Književne novine
dana
GOSTI IZ -INOSTRANSTVA
U. Beograa ogoputoval pretstavnici Bhaveza rumunskih «Dpisaca Cezar Pitresu i Paul Georgesu, ~" Kao gost Komisije za Kulturne weze Sa inostranstvom u Beograđu boravliz jindiska „prosvetna i pozorišna rađnica Begum Kuđeija Zaiđi iz Nju DelhijJa.
Finski umetnici Arivi Kivima. Hnjizevnik ı direktor Narodnog pozorišta u Helsinkiju i ređitel} Jan Vitima zadržali su se u Beogradu na putu za Atinu.
Pollski ređitelj iz Lođa Kažimjež Demjek boravio je u Beo gradu.
KONCERTI I PRIREDBE
poznata „peruanska pevaćica Ima, Sumak priredila je dva kom certa nu Beogradu.
Trupa afričkih igara „„Meita fodeba"” nalazi se na dužem gostovanju po našoj zemlji.
U Dubrovniku otvorene tradicionalne „Dubrovačke letnje tgre”. Počeo je Treći festival đramske i muzičke amaterske dQelatmosti Crne Gore.
IZLOZBE
WU Beogradu otvorili izložbe za-
grebački slikar Vlađimir Uđatni i diplomirani stuđent „Likovne akaaemije Yeseun MadOJKOVIĆ, U Splitu otvorena izložba đalmatinskog slikara Ignjata Joba, a wu Ljubljani izložba slika poZznatog GUSLFISKOg Slkara Jrečšmer — Smita.
RAZNO
Povodom cetraesetogodisnjice umetničkog rađa Savezno izvršno veće odlikovalo je vajara Sretena Stojanovića Ordenom ra đa prvog .ređa.,.
_ Opera i balet Sarajevskog na„rodnog pozorišta gostovali u Puli, U Gotvaldovn (bivši Zlin), Cehoslovačka, održana je premijera komeđije „Zajednički stan” od Dragutina MDobričanina.
Clanovi torinskog „Pikolo teatro" gostovaće u Zagrebu septembra meseca ove godine, a Za greacko aramsko Kazaliste UZvratiće posetu ovom italijanskom pozorištu wu oktobru,
Upravnik Narodnog pozorišta u meograau wan zabran je ponovo za Dpretsednika Međunarodnog „instituta za pozorište na Seđmom «kongresu ovog Instituta koji je nedavno završio rađ u Atini.
di
mogaanovic 1ı-.
Poslednja dela Koradc |
_ MAMlvora,
_ Mrajem juna prošle godine.
umro je poznati italijanski pi--
sac Korado Alvaro, čiji je ro«. man „Ljuđi sa Aspromonta” preveden i na naš jezik. Po-. vodom godišnjice smrti Nacionalni sindikat italijanskih pisaca dopunio je svoj ređovni bilten specijalnim „đođatkom u kome je više pisaca iznelo svoje uspomene “ma Alvara, prikazujući ga Kkao čoveka i pisca. U isto vreme u Mnjižarama se pojavila druga KknjiBa iz serije „talijanski putni dnevnik”, „Mtim odeven u novo”, đok treća Knjiga, „Siromaštvo nije greh”, treba takođe đa se publikuje do kraja gođine.
„Rim ođevem u novo”, prva Je ođ neizuatih Knjiga preminulog pisca. U njoj se oseća čovek sa Aspromonta (Alvaro je bio Kalabrez) koji se čak i nasdon Visegoatsnjeg boravka m prestonici nije osećao sasvim ugođno: „To nije građ Kkoji se voli, nikađ ne postaje familiJaran; toiertše, navikmemt ma sve, me ravnođušan, ali uzvišen, otsutanm, toleriše kao što je uvek tolerisao hođočasnike 1 prognane na ovoj zemlji, Ni-
Korađo Alvaro
ko ne može reći da ga voli, pa ipak tu se čovek oseća kao u mirmom utočištu, u kome sve može da se zaboravi, čak i nostalgija za prirođom”.
