Književne novine
8
Posle savetovanja o filmskoj kulturi ~
x
salre
F-ZZEVE SLIKE
U sećanje mi se živo vraća jedaa Sremčeva priča puna lepote: outujućoj pozorišnoj družini koja iznenada dolazi u jednu varošiCu izgubljenu u provinciji, i o doga~ajima koji se oko toga ' prepliću Lična duhovitost Sremćeva i Šarm njegovog: pripovedanja, vesela iro nija: kojom je niz ljudi i pregrst vwrivlačnih situacija učinio Živim, šali. su priči dragu boju, što ne bi nikada mogla postići puka hronmika. Ali, ne privlači me, u ovom času, fabula niti jasni likovi; ono što pdvraća moju pažnju od toga, tlo je atmosfera koja nastaje u varoštci kada se pozorišna družina poiavijuje. Ona raspevana strka deze, kakva se u zabačemim provinciskim mestima danas može videt! još 'jedino pri dolasku gcirkusa. ljuđi puni uzbuđenja i glumci ponesewi radom kakav čudesan prioxec! A zatim, na brzinu siklepama Sšatra ili hitro preuređena prostorija najvažnije mesne kafane. I plakati, koji objavljuju da će te večeri „Čuvema pozorišna trupa izvesti najveću srpsku tragediju od propesti ma Kosovu „Pogibiju Kraljevića Marika“.“
Nalazim u ovome divnu romamnbku jednog iščezlog i, na vlastitu Padost, pomalo zaboravljenog doba. Izgleđalo je. to, verujem, ponešto cirkuski, ali zamišljam da je bilo malo gledalaca koji se, gledajući
takvu „Pogibiju Kraljevića Marka“,
nisu osećali rođoljubima spremnim na sve. Bila je to publika, kako pričaju pozorišni letopisi, izvanredmo zahvalna, spremna da doživljawa, plače ili voli. I pozorište naše stvaralo je svoju tradiciju, živu vezu svoju koja danas primajem 5' gorčinom, biva teško izneveraveoa. Nisam mislio samo ma to prilikom neđavnog savetovanja o opštoj Himskoj kulturi koje je organizovala Komisija „Film i dete“, Q širenju. filmske kulture čuo “sam mnogo lepih razloga koji su otkrivali. neiscrpno bogatstvo praktičnog delanja, čuo lepih protivraehoga, ali to nije vezivalo moje misli ni moja osećanja.
Ida su mi mrazmiMWljanja meto Šai= u prošlost, i zaustavila se na Lumjjeru, ocu onoga što u danaRnjim danima nazivamo filmom. Bio je to mudđar čovek: ne kažem mo zato što je izumeo film, već što je stvorio bioskop. Već nekoliko meseci posle prve pretstave u pariskom „Gran kafeu“, nockoliko bliskih saradnika tog genijalnog ČOveka krenulo je u svet otvorena srca i puni nade. Svetu su oni nudili žive slike, vrteli ručicu kame(re u polupokrivenim šatrama ili hitro preuređenim kafanama. Istotija se ponovila. Ali, dok je DOZOrište bilo oduševjjenje, fim je bio udo.
Bili su to prvi putujući bioskopi: jedan čovek, jedna kamera i mala zaliha filmova. Ali, to je bilo na o-Žetku Dvadoesetog veka a on je, kako nam je svima znano, vek ideja: nije trebalo da prođe mnogo pa da kinemntograf, sunrotno verovanjima i' samog pronalazača, osvoji svet. Jedan čovek ie pokretan iako su vozovi tada bili spori, ı s malim teretom mogao je daleko stiči; mnogo ljudi moglo je videti šta on nosl!.
