lui- 0 7 a. š
: e ORAH, E ije“, :1e J_nmemoj Sscemi „Jdasne, čitalačke publike, delimično” i sa i Pe O iMa 4 ~
koneert hora Centralnog Stae opere: „Don Kihot" dublirao ROOT a KO: nokoli» sa. i „Ako zima đođe“ A. S, M. A
doma JNA w Beogradu, TI BALE"”
Heogradska opera pozta” ma, je da ofvori tradičiomalni Pariski Pozorišni Festival, Mariborska opeYa gostovala na Graem. NiKola Nikolov. bnvgarski operski pevač, gostovao u Beogradu, Zagrebu i NoYvom Sadu, Čangalović nastupio n „KFigarovoj e-
svojn „veru mu m komnnistnm,
mam, borca,
Srpshi Književnik Oshar MĐavičo — kaže se dalje u članku prihvala, se da wu romanu „Befon i pored mnotih dvngpih i ovaj problem šava da su reši na jedan poziti van, dubokn čovečan mačin, On ' pne mpuštajaći se dublje, takođe i pitanim kojm, proizlaze iz samog problema: đo koje mere mog da, se odmn-
čije se oslivarenje malazi budućnosti, Ocos plamshioz izvršavanja wadain
ratni svet sa sasvim drugim zadacima i potpuno drugačijim od
poštenjeni goslovensku stvarnost nog perioda sa njenim mnairarno
nog i silnom „Jumnaštva,
U člankm se »atim analiriraju likovi glavnih ličnosti romana i TREĆE O fe „Davičo 5 pinoga M od avi ndubljuje m duševno stanje «sa s 'kon Ji ip io Reno. Komoigte? Na rac ar On Oi je se ističe da dje pisac ovim delom pokazao svoi potpuni optimi
nepromenljivost, kao i m njegovu (, 1, sposobnost za prihagođayamn,e,
i polin-
upr-
Testivalima mwostisli „Jutkevičev
„Otelo“, rađen prema šekspiro-
ja Većeg. broja filmova po romanima domaćih i stranih pišaca.
poslerat- aa O KO : Režiser Sergej Gerasimov već
| NRRNJEJKI vrsnijim aspektima i ljudskim, Ya(di na filmskoj verziji šolobovKONOGERTI . š kao i političkim odblescima, Lja ljevog „Tihog Dona“ a BHasov Mlada pesnilhinja Višnja di koje Davičo opisuje — kaže se Priprema film po Teđinovobi Điahuljak | odrzala svoj đalie — mism svi' na jsiom ljnd- TOmenu „Prve 'rayiosti“. prvi vokalni „koncert n skom i kulturnom mnivom, nego U lLenjingrađskom #Rkimo-stu- ji} Zagrebu, S mjom je n ma raznim „šSlepenima rmwzvitka diju počeo Je pre kraćeg Vic- ij! 1} stupila i mlada Blanka svesti izmeđn zrelosti i sirovosti, mena da &e snima film „Don Midor, M Zagrebn zgosto- otupele mrzovolje i samopregor Kihot“, po čuvenom romann Mj-
Servantesa,
slavnog Šaljapina. nastupio wu > ruskog kompozitora
baletu Minku-
istoimenonı
„Had po mukama" po romanu
poznate trilogije su. R. Nifontova (Kaće), i N. Veselovsakaja
Ukus američke publike za posled-
U Knjizi koja uskoro treba da
. Kasnije j9 ko takvih podataka: 1996 godine best-seler bio im ja
A vremena, hronika“. 1913 — „Sa“
držina pehara“, 1915' —-
ovini x
dobio 1953 godine,
}d loe«et i i- prođavalo po 100.00. gramofonšezdeset godina ga nepommatog autora -— „Skri- Bih ploča Paa kojima, je bila veni kovčeg", zajedno & TOmaBa-+ snimljena muzika koju .ć om
nom „Ketrin“ MBlinore Makartni Lejn. Kasnije je utvrđeno da se
Hačinsona.
— he“ U,
đećih: gođina, dolaze: ton Vaijdler sa .Mostom
to isključivo svojim beletrističkim delima, dok mjegovih
| „Daleka ii stio zemlja“, Sedam puta, dakle, po Ta Ja DULDU
podacima, „ali „mijedmcm posle 1915 godine. Nobelovu na-
1909 godine na listi vodi KkDJi-
· 1918 godina 'je trijumf Zen Gre': P. Trail“ 1919
19238 Torsvetog OBeRP pesma“ Yranca Ver #|8., 945 godine — „BSinuhe 'Kgipćanin“ Mike Valtarija, 195L O „Odavde do Yeanosti
b& Džonse, 1954 —- „Ne kao stranac“ Mortona, Tompsona, a 1955 _— „Maypdžori Moningstar" Jlermana, bb BRM, \
U 1956 godini (prema našim po đacima ix američkih listova) 8i·gurno vodi „Tetka Mejm“ Patlrika. Denisa.
