Književne novine
Mladen St. ĐURIČIĆ ~ ro yae · KODŽA MILOS
| KRIK SUNCA topi se ha krovovima. Dvorišne zgrade su motovila, na koje laste namotavaju tanane žice. Sevaju crmi čunkovi., Vazduhom brode otpaci prebele svile. A ozgo se raspevale planinske vode: prode veliko vreme jednog malog narođa...
Otud od Valjeva gamiže drumom šareni karavan, i ustavlja se pred hanom u „Osječni“. Sokoljani., Konjima naturiše zobnice pa se rasprtiše po hladovini oko hana, i sve po dvojica oko' jednih bisaga. Malo. izvorske vode pa za čibuke. Jedan stražari a ostali dremaju, navaljeni leđima na zid, brkovima. preko oveštalih. džemadana. Potom opet tovare na konje pa lagano uz Đuričin potok, Da ne pominju hajdukovo ime, zovu ga Tuštom. (Tušta je i tma šljunka u njemu, ne zna se — otkud?)
Poviše ih je pa su serbezni, al: opet dosta oprezno zagaziše U ·plužačke gajeve. Ne prođe ni pola sata, sevnu iz zelenila, pa grunu pištolj, drugi, treći... osu se plotun! U po bela dana zapodede se boj: grokće puška, odjekuje gora, halakaju Sokoljani i ispadaju na proplanak bez konja i turbana!... Oko ićinđije eto ih natrag U Osečimu, smanjeni brojno, iskrvavljeni i poderani, većina bez tovara, a neki i bez konja! Žestoko se tužili na „Đuricu i njegove 'ajduke“, i tvrdili da su dvojicu „isjekli na komade“, a da ni ostali „nijesu prošli na jelovo“. Ipak, gorki, okretoše za Kragujevac. A otuda Kodža Miloš pandura knezu u Kamenicu: da mu pošlje Đuricu — živa, ili mrtva”?
Doču to stari odmetnik, prohesapi malo pa i on opuči za Kragujevac, sve peške i prekim putevima. Tada je prestonica nove Srbije mogla imati do 400 domova, i u njima oko dve h:ljade duša: Turaka, Cincara, Jevreja i ponešto Cigana. Novu srpsku varoš podizao je Knez Miloš na levoj obali Lepenice gde je, u gomili zgrađa imao dva „koaaka“, oba drvena i obadva sa „gornjim bojem“. Knežev je bio šareno »bojen, a on je, u neođoljivoj težnji za izvrtanjem i traženjem novog, aazivao „šarenim“ i onaj drugi, u kom je stanovala Knjeginja Ljubica i decom. U prizemlju Kneževog dvora stanovali su panduri, „sprva 3 »uljukbaša i nadziratelj“ dvora Sima Milosavljević, Pašttmac koga je “nez iz milošte zvao Amidžom.') Iste, 1818, kad su podignute sve građe Kneževog dvora, prekoputa na desnoj obali Lepenice podignuta le i pridvorna crkva,” a ffa levoj i prema Kneževom dvoru — konak ta Amidžu,”)
Kancelarija je bila na spratu. Knez je ustajao rano i posle molitve i doručka primao je sekretare, saslušavao pisma D zvanična akta, izveštaje iz cele zemlje; izdavao razne naloge i upute za odgo“ vore na pisma i zvanična alkta. Ponekad je i „diktirao u pero“. Potom bi na trem, i 5 divana sa dugačkim čibukom na usnama slušao je novine koje su mu čitane. Katkad je tu vršio i druge poslove, pa i suđenja, |
. Ispred Kneževog dvora širila se prazna utria, a na njoj je skamenjeno đubila zloglasna suva kruška.) O njenim granama često jie visio zločinac, rastršene kose, zguren, isplažen. Vrane su obletale oko njega, dok se koja ne osmeli i u zaletu kljucne u teme ili vrat. Potom su i ostale sletale i čupale ozgo, a ozdo su drpali psi, koji su juriti iz tumske mahale u čoporima, i posrtali od gladi... Tek kad bi smrađ od truleži st-gao do Kneževog trema, Miloš je naređivao da se lešina skine i zatrpa, Smrađ je sve više zakašnjavao i Knezu je, vremenom postalo skoro nezgodno bez njega!
I w šumi se znalo, dđa su vrata na Kneževom dvoru svakome otvorena, i da je svako, u svako đoba mogao pristupiti „Knjazu“ ili
„Knjaginjj“, molbom, žalbom ili tužbom. 1 kako stiže, Eurica se javi stražaru ma kapiji i zapita za svoga zemljaka Mijata iz Sitarice. Silibok.ga uputi Kneževom mutvaku. Đurica je zverao dvorištem, našagMfijata, upoznao se s njim i zamolio ga za podršku kođ Amidže.
