Književne novine

| Niko VID:

Na svečanostima naših naroda, na svečanostima naših revolucio narnih datuma, Prvog ustanka, ve lHkih dana ilegalne borbe protiv · monarhističkih režima, Oslobodi-

| ·sao da je najtrajnija poezija +—

| · poezija borbe protiv poniženja Čo-

veka i maroda, protiv poniženja

ma u kome obliku. | da ta poezi-

Ja, ma iz koga vremena, ma iz

koje ljudske zajednice, nikada ni-

2 je samo dokumenat "— kad je reč

| o njenim najboljim realizacijama

j — ili. nemi spomenik pred kojim

čovek, ili narod, s vremena na

vreme u prigodnim trenucima ili

u otsudnim vremenima zastaju i-

ako ona, u svem svom intenzite-

tu i sveobuhvatnosti, oživi naroči~

| to u suđbonosnim etapama razvit| ka čovečanstva.

i Ne, poezija borbe za siobodđdu

| nije i ne može biti u svojim naj-

| " {srazitijim i mnajživljim emanaci-~

| jama, samo dokumenat ili nemi

spomenik. Ona je mnogo više, "Ona prožima čitavo biće naroda i

· pojedinaca. Ona im obasjava put,

| 'sutrašnjiću, budućnost. Ona je, | još uvek, najsvetliji vid njihovih bića. Ona je, još uvek, najbolniji

4 grč i najčujniji usklik svih pobo= | dd čovečanstva. | ___Jedino što je, još uvek, traj· ije i intenzivnije od poezije slobođe, to je njen motiv — težnja čoveka 1 čovečanstva za napre*kom, neprekiđno stremlienje Čoveka i čovečanstva uvek novim horizontima, nepobeđiva snaga čoveka i čovečanstva da, i po cenu najvećih žrtava, dospe do kraja horizonta iako, u onim najdđale=kovidnijim, živi svest da će tamo, sa najdalje linije horizonta, ugleđati nove neispitane predele,

đa su pred čovečanstvom opet no-

vi napori i možda nove žrtve —

da je taj Kraj puta ustvari opet jedna etapa,

četak.. : ' baš zato, pored ostalog, Što

je poezija borbe protiv poniženja čoveka i naroda, protiv ponižemja čoveka i naroda ma u kome obliku

lačkog rata i Narodne revolucije za socijalizam započetih 1941, i drugih, uvek se vraćam na pomi- ;

opet jedan novi PO

| Nova serija, br. % 29 novembar — Dan Republike

9: 0 Će

4

stotina hiljada. ljudskih žrtava, 29 novembar 1945. Drugo. zasedanje , Antifašističkog veća: a „Takozvanoj jugoslovenskoj _vla

di u inostranstvu ođuzimaju se”

sva prava zakon:te vlade Jugoslavije, a naročito pravo da pred stra nim državama zastupa narode Jugoslavije... Kralju Petru II Karađorđeviću zabranjuje se povratak u zemlju, s tim da se pitanje kralja i monarhije rešiti sam narod svojom vlastitom vo!jom posle oslobođenja čitave zemlje“.

I na ovaj dan, kao što ponovo mislim, po najđubljem unutra.

OU CR AI

& 13:0

OE. OVU

a

šnjem imperativu, o suštini poezije, o roestu umuetnika-pisca u velikim borbama zajednica i pojedinaca za slobodu, u meni se opct bude sećanja na dva miomcnia, zabeležena ranije. | kao i bezbroj drugih, ne mogu zaboraviti. Oni će mi se, kao i bez=> broj drugih, uvek ponovo javljasvesti, naročito u ovakve dane,

Bio sam sam, na ogromnom 2za-

'mrzlom polju sa snežnim obronci

ma planina na vidiku, na ledenom vetru, pod tamnim pepeljastim uskomešanim nebom. Konji koji su me dovezli nestrpljivo su kopkali od mraza stvrdiu zemlju.

filozofija i tehnika izpažaVanja

Mlustracija Lazara Vozarevica&

Te momente,

_L_________________________---—_—

2359

Bilo je podne.

Na ovom mestu, jedan putnik. i

Mesto. je Ćele Kula, Od lobanja poginulih na obližnjim visovima.