Interesantno je da ma vrhu liste nema nekoliko šlaymih imećena — MHemingveja, KoknerM pope — a ima samo četiri „No
: „izra praktična,
elovca“, kao i to ja skoro poovina autora nlje američkog pO rekla, mađa iz negermanskih \ieziks samo dvojica — Moro Sjenkjevič. |
Ga 120 best-selera na maš jezik prevedeno je dosad dvadeset,
Geteova komedija q „Međn na sceni
Gotovo zaboravljena Geteote komedija „Veliki Kopta“, 'koja kao pozorišno delo miie nikada bilo postavljeno na sceni, pošlužilo je nedavno za libreto jedne
Gligoriča.,
komične operete, ·
Komeđija koja izvrgava, ruglu prilike i običaje sredine oko vi frencuskog dvora smatrana jo a ONO neuspelim (Geteovim đeom. Ovo đelo, koje je Gete mnapjBao povođom jedne ale”e na . {ramcuskom, dvOTU,. e neđavno u frankfurtskom „Malom rištu“ kao wopereta.
blika- \je sa" imenađenjem
RO Vai Ma ono nije baš talo, slhbo kako se o mjemu obi-
koga
— ali pod
isto. • - ' "1...
je bio muzika Sređinom jamuara u Njujorku je umro, n 89 godini života Aturo Toskanini, Svoju domovinu \ ie 1981 godine” jer je »bOK BVOE antifašistiČKog stava imao niz
vija.
u Francuskoj svake #odine se NA1P50
dirigovao. Od avoje 19 godine,
katla je paliču prvi put uzeo u
SijaseL pisama
književnoni ) : 7 bi dominirao u Čitavoi Dyvoj po-
Sarajevu je novi Ta koji Ćć, biti pošvYećen problemima Književne i Mmefmičke Kritike, n svojoj uvod „časopis polazi miJe a nego' i sp je s riska i COO kategorija. SiD
a im se čini „da raspon ; A jima treba da ide od i tom hritičkog prikaza djela do isto“ riskih pregleda i wopšiavanja, od MRonkretnih analiza do eštetskih osvjetljavanja i zaključaka. Težuja za ROOT aajeć ikar TORO
ui ka raščišćavaninm om a i u{ivrđivanju bitnih ajedničkih pogleda“.
prvom delm svoje rasphave knjigama S: 13 iidhat Begić He osvrće na knjise RRpapl Bogdanovića i WVelibora uhazajući m» neke njJikteristične GOO ali se ecijalno zadržava na hnjigama Spa Oii Histića i Dušana Ma{ića, ći sa izvesnim njihoi. vim postavkama. Posebno dje joB govorio o nadremliznin
odnoj veći istakla da
ovim mpilanj
A nih načela, opštih i
hove kara
polemiziraju
iše pjesnik". Đovodeći u veza čitalačku publiku pojedinih
pisaca, &4 mi ) j j hhreb je završio svoi članak Povadeno Jo aa Bina robrovina rečima: „Bla
iku. Nho,i je obrazovam jednim wnYjetom: Rad atane slivaraii, Mora svoju obrazovanosi zaboraviti“. · TI veoma interesantnom -HćiM
go um.jetm
blematike,
__ Ti rubrici „Sa djelima 1 autori ili ma“ Meša Selimović piše o roma avoje: smrti ZOO O da yeki nu Milana Nožinića „Demonja“e gradu za. književnost Čerčil je živim dirigemtom ma svefu, Samo O OE Or A vlja. ; %| ja, đyić, dok čedo MNisić ima članak „Davičo osluškuje epohu“, Nho,i · je pisan povodom. Đavičovog romana „Beton i svici“, Kisić za kljačnje da se „u „Betonu i #vi:cima“ čaje jeka dubinu Ove e poh e, od koje ie Davičo prebacio jedan od majlepših literarnih mostova n budaćnos{“. Tod maslovom „Bosch, Munch ili Hartuwg" Tvan Foelht prikazu-
Ronstantinovića, anlizirajući slo ovOogA
slava „Adnmovića dok Josip Tabak pišb „Prevodilačke vnrijacije“. U rubrici „Vidici“ Boško Novaković je objavio svoje uliske iz Poljske, a Vlado Mađarević izveštava o kazališnom Xživotu Zagreba. Bora Glišić govo-
skih književnih časopisa, pozi
TOG ČASOPISA
Ww rubnici „Osvrti i ogsvjetljava_
dk : # ja“ IL. Z. razmatra bovodom „Izraz broj 1 MNj Velizara Ninčića o Peri
? X\mjige pokrennt oYvad
'starilemn poznatom · tom portretu, koji e a gledikla.daYE U OON LO o “ei & OVO samo konkrein8, Se Me
Medakcija „e
napis Dubravka, Jelčića, „Mislilac srca, i pješ
Test Jelčić kaže i ova: „Tako
kritike 1956“
kao este,
strana.“ ; ca.
