Književne novine

_—_— –_—__—).

ONO ŠTO U NJEMU OTKRIJETE

ALBER LAMORIS je ne_ sumnjivo jedna od najzapaženijih ličnosti savremienog filma, | Umetnik sa sopstvenom ži votnom koncepcijom, sa SVOjim poetskim svetom i snagom da nam ga pokloni, Lamorjs je našao jedan originalat izraz i po dosta Ošnovanom mišjjemju postavio te melje novoj fimskoj avangardi. Razume se da širina uticaja svega novog što je Lamoris doneo zavisi od mno gih faktora Koji su izvan ob lasti umetnosti, tako, da je gada nemoguće, davati prognoze. Ali jedno. je danas već sigurno: Lamoris je »Beloni grivom« i »Crvenim balonom« afirmisao filmove u kojima se dokumentarnmo rneša sa igranim na jednoj orlginalnoj poetskoj platformi. Ne obazirujući' se na već ustaljene konvencionalne noTmoe on je, sa istom slobodom kojom je otkrivao nove sadržaje i nove načine da te sadržaje kaže, stušio, dakle, ii, bar, dobro uzdrmao, šemu o podeli filmske umetno= sti na žanrove i po tome, ako ni po čemu dugom. izvršio oselan uticaj ha dalji razvoj filma, · Lamorisov poetšzi filmski govor odlikuje se neobičnom čistotoni i jednostavnošću. Čistih, moglo bi se reći, klasičnih oblika, njegovi filniovi fjasoeiniraju uravnoteženošću-i'smislom. za meru. Sadržajne vrednosti svojih sižea Lamoris fransponuje u nadahnufe, u vremenu i poWkretu organizovame, poetske slike. Svesno s#e oslanjajući na vizuemu Jepotu kadra (filmovi šu mu odlično snimljeni) on joj, međutim, ni jed nog momehta me dopušta da izađe iz okvira opšteg Sadržajnog konteksta filma, Ve ćina kadrova njegovih filriova su neka vrsta umetničxih fotografija, a ipak su daleko .od toga. da samo to budu, jer pravi značaj otkri vaju i stiču tek u montažnom odnosu. Oni su, prema tome izrazito: filmske jedinice. U estetskom smislu, pored miaaonih i idejnih sadržaja, O kojima će mešto kašnije biti govora, taj momemat sisteraatskog insistiranja na: spoju samostalne vređmosti jeđme lepo snimljeme slike, a vrednošću koja ona stiče mon tažnim odnosom, jedan je od najinteresantnijih avangardnih elemenata T,amorisovih filmova, Nova je tu ne ideja

„ej

ega

dešak i Honi i ka čenim ida?

dna s drugom

ode

da se te dve vrednošti jednog kadra (montažna i čisto plastična) međusobno do punjuju — jer je i pre »Bele grive« bilo dobro Ssnimljenih filmova koji nas nisu pot šsećali na album lepih fotoBrafija — već To svemo i sistematsao. igranje na spoju ovih dvaju elemenata, I zato nam Lamorisovi filmovi otkrivaju i vizuelni lik sre dine u kojoj se radnja odigrava: »Bela griva« predele oko ušća Rone, a »Crveni balon« Pariz, i

Perspektive

IT »BRELA GRIVA«+ i »Crvini balon« bave se u osno vi Jednom istom, ili bar veo-. ra sličnom problematikom, Pošto su, međutim, „sasvim na poetski način komcipirari, oni pokreću tom svojom živom poetskom potkom niz životnih problema. Umetnička: dela su kao 6]o jevito tlo. Pogrešno bi bilo pretpostaviti da se njihov smisao iscrpljuje u jednom značenju. Pitanju umetničkog dela žčz enai tdgr enia značenju. Putanja umetničkog dela, kada se ono 'jednom ı vreme i u prostor pusti, me može se više ni predviđeti ni ođrediti. Svaka ličnost koja ga,prima no= vi je svet po kome ono stvara svoju novu i dotle nepoznatu putanju. I koliko ·je ispravno tražiti dublji smisao jednog dela, toliko je i naivno svoditi ga na samo jedno značenje, jer ono nikhkd samo jedno ne govori i jer Se.ži slojevi do kraja i potpuno he-mogu da fiaqsiraju, a novi ugao gledanja uvek move slojeve otkriva. Ta polivaleninost umetničkog dela uslov je i zaloga njegovog života i traja-

