Književne novine

on se sa nečini suočava

ZE UDLEnAb

dovedena su do saznanj

gledalac stoji nasuprot broučava čovek kao predme( za istragi promenljiv i onaj koji menja napetost o toku 1

vaka scena, za sebe

montaža.

u okukamza

skokovi

COVER AO proces

drustven j y

SOLO O postojanje određuje misao

- Prodor metoda epskog pozorišt: r 'oili uglavnom do radikalnog" ad Ž ae E WRara dovnui (DAa. Velika borba za primat između reči, muzike i prikaza (pri čemu se uvek postavlja pitanije ko će bili čiji povod — muzika kao povod scen skog Zbivanja ili scenske vbivanje Kao povod za muziku itd.) može se jednostavno rekiti rađikalnim razdyajaniem elemenata. Doklegod »umetničko delo u celini« kao takvo pretstavlia jedno rastenije, takle. dokle god bi se umelnosii mogle »sfapsti«, moraju Se svi elementi podjednako degradirati i lo tako da bi svaki mogao biti onaj koji daie štihVOFt tirugome. Proces stapanja vahvata gledaoca ;koji je takođe Stopljen a Moji pretstavlin jedan pasivan (trpni) deo čitavor umeiničkog dela, Protiv takve magije trebalo bi se, razume se, boriti. Sve Sto bi pretstavlialo pokušaj hipnoze, što stvara

nedostojnu opijenost, što ošamućuje, mora se na-

pustiti. Muzika.

dđudbiti više

a)Muzika

reč i slika morali su samostalnosti,

MleČŽ muziku se pokazalo sledeće pomeranje teišta: DRAMATIČNA OPHRRA

muzika servira,

muzika podiže tekst

muyvilza drzi tekst,

muzika ilustrira

muzika slikajući psihičko stamje

EPSKA OPERA

muzjka posreduje

objašniava tekst

pretpostavlja tekst

zauzimajući svoj stav

dajući postupal _ i Muzika je najvažniji doprinos iemi.')

bi Tekst

Iv šale je trebalo nešlo poučno, direktno izvući da ova ne bi bila samo nerazumma, Nađen je oblik slikanja običaja. Oni koji opisuju običaje su lica radnje. Tekst nije trebalo da bude ni sentimentalan, ni moralan, već dza prikaže „sentimentalnost i moral. Isto tako važna kao govorena reč postala ie (m naslovima) i pisana več. Pri čitanja Će publika najbrže osetili prijatan odnos prema, delu.)

c) 51lka.

Izložba samostalnih likovamnih dela u okviru jedne pozorišne pietstave pretstavlia jedan novum. Neherove projekcije su u odnosu premya zbivanjima, na sceni tako postavljene da stvarmi Žderonia semi pred naslikanim. Scena ponavlja, takođe ono što je ma njoj u toku, ono što je u slići sadržano, Neherove projekcije su isto tako samostalni deo opere kao što je Weillova muzika i teksi, Oni sačinjavYaju viznelni materijal. e

Ove novine pretstavljaiu, na»avno, 1 Jedan novi stav publike koja poscćuje operu,

6) O pomeranju težišta u okvitu prikaza vidi pokušaj »Djialog o Pozorišnoj urnetnosti«.

7) Veliki broj zanatlija u Ooperskim oikestrima omogučuje samo asocirajuću muziku (jedan talas tonova daje drugi); prema tome Je smanjenje Orkestavskog aparata na najviše broj od 930 specialisia potrebno. Pevač postaje referent, njegova lična osećanja ostaju lična stvar. ;

5) O značaju »Naslov« vidi »Beleške o plrosjačkoj Operi« i fusnotu 1) o lIilmu »prosjačka opela«.

IN Na1VO J eda se izvesne Želle publike, šoja, je bila potpuno zadovol.na štarom u obzir Pe!0m, od strane move ue mogu više uzeli ı ODZIF. Kakvo je držanje publike u operi i može li se ono izmeniti? č

: Strmoglavo trčeći iz podzemne željeznice, ispunjenj Zeljom sda postanu vosak wu rukama magičarA4, jure odrasli, u borbi za Zivot prekaljeni i nemilosydni ijudi, na pozorišne blagajne. Oni ostavljaju u gardćrobi sa Svojim šeširom i svoje uobiča,jeno ponašanje, svoje držanje »u Živoku«; mnapušlajući garderobu oui zauzimaju svoja mesia kao dž su odjgdnom poslali kralievi. Može li im Se' 10 ZDmeTili? Ako bi to izgledalo smešno ne bi trebalo kralievsko držanje preipostavili onome irgovca sirom. Držanje ovih linđi u Opeli je njih nedostojno, Da Ji je moguće da ga izmene? Mogu li se oni navesti da upale svoje cigare?