jedne literature“
Andri-
Skender Rwmlenović analizira „Pro S kletn avylijn“, povest Ive AJ A ća, pn we pita „mije li u ovo, pri-
da je i samo sopstvenom rukom
„Naša scena“
da ureže u čelo žig odvratnosti i broj 118—119
problemima humor „piše w\iatko Pavletić n napisn „Sıniiel maš nasušni", Pavle. Stefanović ima lepo ostvyarem članak „Zivan čanje i mišljenje“, n kome' ukazu jie na izvesne vidove muzičke pro a mayočito mn odnos muzike i mišljenja. O sudbini ne orealizma zovori Alberto. Mora~
decembar
ložba Norveške gratike, Nha na određenim elapama (bilo aje e. Srpske SkuIpiure, 1PlOZ= kraćim ili dužim). čno pisalo u istorijama književ- i ba slika Lazara WVomare~ U člankn se takođe ističe da nosti.. Hwitičari su takođe ištak- „Dno i obale Yıća, Bkulptura Yladete je piseću stalo, kao i m pretithod- li da „Veliki TKoOpLA GOLI ČR Pelrića, slika Sv. Strale, nom romanu „Pesma“, da prika Bo od Paaa aiu ab aa Mihnila, Berendije, M. BH. že „jeda sihološlki la:Be~i' Mada, JOB JEO MOO č rolu, iPrBaba totogra– | koj,i He {hh Big Sa ed IO ž i. SOOtavi MBpotja ČL ROI O vat fija „Porodica čoveka", .| mnog političkog zuwačaja: prel MI Ca ya? ~ ie. a: jiafi : i čuđotvorni isceljitelji, Čije .. i JA _ „Po Li va, 'uačaja: prelaz & 1901 godine ma listi -*ele- 315 vom {aljocrteža Piya, Mayramatije- ·} sa ncverovafnih napora i vejikog „Don Kihot: smima SC U SSSR-u ra Lo“ \ut se OgRVSVUS (602 2ičaujanu. 0 CO; ea prokletstva? NRG fyajcarskoe plakata, herojskog naiosa —K na wjednače Knjiga Vinstona Čerčila, Yoman TO IVICI o : A. Grzetića i dr. U Za- ni rifam „mirmodopskog #ivofa, Pošle. velikog uspeha. koji ua Alekseja Tolstoja. Nosioci gl „Kriza“, Čiji autor kasnije u. (o . mfebu ·otvorema izlozba | qmmključivanje „junaka“ n posle- a poslednjim . me "odni i a_ fibnovana vecalje ove; bedljvo dominava, ma 10j listi ; a
D poslednjim | međunarodnim mih uloga, f{ilmovame verzije ove | ' OJ ADM J "Toskaninijeyv svet
finoviću
Enver He-
naših ljudi stvarati,
ma infere. gađaje u
'ću kao profesoru | Milošević evocirajući prvi dela. Rubrika D
„Posle Pule“,
nja Ppozovišne
NOp3 *i onia Tom Grogan“ TF. Tiop- c - ieva etiri al ri i vođanski zorišti „i postavši po- T!TOoman „i Om ~ E Rlaska ITbanjeza — „.Čefiri·jaha- i |; 8. LiŠiC vođanzkim pozorištima kroz dva zorišni glumac, Čerkasov je i- kimson Smita i „Vršna ledi“ PF" ča Apokalipse“. a 1920 ponovo Tomasa YVulfa ri o jesenjoj pozorišnoi femi priloga: „Untethaltung“ vojvođan grao j u dva pozorišna komada 1. Bameta: 1897 „Kvo vadis?" Zen Greja — „Čovek iz šume". O Sjedinjenim | američkim weograda, dok Glorija Rabnae ima skih upravnika i vojvođanske
vesnovana Siti Wiže Henrika Sjenkijeviča i „Nevidiji 1956 gođine pvva je bila knji e. d ME dpiaviivanje NEPIR „Kritika i stilistika“, Na npretstave u spektroskopu. čoveka, u “05nova O Oi OTO vi hor" Džemsa Alena: 1900 8O- ga „Privatni život Jelene '"ro- žavama smalra 5 ıfa a Ji dan raju su dafi opširni prikazi na~ Bratko Kreft se javlja sa impro-. m njegova „iStovremeno: u paviljonima MO. qjne __ „Imati i zadržati“ Meri janske“ Tžona Hrskina, a 192? PISE Ona addja i ue Sie šip časopism w 1956 godini: „De- vizovanim esejem „Bekspir i sa= SKOVRROFI Ova IC IR ia FOTO Džonston i „Crvena čorba“ Meri „Blmer Gantri“ Sinklera Luiša + Ka Mićaao O vremenu i la“, „Savremenika“, „Republike“, vremeno pozorište“ iznoseći avoja, VORRIR SOUL S Kolmondli i od mebeletris čČkih_ „Um “«a- a dominitao je američkom „Naše sodobnosti“, kao i sovjet- zapažanja o savremenoj rešiji i : ruje“ Vila Dutrenta. Potom sle- scemowi i verovatno insćenaciji Šekspirovih fragedtja