Dvoništem su protrčkavali razni poslušnici, krstarili panduri ı šinovnici, i ne osvrćuć) se na dolaznike. Pri ulasku u dvor stajali su dvojica dvorana u seljačkoj nošnji i vodili neku raspravu:
— Bogati, Amidža, kad ćeš ti uzeti one Gospođareve kondure?... Zar si zaborav» da ti je onomadne za ručkom kaz'o, da prvo ti nosiš dok se ne razgaze? Knjaz se ljuti na kondurdžiju što mu, veli, pravi tesnu obuću, a zaboravlja da mu je noga odrasla u opancima!... O'š li, velim, uzeti te pumdžuke ?
— Što si me saletio k'o ajgir ćoru?! Ima vremena...
— Ima — jes'!! A šta ćemo činiti ako Gospodar u nedelju
· 'tedne crkvi, pa zatraži novu obuću? Neće valjda u čizmama 7...
— 1 okrom čizama Knez ima jedne jemenije... Ta, one, brate, što su kupljene s vesom za 25 groša.)
— Ih, moj Amidžo, ne znaš ni to, da se jemenije nose samo na turskom odelu, kadđ Knjaz ide pred Vezira. K'o i čizme što se nose samo po blatu, jali snegu.
— Ama, Knjaz ma još
— Ima — jes'; eno i) u Nogića, već poderane. Zar bi Knjaz Miloš dao da se kupuju nove, pre neg' što stare dotraju?
-— A šta je s onim što su proletos opravljane?... Onda, brate, kad smo „za krpljenje Milan-Begovi! aljina izdali sedam groša i trideset para“.6) A kad može nasljenik prestola. nositi krpljeno...
— E, to mi više ne damo Knjazu! Ako on svaku 'aljetku dokusuri, šta ćemo mi nositi?... Nego, molim te, Amidža prodđi se belaja,
· pa uzmi te štivletine·i razgazi ?: da ne stradamo obojica. — Kad već nije druge, daj i' ovamo. i | Dvoranin upade tu sobu do odžaklije i vrati se brzo s novim i vrlo jakim polucipelama. „Domoustrojitelj“ uh uze i stade razgleđati pa zavapi: ·
— O-joooooj doboga milog, okorne li su! Ni za dve nedelje ne
mogu {i razgaziti, pa baš da su mi noge goveđi paponjci!!
Đunica počeka malo pred konakom, pa za pandurom uz drveme · stube, kroz kancelariju, na doksat... Nasred oniskog divana, ukrštenih nogu pod sobom, sa ogromnom čibučinom na “usnama, dimio je Knez Miloš i nemarno gledao kroz dolaznika. Kad se Đurica „sit načekao“, Knez lagano izvuče zlatni časovnik, kupljen u Carigradđu, i na njemu · ostav) celo lice. Odmetniku podgori pod nogama i odiuči da se glasnije prijavi: pristupi Kneževoj ruci, pa se izmače, pnikloni još jednom duboko i stade pokorno opuštenih ruku niz butine.
jedne cipele?...
—– — —=——
1) Rođom iz Sjeničke nahije, živeo je u kragujevačkom okYugu, M, selu Paštrmi, po kom je nazvan Paštrmcem. Bio je barjaktar u trima ustancima: Karađorđevom, Hadži-Prođanovom i Miloševom, s kim se jako sprijateljio. Postavši vladarem, Miloš ga postavi za dvoroupravitelja i Ssa-
· vetnika. — »Znajući za bujnu narav Kneza Miloša, Amidža, kao njegov. prijatelj, obično je gledao da ijutina prođe bez štete, i još, ako se makako može, da se okrene na blag smej. Savremenici veoma bvale tu njegovu taktikm.« (M. Đ. Milićević, Pomenik, 1, 515), . .
% Još je m đobrom stanju, .
% Jeđino om još postoji. Pored Amidže, u njemu su stanovali i dvugi činovnici Kneževe svite, kao,i knezovi iz nahija i knežine, kad dolaze u Skupštinu, kad pređaju porez ili izveštaje O stanju u narodu, Tada nije bilo hotela, miti ikakvih prihvatilišta, sem strašno bednih. 1 nečistih varoških i drumskih banova, bez posteljnih stvari.
4) Skoro za sve. vreme prve vlade Kneza Miloša, pune 2 g., služila
je kao vešala za osuđenike, i pri samom pomenu unosila je strah i trepet .
