Književne novine

U »Literaturnoj gazetiec od 25 febručra ove godđine objavlijen je članak M. Gusa »NOva Književnost i njeni heroji — povođom Knjige sovjetsito MWritičara M. Čarnog »Žživot i Književnosta, Pored uobičajenih, stanđarđnih jmmisli i iđeja, članak M. Gusa sadrži i neka zanimljiva zapažanja, koja ovđe prenosimo za naše čitaoce. Ma kraju svog napisa M. Gus Kaže: »Nije moguće složiti se u svepru SM M. Čarnim, mnogo štošta Nod njega samo je površno maznačeno, o mnogom — a {o se naročito odnosi na mnajnovije književne događaje i pojave — on potpuno ćuti, Ali i kritičar ie takođe čovek, kao i svaki drugi pisac, i stoga dalek od savršenstva... Posebno je važna, karakteristična i vređna ova primeđba: »>Neđostatak »Beležakac MG. Čar nog (pBeleške o nekim osobe-

·nostima sovjetske Književno-

Stis« jesu Jedno poglavlje knji«

še — prim. naša) nije samo njegova lična pogreška, nego i nevolja naše književne Mritike' koja se još uvek vrlo Slabo i malo udubljuje u specifičnost književnosti kao Wumetničke iđeologije društva, ičonstatujući opadanje Ncritike M. Čarni nalazi wzrolk u ne> gativnom &šdeijstvu Kulta ličnosti, Nesumnjivo je da se

kult ličnosti J. V. Staljina nmepovoljno odđrazio i u toj o blasti našeg života. No teško

daje Kult ličnošti slavni ie

vor ili osnovni uzrok Što ma Ba Kritika ne ume ili meće

da, sjedini strast i borbeni karakter iđejne analize sa produbljenom i strasnom imetmičkom analizom! .

Xx

\

Pozorišna adaptacija »Fineganovog buđenjo«

Pisac, dramaturg i giumica Meri Mening pođuhvatila se teškog posla da stavi na scenu »Fineganovo buđoenje«, jedno ođ najzamršenijih i majkomplikovanijih Džojsovih de» la. Ona je w tome imala izvesnog uspeha i njena ađaptacija je već doživela više Scenskih izvođenja. Sađa «se njeno đelo pojavljuje u Kknjizi, Pojavu ove Knjige propratila je skoro ista polemika

Povođom godišnjice smrti poznatog italijanskog dirigenta Artura Toskaninija u foajeu Milanske Skale neđavno je priređena komemorativna svečanost i tom prilikom otkrivena je spomen-bista ovog velikom italijanskog umetnika.

Štrajk baleta u Parizu

WT toku prvih petnaest dana a mesecu 'mariu baletski anQambl Pariske opere štrajko\ao je u dva maha, To je, maravno, imalo nezgodne po sleđice' po repertoar ove Dpomate kuće, ali još uvek nema izgleđa đa će »Kkriza .baleta« biti na zadovoljavajući mačin rešena.

Razlog ovom »umetničkom

Štrajku« sm male plate i suviše naporan rađ. Govoreći o svom položaju članovi ansambla su istakli da su oni daJeko slabije plaćeni nego što je to bio slučaj sa njihovim Koleginicama i Kolegama u prošlom veku. Oni su takođe izneli dđa njihova trupa radi pođ đaleko nepovoljnijim uslovima od svih ostalih povmnatijih ·„baletskim ansambla

(Boljšog teatra u Moskvi, 1omdonskog Sadlers Velsa, ili Njujork Siti baleta). U svo-

„jim zahtevima koje su pođ-

meli upravi ove poznate pozorišne Kuće, članovi baleta su tražili povećanje plata, smanjenje „broja „obaveznih wežbi i kolektivan govor, mesto dosađašnjih pojedinač» mih mwgovora.

Prema pisanju pariskog »Arac i poznati britanski ba» let Sađlers Vels nalazi se u krizi, Velike finansiske teškoće primorale su ovu slavnu baletsku trupu da se fu-

ziloniše sa manje poznatim baletom Karl Roza. “.. *

Rumunske književne

O MMumtiinijl je đođeljeno pet Nhnjiževnih nagrađa najuspelijim domaćim đelima iz oblasti proze, poozije i đramaturgije, inspirisanih savremenim zbivanjima. Među nagrađenim piscima za đela objavliena u toku prošle godine zastupije-

ni su pretežno pisci iz, mlađe

generacije.