Ova Knjiga, koja je w osno“ vi moralstićka interpretacija realnosti, preko italijanskih ' pejsaža i običaja, dočarava čitaocu lik italijanskog narođa. Njen naslov je utoliko opravđan što je više od polovine njene sadržine posvećeno Mimu, pponiranju u njegovu stvar nost , mlađog i starog građa, na pola puta između večnog i provizornog: „I poređ SVOE veoma ozbiljnog đekora Rim po izgleđu Dotseća na građ u formiranju u nekom đelu Amerike...”, željan da se pokaže uvek „lepo ođeven, ponosan, aopadljtv”. Alvaro u njemu vidi dva kompleksa, kompleks
. Čuveni engleska balerma Margot PFonten nalazi se na dužoj turneji po Australiji. Na slici je vidimo sa njenim partnerom Majklom Somsom posle pretstave „Lab jezero“ u Empajer teatru u Sidneju.
„Siromaštva i smrti”,i: „Kula najnovijeg, najlepšeg, najskupljeg....” Ali u knjizi „Rim ođeven u novo”, nc govori še samo o italijanskoj prestonici, U mjoj ima „poglavlja 1I o Veneciji, Wičenci, Kijodji, Djenovi, Peskari i nekim drugim građovima, .
*
Šoova „Komdida” na filmu
Poznata drama «Bernarđa Soa „Kandiđda” biće uskoro eKranizovana u Holivuđu, Kao sigurna protagonistkinja Sspominje se poznata američka pozorišna glumica Katarin. Kornel, koja je u više navrata odbila ponude američkih prođucenata đa se sasvim posveti filmu. Kornelova je još pre dvađeset gođina prviput pretstavila „Kanđiđu” američkbj public!.
* Festival antičke drame .
Pestival antičke drame koji je ovih dana završen wu grčkom građu Epiđauru privukao je više hiljada gledalaca iz Grčke i inostranstva. Na ovom festivalu učestvovali su najpoznatiji interpretatori antičke drame: Katina Paksinu, Ana sinoidiđu, Meri Aroni i drugl. Antićke tragedije postavio je na scenu ·reditelj AleKksis
'ma,
toarua su se nalazile tri Evripiđove i jeđna Sofoklova drakao i dve Aristofanovc Sva ova dela bila
komedije.
uđoyvo
U toku javne prođaje umetničkih dela koje je izvesna gospođa Margaret Pompson Bidl ostavila galeriji Šarpantije za jednu Gogenovu sliku plaćeno je 104 mi-
liona franaka. Ovu sumu, koju ije ponuđio qrčki brođovlasnik Bazil Peter CuMinotis. Ove gođine na reper" landris, smatra se najvećim dosad ispla-
su prevedena na savremeni grč ki jezik kako bi ih publika
me trajanja festivala, u orga“ nizaciji grekih turističkih biroa priređeno je i više priređbi nacionalnog foiklora, .,
Posle dugih priprema do prvog festivala antičke drame došlo je tek 1954 gođine i đosad su na njemu učestvovaja samo grčka pozorišta. Međutim, na Kongresu Međunarođdnog pozorišnog instituta, koji je početkom meseca održan u Atini, pao je predlog da od sleđeće godine na f{estivalu učestvuju i Strani ansambli sa antičkim komađima.