Todorović pitanje da li je Pisarev bio rušilac estetike, Bonivoje Manimnković piše O naj. Doisteje. ĆU #YI
| BOGU KAO Pad ič : ma.to oljakog slikara", O, eciljčna islo RO LaLOkU i SjeEovim; Vezania s Bošnom govori Hamid Dizdar, prilikom. iznosi i istorijal, sarajevskog čašopisa „Nade“. Rubiika „Pisci j dometi“ donela, je
ik uma“, u kome se · veoma afirmativno analiziraju ese ji Vlatka Pavletića, Na ijednom
se nekome možda učiuili ekstrem no fakvo mišljenje, ja Vjerujem, da Pavletić ne griješi mnogo kai tumači rat kao kompsnzaciji jič,. nih iteškoća, kao priliku, da se netko isptni osjećajem ipobjednika (makar to bilo i u gomili i pomoću gomile), ier mu je takav osjećaj potreban pošlije mnogih ličnih meuspjeha“. Rubrika „Mbj. tike i brikazi“ štambpala je pika% Miodraga Bijakovića na „književ“ o ne. razgovore“ Bože Milačića, „Sukoj, psihološkoj i društvenoj DO ze i zvijezde", gde se zaključuje vi“, „_” da jie to „l16p8 i topla knjiga, pic Zdenko Bkreb ima članak „Z% sana gipkim i stal0ženim stilom. j knjiga kakva se retko sreće kod naš“, B. je prikazao „Izabrana hovim načinom piša~ pisma Lenjimova“ koja su objav. ljena u izđaniu zapyebačke „Kulture". Prikazivač naglašava Ga je izbor“ u potpunosti uspeo, jer je načinjen sa tenđencijom, da se, Eto je moguće više, Lenjinov 1|k osyetli i čitaocu približi sa vie
TDvobrojem 118-119 (novembar... 1956) „Naša, scena.“ list ga, pozorišna pitanja, koji izlazi u Novom Radu, navršava deset go. dina postojanja. Kao uvođnjk ovog. dvobroja štampan je topli i neposredni napis o Dobrici Milupod nazivom „Neumili Dobrica“ iz pera Radoslava Vesnića. Mirko Tasić u fragmentu „Ka izrazu" piše veoma studđiozno Veselina problemu Savremene drame | eselina' na završetku kaže: „NekA iakva drama bude atistotelovška katarza, neka buđe potres koji će od karakterni adekvat ostvarene ljudske slobode., U stalnoj rubrici „Beozrađ u ogledalu" Jovam Putnik na veontan način iretira đoozorišnom životu BeosSrada Wroz mabpis „Zimski pejsaži“, Božidar Kovačević objavljuje poeiski dramolet „Poslednji leni jin rođendan“. O Peri Dobrinovipiše Momčijo Čas O e VOR velikog dramskog umetnika, „Problemi“ donosi članak Drago- nw Glumačkoj školi u Beograđu, U članku „Još jednom eko pitazSrađe u Novom Sadu" Živan Milisavac še zalaže za skromnije želje i planove u vezi podizanje nove pozorišna ku„ će, Petar Govedarović piše o voj-
"ajući se delom i na poznatog šekspirologa J. Savića. Dr. Mi-
nidbi“ prvi put pošle povratka iz SAD,
BAZNO: Sa Čehoslovačkom ljena konvencija o među a sobnoj kulturno, saradnji. Održana, proslava, 50 godišnjice smrii Movana Cvijića, Održana skupština udruženja knjizevnika Srbije. Za pretsedmika, izaDran dr, Mfevan Jakovljević., Održana „Je i skupslina Udruženja pisaea Makedonije. Osnovana Zajednica Jugoslovenskih univerzitela, Ba čelu prefsednikom dr. B. Blagojevićčem, vektorom Meogradskog univerzitela., Umrli: Mile Pavlović-Rrpa književnik i pnblicista, dr, P. Skok, akademik, Erane Novaković, prvak Navodnog pozorišta u Beogradn, Petar KMrsfic, kompozitor, i Voja RehaP.književni Hri tičar A. M. Žilijen, pretsednik Pozorišta nacija iz Pariza boravio u Beogradu, Stuđepti Deograđske muzičke akademije gošiovali u Varžšayi,
