Književne novine
\
ČETVRTI: FESTIVAL |UGOSLOVENSKOG FILMA U PULI
Festival filmskih ||
vrednosfi...
Često sasvim ,nepravedno, pojave novih dela ne qledamo u u.. slovima. u kojima :nastaju. Kada mo posle đeset godina postojanja naše kinematografije u atmo: steri živih! uspomena na Narodno oslobodilačku borbu, podvige ile" gale i strahote okupacije, dobili prošle godine četiri filma na temu rata koji mogu da zadovg' lje i širi međunarodni Mriterijum toliko smo. se razbaškarili na lovorikama da smo samouvereno očšekivali da ove «godine zablista serija fimova na savremenu temu. Otuda razočaranje kritike na početku ovog festivala, razočaranje proisteklo iz .prenebregavanja činjenice da je svaki novi rezultat uvek tek plod serije kumulaMivnmih napora, pokušaja, promašaja i delimičnih uspeha,
Zanatski nivo, osnovna filmska plismenost dostignuta prošle |jodine, zadržana je i već postoji kao vrednost koja se podrazumeva, kojoj danas nemamo nikakvih razloga da se posebno divimo. Mora da veseli činjenica da je ko m}irciijalno briljantna, · „zanatski perfektna i srednjeovropski konvencionalna Čapova režija koja je
na prvoj i drugoj Puli bila bez premca (Vesna, Trenuci odluke) ovoga puta ostala po strani bez
ikakvih izgleda za bilo kakvu nagrađu za film „Ne čekaj maj”, (Vesna II) koji je u današnjoj konkurenciji cstao prosečan zanatski proizvod.
. lako je ovogodišnja | pulska filmska smotra bila smotra mirnodopskih tema — od 15 igranih filmova (uključivši dva kratka, mukedonska), tri su iz doba kapitalizma, dva iz rata a ostalih 10 događa se (ili se navodno doga-
đa) ovih dana — savremeni život 'i aktuelne istine otkrila su nam samo dva — tri filma (Zenica. Su
botom uveče, Mali čovek) čiji su autori pokazali interes za intimne probleme svojih sugrađana, za to da se želje i nevolje ljudi koii žive u našem društvu prikažu bez
filmskih ulepšavanja i mistifikacija. 'Dobili smo dve vrednosti ko-
je .prelaze nacionalne granice: avangardistu Hladnika i seriju cr ranih filmova „Zagreb-ifilm"'-a. Pojava Boštjana Hladnika u pro fesionalmoj konkurenciji, iako je konkurencija ovde neumesna reč, tako se samo kaže, označava trenutak kontakta naše filmske proizvodnje sa najlepšim postignućima filmske umetnosti u svetu, wiFantastična balada” ·Gostiše 1 Hladnika, mosilac „gran-pri”-a kritike, pretstavlja slobodnu fiimsku amalizu i dinam:ičnu imterpretaciju grafike Franca Mihel'ča, „Fantastična balada” je neobični svet čudnih slika, pokreta, zvukova i iznenađenja koje proizvodi proračunata aktivncst jedne oslobođene mašte. Groteskne transfor macije slika koje nas plaše i zabrinjavaju, nisu u ovom filmu obična igra razularene i neodgovor ne fantazije, nego naprotiv, poku šaj da se filmskim oživljavanjem grafike, u kome su te grafike i filmska tehnika samo posrednik, kaže istina o životu koji autor zabrinuto posmatra, u kome ipak aktivno živi. Umesto da pobegne u apstrakciju ili deskripciju (bekstvo od života i bekstvo u život su dve podjednako samoubilačke | kapitulantske akcije savremenih stvaralaca) Hladnik se suočava sa zabrinutošću savremenog čoveka, ajegovim bespućima i bespomoć-
„svetu Miheličevih grafika
nostima i tom stanju, toj ljudskoj situaciji izraženroj u nepokretnom nastoji na priđe. Hladnik nastoji'da se sa tim čovekom 'saživi, da ga filmskim doživljajem zadrži u životu' tim filmskim zapisanim tremutkom čovekovog postojanja zapisanim u. svoj. njegovoj složenosti i nesigurnosti, Tako .na kraju, paradcksalno naizgled, nastaje ritam koji nas raduje. i šali se s nama, koji ic, prijatan i koji oduševljava, iako istovremeno. saopštava pesimiz stičnu ideju .da se, vrtoglavi ritam života završava neizbežnom' smrČu. i 1 Drugi” Hladnikov ~ film. „Živeti nije greh” koi nije prikazan žbog navodnog nedostatka termina, rađen je po srednjevekovncj fresci iz crkve u Crngrobu kod Škofie
Loke. Svojom originamom 'zvuč-' .