Godine „prođoše sve do naših đana, a sada nam ne ostaje do da utvrđimo kako svsaa 1400' bioskocpa imamo, i da jađikujemo suzama sipomaša!lca kako nam je to premalo. Ali, vremena su se promenila, i bio sam radostan kađa sam, ma istom 'savetovamju, čuo jedam dragocen podatak: jedmcm prilikom, kađa je pokretni biosko» stigao na Kozaru, seljaci iz daleko okoline đošli su da qa vide, i žive slike gledali su pod zvezdamim nebom čitave noći, Usuđujem se jedva da zamislim svu lepotu toga prizora. i;
I gde smo stali? Izgleda, konačmo, da će se ovi redovi rretvoniti u otvoreni pledoaje, ali marim ja za to. Neka bude, reći ću odmah: možemo li se osloboditi csećanja ktivice što ne postupismo po zapo· vestima razuma i ne učimismo sve da ti ljudi, žedni filma ı Širokog dodira sa svetom prcko njega, bu-
du napojeni? Neka mi ne kaže ni-
ko kako taj svet zabačenih sea neće mnazumeti „La stradu“ il „Rašomon“: bio bih neotesan i rekao mu da je lud. Treba biti ra · zborit i u času kada nas osećanja vuku na delanje: nađimo te pokretne projektore i ljudđe koji ćoa upravljati njima, i pošaljimo ii tamo gde su najviše ipriželjkivani. Već zamišljam ona sela u koja ća oni stići, i gde će im dolazak na javiti sveže iscrtane plakate. One neće najavljivati imena Đgramdiomih dela kinematogratije — one će objavljivati da će se prikazati — dokumentarni filmovi i filmski žurmali, naprimer. I domaći igrani filmovi, i poneki strani ako bude potrebno. Jer, ne zaboravimo, tal će bioskop morati sutra da pođe U drugo selo.
Jednoga dana kada to bude, a žuvimo u nadi da će on biti sSkorašnji, možda će neki novi Sremac napisati novu diwmu priču, lepšu'i s novom romantikom. Romantika no umire, kao što vidimo, i ponovo bi putujući bioskopi preuzeli jedmu misiju i odđigrali ulogu koja ne ta bila vašarnska. Deo naše Kkulburm rodio se pod šalrama, jedan mjen veoma lep deo, i ne vidim ni jedan razlog dovoljno velik da spreči da
'filmsko svetlo danas ne bude sto-
tinama hiljađa ljudi na isti načim damovano. Ima u svemu tome duboke plemenitosti, stvaralačke radosti i veličanstvene patetike; to je, najzad, i delo pumog dolbpnočinstva, a srca nam i svest kažu kako je odista potrebno da ga izvršimo. Žika Bogdcmović
U prođukciji »Avala-filma« završeni su prvi dokumentarni filmovi u sinemaskopu.. Ređitelj Marjan Vajđa snimao ie svoju staru temu: lepote jađranske obale
,
'Pudovkin: Gorki
Izgleda da je Pudovkim bio među prvima, koji su sa najpribližni · jom mudrošću vremena kome su pripadali, umeli da odrede. kakasv napor je potreban da bi se jedno literarno delo s najviše tačnosti dovelo do filmskog gledaoca. Dru.gi čovek sovjetskog filma našao se pred skupom problema koje pokreće ovo pitanje ostvarujući svoju Mati po Gorkom, godine 1926. Ovo delo kojim je Aleksej Maksimovič vaspitavao milione mladih ljudi sveta ali koje je ostalo nedužno u pomeranju unapred estet · skih granica „savrememog romana postalo je pod Pudovkinovim ru kama ne samo film o revoluciji isto onoliko koliko je jedna Oklop-= njača Potemkin već i gotovo isto toliko dobar film. Iz materijala koji se našao pred njim, Pudoviin je pronicljivošću vizionarta | umeo da odredi one elemente koji su podignuti, ne samo omogućili čitav niz sjajnih scena, što su direktno liz, snimateljeve: kutije. odlazili istoriju jedme “umetnosti, već „je znao <a istakne najbitnije i. naj~
tragičnije tremuktke kmjige koja mu ·
je pružila početnu inspiraciju. Nije mi poznato u kolikoj je meri Gorki bio, zadovoljan · ovim {fimom· pisac koji, se nađe, u sličnoj ulozi
mrnože đia. reaguje .na dvojak, gotovo:
protivaraečnam način. Zadovoljan svakako što vidi s kakvim uspehom
jedna njegova Knjiga gostuje: u drugoj umetnosti, on može đa pokaže: i malu zlovolju što se upravo sredstvima te druge umetnosti mnogo tačnije i vidovitije no njegovim sopstvenim rečima rešava u presudnoj meri istina koju je sam želeo da saopšti svetu. Stvarajući jeđan revolucionami film, Pudov-. kim je tako rešavao jedan od osnovnih estetskih problema filma. Svakako da je za trideset godina detinjstva sedme umetnosti, koje su prethođile ovom delu već bilo ponešto učinjeno u poslu združavanja koje izuzetne knjige sa celuloidmom trakom a čitav niz pozmatih literamih dela doživeo je po jedmu ili više svojih elkramizacija, ipak, u jednoj intimnoj kinoteci koja se u ovaj čas otkriva: u mom pamćonju Mati je kraj svega prva tačka na kojoj sam bio spreman đa se zadržim. Snimana ·tek godinu
dana posle mnajepohalnijeg dela sovjetskog filma i bavljenja olco
kamere uopšte, Mati se naravno nehotice . koristila ponekim iskustvom koje su svetu doneli visoko uzdignuti topovi Oklopnjače Potemkin. Jedna 'od prvih veza može se naći u autentično ajzenštajnovskom baratanju prostorom izukrštanim stepeništima, komstrukcijama ol betona i čelika, njhovom premaseljenošću ljudima spremmim
na najodređemikju edctišvavosi i daa
Ma pitanje: koje biste filmove najrađije gledali u našim bioskopima (ili — koje filmove želite da vidite) nekoliko beogradskih filmskih MKkritičara i publicista pružili su nam više različitih odgovora.