Sve Testivaiske priredđbe održane su u epidaurskom Am?fiteatru, koji je izgradio grčki arhitekta Poliktet mlađi u IV veku naše ere. Akustičnost ovog amfiteatra, smeštenog između brda obraslih borovom šumom, toliko je dđobra đa se skoro i najmanji 5umovi čuju čak i u 55 ređu gleđališta. i
i *
Međunarodni konkurs zar violiniste u Poljskoj
ug poljskom građu Poznanju održaće se krajem ove godine III Međunarodni konkurs za violiniste imena Majnriha Venjaskovskog, na kome će prvenstveno _ lčestvovati mladi izvođači, a isto tako i violinski majstori. Konkurs će sc odvijati u dve sekcije, ocenji-
x
JAVNA PRODAJA GOGENOVIH SLIKA
tva prirođa godine.
korđe“. Na
razumela, Osim toga, za vre '
I druge Gogenove, Maneove i Moneove slike dostigle su „re
ođržana javna prodaja sa koji pokazuju publici Gogenovu sliku.
Posle prekiđa od godine da-.
na ponovo se pojavio „Pilozofski pregled” ovoga puta sa Vukom Pavićevićem kao. odgovornim urednikom, U članku „MHegel i marksisti danas” Veljko Korać piše da nam damas „malo pomažu kategorije Hegelove „logike” u konkret-
nim istraživanjima, čak i kad
kritički usvajamo i primenjujemo ono Što je u njoj trajnog karaktera... Bilo bi zaista besmisleno verovati da je Uuopšte mogućno da se nauke toliko razvijaju, a da opšta "teoriska misao istovremeno stagnira”. On pledira za jednu dijalektiku koja bi se bogatila konkretnim istraživanji~
_meanadunanzanr aun iIuAILAIAIAIAAGRIJDD
vaće se majstorstvo u izvođenju i kvalitet instrumenata. Ovako zamišljen .konkurs treba da osveži uspomenu na Ve likopr poljskog kompozitora i
~ violinistu Hajmriha Venjaskov
skog, koji nije bio samo izvrstan virtuoz, već i odličan poznavalac violine. Žiri Kkonkursa biće sastavljen od najpoznatijih, đomaćih „i stranih violinista. Po završetku konkursa u Varčavi će se ođržati
koncert na kome će učestvo~
vati pobednici, a u Poznanju će se prirediti izložba nagra-'·
đenih instrumenata,
ćenim iznosom za jednu sliku mođerne škole. Gogenovo platno nosi naslov „Mr-
sa jabukama“ i potiče iz 1901 Renoaroyve,
fotografiji: sala u kojoj je službenicima
IZLOG ČASOPISA.
„Filozofski i pregled“ broj 1
ma. U raspravi pod naslovom
„Analiza nekih stavova i ka.
tegorija egzistencijalističke js
lozofije" Mihajlo Popović tvr.
di da je ontologija u sistemu
egzistencijalističke {ilozožije sa
logičkog stanovišta nemoguća.
Ipak on smatra da su izvesne
odredbe egzistencije date od
strane egzistencijalista deli.
mično tačne. U studiji „Prag.
matizam Viljema Džemsa” Mi,
odrag Cekić je pokušao da ođ«
ređi mesto i Ulogu OVO tipič,
no američkog načina fjilozofi-
ranja u snopu intelektualnih
strujanja XX weka, i da skic!s
ra osnovne argumente za kri. tiku njegove filozofske teori-
je. Jovan Ćulum je dao sup«
tilnu analizu pojma identičs
nosti sa samim sobom (odnos
sno pojma jedinstvenog egzem plara) i pojmova i punog i
praznog, pokazujući đa su oni
besmisleni; ma fai način on je
otvorio put za jednu novu fi-
lozofsku kritiku. Bogđan Be.