· u dušu. Jednog jesenjeg dana, dok je knez Sedeo na omiljenom mu (remu, podiže se oluja koja Suvu kruškm izvali iz korena!... To je u narodu odjeknulo kao siguran nagoveštaj • skoro promeni slanja u Srbijš, o padu 8 vlasti kneza Miloša, To se i obistinio posle godinu i po dana! |
· 5) Mita Petrović, PIM. iN Ak wstamova obmovliene Srbije, Str. 9 16 II Tzđanje, Beograći 190.3; | | RM
PRIČa „KNUIŽEVNIH NOV/NaO”.
___Na to vladar strpa časovnik za široki D šareni turski pojas.) i mašajući se čibuka, diže čelo. Bratački se odmetnik ponovo pokloni. Sva DUTTLJE dimeći, Knez ga stade ragledati. — Hajduk mali, pečem, jutac! i
. — Ti li, more, pobi one Turke u,plužačkim gajevima“.
— Ja, Gospodaru. .
— E-he, baš ti, sam? 1 i:
— Ostali ti ne mogu doći na sveđodžbu, jerbo su neki mrtvi, a neki „pod melemima“,
___Ne reče da je u okršaju 8 sam ranjen jataganom, ali Miloš primeti podkorušeni gunj LD pod njim deblji zavoj; diže se, priđe i opipa ga. i
— Aha, pa vi ste u tom boju gore prošli od Sokoljana?
— I bilo i' više, Gospodaru... Ali mi se ne tužimo. — Pravo da mi kažeš: Zašto si i napao? Da opljačkaš, je li? To bi i oni činili posle, al to nije bilo glavno, već... da P bude manje, Gospodaru. A i tebi manje kubure š njima.
Tek što beše seo, Knez opet đipi s otomana; pred njim za“ pištaše daske u podu.
— A znaš li, mater ti poganu j...., da su to bili mirni ljudi, trgovci? .
— E, nisam 2 pito, Gospodaru, a nije bilo ni vremena. Iz daleka se vidilo da nose puške i prepune silave, i sve nešto vrzaju oko puta, i ja pomislih: Bolje da kukaju bule, neg' naše žene.
'— Pravo veli, Gospodaru! — ispali mu neko iza leda. Đurica se osvrte: onaj Što ga zovu Amidžom!... Znala ga je već „sva Srbija:!“ ii — „Nije nego moj krasni! — obrecnu se vladar na svoga saVetnika, izrezili ga, prošeta malo tremom, pa će preko ramena, umornim glasom. Đurici:
— Moli se Bogu što si se javio sam!... Kući, pa otsele da mi dobro čuvaš Turke. Padne li glava, činiš 'voliko, tvoja će smesta na onu Kkrušku!... Odlazi, šta čekaš?
— Konopac, Gospodaru!
— SŠtaaa? Šta veliš, more?! We.
— Vešaj oma, Gospodaru; omanje je bruke i sramote Tuarski me kuršum beli, neće naći u Šumi, ali kad se čuje ta tvoja (reč), i žene me moru popeti na onu suvaču! jj Paštrmca spopađe ludi smeh. U njegovim se mislima ta strašna vešala nekako povezaše sa ženama, s kojim su on i Knez Miloš mahi puno svakojakih doživljaja i neprilika. Ostalo je pisanih dokumenata, kao što je onaj o Selečanki Ružici koja je „bluduđejstvujući dete rodila“. IM pismo Anastasa Potrovića iz Beograđa Koji, 18 maja 1818 traži od Kneza Miloša đa mu plati trud za lečenje „Sima Paštrmca od bolesti venere“... Pa se zaceni viteški barjaktar, i okrećući Knezu svoju šaremu pamukliju, namignu Đurici đa se ne pleši, štuče Kroz kancelariju pa miz stepenište. | _
Vladar planu, skoči i zaleti se za mjim. "Trenmjca) se raspišta,
— Amidža, po materi te... I tebe! i
___Od gromovnog glasa tresao se dvor. Skaćući prođe Knez kanceTat"jom. Pisari đuboko ponikoše čelima a Đurica pomisli: Bi, — š bi!... Uši mu propištaše a na oči navali crvena, pa zelena vatra. „Da bogđice, pogibo' gdegod u borbi!...'O, brate, što mi je poznat taj glas... ta tutnjava u njemu“.
U tom se Knez stvori sa druge strane; zagleđa ga i otuda, kao u nemarnom i besnom hođu, i vrati se. Opet prođe pored Đurice, odmeri ga, malo trepnu š izmače se. — Šta je to, sad? Je li mogućno da Knez jedva uzdržava neku navalu smeha?!
— A je li, more, 'đe-no se mi strevismo još jedared?
ji O tom Đurica smotri ono „ka' ora' na Kneževom levom obrazu”) pa ugleda i onaj polumesečasti wožiljak ma donjoj Usni, okrenut udesno, I naglo se razgali:
— Na bratačkom šarampovu, Gospodaru, one noći...