MATIĆ DUŠAN
. „Svet tišine“.
„Pobunjenik bez razloga". „Pikaso“.
„Divljak“.
„Crni dosije“.
ge ga bo |
POGAČIČ VLADIMIR „Pobunjenik bez razloga“ —
2. „Atak“ — Oldrič.
5. „Bebi Dol“ — Kazan.
4. „Covek na pruzi“ — Munk.
5. „Kabirijine noći“ — Felini,
6. „I bog je stvorio ženu“ Vadim. PLIS IRMA
1. „Svetlosti pozornice“ — Čarli Čaplin,
9. „Čaj i simpatija“ —ı I"Vimcemt Mineli.
5. „Čajdžinica na avgustovsko,j mesečini“.
4. „BI Maestro“ — šr.mski film u kome je Aldo Fabrici gaavni glu+ mac i reditelj.
5. „LIL bog je stvorio ženu“ Rože Vadim. i
VUČIČEVIĆ BRANKO 1. „Gospođe iz Bulonjske Šume“
—:Bresoti, 2. „Pijani anđeo" — Kurosava 5. „Hronika jedne ljubavi“ Anton:oni. 4. „Pravi kralj velikog vrata“ Kavaljerovič. 5. „Kriminalni život, Arčibalda de la Kruza" — Bunjuel,
PAVLOVIĆ ŽIVORAD
1. „Izdajničko srce" od Stifena Bozustova (po Edgar Alan Pou),
2. Ćarli ČĆaplin: „Kralj u Njujorku“, 5. „Obala“ — Elije Kazana.
4. Kiuzoov „Pikaso“.
9. „Satane“ —o takođe Kluzo,
|
| Ostalo
žovamje, pa, ipak, ima još došta
stvari koje u ovom filmu pretiču'
preiko svake sličnosti i svakog uticaja. Tako paralelno momtiranje nladiranja radničkih ' demonstranata i leđa koji kreće niz reku osvetljava put koji je od jednog epohalnog
Porterovog pronalaska doveo do” jedne od majpomatijih' metafora
filma.
Specifična poetičnost Pudđovicinovih fimova koja je morala da gotovo Sama pronalazi svoje puteve u delima prevashodno epsiim i koja su bez rezerve stavljena na
vespoloženje „vremenu kome su
pripadala, poetičnost njegova pro-
bijala je i na mestima najsurovije · dimamike, uvlačila se u mala pa-
uze između dve patetike, označavajući Čitav niz scena sličnih onoj
u kojoj nomadsiki, pobunjeni poto-
mak Džingis kana ima svoj nemušti, nemoćni susret s. ribama iz polomljegog akvarijuma. Taj ·mali zastoj, pun neke sanjive opuštaemosti ali i nekih drugih poetskih ja doprineo, je u najveć-j meri da se Pudovkinovo delo, koje je uostalom delo velikih pokreta maša i visokih temperatura, pridruži mnajeigtijim i istovrnemeno najmoćmnijim stvaraocima sedme umeetnost.i. (7 novembra 1957)
Beora Ćosić
PRAZNIČNE ŽELJE
DISTRIBUTERIMA
ADAMOVIČ DRAGOSLAV j 1. „Jedan kralj u Njujorku“ zbog Čaplina, 9. „Zeleno žito“ — zbog Edviž
Fejer i naših „moralnih“ „čistunaca“. 5. „Na obali“ — da bi svi mo-
gli da se uvere,da ovaj sveštenik (zbog koga navodno film nije kupljen) nije baš tako strašam.
4. „Bele noči“ — Mislim da je Marija :Šel. tu morala biti... kao boginja! |
5. „Idiot“ — Kurosavin film, rađen po Dostojevskom,. za koji je Kokto rekao da je — „najjapanskiji od svih, japanskih filmova“.