nom trakom i svetlosnim, efektima, Hladnik ie nadmašio Emera Grasa, uspostavljajući živ i nemosredan kontakt prikazanih slika i života, obogaćujući postupak analize slika mikrošetnjom kamere, svojim smislom za duhoviti zvučni komentar slike, erotiku pa ı grublji detalj uvek umesno i precizno plasiran. *
Serija crtanih filmova koje. su prikazali crtači Zagreb-filma pret
stavljali su očekivanu pojavu na-' |
Šer orig:nalnog izraza u crtanom filmu, napuštanje Diznijevih oblina i šablona i odustajanje od praznih, samo ritmički i likovno e> fektnih gegova: naši crtači svoje likove stavili su u službu konkret ne ideje, pretežno satirične i a roderske.
Nažalost živa akcija u divnoj parodiji na kauboja Džimija (Vukotić i Marks) koji se šepuri po Divljem Zapađu, u duhovitom dodatku u kome dečaci, obožavaoci kauboja izvuku ovoga sa filmskog platna i odveđu ga kući, naglo dobija didaktički prizvuk na deca maltretiraju Džimija koga svi ipak volimo iako se pravi važan. Kada, u tom prođužetku koji se odigrava u dvorištu zqrađe u kome deca imitiraju junake iz filma, očekujemo da se taj Džimi od koga se mogu očekivati grubosti i nasilje pokaže kao možđa nespretna ili simpatična dobričina pa se na taj način razori ideal kauboja hvalisavca i grubijana, umesto to ga odjednom se oseti scenmariska intervoncija stare tetke ~ pedđagogije koja mora da kalemi svoje neživctne norme dobra i zla ne-· vodeći računa o onome koji se vaspitava, pa 5e deca ma kmaju ovog filma nehumano udružuju u neprijateljskoj akciji protiv Džimija koga vraćaju na filmsko piatno (iako su se i sami autori prema Džimiju u prvom delu filma uprkos potsmehu odnosili sa simpatijama). „Susret u snu“ je duhovita parodija na savremeni svet sa šablonskim' dodatkom: dete se probudilo pa uvidelo da sve to nije istina. Ova slika modernog kamenog doba (Kostelac) toliko je krcata duhovitostima da onaj ko hoće sve da vidi i da se nasmeje svemu što je smešno mora da ga gleda nekoliko puta. Tu se postav lja problem rasporeda viceva i gegova u kontinuitetu akcije ne u prostoru pojedinih crteža tako da čovek ne zna šta pre da gleda i čemu pre da se smeje,
Originalno crtana i duhovito za mišljena „Premijera“ (Kostanjšek) režiski je upuštena na kraju: po-
enta nije sasvim dobro plasirana pa publici ne bude smesta jasno da je na kraju Kkohcerta aplauz premijerske publike dobio gospodin koji je pronašae izgubljeno maestrovo zlatno đugme a ne umetnik sam. „Na livadi“ (Mimica
Iz filma Slavka Janevskog
Matks) je zanimljiv eksperimenat sa neprikriveno pozajmljenim početkom tako da to sugerira tokom celog filma utisak epigonstva iako to nije sasvim tačgo. Ovaj stilski pomalo neujednačen film pokušao je da skoro apstraktnim crtežom izrazi kretanje sveta ka ograđama, rovovima, ratu i razaranju. Pored početka pozajmljenog iz Mak La-
»Sunce iza rešetakac
renovog igranog filma „Ljubi bližnjega svoga" crtačka tehnika, tokom filma potseća na Mak Larenovu viziju rata iz filma „Zvezđe i pruge“. Najoriginalnije je svakako u tom filmu marširanje šlemova koji (iako u hodu slični Diznijevim bacilima iz filma o borbi! protiv tuberkuloze) kao na nekom veselom i ciničnom gimnastičkom