.nja, IT najtačniji odgovor au-

tota-na pitanje šta njegovo

· delo mači jeste i biće: ono

što vi u njemu otkrijete. Geo metrija i umetnost ne:idu jeı. i umetnička poerspekliva nije,isto što i geometrijska.. Ona se uvek ipnova i na mov način otkriva j stvara što se peršpektiva umetničkog dela više ·širi i obnavlja. to je i zahvat nje govog autora dublji i živbiu verniji. I zdto bi bila čista besmislica da se razjasni k0~, načno:i'jednom za uvek smi

· ao Lamorisovih filmova: 1 „8ko:je-i on sam od jedne || živoine istine pošao i ka njoi

86. Šta zmaci, recimo; taj

| Odlazak u daljimu u »Beloj

grivi« i »Crvenom balonu?. Od: čega dečak i konj i dečale-i-balon odlaze i ka če»

„Bela griva": na širokim

mu idu? — T u-jednom i u drugom filmu tema je, najšire shvaćeno, sukob dobra i zla; a da li ti odlasci znače pobedu dobra nad zlim, ili

su samo jedno obično beg-

stvo. Ko:to zna«.. Oni su per spektiva, a mj sami nju nečim treba da ispunimo. Podataka za dešifrovanje ima dosta i to u oba smisla; i po fome su' ta dela kao i sam život. .

Bela: griva

A putovanja, koja. se uvek u lutanja pretvore, pobrebni su neki beli konji..i crveni baloni: potreban je neki oslonac. Sve drugo je u umetniku; sve drugo. iz'njega .niče, a, ovo on traži u životu koji je oko njega, ali koji i u mjega prodire. Pa kada ga nađe, ao ga ponovo ne stvo ri onda on prestaje život da bude, onda om ne dolazi sa širokih prostranstava Kamaıge ili iz vreve pariskih ulica' i onda nas nikuda odvesti ne može. Tu lepotu pol rebno je uvek ponovo u sebi stvoriti.

Svi ti beli konji što neumormo jure: poebskim prosto“ rima, te vitke i uznemirens forme što su još na Partenonskom frizu krenule u potragu za nekim dalekim ostrvima i nepoznatim zemljama, ft: ždrebci što sneni i nestvar-– ni lebde na plainima tolikih slikara i u stihovima pesnika, sve je to, razume se, jedna vrlo slara i „poznata poetska rekvizita, koja samu sebe, međutim, još uvek nije uništila. Pošto je u umetnosti ono Drvo »šta« sasvim nedovoljno ,a do onog pra vog i jedinog »šta« dolazi sa preko mukotrpnog i uznemirenog »kako«. Zato nam se taj ždrebac sa kojim je Lamorisova misao krenula ka nezmanim i dalekim prostram stvima gde deca i konji mogu da buđu prijatelji, pretstavio

kao potpuno nepoznat. i nov,

0 Poezija, i distamca A OD TOG oštrva, od, la · * zemlje odvaja ras jedan „prostor, jedna 'distanca krož koju staže ne. vode. I šta su drugo mogli da učine dečak i Bela Gyiva nego da krenu, odvodeći i mas i našu misao

· tamo. gde nikad nećemo, niti možemo. stići.

A ti poetski brodovi već ve ' ikovima plove bez nađe sti'zanja možda 'je lepota nji. "Bovog puta baš u tome, šta

"bez te plovidpe ne mogu da

opsštanu,' Jer obale niko nE

može apojiti, a: poelaka: reć

ZA TE LETOVE, za:ta.

prostranstvima, Kamarge ·

ili slika je nedovršeni rnosi čiji je smisao u raspinjanju,

I odakle su, iz koje luke, krenule te Lamorisove bottske lađe, sa svojim začara-– nim pesmama o daljini ka kojoj plove, sa švojim šnovima i svojim raspinjanjima, što su i jedra i vetar koji ta jedra napinje, — Iz one jedine i jedino moguće: iz misli i osećaja pesnikovih, iz njegovog ličnog &Veta, kao porusa, kao most i putokaz. Ali, ako su iz „pesnikovogš sveta krenule one su u život otišle. I ta voda u kojoj plivaju Bela Griva'i dečak, ili to nebo kroz koje lete dečak i baloni ipak:su, i drugo ne mogu da budu, sam živof po kome pesnikova misao hita i uve će ka daljinama hitati; pošto, kako to Rembo kaže: »Ja ne mogu više zbrisat brazde lađa, jer “primih, o vali, sav jad vaš .beskraj-

BU +... sta ostaje?