Stoga što je iz tehnićke perspektive »sadržaj« postao jedan samostalni deo prema kojemu se tekst, muzika i slaka »odnpose« zbog zadatka iluzije, u prilog diskusionoy rada, i stoga što gledaoci umesto da slobodno doživliavaju, da takorekući glasaju, umesto da se užive, da razjasne, nastaje jedan preobražaj koji daleko prevazilazi fotmalno 1 Nhoji onu bitww, društvemu funkciju pozorišta, iek počinje da shvata.

Stara opera isključuje apsolutmo wdiskuslju 6 sadržaju. Ako bi se desilo da gledalac pri pr+kanu bilp kojih stanja zauzme slav za ta stanja. to bi stara opera izgubila svoju bitku, gledaJac bi „ispao. Staya opera imala je, naravno, i clemenie Koji nisu bili samo kulinarni — Treba razlikovati epohu njenog „uspona Od ome nienog padam — Čarobna Frula, Figaro Videlio sadržavaju svetski gledame, aktivističke elemente. Ali ja to svetsko gleđanje tonekle jedan rizik, uvek iako kulinarno uslovljeno, da je Smisao ovih opeta bio takorekuć odumirnići i zatim se prenosio na uživanje. Ako 'je stvarni »smikao« otiumro, lada, opera nije mipošto izgubila smisao, već je štaviše dobila drugi naime smisao opere. Sadržaj je nestao u operi. Današnji vagnerijanci zađovoljavaiu se sa uspomenom da Su oni prvobitni vagnerijanci utvrđili neki Smisao i prema iomo da Su znali, Cak i držanje onih od Wagnera zavimih izvođača, sačuvalo je onu ukočenost, nekoga Moji ima svoj pogled na svet. (To je jedan pogled ma svet Moji više mičemu ne sluŽi, koji se samo traći kao srelstvo za uživanje!) (Elektra, Jonny spieli, aur.,) Čitava jedna tehnika, bogato razvijena, koja je to držanje omogućila, ostala je sačuvana: sa držanjem nekoga koji ima. svoj pogled ma svet prolazi malograđanin kroz svoju prijatnu svakiđašnjicu. Prolazeći samo od toga. od odumimlćeg smisla (dakle jasno rečeno:' fai smišao je mogao odumreti), postaju razumlitve nastavljene novine koje su zadesile operu — kao očajnički pokušaji da se toj umetnosti naknadno podari smisao, jeđan novi smisao, s tim da će najzad ono muzičko postati taj smisao; gđe u meku ruku proticanie muzičkih oblika stiče smisao kao proticanje i izvesne proporcije, pomeranja, itd., i da je srećno iz jednog sretstva postao cilj. Uspesi, koji su posledice ničega i koji nemaju nikakvih, posledica, koji ne proizlaze iz novih potreba, već samo novim čarima zadđovoljavaju slare polrebe, imaju dakle jedan čisto Konzervirajući zadatak. Unose se novi materijali elemenata Woji »na tom mestu još misu poznati, pošto u ono vreme Nada je »io mesto« bilo zauzeto, nisu bili poznati ni mia drugom mestu. (Lokomotive. mašinske hale #4vioni, Nupatila itđ., služe za udaljavanje. Oni bolji uopšte negirajn sadržaj i iznose ma latinskim jezikomi ili bolje rećeno odnose ga). To je napređak koji samo ulcnzuje na to da je nešto zaostalo, Om se postiže, ali ukupna funkcija ostaje neizmenjena ili štaviše: baš stoga da se ona ne izmeni. A muvika za upotrebu? i

U onom istom trenutku kada je koncertirajući, daje najogoleli Part, pour .Part, postignut (do toga je došlo kao reakcija ma emoflivni momenat imprćesionističke muzike), pojavio se nekako Kao Tođen iz poeme, pojam muzike za upoftrebu; u fomeje muzika ftakorekući upotrebila, laika. N,aik je isto tako bio upotrebljen kao što se >»upotrebljuje« žena. Novina na novinu: slušalac zamoren od SsluSanja hteo je da svira. Borbu protiv lenjosti slušanja okrenula se direktno u borbu za vrednoću slušanja a zatim u Vrednoću sviranja. CĆelista iz orkestra, otac mnogobrojne porodice, nije Yyiše

svitao zbog svog pogleda na SšveL već je osećao radost. Kulinarstvo je bilo spašeno.!)

_ Pitamo Se: Zašto ovaj marš ma ovome mestu? Zašto se tako Žilavo priMiuavati na uživajuće i _opijajuće? Zašto tako malo interesa za SOpšiveme 7 My:dtti van svoja četiri zida? Zašto nema disku~

sije?

_ Odgovor: Ne može se mišta očekivati od diskusije, Diskusija o današnjem društvenom uređenju, čak jedna takva o njenim najneznatnijim delovima vodila, bi neposredno i nezadrživo «do jedpog apsoluknogr ugrožavanja log društvenog uopšte. « E

Videli smo da se opemu kao Yečemja zabava prodaje, a time su pokušaji da se oma izmeni dobili sasvim određene granlce.'Mi vidimo: ova zabava mora da bude svečana i mora ta bude posvećena iluzijama., Zašto?