Najstariji među „njima ie književnik Radu Tudoran, koji je đobio nagradu za svoj najnoviji roman »Poslednja priča« Roman ovog pisca, koji se prviput javio između dva rata, obraća se u istoj meri deci i odraslima. Radnia se odigrava u malom i živopi” snom rumunskom selu gđe nmekoliko đečaka, „pasioniranih liubitolja tehnike, zajedno sa meštanima izvođi jedan plemoeniti poduhvat, koji postepeno dobija razmere uzbudljive avaniure, -

Veronika Porumbako, koja je svoje prve stihove štampala posle rata, spada u ređ poznztijih pesnika, Njena zbir

ka pesama »Moja gencyracijaa je ustvari obimna biografija generacije čije sw ideje, 9» sećanja 1 strasti podnele uti-

caje događaja u posleratnom

periodu. Roman debitanta Tilusa Po*

„povica »Stranac«, posvećem je

_ {akođe mlađoj generaciji. Po

mišlienju Muritike i čitalaca roman ovog mlađog pisca spadđa među najbolja ostvarenja poslednjih gođina, »Stranac« je ustvari epska freska iz 10544 gođine, čija Je centralna figura učenik gimnazije, sim

2

jednog šefa stanice u provinciji. Nagrađu je dobio i komad »Novinari«, čiji je autor A. Mirođan, isto tako debitant u dđramatursiji. Sam pisac je novinar i u svom komadu prikazuje ređakciju omlađin-

——

koja je pre dvadeset gođina srela i samog Džojsa. Problem razumevanja ostao je isti uprkos napora Meri Mening đa baci više svetlosti na to Džošjsovo delo i da mam pruži ne> ku vrstu ključeva za bolje razumevanje mjegove suštine,

Njena adaptacija se slobodmo služi celokupnim delom, vađeći iz njega skoro bez re» 0a ono što je autor smatrao da če dati neku dđramsku celinu. Takav način rađa, kao i vweliko skraćivanje teksta Đžojsove knjige, nužno je povlačilo povređu originala, ali je doprinosilo jeđnom „novom redu izlaganja i njegovoj jasnosti. U upoređenju sa originalom đramski tekst u temama izgnanstva i , mirenja izgleda čak i življi i plastičniji, dok u ostalim „temama Džojšovog romana znatno otstupa ođ originala, Uprkos ostalim MNritičarima koji su o» cenili Džojsovo delo kao gubĐitalk samokontrole pisca, Meri Mening insistira u svojoj adaptaciji đa nam Džojsova Knjiga hoće da kaže mnogo i đa, je osnovno u knjizi: »San vaskrsenja« u Kkomc je đat odgovor na misteriju smrti. .

Ipak ova adaptacija »Fineganovog buđenja« ostaje pristupačna samo dobrim ·pomnavaocima Džemsa Džojsa, pa i njima više na sceni gđe dobri glumci zvukom svoga glasa pretvaraju pisane reči w nešto opipijivije. Štampanjem ovog dramskog teksta se Sa» mo izgubilo jer je tako ađaptacija postala razumljiva samo u vezi sa samim Džojsovim đelom, dok na sconi, ka» ko piše američka kritika, ona, deluje funkcionalnije i samostalnije. *

NAGRADA OTO FPRIZ 1958. Od dela šezđeset i tri kamdiđata koji su wšli wu wži izbor za dobijanje ove francu= ske nagrađe (u visini od sto hiljađa franaka) izabrana je slika »ŠSŠpanska lukae wmetni> ka Bernara Katlena, Nagrađeno platno pretstavlja ustvari realističku sintezu španskih Muka.

nagrade

skog lista, čiji de i sam mne kada bio član. Njegova koe medđija pretstavlja veran ,fragmenat iz savremene realnosti, Teodor Mazilu, takođe debitant na literarnom polju, dobio je nagrađu za zbirku satiričnih pripovedaka.