OVEK POD: ovim zvez-

dama što umimi. Dečko sa svojom: željom da dopre. i nedopiranje kao uslov i zaloga te njego= ve želje. Ne: znam šta je stvamije — onaj balon što se u krupnom planu davi i splašnjiva, kao najsamrtnija. negacija svih obala'i svih mostova, smežuran i lud od bola, ili onaj šareni, kao va= šarske boje varljiv i čežnjiv, grozd balona na kome dečak i poetska Lamorisova misao, odlaze ka tim dalekim obećanim zemljama, ka tim: zvezdama:' što umiru sigurnije i stvarnije od svih mogućih balona na ovome svefn, .ili bar isto fako sigurno kao i eni! — Ali,lipak. Uprkos! Ostaje istina da između smrti tog balona i onih zvezda što uamitu i obala'koje' ne pos stoje, štoji kao jedna prhosna konstanta, pesnik i njeBov let, krila i njihov zamah. T baš ta fragična protivurečnost smrti od koje se pošlo i

bd 'koje"se želi, otići i pre- ·

arene. nade'da-se ka meče-

mu ide, ta protivurečnost.ko| onaj uvelr živi krajičak pesnikove

du nemirno osvetljava

prisutme' sveebi, baš, fa protivurečnosi, dakle,' izme-– đu nužnosti „polaska i uzaludnosti stizamja pret

stavlja m.omenaf, sudara » iz .

koga niču, varnice koje stva'raju plamen poezije, plamen

na,kome će i pešnik, najzad,

daisagori. ;

Al dogođ bude bli baloma šio uzleću i mi ćemo, za

mdima leteti, | Alekyahdar Petmoviš

fly POItAı

· »Les mouveljes

Pod ovim mašlovom Andre Moroa objavio je ı časopisu litteraires« zanimljiv uvodnik koji je pri vukao posebnu pažnju i književmih i films&«ih krugova. Članak je napisan u obliku dijaloga i u njemu se pored ostalog kaže:

— »Kako! Zar vi, kao 10> mamsijer, kritičar, esteta, hisate zaprepašćeni kada. se jed na od vaših omiljenih knjiga, Crveno i crno,ili Rat i mir, malaze snimljeni ma

. Fimskom platnu?

— Ne. Ja ne proteštujem a priori. Moj ud zavisi od same umelmostii i poštovanja sa kojim se delo prenosi na ekran. | :

— Kako uopšte ono može đa bude vero prisazano? "Tvorac filma raspolaže sa

.slojevima novih

KNJIGA TEK

Andre Moroa o klasičnim romanima na filmu —

dva ili tri časa da bi ispričao svoju pripovest; međutim, vama su potrebni dani da pročitate neki veliki romam Balzaka ili Tolstoja. Kojiga daje zamaha mašti; filmsko plaino, pak, nameće svoje slike. Pri čitanju — sam. čČifalac ocrtava ličnosfi iz. romana na SsVoj sopstveni na~

čin, sasvim subjektivno i bez

mekih određenih · kontura; Madam de Renal ili Nataša pobuđuju u njemu osećanja, a he slike. U. filmu se sad najednom pojavljuje žena od krvi i mesa koja se više ne može doterivati. Smatrate li da vam to nimalo ne smeta? TI možete li da tvrđite da je baš Danijel Darije vaša Madam de Renal, a Odri Hepbem — vaša Nataša? Ja to ne mogu da verujem.

— To ni ne ažem. Odri Hepbern i Danijel Darije su šarmantne; one su ialeniorane: ali ne zavisi od njih da Ikarniraju isključivo naše najlepše snove. Ustvari, vi ·sami otežavate igru ako iražite samo one junakinje koje smo zamišljali čitavog ŽiVO-. ta. Sloga bih vas molio da imate u vidu — prvo: da samo nekoliko, romana Dpobuđuju kod nas takva Oosećanja. Dok, naprimer, kada EEdviž Fejer postaje Julija de Kamuejan, ja mne zapažam kod sebe ni najmanji otpor. Dru go: treba imati na umu da masa gledalaca nema na isti „način izdiferencirane prefstave o Nataši i Madam de Renal — kao vi i ja.