1835, zastao je

1809, koje su “Turci uzidaji u 57.

redova, oštalo je, posle svih 'nvazija na srpske. krajeve | na srpski narod, samo po nekoliko lobanja u svakom zidu. Mešto Tobanja — u već trošnim ziđdovirna zjape siva uglačana udubljenja. Putnik, Lamartin, zapisao je: „Neka Srbi sačuvaju ovaj 5spomenik! On će naučiti njihovu decu šta vredi nezavisnost „jednog

Nastavak na 9 strani

BEOGRAD, 29 NOVEMBAR 1957.

st slobođe |

Čedomir MINDEROVIĆ

Cena 30 din

Deset krvavih gođina«, izdanje

»Zore«, Zagreb ·1957)

M. Selakovič

Deset krvavih godina sadržajna ·je formula u obliku zvučne ·pjesničke · metafore za značaj razdoblja· od god. 1914. do početka god, 1925. Godine 1914, mjeseca augusta, počeo je Prvi svjetski rat, u kojem su i naši narodi odigrali svoju historijsku · dramu; priviđno je epilog te drame godina i918, ali da xratovi·izobličuju ljudđe* (i ne samo. ratovi), dokazom je .ono, što se događalo na našem terenu i ·među nama poslije. rata: s epilogom ?27-IH-1925, kad je kapitulirao Stiepan Rađić pred idolom .Dinastije i Dvora, sklopivši s beonrađ= skom čaršijom sporazum i time doveo do · konačnog beznađa i debakla onu hrvatsku politiku, koju je od:qod. 1918 zastupao u borbi oko tzv. neriješenoa hrvatskoq pitanja. · Krleža, dakle, uzima to za među Nastavak na 5 strani

ara oj slepa

" Marin FRANIČEVIĆ

Nije tijelo jedini zid koji ne možemo prekoračiti.

Svako buđenje otktiva nove pukotine u čežnjama,

ı visove đo kojih ne dopire ničiji glas.

Ne moqu se proživjeti svi vjekovi nađ zjalima vođopada, ni svi život': rasuti po rasjelinama litica

i krilima vjetrenjača.

Mnoge su planine još neđohvatne cepinima mašte

1 opaljenim. dlanima,

i niko ne može preskočiti sve zidove koji će biti preskočeni, pa čak.ni razljučeni vjetri koji se obaraju na temelje,

ni tuđe ptice koje pred njima pađaju.

Možđa qorđost ili naprosto taština,

takozvani vihori u nama,

naagnjile voćke želja,

trpke qlog:nje krai živica o koje smo se spoticali „bez ređa i u obilju, ;

prepone veće ođ zida s kojega smo krenuli,

možda, a ja mislim da jeste, naj- stva), — onda se to ponekad razumevalo tako kao

trajnija poezi rađu umetnika „ rizontu, l nikakav muetod, nika menat, i na

laži i hipokrizije

Virdžinija Vuli. A da govori istinu —- rlači mingvej. Stepen vernosti pisca !stini mora da buđe njegova T iskustva, može xi? | stvarno dogođilo. nešto što oseća u sebi ke i to, bez obzira na motive, sa PDIscem je svršeno — zak

mingve]j.

je, još uvek. najpozvaniji borbi za slobodu, ' tiv nairaznovrsnijih konvencionalnosti, tiv NES tenđemcija U razvitkK razvitku kako je još pre dva 'kova govorio mu se kaže a mo autoritet“, samo zato što se ZasT

čoveka 1 nas!

oresa i nadmene,

jJdr~ .U stvaralačkom nema granica hoi ništa nije zabranjeno, kav eksper'čak ni najsmeliji — sem — kako kaže poziv pisca Je podvlači He-

tako visok da nezavisno od

invencija, M, isr:n'ti-

đa stvori

štai od ma čega što se Seta Ako ikada pise i kao neistini~

ljučuje He-

možđa da u da u borbi prouslovnosti i đa u borbi proLkonservatorskih u društva i u

Štaviše, umetnik, pisac

svih oblika prednjači — da, đeset pet VOBuda, „ne usvaja Što ko je u pitanju sa da „ne usvaja SVE asniva ma frai što sa dicij“ 1 đa „ne usvaja TEŠLQ O Dat što to propoveda njegov

iteli“. Ce Ia na 29 novembar 1945 iedna je takva svečanost našeg o žih narođa — SVeCa– nost borbe protiv uslovnosti E vencionalnosti. protiv SVO rf nenoštednih konservators e :: štvenih snana. protiv istoriskođ