Žan Anuj

Anujeva fantastična maskarada

WO Njujorku je neđavno izvwedena Anujeva fantastična

maskarađa „«»Time remembeYređa, koja je napisana 1935 gođine pod „mnazivom „»Lčo~

cađiac a prvi put izveđena neposredno pre propasti Fran cuske. Wwstvari na Brođveju je prikazana engleska ađaptacija ovog Kkomađa koju je 1954 god. napisala za britanski rađio Patricija Mojs. Anujeva fantastična priča puna je skepse i humora, ljupka bajka — slična ŽZirođuovim +— koja piscu omogućava da realan svet osvetli na osoben način. To je priča o basnoslovno bogatoj vojwotkinji koja pokušava đa mm

u Njujorku nećaku wništi uspomenu na neki zanosan ljubavni doživijaj. Dve ili iri gođine pre toga princ je proveo tri zanosna đana sa balerinom koja je bila toliko mnesmolrena đa uskoro umre. Strahovito bogata vojvotkinja rekonsiruiše u svom privatnom parkw noćni klub i restoran u Ko» jima se princ nekađ zabavljao sa balerinom. Mad Kkomađ počinje, vojvotkinja angažuje parisku modiskinju koja liči na balerinu đa sa princom, ponovi romantične događaje ođ pre tri godine, nađajuči se đa će na taj način vazbiti prinčev zanos i povratiti ga u stvarnost.

Salvađor Dali me prestaje sa ekstravagancijama u stilu

· svog „paranojičko»kritičkog metoda“, Ova sika upravo

ilustruje to stvaralaštvo koje se graniči sa Sarlatani-

zmom., Poslednje njegovo delo nosi ime „Santjago“, Ova

slika razmera tri sa četiri metra biće izložena u španskom paviljonu na Briselskoj izložbi.

Kadđ bi ovo bilo sve, ističe njujorška Kritika, bila bi to samo prazna drama slična 'rćrens Raftiganovom »Zaspalom princu« Međutim, Anuji je pesnik scene, kažu brodvejski kritičari, i kađ se jednom prihvati posla njegova invencija i prefinjenost trijumfuju. Nje» govo pronicanje wu mepostojeĆu zemlju bajke ima dimenziju stvarnosti, a galski in” stinkt uči ga da buđe jasan i precizan. Osnovna Vvređnosf njegovog komada jeste u veSštini sa kojom balamsira iz» među stvarnosti i mašte, iz među humora i gluposti žŽži> vota, kao i u načinu na Koji uspeva da zla ogovaranja sluBu i male međostatke maskarađe Života pretvori u satiru bĐogafih i društvene hijerarhije, u meko razočaranje bo> gato smislom. Život zahvaćen u ovom komadu, ističu Kritičari, izgleda veličanstveno ali istovremeno i nemoguće i glupo.

Sovjetski akademik Lihačov o delu M. Panića—5Sureba

Neđavno je u igđanju »Now MNita«, kao Što smo već pisali na našem listu, izašao Surepov prevod čuvenog Sslovenskog spomenika »Slovo O Dpolku 3} gorovom«. rim povodom član Akađemije nauka SSSR D. Lihačov objavio je u mo. skovskoj »Literaturnoj gaze. ti« prošiog meseca opširan prikaz Surepovog prevoda.

| aznoseći istorijat | DreVođe« na »Slovn« Rkodđ Jugoslovena, poznati naučnik ma stručan mačin razmatra rad naših lju di u ovom pravcu. Po Liha« čovu, Surepov truđ je nadmašio napore petorice, prethod• nih prevodilaca, kako brižljis vom obrađom u metru izvor. nika, tako i proučenom građom svih slovenskih spome« nika u vezi sa ovim deiom,

Na kraju, akademik NLiha«s čov predlaže uporedno objave · ijivanje svih slovenskih, pres vođa, »Slova« u zborniku, Ko» ji bi bio najbolji prilo8 OVO» godišnjem Četvrtom međuna. zodnom. Kkopgresu slavista m Moskvi.

MO. |-d SLUČAJ BRACE BONDARENKO Moskovska »Literaturnaja a

veta« u Droju ođ 27 februara ove godine donosi u rubrici »TFragom mapisa, Literaturne gazete« pismo sekretara rejon skog komiteta IXPSS u Kkomo se izveštava đa mlađi pisci braća Bonđarenko, kao i me ki đrugi mlađi autori (u jed“ nom gradu -—— ne kaže se kom — MKujbiševske oblasti} misu popravili svoj stav i ponaša= nje Kritikovano ranije u »Lis teraturnoj gazeti«. Pismo glasi:

»Bračća MBonđarenko žive u |

Bezenčukskom rejonu od 1956 gođine, Oni nigđe ne rađe i neče da rađe smatrajući da će to đa »povređi« mjihovu književnu đelatnost. Ne uče» stvuju u društveno-političkom životu i s moralne tačke gle dđišta pokazali su se kao nežša= tivni. 0