sletu formiraju figuru lobanje. Šteta je da je film sa kojim su naši crtači krenuli da probijaju otpore prema simboličnim apstrakci jama i čisto likovnom izražavanju ideja, što je divan ali težak i u našoj sređini nezahvalan posao, Iz veđen sa toliko oslanjanja na U-
zore. *
Pored poetskih #filmova „Let nad močvarom“ i „Cvijet i oganj" o kojima su „Književne novine već pisale, celokupni ovogođišnji bilans dokumentarnog filma koji nosi u sebi umetničko i kreativno gotovo da bi mogli zaključiti. Pam tiće se po zanimljivim „mogućnostima i nizu mestimičnih rešenja eksperimentalni film Mike „Jovanovića „Koliko je sati“ koji je međutim, zahvaljujući scenariju li kovno toliko heterogen da se Pprima više kao zbirka dosetki i duhovitih rešenja nego kao celovit film koji izražava ideju o vremenu kao kategoriji kojoj je kao i svemu u prirođi čovek jedina prava mera. ::
Odluka žirija u pogledu igranih filmova je iznenadila. O pojedinim nagradama može svako da ima svoje mišljenje, da stavlja jedan vrlo dobar film ispred drugoga koji je takođe vrlo dobar itd. Ali kad od 18 nadrađa dođelje nih igranim filmovima (režija,' glumci, muzika...) „kođ očigledne prevlasti savremenih tema i niza, naročito glumačkih, ostvarenja koja su zaslužila pažnju, zvanični žiri nagradi samo četiri kreacije iz filmova na savremenu temu onda je ova sasvim otvoreno nesavremena orijentacija žirija za svaku osuđu.
Mentalitet zagorskog seljaka i atmosfera pređdratnog sitnosopstve= ničkog Zagorja koju je tako majstorski.· dočarala, pomalo sporo i teško, đuhovita režija Feđora Hamae ipak misu dovoljni da se
nagrađi scenario koji je prvo lite=
ratura i prošlost pa tek onda savremeni filmski pogled na pred. ratni život u zagorskom selu, Egzaltacija nad literaturom i ne umerenost koju je žiri pokazao deleći seđam nagrađa učesnicima divne burleske o Sremčevim popovima ne može se protumačiti drukčije nego kao izraz nimalo prijateljskog stava žirija prema naporima naših filmskih stvaralaca da na platnu izraze doba u kome žive, Scenarija „Zenice” i „Subotom uveče" ako čak i nisu odgovarala; literarnom „ukusu ćlanova žirija zaslužila su bar priznanje Što su okrenuta životu u kome se nalas zimo svaki dan, što se bave·intims nim i aktuelnim problemima sas vremenih ljudi. Umesto toga žiri nalazi u scenariju filma „Tuđa zemlja” u odmosu prema vojnicima vojske koja je kapitulirala pre 14 godina, prema kojima je još u ond doba praktično ispoljena čovečnosii u ovoj zemlji, humanističku .tđeju koju treba pohvaliti. 1 Zar nije pored divne Scenoogtaa fije pune starinskih šifonjera ! mid risa đunja/ u „Pop Čiri i Pop.Spia ri”, isti scenograf: ispoljio smisad i osećanje za savremeni ambijenf u filmu „Mali čovek”, smisao koji se mogao u istoj odluci, bez finans siskih troškova ponovnog nagtađid vanja pomenuti i pohvaliti? Ali. afekti ne pomažu. Dijalekti su na većoj ceni od živih govomih dijaloga koje smo čuli kod junaka Bogđana Jovanovića, Dragoslava Ilića, Arsema Diklića i scenarista „Malog čoveka”, : Postoji opasnost đa se ovakvim postupkom žirija koji od ove godine ima u rukama mogućnost velike finansiske · podrške producentima najboljih filmova ovakvom stimulacijom gurne ponovo naša filmska produkcija ka prošlosti i literaturi. Zajedljivi jezik humoriste prisutnog u Puli pomenuo je „Soročin“ ski sajam” i „Ivkovu slavu" kao teme od perspektive...