— To je za žaljenje.

— Nema sumnje, ali ekranizacija velikih romana ima=će tako blagotvorno dejstvo, jer će ih pretstaviti najširim čitalaća... Sama činjenica da se pripre= ma film Rat i mir privukla je više izdavača da štampaju stotinu hiljada primeraka knjige koja će se prodati. 1 sva ranija iskustva pokazuju to isto. Pastoralna simfonija Žiđa dobila je široku čitalačku publiku tek posle filma. Roman Đavo u telu od nadigea, postigao je sasvim drukčiji uspeh kada ga j Otan—Lara dao u svojoj vrsnoj verziji. Ne treba zaboraviti da ako jedan roman ili priča zadovoljavaju određene uslove, kao šio su:

U PRFYOM PLANU

JJUGOGODIRSJI gahtevi JaV nosti da se obezbedi pri kazivanje ,kratkometražnih ilmova u bioskopima pored edovnog broja novosti i dugome tražnog. filma konačno su dOČekali odgovor. Poređ propisa, koji štite domaći film obavezom bio skopa, da prikažu odveđem broj đomaćih premijera godišnje, ·dO nose se i propisi kojima ·8e, bio skopi obavezuju na prikazivan„e dvostrukog kratkog programa. Proizvođi naših idokumentarista ipaći će iz mraka fijoka u kojima su se nalazlii pred svetlo Voltinog luka, Ali propisi, ovakvi kakvi su predloženi od stra ne Udđruženja proizvođača i Savesa filmskih radnika, delimično isključuju dokumentarni film iz kontakta sa stanovništvom veli kih gradova, U propisima, je, na

značeno da bi oni važili za one bioskope koji imaju manje od četiri pretstave dnevno. U onima sa više og tri pretstave (a takyi su, naprimer u MHeograđu, deset najvećih bioskopa) davali bi se tek svake drušče nedelje dokumentarci odnosno žunali. Posetiocima, ovih . bioskopa bio bi uskraćem ili žurnal ili kratki film, što je po našem mišljenju neopravdano. Pretstave u oyim bioskopima ne bi se morale pro đužavati više od petnaest minuta ako se i na njih primene

propisi predviđeni za ostale bio skope. U slučajevima kad dugometražni film ne traje duže od 80 minuta, moguće je čak.i u dve časovnom programu prikazati

bez žurbe đva, kratka filma. D.xM:

Tikovi iz movog domaćeg ertanog filma „Čarobni zvwei“; scena

NA SASTANKU RKulfurne zajednice Beo grada diskatovavlo se o stihiskom i neurednom Ye pertoaru beogradskih bioskopa, Gradskom preduzećn ma prikazivanje {filmova vyamereno je između osf{alog što filmovi „Maput'

i »Podanik«a mism . doživeli premijern m većem i ugled mijem „bioskopu od „Nlavije“. Reč dobija pretstavnik Gradskog preduzeća, za pri khazivanje filmova koje dr ži desetak majvećih beogradskih. bioskopa:

— Eto, »m taj fm „Ka“ put", Niko nije znao dm je te dobar film... Baš smn pitali distributera, o . čemu

CRNO-BELI

Čomontazrı

rio: Andre Lušičić, režija Dušan Vukotić, proizvodnja, „Zagreb-film“ ,

je taj film, nisma umeli da nam ispričaju čak mi sadržaj, T eto, had oni ne znajn ništa o njemu, ia mi zramo, Btavili smo za u „Slaviju“...

Pošto se bioskopi žale da sn popisima, tretirani kao preduzeća Koja | prodaja krompir, poduprti su mii hovi zahtevi da im se pri wa posebna knltarna delat nost koju vrše, Možda će, kada se fo orvaniči propislma, polaskani bioskopi! raposliti ! nekog činovnik# koji je čuo wa Gogolja i Latnadn.,

DB. M.

· irotinjskog fotografa

srazmerno jednostavan sadržaj, poezija dekora — jedan velizi filmski reditelj može da ih prenese na ekran, a da od njih ništa ne odu“ zme... Čak on može da im doda neku novu poeziju koja će uzbuditi još i Više.