sklope
-A
Smrt Gabrijele Mistral
Prošlog meseca, u wjujorškoj bolnici Hoempšted, umila je od raka u svojoj 61 godini poznata čileanska pesnikinja | Gabuijjela Misfral, dđobitmik Nobelove magrade za Književnost 1945 #zodime. Gabrijela Mistral, čije je Tra» \vo ime Laušjija Godoj AJkajaga (pseudonim je uzela u znak poštovanja prema provansa!lskom pesniku Pređeriku Mistralu iz
pokreta ·felibriža) -— bila je' do kraja Drugog. svetskog rata gpotovo nepoznata ma „Btaroyt 'kontinentu“, , : Poezijom je počela đa se ba\i još kao vrlo mlada, Nieno obimno stvaralaštvo,» naštalo u toku mjza, godina „intenzivnom rada, moglo bi uglavnom (a,se podeli u nji peoda: prvi peYriod, kada je "mlada pbesnikimja oduševljavala prirodom; drugi periođ u kome preovlađuju melanholične „pesme proizašle uRBled preživljavanja lične drame (rastajanje ođi oca — pijanice, samoubistvo verenika) i, Č period, periođ smirivanja, koji de zastupijen „sa majvećim brojem: pesama pošvećenih deci, za, koju ·'je vezivalm, ljubav i profesionalna dužnost učiteljice, . Čileamskoj publici prvi put se prefstavila 1917 godine zbitkomn „Someti smrti“, mnadalmutih tragičnim svršptkom jedme ljubav-
•ne drame. Osim pomenutih „MOoneta smrti" i pesama „Molitva“, „Pitanja“ i „Viđenie“ značajnije su i zbirke „Otkriće“ i „“ala“. posvećene deci,
trećći ·
U svojoi zemlji Gabrijela Mistral je dobila niz priznanja u vidu raznih nagrađa. Dugo EOdinn je takođe bila i u điploma.tskoj službi, kao konzul, u mnogim državama Južne Amerike i Evrope.
Testamentom MWojl je ostavi la za sobom ovlastila je čileanskog MKkmjiževnika Alfonša MBRejesa da sakupi i objavi jedmo iz“ danje. njenjh celokupnih dela.
lmuja“" i Andre Moroa sa „Dizraelijem“; 1999 — Remark sa „Na Zapadu ništa movo“, 1930 „Sime ron“ MRdne Ferber i „San Mikele“ “Aksšel Muntea.
19931 i 1932 godime vođi Terl Đak sa “omononr „Dobra #Zemlja“. 1933 i 1934 Meyrvi Alen sa „Anthony Adverse“, 1936 i 41937 Maygaret Mičel sa „Prohujalo sa vihorom“.
1939 — „Plodovi gneva“ Džona Mtajnbeka, 1940 — „Kako dje bila zelena moia đolina“ Tičavda T.evelina, 1941 — „.Ključevi. kraljeYstva" A, Dž. Kronina, 1942 —
A Škola sa pisce
OU đižavi Ilinois (SAID) posto-
Ji jednš, škola za pisce jKojom rukovodi gospođa, l„nei žendi
idama stara, 52 godine. Škola je organizovana, po Strogo . voinič"Tom principu, 'Tlčemici se budem i 5,80 njutro. preko celog danm mora. đa vlada potpuna: tišina sve dea 20,30 časova uveče, zabradnjene su bilo Kakve posebe i. napuštanje. kruga. škole, . Svali učenik ima svoju ćeliju snab đeyemu najneophodnijim mame
štajem (krevet, orman, sto, SštoOlica i pisaća mašina). U pirincipu nijedan cd učenjka me sme da mapiše .niti da izrazi noku misao sopstvemim rečima, već mora jednostavne da kopira jedino dela poznatih. 'omansije
koje mu daje na čitanje upravi teljića škole. Gospođa Hlendi, međutim, ima SVvOj imđeks za-
branjenih Kmjiga i na njemu se malaze, pored ostalih, Kaka, Prust i Dilen Tomas.
lovini dvadesetog veka, da prevema smrt mije prekinula alkiliymost ove tako krupne ličnosti u američkoj literaturi,
Vulf je ipak'uspeo u toku svog kratkog života da da sliku Araerike ovoga, veka, a, obiavliena Disma otkrivaju ištinski lik OVOK velikog Mnjiževnika.