U današnjem društvu e stara opera takoreći ne može »izbrisati«. Njene iluzije imaju društveno važne funkcije. Opijenost je neophodna; ništa me može da je zameni.10)

Nigde čovek nema prilike, lako kao u operi, da ostane čovek! Sve njegove funkcije razuma u odavno usmerene ma oma bojažljiva mepoverenja, na izvabljivanje druzoga, ma, samoživn Sračunafosi.

Stara opera ne poštoji samo zbog toga što je stara, već uglavnom Zbog ioga Što slanje hojemu oma Služi još uvek iraje. To stanje nije potpuno isto. A. ı tome leže izgleđi za novn operu. Danas se Već postavlja pitanje da ii nije opera u tom stanju m kojemu dđalie novine ne vodi jednoj ODbnovi ave vrste već njenom razaranju.ti1) | Dakle, ako ie »Mahagoni« tako Kulinarna kao i pre — toliko kulinarna koliko se pristoži za, jednu Operu — fmlime Ona ispunjava svoju funkciju, onu promene društva; oma baš i stavlja na diskuiju ono kulinamo ona mapađa društvo kojeniu su ovakve opere potrebne: onm još takoreći ndobno Sedi ma slaroj grani, ali je već (rasejano, ili zbog rđave savesti) i pomalo siruže... A do toga je

· došlo usled pevanja o novom.

Stvarne novine napadaju tlemelje.

PERA »Mahagoni«, napisana je pre tri godine, 1927. U sledećim mapisima načinjen je · pokušaj da se poačno na štetu KWulinarnog što više naglasi. Dakle, da se iz sretsva za zabavu razvije predmet, za učenje i da se pojeđine ustanove od zabavnih preobraže u publikacione organe.

9) Novine takve viste jesu za kirjtiku doklegod one služe samo za institucije koje su zastarele. One pretfstavljaju nmapredak ako se hoće sprovesti jedna temeljita izmema funkcija ovih institucija. Tada su kvantitativna pobolišanja, rasterećenja, procesi čišćenja, koja ı oduosu ma slivorene i slvavajuće funkcionalne promene lek dobijaju svoj smisao. .

Stvarni napredak. nije naprednost već napredovanje. Stvarni napredak je ono što omogućuje napredak i što ga silom postiže. I to u širokom fronta Moji pokreće prisajedinjene Kkategonije., Sivarni mapredak. ima uzrok u lome što se više ne može održati jdno stvarno slanje i Kao posledicu svoju promenu.

1) Život koji nam je mametnut je suviše ležak za has, OD. nam momnosi suviše bola, suviše Tazočaranja i merešljivih zadataka. Da bi se mogao DĐodneti ne može se živeti bez sretstava za ublažavanje. Takvih sretstava ima venovatno tri vrste: snažne razonode koje mam pomažu da našu bedu potcenijujemo, zadovolistva od surogata koja je umanjuju, opijajuća sretstva koja nas za nju čine neosetljivim. Ona surogama zadovolistva Koja nam pruža umetnost, preistavljaju iluzije prema Yealmošti, zbog toga ona nemaju manje psihičko dejstvo, zahvaljujući ulozi NMkoju zauzima mašta u duševnonm. životu. (Freud, Das Unbehagen in der Kultur, str. 29). Ova opijajuća srelistva su ı izVe+ snoj meri kriva zato što se ogromne količine energsije koje bi mogle da posluže za poboljšamje ljudske sudbine, melgorisno gube (Isto stu, 28,)

11) U operi »Mahagoni« „adi se o tim novinama koje omogućuju pozorištu da izvede opise običaja (da otkrije &carakter robe u razonodi i onoga koji se zabavlja), i one Kroz koje Če gledalac podesiii

svoj moralni stav. i · (Prevod J. Najman)

Nil

astavak sa prve sširane)

mom, Mnaracijorm

sistema

MII

mentakora i hora, panftomi~-

ostavlja izvanredan dojam. stilski uglavnom usklademom gcjelinmom, djedinstvom raznorodnih eclemenata ı nigom neobično snažnih prizora i uloga, Neke su scene ipalc donekle nategnute zbog pretijoramo razgibane i eksplozivne upotre be vanJjSkili elemenata ighe. ako je uspjelu cjelinu nnarušavalo i

nekoliko pojedinačno slabijih mo=|

menata; na primjer, forširano vikanje Vanje Time kao Debele žene, koja je inace u drugom dijelu vulo plastićno ostvarila, Gyušinu šogoricu; ili pak. puietjerano emiješno naglašavanje zanuuckivanja kod ćitanja policajca Sšauye, kojeg je August Cilić inače tla0 s izvaniednom mimikom i dvžanjeni kao drvenu figuru tupog birokrate.