BAJIĆ STANISLAV
1. „Svetlošti pozornice“,
2. „Kralj u Njujorku“.
5. „Na obali". i
4. „Pobunjenik bež razloga“.
5. „Osuđeni na smrt je pobegao". BOGDANOVIĆ ŽIKA 1. „Monika“. 2. „Noć cirkusa“. 3. „Osmesi letnje noći“, 4. „Sedmi pečat“. 5. „Letnja igra“.— filmovi Ingmara Bergmana.
MAKAVEJEV DUŠAN
1. „Pobunjenik bez razloga zbog Džemsa Dina. “ |
2. „Fantazija“ (Volt Dizni).
5. „Lepota đavola“ (Rene Kler).
4. „Ivan Grozni“, II deo (Sergej Ajzenštajn). .
5. „Zmijska' jama“ — zbog psihijatriske teme i Olivije de Heviiend. .
6. Crtane filmove Bozustova,zatim sve filmove Koktoa i Kurosave, i više ljubavnih filmova uopšte. MAJDAK NIKOLA
1. „Veličanstveni Ambersonovi”. — Orsona Velsa iz vremena kada ga Holivud još nije iskvario.
9. „Snovi koji se novcem mogu
“
kupiti“ — nadrealistički film Hansa Rihtera.
3. „Geralđ Mac Boing — Boing“. ili neki drugi crtani film Stiyena Bozustova.
Mnogi žele đa viđe Džemsa Dina mw „Buntovniku bez razloga« i pBrižit
Barđo u filmu »I bog je stvorio ženu
4. „Opsesija“ — reditelja Luči-, a
ma Viskontija, prvi neorealistički iy film iz 1945.
5. „Jedan kralj u Njujorku“ Čarli Čaplina.
STOJANOVIĆ DUŠAN
1. „Veličanstveni Ambersonovi" | — Orson Velsa. |O 2, „Vrata jorgovana“ — Rene Kler. f : |
5. „Pobunjenik bez razloga" —u| Nikolas Rej.
4. „Orfej“ — Žan Kokto.
5. „Arsenik i stara čipka“ Fran Kapra. ĆOSIĆ BORA
1. „Svetlosti pozornice“ —d plina. 17 2. „Satane“ — Kluzoa. 5. „Džin“ — Stivensa. , 4. „Crni dosije“ — Kajata. 5. „Konopac“ ~-> Hičkoka.
LUKIĆ .VLADETA
1. „Zlatne kočije“ — Renoara.
2. „Bog je stvorio Zenu“ — Va-M
dima. | 3. „Elena i muškarci“ — Renoara| 4. „Ordet“ — Drejera, | 9. „Jedan krali u Njujorku",
MARINČIĆ MARIJA 1. „Mikelanđelo“ — Oert! Kurta, najbolji film na temu umetnosti. 2. „Lepotica i zver" — Žana Koktoa. . a i
5. „Ivan Grozni“ II deo —" Aj-m
zenštajna. 4. „Jedan kralj u Njujorku". 5. „Džungla na školskoj tabli“.
OBRADOVIĆ BRANISLAV
1. „Ivan Grozni“, II deo — Aj-|
zemštajn.,
2. „Oko Nice" — Žan Vigo.
5. „Mister Arkadin“ Orson Vels.
4. „Bebi Dol" — Elija Kazan,
s „Ogtej“ — Kokto,
| KNJIŽEVNE | NOVINE
Gist za književnost, umetnost i društvena pitanja
Uređivački odbor.
Oto Bihalji-Merin., Miloš ! Bandić, dr. Mihajlo Marković. |
Peđa Milosavljević, Dušan Matić. Tanasije Mlađenović M. Panić-Surep. Vicko Ras
por, ing. Rajko Tomović. Risto Tošović. Eli PFinci.
Urednici:
DUŠAN MATIĆ i TANAŠIJE MLADENOVIĆ
|
List izdaje · Novinsko-izdavačko. preduzeće »Kultura«, Beograd. M. Pijade 29. Redakci-
tek. račun: 10-K-B-32-2,-208.
List „izlazi svakog .dyrugoF petka Pojedini broj Din. %0. Godišnja pretplata Din 600. polugodišnja Din 300, za inostranstvo dvostruko.
Tehničko-umetnička oprema Dragomir Dimitrijević Odgovorni urednik Dušan Matić
Štampa »Glasa Beograd Vlajkovićeva 8.