Pisac zatim raspravlja o problemu prikazivanja roma~– na na pozornici, pa kaže: ~

--— Istina, ja nalazim da je aaleko manje opasno staviti neki roman na film nego ma pozorišnu scenu. Ono što daje pozorište nema ničeg zajedničkog sa onim iz romana. Naprimer, · pozorište uopšie ne. vlopušta mogućnosti brzih promena mesa... Fri izvođenju na pozornici dijalog: mora da bude briliantan, izvrsno napišan. Naprotiv, film kao i roman, u stanju je,da se prilagodi konstrukcijama svaae vršfe; i film i roman dopuštaju krafke scene, skokove u VTrcCmenu i prostoru, prikaziva-– nje pojedinih predmeta | mesta bez prisustva samih noši-. laca uloga.

— Zar ne uviđale da je jeđan od dokaza nemoći vaše »sedme sile baš u iomc što mora svoje teme da pozajmljuje iz romana ili pozorišta? Romansijer stvara određeni siže zahvaljujući O-

nom što je doživeo, ili ga, pak, nalazi u istoriji, film-" ski reditelj je, međutim, je> dan parazit koji može da živi. samo u slUbiozi.

— Ništa ne sprečava filmskog reditelja da stvara svoj sopstveni siže. Upravo fako i čine Čarli Čaplin. Rene Kler, Renoar -— i ja. smatram da je to najpogodniji način. za rađanje jednog pravog ume{ničkog dela. Ali bilo je vre< me kada je i slikar takođe, ipažio siže u romanu ili u istoriji, Jedan' je slikao A falu u grobu, drugi — ulazak Wkrstaša u Carigrad, ili Slobodu na barikadama. Za iim se moda promenila: slikar je napustio siže; on se uputio prema čistom slikarstvu. Pa ipak, ovo ne sprečava Delakroa da i dalje ostane velisi slikar. Ja verujem da će tvorac filma ići u pravcu čiste {filmske umetnosti, ali Kratak susret će i dalje ostati ne manje lep trenutak u istoriji filma. .

— Film je industrija, a ne umetnost!

— Ova dva poima nišu protivrečna. Balzak je pisao za Žirarđenov »La Presse« feljtone; pa.ipak lo su sve bila. takođe i.remek-dela:,

M. S: | KaupoiN,

S ogofj

I LATUADA

(Nastavak sa đevefte strane)

srdžba ili otpust, a skoro bla žen kad ga pohvale priznanjem da je »gotica stvarno feško pismo«. No on sam ipak nije poslednji, najniži on je činovnik, a ispod mjega su molioci bedni, o-

suđeni da vrebaju po prija-,

vim, sumračnim hodnicima il da osumčani jalovom nadom frupkaju svu moć pod osvetljenim „prozorima tude- veselja. Baš io je genijalam potez Latuadin, to kafkinsko vaspostavli.nje komplikovane hijerarhije moći 1 nemoći, imanja i bede. Sticanje kaputa, kaputa sa krznenom jakom, u tom sklopu postaje nešto više od oObezbeđenja tople ugodmosti, ono je korak naviše, a sam kapuf postaje simbolicni beleg pripadanja moćnima; kad kaput posle mnogih zapleta polegne po De Karminovim mršavim ramenima sve se, ceo svef, us«azuje u ·.novom viđu: u njemu je činovniku obezbeđeno divljenje i poštovanje, pa čak, prividno, i ostvarenje ana o zađobijanju ljubayi devojke čije je gole noge mofrio, iz svog potkrovlja; njegova nova, kaputaška srećn stavlja iu devojku u naručje za kratko vreme trajanja tinkavog, oOfrcanog Štrausovog valcera. Gubitkom kamuta še sve rši: ostaje jedino smrt, i, posle nje, đuhovsško, avefinjsko lutanje kroz maglu. . Latuada nije nimalo uproštio lik pozajmljen od Gogolja, on ga je šta više učinio složenijim: osim one +težmje 75 kaputcem, odnosmo za moći i srećom, on mu podaruje dobrotu, i time dovodi u sumnju mogućnošt „njegovog uspešnog uklapanja a svet moćnih. Na proslavi nove godine ·činovnik je u očima svojih kolega i šefova i dalje, i pored stečenog kaputa, izdvojen, ismejan i prezrem, možda i više no ranije. Dobrota, kao da veli Latuadđa i samilosno i ironično, nije prirodna u tome sve{u. (Bilo bi zanimljivo baš s obzirom na ovo viđeti film što Ba Je po Gogoljevoj pripoveci OE ZR PROSPEKT Snimio protagonist K TLA, Renato Rašel). OI Zadivljujuća. je imaginacija 8 kojom Latuada smišlja ili nalazi, i tu je ona itekako nužna, mnoštvo scena i “detalja kojih nema kod Go golja, ne gubeći pritom nikad osnovnu nit Gogoljeve fab le. Umnogome plod i gome plod intenzivPOg posmatranja i dubokog pomavanja života, ti detalji 1 Scene nisu, ipak, nikad dati u svom jednostavnom, videnom stanju, izgledu i osvet ljenju: x atuada im uvek još ponešto dođaje da bi ih učino zečitijim i;izrazitijim. SuSreti činovnika i krojača, sve peripetije oko šivenja kaputa, * niihovo zajedničko «l lje kad je, eb OV |. e xaput završen (kro jač prati izdaleka činovnika diveći se svom delu. a posle Sa gordo postavlja pred namolovanju platnemu šumu