Majstorski jednostavno Yiješio je Stupica scenski okvir, na'naćin pučkih pozornica, samo 8 uc= koliko zastora u obliku šatotskih Krila i polueinim dekorom zidoVa i namjestaja, koji se mijenjaov i nadopunjavao ma, otvorenoj šceni, doćaraVajući gOtOVO nebprimyjetuo za ren oka aimtetički stiižiranu sliku novog ambijenta ili predjela, žive boje i odgovarajuća stilizacija kostima po maertima Inge Kostinčer-Bregovacč izdvajaju slikovito lrarakterne Ošobine likova i pridonose općem stilgkora okviru predstave, Izved-

bu oetobito obogaćuje i muzička

pratnja Drage Kavina, ističući smisao teksta snažnim ıitmom i s#onormim tonovima, kao nabujala zyučna ilisiracija svake radnje i Yaspoloženja, Pitanje je samo (bi dući da to ne programu nije maha, čeno).koliko &e Savin kotištio riginalnom mluwičkom plrafnjom njemačkog kompozitora Paula ODešsaua, koji je najuže supađiVaO »B. OVOJ i na osfalim BrehTovim dramama novijag razdoblja, Pučhki jednostavnu i poetski suptinmu MBrebtovn dranmsku iiječ prenio je Gustav Krklec adekvatnn | sćemaski vrlo tečno um naš jezik, Neki &d ?nnogo= brojnih stihova Brehtovih „SODsOva", koji se ničvaju ili olski necitiraju, Čak sa u čevu pujjevodu (dobili zvonkijji i poelski snažniji ičTi wmetnuti „»songovi, i Kkorwki Rwomentari posebno su bi-

lježje Brehtova teatra, i. upravo %u obi: važno tehničko šsređetvo

78. ostvarenje „distance, i cm i gledaOća plremn rernji i lku na pozornici, Pj&vač, Mcentki postavlja i priča kol· hommicima tu dramšku leroniku,

glum-,

koi,

.lemta —

Scena sa, vagrebačhe premijere Brehtove drame „NKavkaski krag kredom"

stalno pirali razvoj tadmnmje sa svojim pomočćaijom i KkOOHI DJO vaca. Rad neke situacija na Sucni dostiže ızvJeštan stepen licne emotivne žzasićenosti, koja već/prelazi u sabVivo subjeklivno psihološko stanje, gubeći Neposrednu vezu S objektivni !I* storijskim tokom vtadnje, izlazi iza kulisa kor pjevača. I | se pjevači neposredno upleću u fo. scenskog zbivanja — Milu kaoć autićki kor tumačeći rad nju, ili prekidajuci psihološko i emotivno sukobljavanje dva lika (kao naprimjer Giuše i Šimota, kad se poslije rala sU sreću na potoku) — da bi na Objeklivan mačin iskazali glodaocima što pojedino lice U foJDe momentu misli i osjeća, Tako se postiže da gledaoci ne potpadnu pod lijepu magiju suosjećanja 8 momćntanim Gyušimim ili Mimonovim bolnim ljubavnim O8ječajima, te mogu šire i dublje sagledati cjelina njihove sud bine i &udpine Čoveka, u Vicinenu UOBpće,

Bojan „Stupića je te Važne scenske muoriemte dobro UuOoćio ji veoma invenmciogno ražradio, koristećj se ·osvjeljaveanjem prikladnim mizanscenskini ıas'botedom likova, U tim Je Scenamš8, osobito Adem Cejvan, kao pomoćnik glavnog pjevača, Uu ostale, plevače iz kora, Smijlcni držanjem i staloženo izražajnom reoltaćijom ispunio bitnu funciju brehtovskog „efekta oluđgonja“, FX

Nemoguće je ovdje i približno mči u analizu i ocjenu TnnOgObrojnih glumačkih tumačenja, ali valja islaći bar neke od naj važnijih loga, 'Pako je , Mira Stupića ao mlađa ćuuša Vahnadze opet pokaala punu mjeru svoga velikog tajedmako suvecema ma sceni i u najoprečnijim raspolo-

ženjima, od prisne djevojačkć vedrine (o bolne utlučenosli proguenice, ali možda ponekad i previše „antibrebtovski" saživljena s majvedyvijim i Nnajboilnijim tremucima uloge. Njezina ljubavnog parimcra, priprosto

sudačnog vojnika Simona Haha-

vu, lumači Joža Gregorim na ' stilski skladan i suptilen na

Čin, uglavnom s pravom mičrom distance brema ulozi i zbivanju oko sebe. Izvanredno lastičnoe likove cstvario je MKmil Kutijaro, prvo kao pjevač Arkađij, a