„.i savremenih tema
Teško je u ovakvom tekstu pisanom na drmusavom stolu vagonrestorana , koji: nas vozi.iz Pule, precizno, izmeriti zmačaj i vredmost svakog pojedinog filma na savremenu temu koji smo gledali tokom proteklih devet dana,
Prvo: treba ·'otpisati kokta-kokta' film „Ne čekaj maj” u kome je život na kraju tako lep a omladinci koji. se vole celo vreme su tako dobri da im ni napamet ne bi palo đa žive pre stupanja u bnak, đa bi ovaj film koji će kod publike odlično proći, mogao ujedno svojim zdravim. osmesima da pomogne u svrhu reklame, prođaju kalodonta.
Zatim treba otpisati „Cipelice na asfaltu”, „Nije bilo uzalud” i ·dve dečje priče „Varđar-filma” (od kojih “diletantski „Poklon veselog molera" ne bi prošao ni na jednom amaterskom festivalu a „Sunce iza rešetaka” Slavka Janevskog vanredno zanimljiv i vizuelan, originalan i lep ali nejasan u izlaganju fabule) jer iako su eventualno sa-. vremeni po vremenu zbivanja nisu
Grafika France Miheliča »Pogreb iluzija koja ie inspirisala Boštjana Mladnika za »Pantastičnu balađu+
.
u realizaciji dobili Karakteristike csobene za naše podneblje ili za vreme u kome živimo.
E *.
.Na evropskom nivou, sa Visoko artističkom fotografijom, zanimljivim fabulama, savremenim .dijalogom i dobrom 'glumom «#malazi se omnibus Vladimira Pogačića: „Subotom' uveče”. Za ovaj film upotrebljen je izraz ',komercijalizirani neorealizam” što bih mogao prihva– titi ako se misli na artističku stilizaciju noeorealističkih tema. Briljantna, „filmska“, fotografija Ace Sekulovića u ovom filmu izrazito je funkcionalna (kada Doktor ostane sam i napušten posle boks meča on je i vizuelno ostavljen sam na sredini velikog praznog osvetljenog prostora čiji se krajevi gube u mraku noći). Stilizaciju i poetičnost stvarali su sa uspehom i scenario i režija. Pored divnog klerovskog trenutka igranke pod kišobranima u trećoj priči — jer za mladdst nema prepreka —e lepo je u ·prvoj priči omnibusa postavljen sukob milicionera i mladog para, koji, kao i svi događaji na beogradskim ulicama ima kanakter pretstave, sa publikom koja navija,
· posmatrajući propušta trolejbuse i · Svojim prisustvom primorava čo-
veka na službi da se pravi važan i ponaša kao vlast.
U trećoj priči, u kojoj glavni junaci samjare, dok je ideal stidliivog mladića da bude centar pažnje devojaka i pobije sve siledžije sa igranke, sam devojke sav je sladak i tako prazan (ona očekuje udvaranje i to je sve) da zazvuči neprijatno jer sve ostale situacije i snovi i jave te današnje mirnodopske pomalo površne omladine bivaju lako, sa simpatijama parođirani, a ovoga puta ta parodija izostane,
„Zenica” je u Puli zazvučala još toplije i intimnije, živothije.i istinitije nego na pretstavi u Beogradu. Mogućnost upoređenja „ljudi ız Zenice sa ljudima sa hidrocentrals u filmu „Samo ljudi” koji. je zanatSki lepo napravljen, u kome ljudi ubedljivo govore. i zanimljivi su, preteže vagu na stranu „Zenice” koja poštenije i otvorenije otkriva nizak kulturni nivo i svakodnevne životne teškoće naših običnih ljudi. O „Zenici” je već pisano: ona ne okreće leđa najsavremenijeam eno AGY— cayk/mbhaıı ileabaı ivamnovti
intimmih želja i potreba sa potrebom odricanja i žrtvovanja izgrad-
'nji. Koliko je „limunađizacija” fil-
ma „Samo ljuđi” uslovljena iđejom koju je za taj film dao stranac i koncepcijom reditelja: koji je išao linijom blagog ulepšavanja stvar= nosti (film je prvobitno bio zamišljen kao bajka! — tema begunca dobija nov vid, preseljena u autore!) toliko je slično ulepšavanje „Zenice”, njeno dramaturško .zatvaranje u hepiend i melodramski izleti Divme Gordić iz osnovne :fa= bule 'filma, uslovljeno pjonirskom ulogom koju je „Zenica” imala da izvrši. .