Elizabet Naul, koja je bila iedna od. najbližih saradnica Vulfa u ioku pošleđnjih petnaest godina njegovog života, objavila je još ranije pisma OVOR DpOmnatog kujtževnika, upućena m.jegovoj majci, koja su veoma in teresanina jer su dopunjena beleškama same #Ospođe Vulf.
Sada ie Mlizabet Naul obiavi 1m. još oko 700 sačuvamih pišama Tomasa Vulfa. "m
Ova zbirka pretstavlia obimni knjigu oq osam stotina širanica i Obuhvaia najvažniji đeo stivaralačkog Života pisca. Prvo Dplsmo od ovih je Vulf uputio 15%8 godine svojoj sestri a poslednje prilično dđetinjasto po tonu i sa mnogo primanja i kajamja, upućeno is» piščevoem izdavaču kajiževaom savetnikn Maskvel Perkinsu Koga, je Vulf pre toga bio napustio. U tom pišmiı OT miı govori o svojoj nameni đa krene novim butem u život ako ozdravi, Ali nažalost nije OT:
Y „Živoi“ sveska 1i
Na avođform mesbi ove „života“ ~ objavljena je WDroža Timila BS. Petrovića. U +yrevođu M. Mi. Pešića date su iri pesme A. S. Puškina (Sloboda, Prorok, Spomenik). Obrađujući život seljaka. Dušmm Baranin je štampso pripovetku „Cvrčak“, Olga Moskovljević ima članak „ObvaČčun sa Tbzenovim mitom“, i fu konstatuje da „celo ITbzenovo delo „čini jednu nedeljnnm celinu oi početka do kraja“. Stihovima su vastuapljeni Milan Turniški, šukri ju PĐPandžo, Nusret Idrizović i Slavica Hunski. Preveđem je reTerat o Đroblemu perspektive, ko ji je održao Georg Lukač na IV kongresu književnika, w Berlinu. U avom referetu je Lukač razvio i sleđeću misao: „L.enjin kaže da je stvamost uvijek lukavija od najboljeg mišljenja majbolje par tije. a ia vierujem da se iza OYO=Ea problema perspektive krije to da, se naša zadaća. zadaća. pisaca, sastoji upravo u tome da otkrijemo ovu lukavost stvarnosti“, Vla dimir čČerkez je objavio pod naslovom „Ponoćni ekspres“ fiagment iz svog romana „Iluzije“.
lan Rakočević piše o LinhartovoJ proslavi u „Ljubljani, Oliver NO. vaković daje kritiku na novošađ. sku prefstavu „Puta oko sveta“ i ma pretstave Pozorišta.u Zuenia ninu „Bogojavljienska moć“ o Bekspirm, i „Nemci“ ođ poliskog pisca Leona Kručkovskog „Jožef Bulhof piše o movosađskoi opersROJ premijeri „Dorica pleše“ of Krsta Odaka. Jovan čiriov i Mivoslav Belović dajn već mprilHčne neaktnelnu reportažu „Seđar Mdama sa buđož ima“. Osim, Ovog, u dvobroju se nalazi izvod rišta prilikom rostovanjea u Buiz kritike Stefana Karakoštova, bugarskog kritičara, o pretstavama Beogradskog dramskog DOzOgarskolj. „Na posleđnjih pet strana „Na ša scena" donosi kratke članke o pozorišnom životu u Kragujevou, Titovom Užicu, Prištini, Zrenjaninu, Leskovcu i Novom Pažarl, Dve strane &šu posvećene emšterima, među kojima iana Jatić nastavlja kurs koštimografske opreme. Na kraju se nalaze napisi no dokumentarnom filmu i o počecima, televizije u Zagrebu,
i da, tražim
· tislava Radjkovića,
· razgovor, čas „ozbiljan i
mim novostima,
NUŠIĆIŽIVOT
; — spomen iz susrela sa njim, —
Kad god se setim Nušića, osetim veliko duševno zađovoljstvo. Umetniku je slao potrebna volja i snaga, da se uzdiže iznad pre= preka na koje nailazi u stvaralačkom radu i životu. A. Nušić je više nego primer, On je uZOT. i
Nušić je bio oličenje vitalnosti, vedrine i hrabrosti pred životom. Bar takvog sam ga ja zapamtio 74 poslednjih petnaest godina njegova Života, kad sami Se s njim družio, & osobito otkad sam mu počeo pokatkad pomagafti prilikom sređivanja mdegovih sabranih dela, za koja sa0l, ako Se ne varam, krajem
godine 19931, napisao, u dvadesetoš svesci, i