šić je najpre izložio Raslovo shvatanje pojma Hkauzaliteta i slobode, a zatim ga podvrga» vao Wkritici sa stanovišta di» jalektičkog materijalizma. U
stuđiji „Platon i Makijaveli” Mihajlo Đurić objašnjava prin cipijelnu razliku između ova dva politička mislioca, unošeći pri tome promenu u iras dicionalno shvatanje o odnosi između njih. Autor argumen= tovano obrazlaže đa je Platon
bio MWonzekventniji ođ Maki? javelija u zahtevu za Sprovo«. đenjem političkih ciljeva drs žave. Dr Miloš Đurić izlaže Platonovo učenje o najvišem dobru, koje prefstavlja vrhunac učenja o idejama velikog Thelenskog idcaliste.
uwu eseju o pjtanjima vrednosti i smisla života Vuko Pa» vićević uspešno polemiše sa pesimističkim shvatanjima Avtura Šopenhauera i iznosi razloge za jednu aktivnu afirmaciju života. /
Uuw prikazima o osvrtima B. Šešić pozitivno piše o „lLogici” Mihajla Markovića, a Zagorka Pešić prikazuje drugo kolo brošura iz {filozofije koje je prošle godine izdao RAD. Isti autor piše i o knjizi Yojerbahovih „,Principa filozofije budućnosti”, „dok A. Stojković iznosi filozofsku tematiku ra» spravljanju ma stranicama šOV· jetskog časopisa „,Voprosi fi» losofi”. U podužem afirmativmom prikazu knjige Dr. Lj" Živkovića „Nauka o postanku čoveka” Veljko Ribar je izneo i svoja shvatanja o nasleđu stečenih. osobina.
Na kraju ovoga broja nalaze se prilozi o nastavi filozofije, i o osnivanju jugoslovenskog društva za filozofiju i socio” logiju, kao i in memoriam Dr Vladimiru Dvornikoviću i Dr
Marijanu Tkalčiću. (C,)
LZ STARIH DANA
BIO JE NEPOKORA
(Povodom stogodišnjice smrti Ivana Frate
Život mu je bio kratak, ali ne i prazan. Imao je sreću da poživi u jednom prelomnom dobu, i smelosti da u njemu ne ostane posmatrač. Savremenik Srpske revolucije i Ilirskog preporođa, ovaj franjevac bosanski bio je aktivan suborac u oba ova pokreta. >
Rođen je u Banjaluci, 8 jula 1818 godine, u za-” natliskoj porođici, Kađ je stasao za školu, otac ga ·
je odveo u fojnički franjevački manastir, najviše što mu je, u ona vremena, mogao pružiti kao Školovanje: Fojnički fratri, otkrivši u detetu talenat i žeđ za naukom, poslaše ga, docnije, u Zagreb i Vesprim da uči filozofiju i teologiju. Ali mladog klerika, na ovim njegovim prvim koracima preko granice, prosvetiteljske ideje iliraca i srpska oslobođilačka misao oduševiše i ponesoše više nego li teološke studije.
_ Već 1840 godine, sa trojicom bosanskih drugova, Jukić se potajno vraća u Bosnu da priprema narod na ustanak. Kad naiđe na nerazumevanje starije sabraće, a starešine ređa čak mu pripretiše đa će ga silom sprečiti u njegovom poduhvatu, on se u odluci đa izvrši svoju misiju pokaza najpostojaniji u svojoj „četvorci“. Na „očinske“ savete brižnih fratara đa se ne upušta u „vratolomna“ · pređuzeća opasna i po njega i po franjevačku provinciju, Jukić je, pozivajući se i na onu latinsku — Dulce et decorum est pro patria mori, odgovovio u ime svoje i svojih đrugova: Mi hoćemo ter hoćemo, pa šta nam, Bog da i sreća junačka!
_ Ovom svom stavu iz 1840 gođine Jukić je ostao Veran sve do svoje prevremene smrti, koja će qa naći m Beču, 20 maja 1857 godine, Bio je poverenik Garašaninove 'propaganđe, očekujući oslobođenje Bosne ne iz Beča, nego iz Beograda. U borbi bosanskih franjevaca za očuvanje svoje autonomije, on se otvoreno suprotstavio težnji Beča i Rima da
svu vlast mađ katolicima bosanskim stave u ruke '
fra Rafe Barišića, biskupa „austrijanskoga“.. Kad je Omer paša Jomio otpor bosanskih feuđalaca protiv carskih reformi, Jukić je sa njim poverljivo
,
razgovarao u najboljem uverenju đa U grudima ovog turskog seraskera još bije „slavjansko“" stce.