! galini Rhao seoski veseliak i pu-

čki &udac Atđak. U polonjej ie ulozi wošžao pokazati svu skalu, svoga glumačkog | maijstorstva, Qd obješenjačkasa vednineć i jedmo~

lada·

sluškinja

stavne seljačke „mudrosti do preplašene rezignacije i buntovua, cinizna. Bila, je to Kkroeacija puna spontamošli geste i nijansirane jzrazitosti glasa, ali i doOvoljno suverena mad ulogom (ua, bi se osjetio kritički, stav prema svemu, pa i prema samome 1lOme liku. Od niza manjih, Češsio veoma plastičnih uloga opet se posebno istakao mladi, Veoma talentirani mimičar Zlatko Madunić (Jušup) u prizor kupanja u bačvi, -

'U takvoj živopisnoj Tresci iipski razvijenih ,kavakiera i 'Gdruštvenih siojeva ističe se mekoliko slikovitih prizora, koje Je Stupica efektno ostvayio uč PpOomoć posebno Kkonstruirane male pokretne pozornice, što dočarava hodanje cesiom u promicalju niljokaza i dywveća, Tako, Je scena sa stupanjem i pjcvanjemn, oklopnika ritmički i wtilski ižvanredno ukomponirana u smiSao sdnje, a Jozo Petričić dao je kao baehati vodnik opet jedan od svojih precizno #azrađenilh karakternih likova.

Ova u svakom pogledu velikA predstava upoznaje nas konačno s dramom i scenom novosa. tipa, s epškim teatrom naše gznanstvćme ere, Takva koncepcija novos teatra mije doduše i sasvim no~

vato»ska,; jer djelomice izvire jož i Didroova „Faradoksa o

glumcu i razrađuju zapravo Ma Jernoldove j Pikatiorvove zamisli O nekom stiligimanom „uslovno)i teatru“, Ali je Brehi prvi kao i teoretičar i praktičar, kao pisac i režiše” konkreimo razvio i Svesirano razradio jednu takvu antilluzionističku koncepciju tea-

tra, pzaokruživši je u Siroki Ca-.

robni Mkruz cjelovitog sistema, Taj ie Brehtov „sistem“ u ptra= voj dijalehtičnoj opreci sa „8Jstemom“ Stanislavskoga, ali je ujedno i njegov produžetak, odmosmo razvitak u višoj formi, kao nova spoznajna i umieinička sinteza mekih mnajvrednijih i možda danas za, nas najprijemljivijih elemenata i iz *istema „Drožiyljavanja“ i iz mctode „Pred“

„stavljanja“.

Nova formula istinskog pučkos tealPa otkriva se tako ma jednostavan i nepomredan maečin, u punom bogalstvi Sšcenrkog izraza, da. bi život kazališta Oplodila novim umjetničkim jšskustvima, a Život čovjeka oplemenila dubljim spoznajama Starih i novih išfine,

Vlado Mađatrević.

gla odviti i u drugom prav- 1!0m, na i kuplelom cu. "To je gotovo parodija i to je Dio postupak neprest; sudbine: "Paj pavodični uti- TIOg »raghladivanmjaenmuocija«s,

sak' Breht „posliže stilshkim cepanje tkiva komada. Pasionitano i uzbudljivo ponašanje njegovih ličnosti obra zuje krug Jjedmog zatvorenog svela, ali to je samo Jedan (mogući) sledaočev doživljaj realnosti koja sama po sebi može imati i oblik butonehi-

je ili polencirane karixatune.

Njegove ličnosti tako žive u paklu ali kako on ne prodire u mjihov unutrašnji svel, (Brehtih ga je gotovo lišio) mi polako gubimo prefistavu o mučilišiu i sve nam izgleda Rao nakaradno potencirPana swotleska puna KOmičnih, dodira. koja se' Vremenonm · projicita i ma unutrašnji doživijaj junaka. Postupak je očigledno holimičan :Btrehi je genije komedije koji želi da publici ulije infeligemciju smehom. Sudbina se obda (kako nema koga da mrvi) punetvara u komediju, grotesku, farsu. U krajnjoj analizi taj smeh i Kkomedija imaju sve kvaliieie satiPe...

Nestanak izrazitih ličnosti iz komada bio je preduslov za stvaranje umeinosti bliske masama koju je Brehf nazvao epskim teatrom, Ov-