da bi

ovekovečio taj dan) svedoče o ljudskoj zaimteresovanosti Laftuade za udes njegovih ju naka koji, kako nam izgleda, za njega nipošto nisu izmišljeni ili nedovoljno stvarni. Taj odnos prema zoo tvenom delu čini da je njegov auto?, kao i gledalac kasnije, posve začaran, fašciniran Dostupcima svojih junaka i potnesnošću ili komikom zbivanja, on kao da zaboravlja da ie sve to, prividnoi samostalnosti poštojanja uprkos, na kraju krajeva njegova maštarija.

.Latuada je u posedu izrazitog stila (a to nas obavezuje da obavimo i neka pomeranja i premeštanja u redosledu najboljih italijanskih reditelja, i ne samo njih) i u ovom filmu, u njegovoj izvrsnoj celini, ima nekoliko antologijskih sekvemci: takva je ova, malo izkliznuta.u ap= surdno -— na vebhromefnoj poljančini se šepure moćnici nad fričavim arheološkim iškopinama, a činovnik De Karmine, zgrčen nađ malim salonssim stočićem, · beleži svaku izgovoremu reč; takva je još ona sekvenca, nežna i komična, što prikazuje fra ženje: skrivene ušteđevine u oblaku izlebdelog paperja iz razbucanih jastuka; i, najzad, za amtologiju je sasvim sigurno onaj šSq<lop prizora, pravi kraj filma -— sveča= na je proslava, drže se poletni govori koje grohotni zvučnici izobličuju, a za mrtvačka kola sa telom umrlog činovmika „nema nikako mesta i prolaza. | a

Sreli smo, dakle, GogoljeVog junaka opet: kaput, koji Je mučno stekao i odmah izgubio, bio je ovog puta mo= VOg Rroja, no priča je, u osnovi, oštala isfa, a i njem švršetak. Čemerno lutanje Gogoljevog ubogog činovnika se nastavlja, .

Branko Vučićević

——

"KNJIŽEVN NOVINE

List za ichjiževnost, umetncst | kulturu |

Direktor |) TANASIJE „MLADENOVIĆ

Odgovorni uređnik: RISTO TOBOVIG

a Uređivački odbor:

li Oto :Blhalj-Merin, „Dušan · Matić, _ Tanasije MlađenodVić, Vicko Raspor, Drago i Slav Adamović ı Risto Toi šovjić . |) Tehničko-ometničks oprefnš ai Dragomir Dimitrijević

d—

List izđaje. novinsko-izdai Vačko preduzeće „Knjičv“

ne novine“, Beograd, Pranjj cuska 7, tel, 51000, tek, |račun: 10—K, B, — 32 ŽŠ — 208

—

) List izlazi svake druge ne jj delje. Pojeđini brod" Din, JU. Gođišnja pretplata Din, ı polugođišnja Din.. 300, inostranstvo dvostruko. štampa „Borba“, Beograd . Dečanska ži

Uredništvo primsm svako radnog dans od 12 đo 14 časova, Rukopisi #6 ne vraćaju