Težište Jukićeve aktivnosti ostaće, međutim, na kulturno-prosvetnom polju. Kao književnik i kulturno-prosvetni radnik, on je zadužio svoj narod i obezbedio sebi trajnu uspomenu u njemu. Tako su mnogi njegovi planovi na ovom polju ostali neostvareni, njemu pripada zasluga da je bio njihov inicijator i pokretač i da, u borbi za njihovo ostvarenje, nije posustao. Nastojao je da, osnuje „književno društvo“ koje bi se „oko književnog i umnog napređovanja bosanskog puka „brinulo“, i štampariju, i muzei, i Što više „narodnih učionica“ i knjiŽnica. Skupljao je narodne umotvorine i starine, i druge pozivao da i oni to:čine. :
Ono što je zavisilo samo od njega, Jukić je i ostvario. To je u prvom redu njegov naučni i književni rad. On je pokretač i urednik prvog bosansko- hercegovačkog časopisa - almanaha Bosanski prijatelj, koji je bezmalo u celini njegovo delo iako su samo prve dve svšske objavljene za njegovog života (1850 i 1851), a treća, bez njegove krivice, tek posle njegove smrti (1861). U njima najviše mesta zauzimaju narodne pesme, Ppripovetke, poslovice i zagonetke, to, po njegovim rečima, „najveće blago narodnc“, sveđočanstvo naše
narodne „bistroumnosti“ i „mudroljublja“, spome-
nik „slavjanskog velikog značaja, visokog uobraženja i tankoumja“. U zasebnim. rubrikama „Bosanski prijateli* donosio je starine bosanske, biografije zaslužnih Bosanaca, pouke o čuvanju zdravlja i lečenju bolesti, bibliografiju knjiga koje preporučuje čitaocima, itd. U njemu je Jukić objavio i svoja tri oveća članka: Zemljodržavopisni pregled turskog carstva u Evropi, Omer-paša i bosanski
Turci, 'i Putovanie iz Sarajeva u Carigrađ aodine
1859 mjeseca svibnja (svoj put u ptogonstvo).
- Do pokretanja Bosanskog prijatelja. Jukić sarađuje u savremenim srpskim i hrvatskim listovima, Srpsko-dalmatinskom magazinu, Srpskom narodnom listu, Gajevoj Danici i Vrazovom Kolu. Obja-
N SVEŠTENIK...
Jukića)
vio je u njima i nekoliko mačajnijih priloga, putopisa i geografskih i istoriskih rađova (Putovanje iz Dubrovnika preko Hercegovine u Fojnicu, Putovanje po Bosni god. 1842, Putovanje po Bosni god. 1845, Putovanje po Bosni god. 1845, Zemljopisnopovjesno opisanje Bosne, Zemljopisno-povjesno opisanje Hercegovine, Geografično-statistično opisanje kneževine serbske, Hristjani u Dalmaciji i njihova književnost, Hraina bosanska, itd.).
Godine 1851 objavljen je najveći i najznačajniji rad Jukićev, njegov Zemljopis i povjestnica Bosne, koji je trebalo da bude izdan u Beograđu, ali je, na insistiranje Gajevo, štampan u Zabrebu. Jedan naš savremeni istoričar rekao je za ovu knjigu da je još uvek „korisna“ i „ne bez vrednosti stvar“, ističući sa pohvalom da se njen autor interesovao
za „sve strane duhovnog života svoje otadžine u”
prošlosti i sađašnjosti“, i da je upravo on prvi koji je dao „pregled njene' prošlosti“. Kao „dodatak“, pisac je na stranicama ove Knjige štampao i poznate „Želje i molbe hrišćana Bosne i Hercegovine“ upućene sultanu Abdulmedžiđu, u kojima je (kao verovatni autor teksta) izneo pred evropsku javnost dokaze o tome kako su carske Yeforme ostale u Bosni tek mrtvo Slovo na hartiji: nije stavio ispod njih nikakva potpisa, ali je rekao u napomeni da bi ih potpisalo na hiljade „carskih podanika" kađ ne bi strahovali od posledica.