Melodramsku ideju .Boška Kosanovića za fim „Samo ljudi” (koji je imao mnogo bolji radni naslov „Tragovi) Arsen Diklić kao scenarista spasao je time što je ljudima koji su svaki u po nečemu invalid (slepa . devojka, čovek bez noge, nevoljeni doktor, praznoglava devojka) ulio životni optimizam i vedninu uprkos teškoćama. Tako taj film nije skliznuo sa opasne žice na' kojoj, su zaigrali autori uzevši Kosanovićevu ideju: film nije budio u. publici plačevna samosažaljiva saosećanja na koja se obično ide ovakvim filmovima. Film je ostao human i može da ga gleđa i ko nije malograđanin ili nemac,
Iskreni i neposredno rađeni Vilm Žike Čukulića „Mali čovek” heterogen je i dramski i režiski i makaze bi mu prilično pomogle da se učini tečnijim pre no što pođe u distribuciju. 'Koliko u tom filmu Ima grešaka neizbežnih za čoveka koji počinje rad na igranom [ilmu, koliko sam scenario pati od slabosti bavljenja posledicama umesto” ot krivanja korena toliko je zasluga tog filma što pošteno gleda socijalnu sređinu u kojoj živi vaspitno zanemareni dečak, što ambijent posmatra okom kritički nastrojenog neorealiste,
*
; „Male. stvari” Boška Kusanovića Je film „rađen na zanimljivu temu bračnog trougla (i eventualno Četvorougla), ženinog neverstva i verovatne psihogene impotencije mladog muža, heroja iz” rata, za koju ima indikacija, pa čak i tema lekara koji je odlično mebliran dok mi svi delimo stanove i moramo da rađimo honorarno koju je ovaj film nehctice nagovestio, ambijent eurličmiicen marlvyaroega, 93.0. heviraYaij, ue - Lada
muziku i melodramu, erotika kubanja bez kostima, sve su to mala stvari kojima ima mesta u našem filmu, zašto da ne? Ali je to tako izveštačeno i pseudđopoetski koncipirano pa zatim holivudizirano sc9nografijom i lepom sjajnom fotogra fijom i ostavljeno potpuno praznim usled otsustva bilo kakvog rediteljskog rada da je par zvižduka koje je pobnao ređitelj ovoga filma samo dokaz neobrazovanosti i prostodušnosti naše masovne „pulsks publike kojoj se svašta može prodati za umetnost.
| Dušan Makavejev ·
| KNJIŽEVNE | | NOVINE |
| List za književnost, umetnost | i društvena pitanja
| |
Uređivački o3jbor: Oto Bihalji-Merin, „Miloš .I. Bandić, dr. Mihailo Marković, Peđa „LlMilosavljević, „Dušan ' Matić, Tanasije Mlađenović, M. Panić-Surep, Vicko Raspor, ing. Rajko Tomović, Ri-
| sto Tošović, Eli Finci, Urednici DUŠAN MATIĆ i TANASIJE MLADENOVIĆ
| List izdaje Novinsko-izdđavač-
| Ko preduzeće „Kultura”, Beo grad, M. Pijade 29. Ređakci-
| la: Francuska 7, tel. 21-00 |
| tek. račun: 10 — K; B. 32 — –
Ž — 208 List izlazi ,svakog „drugo | Detka. Pojeđini broj Din. 380
godišnja pretplata Din. 600 \olugodiž*”'» Din. 300, za ino stranstvo dvostruko
——
| Tehničko-umetnička
Dragomir Dimitrijević
Odgovorni urednik Dušan Matić
Stampa „Glas”, | Beograd Vlajkovićeva 8.
opremi