đuha

vim „oblastima društvenog

cije u S

života. ” 90 - novembar .1945. „tj 1: Srbiji spali“. srušeno . ili 147595 zarade. u

teže oštećeno

fo -žekol 104415. u Slov e w Bosni i Hercenovini 550 M viakedoniji 14058, U Crno i 55a4n, Poni reko mihtizm + seđam stotina hiliađa. sa ranienima pe tri miliona 1 sedam-

eniii 60422.

oodivliale reak-

Moderni. roman je stvorio jednu novu tehniku pisanja i izražavanja različitu od one kojom se služio roman XIX. veka. Dok je romansijer XIM veka, da bi saopštio svoju poruku svetu, široko i detaljho oblikovao fabulu, karaktere, društvenu sredinu, itd., mođerni romansijer se u istom cilju služi simbolima, zanemaruje radnju, i ograničava se samo na „ljudsku sudbinu“. U oba slučaja radi se o istom cilju, ali su sredstva za njegovo postizanje različita, zato što se i pozicija čoveka današnjeg vremena promenila. I kao što su se čitaoci nekada navikavali na tehniku pisanja romansijera njihovog vremena, tako i mi danas moramo savladati komplikovan mehanizam modernog ro” manesknog izražavanja đa bismo primili poruku koju nam mođerni romansijer pruža.

TI filmska umetnost ima svoj jezik, tehniku i

konvencije izražavanja, i jedno filmsko delo mo-

že razumeti samo onaj koji je usvojio tu prilično kompleksnu strukturu filmskog međijuma, Svakako đa u toj tehnici izražavanja postoje elementi literarnog i pozorišnog izraza, ali je za nju bitan specifično filmski izraz (montaža, krupni plan, itd.). Filmski nepismen qgleđalac mogao bi „Čuđu u Milanu" zameriti da je neistinito i neumetnički prikazao stvarnost, zato što se u završnim sekvencama tog filma viđe i događaji koji su nomoquči u fizičkoj realnosti našeq svakođnevnog iskustva.-Mi međutim znamo da je takav prigovor neosnovan, pošto se rađi o nerazumevanju tehnike filmskog izražavanja. _ i a Ali ako je prilično Tako izaći na kraj sa ovakvim „realističkim“ prigovorima u oblasti filmske umetnosti, nije isti slučaj sa sličnim prigovorima u domenu filozofije, koia takođe ima svoiu specifičnu tehniku izražavania. Siqumo je da u toj tehnici izražavanja Dostoje elementi literamog i naučnoa načina, izlaganja, ali ovi nisu bitni za filozofsko uobličavanje sveta i života. Pilozofi su imali tu retko nepraveđnu sudbinu da budu rđavo razumevani, i to ne samo kod šire publike, nego i u stručnim. profesorskim kruqovima. Š Kađa je Džordž Barkli solipsistički zakliučio da mi nemamo izvesnosti u postojanju bilo, čeaa neko jedinstveno „Ja“, kađa - je David Hjum skeotički tvrđio đa ne postoji, đokaz ni za ni protiv postojania spolinšnjea sveta izvan nas, đ Wada se 3 Djui uopšte niie pitao đa li postoji fi ne nekakav ohiektivmi «vet izvan nnčen iskustva (om je fai svet „ođređivao” kao nešto sasvim neodređeno, kao neko x na wqranicama našem isku~

· čini' izražavanja bili vezani za svoje sadržaje, oni

osim naših pretstava | iđeja. koje ni,same ne čine ·

da je Barkli učio da postoji jedino on sam, da” je Hjum poricao postojanje spoljašnjeg sveta van nas, i da je Djui postojanje objektivnog sveta prebacio: samo u granice iskustva, Takva tvrđe | nja su, razume se, besmislena i spadala bi pre u sve drugo nego u filozofiju. A kad nam neko za dokaz svoga pogrešnog razumevanja citira istrqnute rečenice pomenutih filozofa, koje možda expressis verbis 1 govore. njemu u prilog, onđa, mu možemo reći đa nije savlađao tehniku filozofskog | izražavanja. Barkli je hteo da objasni da ljudi nemaju racionalne (ah. ne i racionalne) izvesnosti o bilo čemu osim o svom „Ja“; Hjum ie dokazivao samo to đa se racionalno ne može obrazložiti egzistencija spoljašnjeg svefa {ali je jasno rekao da o'toj egzistenciji postoji poštovanja đostojno afektivmo uverenje): Djui je pokazivao da hipoteza o objektivnom svetu izvan iskustva nema racionalan (stvaran) značaj za naučno istraživanje. . i 1