Napisao je Jukić 1 jeđan bukvar (Početak pismenstva i napomena nauka kerstjanskog na službu pučkih·učionica — Zagreb 1848), a godinu dana posle njegove smrti, u Osijeku 1858 godine, štam-
pane su Narodne pjesme bosanske i hercegovačke. 5:
koje je, uglavnom, on sabrao.
Na svojim poslovima, koje je osećao i nosio u sebi kao hajsvetiju misiju,
tem, trošeći đobar đeo svojih nesvakodnevnih enerqija na obračunavanja sa svojim mnogobrojnim neprijateljima, kojima nije ostajao dužan, koje nije
ovaj retki ,rodoljub · našao se više-manje usamljen. Ali je, bez zamora i straha, ipak produžavao đa ide dalje svojim pu. sa Srbim
šteđeo. Naročito je bio ozlojeđen na svoju sabraću. Tranjevce, one između njih koji su -— po njegovin večima — „svako njegovo.dđomorodno poslovanje | napajali čašom čemera i pelina“". Vezani obaveznom poslušnošću sa Vatikanom i, preko njega, sa njegovim. bečkim saveznicima, oni stvamo nisu ni mogli da pokažu pravo razumevanje za Jukićeve pozive da ne budu samo „fratri bosanski* nego i „đdomorodci slavenski". U razgovoru sa austriskim konzulom o sporu između Yranjevaca i Barišića, Jukić se nije ustručavao da na račun svoga biskupa i njegovih bečkih i rimskih gospodara izgovori reči koje če konzul, u zvaničnom izveštaju, okarakterisati kao „revolucionarne" i „bezbožne“,
Verski tolerantan, ovaj neobični franjevac zalagao se u svom čašopisu za osnivanje pravoslavne bogoslovije u Bosni i pozivao i „rišćane“ (pravoslavne) i „kršćane“ (katolike) da zajedničkim naporima stvore sredstva za podizanje škola, sa ogradom da to, istina, može da čini i svaka vera „nabaška“, ali samo onđa ako, „po našoj nesreći ne mognemo u dobru općemu „biti ujedinjeni". Svoj bukvar Jukić je štampao i ćirilicom i ponosio 56 time da u svojoi školi u Varcaru ima učenika od .
· obe vere, pa čak i pravoslavnih bogoslova. Među
knjigama koje je Jukić rasturao . na-ptvom mestu su po broju primeraka 'bla dela • Dosi-
tejeva. :Š RAB: Ovakvim svojim stavom, i radom, ovaj istinski rodoljub jugoslovenski. nužno je Gore pijenje i navukao na sebe mržnju i osvetu i papskoga Rima i carskoga Beča, i turskih vlasti. u Carigrađu i bosanske feudalne gospođe, a njegova franjevačka OON u svom oportunizmu, zazirali su ođ njega gta ga se kad gođ im je to bilo potrebno. Uhapšen i prodnan zavazda iz Bosne po nalogu Omer paše, Jukić je u Rimu zatočenik Kongregacije za Ppropaganđu vere, a u austriskim zemjjama policija ORO Žž. alisa OOaiovannKth nacionalista nenarhiji, SSH Oe ORO PAI o _ Kad je, devedesetih godina, jedna grupa BanjaSans počela da skuplia priloge 28 odizate sponenika svom zaslužnom sugrađaninu, njihovoj 8kiji suprotstaviše se i crkva i država, sa zajedničikom motivaciiom da je Jukić „isuviše simpatisao“
a i da je bio — „nepokoran svećenik“.
Iliju Kecmonović