_ de se oltktiva ono što je naj-

značajnije kod ovog velikog pisca: način ma kojj je svoje ideološke poglede pretvorio u dramaturšku “ebniku. Breht je mislio da se čisftini realizmom i pomoću dramske Kkombpozicije zasnovane na aristotelovskim shvatanjima može maslikati samo ono subjektivno. u čoveku, mala slika njegove sićušnosti. On sam želeo je da stvDri jednu široku istorisku banoramu sračunatu na al:tiviranje objektivne svesti u gledaocu. Njegovo bozorište moralo je imati funkceiiu demonštiatora ideja,i on je ĐOšao pufem T{ormiranja jedne

horizontalne dramalurgije: dramaturgije epizoda od kojih svaka w<otlkriva sa-

mo jedđan asbekf ideje koju je želeo demonsštitati gledaocu. To su bili T.ehrstick u nastavcima, a da bi to poslali bilo ie neophodno očistiti dramu od emociia i iluzija. Princio idemtifikncije mobao se otstraniti iz dta_ me, jer je bio nosrednik vreko koga se gledalac uvločio u kožu ijunakn i u pstkotične krugove iluziia, Struktura hvonike momogla je Brehiu da naruši ovai princip: fehnikom pvekidania dramskos toka i zapleta misac ie TŽmogao dn leomboličše OĐroces idemtifikaciie i slepen užarenig emociila. Dramski tok se brekidao imtervyemcijama ko-

Proliv identifikacije gleddaoca sa · ličnosiima Byieht se borio i zato šlo je želeo da gledaočeva pobuna ne bude individualnog karaktera. vec

što više objekitvne prirode. Ali koliko god izgledalo

da je Brehtovo delo samo izrazit primer lransponovanja Jedne ideologije u dramsku tehniku, pri analizi Brehtovog stila otkviva se zavisnost njegovog ıezulfata od geneze evropskog Dpozolišta Breht je neprestano isticao svoju nameru da prvqanstveno deluje na politički do meh ljudskog života i nebrekidno je podvlačio svoju vevu u Čoveka i u efikasnost, vac:onalnog islvaživanja, ali je uprkos tome bio ekstremnji individualist; koji krči svoj put kroz kolektivne ideje lao pesnik. Možda će ta prevaga pesnika nad ideologom

objasniti zašto je pozorište.

klasnog društva imalo iako veliki uticaj na log ekstre.mistu proleterske kulture.

'Breht se formir o u vreme

kađ su Šo, Pirandelo i ekspresionisti već bili dobili neke bitke protiv konvencionalnog shvatanja featra i on je, ma samom početku, odlučno napustio ortodoksni realizam. Njegovo delo može se shvatiti kao rezultat geneze evropske ideji - drame koja ide od velikog irskog dramatičara preko nemačkog ekspresionizma i Pirandela, Alko kao bitne karakierislike Brehtovog postubka shva timo njegov antisentimentalizam, . nepoverenje prema tragedijama i herojima, dramaturški spoj komedije i drame i nazlaganje sudbimskog elementa na vidljivi nemistifikovani „mehanizam dočićemo do zaključka da je svaka od lih komponenfi bila formulisana pre Brebta. Jer nepoverenje prema fragediji i herojima odlučno je izrazio već Bemnar Šo koji je nastojao'i da stvori mentalnu akciju i da negita emnmotivni momeht, SŠio se tiče finog i istovremeno poražavajučeg projiciranja Kkomedije života na unulrašnju dramu junaka. taj princip je fotmulisao oko 1990 g Pirandelo u svolim komadima: »Moja lica sagorevaju da se izraze u fim ulogama ali ja stvaram jednu drugu khomediju za koju oni i ne sanjaju da postoji. Breht je osim Toga ponikao ı okviru ekspresionizma koji je vladao na nemačkim pozornicama između 1920 i 1930.g. a Koji je neobično mnogo učinio za demonstpiranje kolektivnih stanja, Naročiti uticaj imao

SOaOa

Ratedrala u splitu: “'Relkvijar

je na Brehta Ernst Tole» i to pre svega u načinu građenja drame: '"Tolerovi tipovi su jarko osvetljeni - Rarakteri na jedva nagoveštenoj pozadini, scene fantazije mešaju se sa realnošću i proizvod» ulisak histerije. Toler je pokazivao natročit intenes za filmsku draniaturgiju što se može uočiti i kod Brehta. Ipak, uticao "“.o.erov jezik: i kod "'olera i kod Brenta Jezik Je žestoki stakato u kome su sva ublažavanja odbačena i u) kome su krici + povici zame. nili cbičnu ko.vurzaciju. Od ne manjeg uticaja na Brentia bila je kineska No r-ozornica i stil japanskih lusaka bunraku-za. Poslednje tri-cetiri decenije MUulicaj istočnih požuriš:a n. zapadnoevropsxu dramu bio je znatan, a najviše je došao do izražaja baš u Brehtovim nastojanjima i u eceksperimoentima Pola Klodela, Možda je čak i osnovni Brehtov operetski postupak sa astalmom muzičkom prainjoni pozajmljen od japarskog i Kkineskog tradicionalnog pozoıišta gde taj stil dominira. Zanimljivo je kako se Breht inspirisao mehanizmom pokreta lutaka bunrakuza (u kome se isrije i sudbinski nagoveštaj prastare kulture) za sivaranje svoje osnovne dramske situacije. U japanskom marionetskom pozoništu lutku pokreću tri-četiri, čoveka koji se me kriju od pogleda gledalaca već olvoreno pokazuju koliko je hiljada pokreta pottebno đa bi se u lutke pretočile ljudske misli, slrasti i

raspoloženja. I dok Juike oživljuju, | „mehanizam je vidljiv, a granica između

mehanizma i inspirišsane egzigtencije iščezava. Na sličan način Breht je postupao u svom featru sa društvenim

mehanizmom da bi izbrisao

Tu nestvarnu granicu.