Braća Bondarenko bili su pozvani u rejonski Komitet KPSS gde je s njima Yrazgo« varano o njihovom ponašaniu i mogućnosti „zapošljavanjž, Ali oba brata odbili su sve predloge«. -

:%

Kina upoznaje evropsku literaturu

U. svom izdavačkom planu za naređnih pet gođina Narodno izdđavačćko preduzeće m Pekinga najavilo je zamašam broj Klasika iz svih literatura sveta. Poređ najznačajnijih đela iz indđiske i japan» ske književnosti, viđno mest) daje se evropskim literaturama, od antičkih do početka ovoga veka.

Prva sveska Evripiđovih dela, već je objavljena na Kkimeskom, a u ovoj gođini pojaviće se još dve sveske. Dalje se predviđaju: Homerova Ilijada i Odiseja, Aristotelova, »Poetika« i dela Eshila i Sofokla, dok če rimska književmost biti preistavljena — uz Virgilijeve »EkJoge« izdate prošle gođine — prevođima QOvidija, Terencija i Plauta.

Svi glavni ruski pisci, ođ Lomonosova do Bunjina, biće prevedeni ma kineski i štampani, bilo wu celini, bilo u zbirkama, što takođe važi i za klasike engleske i fran-

~

–

Vrednosti

Nastavak sa 1 strane

praktične delatnosti subjekata ko» ji saznaju, osećaju i žele, I vrednosti kao i činjenice „ustvari su objekti za subjekte.

Slično tome i teorisko saznajni status sudova o vrednosti nije principijelno različit od faktičkih suđova. I jedni i drugi se mogu obrazlagati i opravdavati izvesnim opštim „principima — 5logičkim u jednom slučaju, etičkim ili estetičkim ili političkim u drugom. I jedni i drugi bivaju verifikovani iskustvom. Naravno, iskustvo ne sme biti svedeno na isključivo čul no iskustvo, kao što to čine savre meni empiričari i pozitivisti, Postoji i emotivno a ne samo čulno iskustvo. Analogno tome postoji i vrednosno, a ne samo empiričko proveravanje. Kao što svaki stručnjak posmatranjem može da proveti da li Jupiter ima četiri satelita, tako isto svaki stručnjak slušanjem može da proveri đa li je 'izuzetno lep Mocartov kvintet u G-molu, Tačno je đa u vrednosnim suđovima ima više kolebanja

U A Sei O S O O Ua O O O u S Ra La U area abe a aa a RRA

i objekti

i razilaženja, ali ima i dovoljno slaganja da se i tu može govoriti o proveravanju i o objektivnosti vređnosti. Danas se u oceni velikih dela i autora prošlosti strućnjaci uglavnom slažu, što ne bi bilo moguće da vrednosti nemaju u izvesnom smislu objektivni karakter. To bi možđa bio najbolji put za utvrđivanje nekih opštih estetskih kriterija vrednosti: proučiti sudove velikih priznatih kritičara i izdvojiti izvesne konstantne,opšte elemente u njihovim merilima. e

Dok skeptici relativišu i subjek tiviraju vrednosti, dogmatičari teže da ih apsolutizuju i objektiviraju preko mogućih granica. Oni gube iz vida da su vređnosti date samo u relaciji prema subjektima a ne „za sebe“, i đa se zbog toga sistemi vrednosti menjaju menjanjem samih subjekata, odnosno društvene svesti pojeđinih ljudskih zajednica. Zato kad aksiolozi B3denske škole (Vinđelband i Rikert) ili fenomenolozi (Hartman, Šeler) govore o vrednostima koje važe za

normalnu ljudsku svest uopšte ili u nekoj idealnoj. sferi van čoveka i materijalnog sveta, imamo ustvari posla s fikcijama, mitovima u čije se postojanje može samo verovati, koje se ne mogu i realno iskusiti i stvarno znati,

Za savremeni dogmatizam među marksistima naročito je karakteristično pripisivanje apsolutne vred nosti jednom jisključivom sistemu normi, a to je redovno sistem nor mi jedne zatvorene društvene gru

pe (birokratije) a ne društva kao

celine. Norme, odnosno vrednosti koje pripađaju drugim sistemima negiraju se s krajnjom netolerant nmošću, Ustvari, iz činienice da sistemi vrednosti raznih društvenih zajednica čine hijerarhiju a ne konglomerat, đa je, naprimer, moral jedne klase human:ji od morala druge i da je umetnost jedne epohe na višem nivou od Uumetnosti druge ne sleđi da u svim takvim sistemima vređnosti bez Izuzetka nema trajnih „elemenata koji „sigurno preživljavaju i koje iedna mova humanistička kultura treba da inteaqrira u sebi ako hoće đa buđe onmo Što sebi pripisuje.