iran ogled o niegovom životu i radu. 5 pisddučt njegov život, bio sam n ran da ga zapitujem gotovo svakoga objašnjenje o PO HOC njegova života, Tako sm | a: Bčigno upoznali. Obično sam Ba RE zio t Sobici pozadi knjižarske radnje veu kojoj ie Nušić i pre i ne, valjda preko cele godite, A 050” Pe lepe dane, pisao svoja dela. i Moralo je imponovati svakome koji bi ga pošmatrao kako uvek raspoložen, dobre volje i staložena duha i ponasanja, mirmo piše za stolom, pretrpanim knjigama, Yačunima, šoljicama od ispijenih kafa i kutijama, cigareta, a oko njega posluju knjižarski momci ili ga svaki čas prekidaju posetioci. Rad bi mu naišao Moji od poznanika, on bi miro ostavio pero i zapodevao dubok. čas lak i šaljiv, ali uvek pun vedrine. Ko sve nije svraćao kod njega, da Vode" na stolicu W iemu, da ponije kafu, da progovori Sr Reval političkim, društvenim i kultur] Stari Denzioneri i OR i. lekari | oficiri, trgovci i ranatlije, Sozeaj DBVIDKCHU pisci i popovi, udovice i udavyače, sve naše nacije i svi društveni
slojevi ređali su se n njegovoj sobici i on _ ih je sve dočekivao dobroćudno i veselo, B
on bi mirmo na-
bi posetilac otišao,
stavljao prekinutu mit i dovršavao započetu scenu, Njegovo pero bilo je uvek malo raskrečeno i polagano; on ga je ponekad uma=kao i po nekoliko puta dok bi jedva uspeo da ga napuni mastilom, pa ipak je stigao da, napiše nekoliko stotina dcla koja bi jspunila oko trideset fomova. Kad sam ga Jednom polseiio da promeni perce, on se nasmešio i rekao mi da on hotimice piše vaskrečenim perom da bi na laj način šio bolje pisao, »Dok nekoliko pula povlačim perom da, bih izvukao crtu, rekao mi je iada, ja smišljam pogodniju frarzu i uspevam da nađem pnajprirkladniju · reč. Nije polrebno žuriti se; važno je stalno raditi i istyajafi na poslu koga ste se latilis
I doista Nušić je radio svakoga dana: jedanput bi pisao članak iz poluprošlosli, kako je on zvao vreme .svoje mladosti, dočaravajući slari Beograd; drugi put bi sastavljao šaljivu pričicu, a majčešće: bila bi io komeđija. Upravo, komedije bi stalno pisao, prekidajući ih za irenufak, da bi zadovojjio kakvog urednika, pisanjem kozerije ili priče, pa bi se opet vraćao komediji.
Jednom ga zatfeknem tobož neraspoložena. Namrštio se, piše ali kao bod moranje, kao da otaljava neki neugodni posao:
— Eto, dovršavam »MHadjdukeć«. Treba da napišem još dve poslednje glave. Ali icško iđe. e | : :
Ja se kao ćudđim, jer nam Je svima po” znato da on lako piše, a Sem toga znam da ie taj dečji roman s osobilom ljubavlju zamislio i razrađivao. I dok se išćuđavam što je zar i njemu ieško pisati, on se smeši i kaže: |
_— Nikad nemojte da uzima{ie PPonorar unapred! Onai Ćuković, prokleta m. diiša, dade mi sve Dare unapred, pa sad nikako ne mogu da nabišem ove dve završne glave, Sve mi se čini da radim džabe. Pate sam potrošio, pa, kao da ih nisam ni dobio, . a Ćuković. zaintačio i. traži završetak,
To je, naravno bila šala. Nije glavni pokretač u Nušićevom radu bio nmovaec, nego žudnja, ili bolje reći nagon dwa što više bude u životu, da što jače učestvuje ww. svome vremenu. Kad sam mu jednom prebacio što po ceo dan provodi u sopčefu Rajkovićeve knjižare, gde može da piše samo na dohvat, dok' bi kod kuće mogao mirmo, bez prekidanja, da se odaje radu i da daje produblicnija i savremenijia dela, on dje moju primedbn odbio ovim rečima:
— Ja bih umro kad bih ostao jedan dam sdm u sobi, ja ne bih ništa mogao da napišem kad ne bih oko sebe čuo vrevu ulice, kad ne bih video oko mene svaki čas nova ljudska, lica, kad ne bih imao s kim da pijem kafu i da menjam i najobičnije misli koje mi padmu na um,
Taj dodir sa živofom, bez koga a Nušića nije bilo vredno živeti, po svoj prilici je uzrok što se Nušić celoga veka držao pozornice i Što je najlepše svoje lovore stekao na njoj. Jer makoliko da u našoj skromnoj književnosti imaju svoje mesto njegovi putopisi sa Kosova i Ohriđskog jezera, kao i njegove priče ili njegove uspomene, glav-