"Tako sagledan Brehtovi stil je Sinteza mnogih mačina prema kojima je on u načelu pokazivao nepovere= rje: to je kombinaciia eksPpresionizma, „naturalizma i simbolizma koja še ponekad prezentira u obliku wubedlilog WRonvencionalnog realizma a ponekad opet u formi satirične narodne balade. Tako je Breht stvarao funkcionalniji „realizam u želji da pomoću njega uhiče na sivaranje jednog bolies s~eta. Breht nije imao iluzija o tome koga želi da privuče u Dozorište i zalo je izabrao formu omerete, veoma pristupačne širokoj Dublici. i potpumo ju je rehnbilitovmn kam rođ dramske uramtnosfi, 3

Vladimir Stamenković"

na Brehta je kodu su Se

ay, Nikole (XVI vek)

Pomalo je zaboravliena od publike ova lepa i jedinstvena izložDa: možda majveći deo ljubitelja likovne umetnosti uopšte i ne sluti kakvo se sve blago. i umetničko i materijalno, kyije bo vit:inama i izložbenim bprosfo rijama beogradskog Muzeja Dr!menjene umetnosli, Ili su možda samo pogledi publike ovih dana isuviše upućeni drugim izložbama. Svejedno, ostaje još dosta ' vremena, do kraja februara, da se malo više pažnje DOoMWlioni i ovoj izložbi, neuporcdjvoj doista u svome uzdržanom i neugašenom umetničkom &#šsjaju ı svome cutlivom i mepobithnom svedočenju o vremenu i ljudima, o vekovima prohujalim i uvek

prisutnoi i neutoljivo. čežnji čoveka za lepim i plemenitim.

Uvek prometna raskrsnica puteva između Istoka i Zapada, na ša zemlja je oduvek bila i suOVO brisana Vveirometina i DOprište mnogih ratova, mnogih na jezdi, mnogih primljenih lili nametnutih običaia i uticaia, Nasmenjivali, kulture su se smenjivale gospodari su se smenjivali. T Avati. i Rimljani, i Vizantinci. i Tumci. Svi su dolazili i odlazili, i svi su se otimali o ovu balkansku i slo»asku zemlju. O tome nam i sada pričaju ovi izloženi plred-

meti: ogrlice, naušnice telikvižjari, mačevi, Kkivoti, nakit. Sve

ono što oplemenjeno i ulepšano izađe iz ruku slarih majstora da

. ski

dj alata i od gyožila...

Izložba umetničke obrade "metala

bi na pono&# i ugled zablistalo ·

na telu žene, u rukama zatnika, na odeći srednjievekovnog &aluđera. Imena davnih kultura čudno odzvanjaju: miartinovska, keste!j ska, vizantinska. ketlaška, belobrdska. Ipak lik i ruke domačih madjstora najviše se izdvajaju. U staroj i neprekinutoj tra diciji prepoznajemo koreme našeg tla, sve omo što je omogućilo i što je pothranjivalo vekovni razvoji umeliničće obrade mefala: povolini pritodni i ekonomski uslovi. bogati rudnici i vešti udari, Od ranog Srednje veka pa sve do danas bila je to nezamenljiva i plodotvorna matenijalna baza, Dolazak Slovena na Baikan· obeležava, ustva ıl, i naše mnajstarile početke u umetničkoj obradi metala,

Onuđe, oružje i nakit &ačinjavaju bni najvažnije grupe sačuvauib metalpih predmeta, AlI, dok su WPbLVe dive bez nekih sDevifičnijiih odlika, dotle nam bogpgatstvo i raznolikost oblika treće grupe pruža mnoštvo dragocenih podataka o razvoju i stilovima

obrade metala kod Slovena u ra- ·

nom Srednjem vocu, To je askošni nakit vlastele i velmoža ji običan, jednostavan nakit seljaka i vojnika, Griioni i borba životinja ili fini filigranski vez govore nam o lukrštanju i preiapanju različitih uticaja: istoč-

„.njačiuh j vaizantiskih, naprimer,

Ispod mračnih svodova srednje vekovnih crkvi izvučeni su OVde, na svetlost dana, mnogi relikvijari & krstovi. horosi i kivofti, od teškog zlata i srebra, delo marljivih i veštih ruku iadašnjih zlatara. Vladari su e nadmetali u ıetkim i bogatim poklonima, u želji da se za N)avek ovekoveče u svojim zadužbinanma, Za čuvenim i slavnim majstorima nije se žalilo ni para ni truda. Glasnici „u ih tražili i po dalekim stranim zemljama, i sa njima u naše Kkrajeve dodđoše tako i romanski | gotski elementi,