Kad se s pravom govori o SsUperiornosti komunističkog morala nađ građanskim ne treba zabora-

viti đa bi nekim ljudima koji sebe smatraju komunistima bile veoma korisne moralne pouke iz dav noprošlih epoha, — da se, naprimer, treba ·rukovoditi izvesnim principima a ne trenutnom praktičnom korišću, đa se treba i sam boriti za svoja ubeđenja a ne zaklanjati iza drugih, đa treba drugog čoveka tretirati kao cilj a nikad kao sredstvo, đa treba donositi odluke slobodno po vlastitom uverenju, đa treba „usklađiti ono Što se radi s onim Što se qovori, a ono Što se govori sa onim što se misli, itd. Isto tako ma umetnika koji veruju da stvaraju umeiničkom metođom &vlKoia u sebi otelovljuje najviše đosađ, postiqnute vrednosti u istoriji umetnosti, a ustvari bila bi im meobhodna đuqa i temelina škola kođ mmo nih starih i savremenih pisaca, slikara, vajara itd.

Plediranje za objektivne kriterije vrednosti ne treba iđentifikovati s neelastičnošću, netolerantnošću, sklerozom duha i osećanja, naturanjem „uniformisanosti, itd.

Objektivno wređno može i mora đa buđe mnogostruko kad se koreni ma mhnoaostrukim, intelektualnim i afektivnim potrtehamn savre

menog čoveka. Dr. Mihailo Marković

ecuske literature. Dosad ie ved pbjavljen »Vašar faštine« •eđ Tekerija i izbor iz poezija Vilijama mBlejka. Viktor Igo i Nesaž takođe su već bprefstave ljeni Kineskoj čitalačkoj pue blici: u ovoj godini pojaviće se i Igoovi »Jađnici« i PFlobč• rova »Gospođa Movari«, kao i nekoliko romana Mmila Zole i jedno delo Alfređa Misea. Iz• bor dela iz fr9ncuske Knjis ževnosti zahvatiće sve njene značajnije stranice od Pesa*• ma o MRolanu, đo Bodlera i Verlena, uključujući tu i esejiste Boaloa, Tena i Nafarga, Obimni izdavački plam Na rodnog izdavačkog pređuzeća predviđa đa do 1962 „gođine izda tristotine svetskih Kla• sičnih dela iz više od četrde• set zemalja. Uz pomenute 2zćmilje i dela, uključuju se i »Hiljadu i iedna noće, »Nibe• lunzi«, Servantesov »Don Hi• hot, dela MHajmriha Mana i Tomasa Mana (»Buđenbroko" vi«), Manzonija, Volta Vitmana, O? Henrija, Mdgara Alana Poa, Strindberga i drugih. Medu delima klasika iz zemalja Istočne Mvrope od jtugosloven» skih pisaca citira se »Gorski Vijenace od Petra Petrovića Njegoša, .

rj

PRVO IZVOĐDENJE „MMDNB INDISIKE KLASIČNB DRAME U KINI

Povođom prosiave pete go dišnjice Društva prijatelja Indile u Mini, jeđna kineska trupa prikazala „je poznao indislo dramsko delo »Saluntala« ođ Maliđasa., Poetska dra ma o miađoj i lepoj indiskoj devojci Šakuntali ubraja se U remek-dela slavne epohe imdiskc literature od pre hilja» đu i pet stotina godina. Ka liđasovo delo ie prva indi ska klasična drama ma jed“ noj kineskoj pozornici, i njćuo izvođenje pozdravljeno je kao mali, ali značajan dopri-

. BOS kulturnom zbDiiženju isa” radnji između Wkineskog i in" diskog marođa,. Poznata inđiska' igračica Kamala Lakšman bosetila je izvođače pred premijeru ' dala je korisne in Sstrukcije kineskoj wmetnici Pai San. hako bi se ona lakše uživiln m ulogu mlade ihdisko devojke, ı

KNJIŽEVNE NOVINB