_ Pretpostavka o postojanju spoljašnjea šveta ne đolazi u pitanje, i niko je nikađ nije pobijao (niti bi je mogao pobiti), ukoliko se radi o mentalno neporemećenoj inteligenciji. Kao što se u umetnosti ne pita da li njeni obiekti postoje ili ne, nego o tome kako su pretstavljeni, tako se i u. filozofiji ne rađi o tome đa li svet, stvarnost objekti postoje ili ne (jer oni uvek postoje), nego o tome kako ih mi doživljavamo, shvata= mo, izražavamo i savlađuiemo. k _ Rokanten se u „Gađenju“ žali đa je.biće besmisleno, a život slučajan i bezvređan. Poruka koju nam autor tog romana sugerira jeste: ja sam tra> žio smisao, sveta i vrednost života, ali ihu ovakvom svetu još nisam našao, stoga ću ih i đalje · tražiti (transformiranjem kako stvamog · sveta ! života, tako i svesti o njima). : Umetnost i filozofija imaju svoje specifične načine izražavanja, koji nisu (i ne smeju biti) tajna poznata samo posvećenima. Ma koliko ti na

su ipak nešto različito od poruke koju nam umetnik i filozof saopštavaju. Ja se ne zalažem za principijemu razliku između umetničkog ' i filozofskog izraza s jedne strane i onog svakodnevnog s druge strane, ali ističem njihovu ·qraduelnu razliku, koja se može ~ premostiti <savlađivaniem tehnike umetničkog odnosno filozofskog 'izraža-

vanja. W7 " Miodrag Cekić" "

”

pr:miču nam stablo na dohvat utaženja, koje ne možemo zaobići ni srušiti. ! zid. Koji ćemo jeđnom preskočiti.

Ostat će ožilici na plesnima, qoli vietar

I kapara na vrhu obhasiana mjesečinom,

i sjemenka u raspuklini

i nešta straha | umora. Jer ćemo mati đa niko neće preskočiti svaki zid,

ni obasjati san u kostima, a kamoli zvijezde

koje rastu'kao brzaci čuđemja

i qase se pout svjetionika u zoru

kađ prsti već briđe ođ jeseni | od dodira.

Jeđnoaa jutra kojemu meće manjkati svjetlosti ni snova, .

jeđnonma jutra naći ćemo se pred takvim ziđom zbunjeni, ~

i možđa uviti u tamni šal,

skuvbit ćemo raštrkane niti mirenia

| i zaniiekati koriien trajanja i hođa.

AT kađ naiđe simce il: se rastvori sivi kišoviti. dam rekušat ćemo.onet biti,

Tli ćemo nmretvoriti zid u priviđenje u odiiieolienu +iieč + pobut luoara kona smn iynenndiTi nođ kamenom u rasmršeni peluh između dvile fatamoraane. i i mislit ćemo ipak rastemo bez obzira na štap MWoii emo sami skratili. |

Pa kada dostignemo najveću muđrost bu reći ćemo trkačima i NOPR | POREOaRe koji možete, makar da nam oni neće zahvaliti za to hrabrenj ni za to otkriće. u krvi i u sjećanju, :Ša u vihoru koji smo opipali kao qlinu na. lončarskim stalcima. i ·jer će ih: nositi voljkost koraka ! zamah ) ja, TL prvoga na . prokletstvo sameće pasti će s naših leđa “a Sig i0e :- „osjJetit Eno njihov hod. | „TI oni.će, ljubavnici žutih obala, m i ih: Paa O : Orlovi nepoznatih: mora, |. bavi će lepršati u zjenama · neće biti prepona ni raskršća. đok noge ne osj ; IO et i smetove maale po on ne Oaiee, ae i dok se pred njima ne ispriječi pla | VO koju ne moqu nađletjeti. Te ;P NR tia · Tađa će shvatiti đa tijelo nije jedini zid „1 dok se otkriju u mislima i mašti, naići će novi 'skakači "x pda TV Tag ff, „u buljucima, u povorkama "i'u ređovima,. _ ' H brpe skakača čilih nogu i vitih goljeni, i E.

:. o kANM