Dolaskom 'Puraka na Balkan oseća se i jači priliv orijentalnih elemenata, ali 500 godina tuvske dominacije nisu bile dovoline da unište nacionalne kavakteristike ni u ovoj umetničkoj grani; ustvari, izvorni islam elemenii se vrilagođavaju načem ukusu i našim shvatanjima. Vreme le . odmicalo: XVII, NVIII, XIX vek. Sa njima se javljaju i prvi raniji elememti baroka u Srbiji, Makedoniji i Bosni. Velike pozlačene pafte ıascvetavaju se u nemivnom sple tu najrazličitijih oblika, ozarenih raznoboinom svetlošću poludragog kamenja, Emajl!l sa filigranom, tehnika koja u sebi sjedinjuje i prozimu draž boje i plastični ritam oblika doživliaya promenijivu sudbinu: prvo se ne guju lu posebnim radionicama, da bi uskoro· u rukama seoskih r.anatlija nepovratno izgubila obilje i sjaj svojih ranijih OšObina, Sve češće se stećemo | sa inenima zlatara i majstora na predmetima iz Srbije, Bosne 1 Makrndonije: Radoš,. Mihajlo dre binjac, Jeremija iz Remete, Neško iz Požarevca, Hadži Jeremi ja Daskalo, dakovče iz Bitdše...

U mnsinovijem. vwemenu starim majstorima, zlatarima i kujundžijama pridfužuju se i poznati umetnici: Frangeš-Mihanović, Ivo Kondić, Đorđe Jovanović, ar litekta Plečnik, Frano Kıršinić, Antun Augustinčić i mnogi mladi. čiji rad pretstavlja najbolje punizmanje i najdostoinije naštavlianie ove naše izvanredne i ple menite tradiojie. U tome ic najlepši smisao i najveća vrednost ove lako lepc i tako jedinstvene izložbe otvorene pod pokrovitelistvom Pretsdenika Republike Tita, čiji izloženi vađovi pret

stavljaju jeđan od njenih mai dražih i majzanimljivijih asbckata. M. Milošević

Svajoorski plakati

U ioku poslednjih pel godimia, ovo je drugi put da se u Beogradu izlažu primerci plakata iz Svajcarske. Pri tome možemo opet konstatovati wnačaj koji je nova serija imala wu našem u metničkom životu, Tiao i prvog puin, to je bila, izložba koja razvedrava {murno raspoloženje, izložba koja otvara perspektive, budi iz dremeža, zabavlja oko i dah, Više nego m sWličnim slučajoevima, izložbm švajcarskog pplakata je potiketila, glednoce da se umetnosti reklamnog erianja me hasloji samo wu formi, nego u dahu, m bumoru, koji se utka m nađene oblike, Ustvari, formalma, rešenja ovde majčešće proivilaze iz smisla za radost i wu-

mor, Aperitif glogoće niz drugo zdrelo žirafe; ogvežavajući piće stoji na, stolici pored frubo m pauzi koneerta; dve istovetne ribe plivajina nw supromim prayeima, zmači: vuče se lutrija iid., itd,

Druga odlična, osobina koja „je ovde došla do irražaja, A istovremeno je zajednička ditavom mođernom glivalanju reklame, je njena oćiglednost, Kroz sasvim Wavremene Jorme Wumueinici U mašli put i način da sugerikm publici veoma ravumljive misli.

je, maprimer, dat tisak

One muogu biti o MWyvalitetu proizvoda, ili o Socijalaoj pomoći; o lepoti turizma, ili o zaštiti o mladine — svejedno — princip očiglednosti, majčešće pojačam efektom mesvakidašnje witmacije, ili perspekfivnog ugla, prisulan je svuda. Ovi plajnati računaju, dalde, na modernog: čoveka, koji „e navikao da brzo i lako prima snopštenja preko slika. U doba bioskopa i poplave ilastrovanih časopisa plakat mora dua deluje na Bvoj način još snažnije i oplički još jasnije od os{alih vizuelnih pretstava.

Večina švajcarskiH plakafa je ispunila sve reklamne preduslove Whroz sWikinrska rešenja, Moja su imala,i veliku dekorafivnu lepotu. Od majstorski svedenih po teza jedne impregionisličke koneepoije (m kojoi je sa četiri Doi kompletne pale{e), preko mimnećiozmog, Mmadrealističkog islicanim detalja i meokubističkih rešenja, do gotovo apstraktnih simboln, prov!ačio se odličan wikus | Pamimljiv duh, khojim moderno slikarstvo može obogatiti Život uličnom prolazniku.

Aleksa Čelebonović