nina, njegova rada, i po vrednosti i po ko” ličini, jesu njegovi dramski spisi, u prvom
redu komedije. LEO U Nušićevim komedijama i nekolikim njegovim dranama ogleda se život Bjoreı savremene Srbije, one tako fipične epOobe srbijanskoga života koja zahvata vreme posle ratova S Turcima, od godine 1878, pa do pogibije poslednjega Obrenovića, do “Si dine 1903. To vreme, doba Milana i Ale i sandra Obrenovića, koje je u isti mah doba Nušićeve mladosti, on 'je proživeo i osetio sa svima njegovim osobenostima 1 manama. To je doba relativnoga mira, kad 56 gleda, u evropskim razmeram:),, ali i doba mnogih unu{arnjih sukoba, i kriza kad se posmafra pod našim uglom, jer smo tad ulazili
konačno mn kapifalističke društvene odnose, zapodđevali stranačke borbe, dizali fimočku bunu, krvili se s Bugarima, a povrh toga ovaj ustvari krafki period od dvadeset i pet sodina zabeležio je i niz drugih psihološki weoma, čudnih događaja i uzbudljivih unnu= tarnjih trzavića — T \đvladarske abdikacije, bračne skandale i iznenadne svađe, državne udare i nekoliko ustavne promene, zavere i alentate, da u isti mah zabeleži i pojavu nekoliko velikih pisaca i naučnika i niz odličnih dela, Ne treba zaboraviti da, su fih dvadeset i pet godina doba koje nam ie đalo Lazu Lazarevića, Vojislava Ilića, Stevana, Sremca,. Mafavulja, Janka, Domanovića, Stojana Novakovića i mnoge druge velikane duha i volje, pe i Nušića. "o
dakle, jedno doba puno mračnih senki, ali i
sve{lih proplanaka, kad ga istoriski, bez strasti i predrasuda, cenimo.
Sve to previranje, bujanje i ključanje, koje je tako karakteristično za Srbiju između godine 1878 i 1903, Nušić je dao u svojim komedijama, uspevši u isli mah da sav taj život slavi u širi, većniji okvir, Time je on izišao iz granica koje mu je postavila
poslednja epoha i uspevao da shvati i doc- · nije vreme, pa da se i u njima afirmiše kao.
pisac. „On je svom humoru i sšatiri dao dublie značenje. pa se fako pokazao kao kritičar i moralist ne samo svog vremena, nego je stao među najglavnije moraliste za svagda u našoj književnosti,
Zaam da će se mnogi stariji čitaoci mačuditi i reći: zar Nušić moralist, zar frivolni Ben-Akiba, zar: pisace lakih komedija,
zar on moralist i kritičar našega društva
naše nacije? Tako će se mahom čuditi i pitati oni koji su Nušića gledali kao smirim čoveka i suseda, koji su se sretali s njim Do beogradskim ulicama i slušali anegdoie o njegovim drugovima, ili čitali prezrive kr{tike 1 pamflete, w kojima su mu osporavali talenat, inteligenciiu i poštenje. A fakvib sudija i opadača Nušić je imao gotova celoga života, sve dok pred smrt nije najzad osvojio priznanje i ulice, i'Štampe, i aka demija, pa je s lakim osmejkom pričao kako su &e, na ramneđu prošlog i ovog weka., recenzenii nekih listova. bili vaverili da sa
obescene i obešćaste, a kad sm, tim njegovim sudijama ni imema ne na, pa se čak ni on ne seća kako su še zvall.
'
. Nušić je stojao sa svojim delima u sred života, sav u dodiru s njim, stojao je i sta» jaće uvek kao veliki slikar, veliki učitelj, veliki moralist. Veliki ponajviše zalio što je njegov falenat uvek bio angažovan u žŽivolu, što se mikad nije plašio od njega, ni povlačio pred njim, niti ograđivao od života.
"Ta velika veza sa Životom ogleda'se } u intimnom Nušiću. I ono što me je najviše zadivliavalo đok sam se družio s njim, to je bilo ono intenzivno doživljavanje svakoga trenutka našega vremena i naše oladžbine. Ceo naš život stalna se falasao u Nušićevoj ličnosti. i mislim da mogu.s pravom rzći da jie Nušić u svom vremenu bio među onim ljudima koji su ga najjače osećali, razum“evali i proživljavali. | :š
Božidar Kovačević