— A, jes' jes', — naprasno se zaceni vlađar. U sećanju mu iskočila tragikomičnost Đurničinog položaja u Bratačkoj bici. — Ti. si onaj što „ode u Turke“,.i s Mijajlom .Neđićem zabi im klin s repa?... E, dobro si onda, dobro, ama sad... Knez se naglo uozbilji. — Čineći
se 'voliko, Đuro, nismo više u ratu!
— Kako ko, Gospodaru! — poleti na usta jadranskom slobodaru, ali mu zubi brzo prošiše usne i zadržaše reč. Iza Kneževih leđa Paštrmac se prikrađao kao da nešto vreba. 3
Miloš ga oseti i osvrte se, lažno namršten. Poćuta mailo.
— Jesi li ti, Amidža, pozno ovoga?
— Pozno si ga 9 ti, Gospodaru, za njegovu sreću. A da Trdsi, junak s Bratačića već bi zalio krušku!") :
Dugački brk Knežev mrdnu na smeh, ali ostade vodoravno.
— M nije nego... Odamno bi vi rasturali i ovo malo izmučenog krova iznad Srbije, da nije Miloša!
Odmahnu rukom obojici, da odlaze, doviknu:
— Opet ti velim, Đuro: pričuvaj malo i Turke.
— Zdrage volje, Gospodaru... kađ moram!
. Kad se dočepao gore, pomisli: „Ni ti me, vala, nećeš više Viđiti!“” Ali otađ postađe „ljuti obrenovićevac“, ? kad mu se u kući pomene Knez-Miloševo ime, i gost je morao skinuti kapu.
Pa se naglo osvrte i
% Zajedno Sa malim i sabljastim nožem Koji je svaki odrasliji Srbijanac nosio u cagrijama, na levom kuku, i taj turski pojas iščezao je, skoro neprimetno iz srbijanske narodne nošnje, odmah posle Prvog balkanskog rata. S odlaskom Turaka iz Evrope.
52) Adenom (izraštaj), kasnije skinut operacijom (valiđa u Beču), tako uspešno, da se nije poznavalo ni mesto gde je bio.
% Malo izmenjen, mastan i vY]o poznat »vic«, ostao Mhmam iz tOg vremena, I danas u velikoj upotrebi.
(Odlomak iz romana „JADAR TOPI BRDA“)
"Vojislav. Stanić Mica
- živelo je premijeru na pozornici.
PANORAMA |
| „Pogledaj
dom svoi,
anđele“ na pozornici
Skica dekora za
Dvadeset godina, posle smrti oma sa, Vulfa, jedno od njegovih đela, do Parađoksalno je da je io bio njegov najbolji roman koji je prerađen 74 pozornicu, a ne neki od njegovih pozorišnih komađa sa kojima je on i počeo lierarnmu Karijeru mađa od mjih nijeđan nije doživeo izvođenje ma Brodveju. Ovaj prilično težak đramski poduhvat sa uspehom je obavila Keti Frings, poznata i kod mas kao autor scenarija za film »Vrati se mala Šibo«. Ona je, kako sama Kaže, tražila prelomnu tačku um životu ličnosti tog romana, a& to je po njenom mišljenju period oko smrti Judžinovog „(glavna ličnost u romanu) brata Bena. Tako cela rađ-
mia komađa obuhvata svega tri nec>' dđelje m kome roku se đogađa i Be-
nova smrt. U prvoj verziji komad je imao prolog u kome sam Vulf obja> šnjava karaktere, i svaka prikazana Wičnost izgovara dijalog koji je 74
dramu po romanu T. vulfa
nju majvažniji u komadu, Kasnije ije to izostalo Kao malo pretenciozno, poseban problem za realizaciju wa pozornici pretstavljiala je Sscenogra, fija koja je trebala da ima skoro filmsku pokretljivost i funkciju da bi tako sa uspehom pratila zgusnutu radnju. Autor nije dosledno pratio wulfov dijalog iz romana, najbolja mesta iz romana dobila 5VO» je mesto u komađu onako kako ih Je Wulf mapisao. Neka mesta su Vres menski pomerana baš u cilju bržeg izgrađivanja ličnosti, tako da gleda lac đobija jasnn i logičnu sliku zbi« vanja i nije potrebno prethodno po«
znavanje romana. Već prvo izvođes
mje doživelo je uspeh · tako da s pomišlja i na filmsku Komada. Dobri poznavaoci đela Tos masa Vulfa slažu se da je za uspeh Romađda bilo najvažnije Što jc to bia i ostao ipak Vulf i đa autor komađa, Ke{i Frings, to nije ni u jednom momentu zaboravila. :
* ' |
Robert Pen Voren |
nagrađen za boeziiu
Udruženje američkih izđavača dođelilo je svoju ovogodišnju nagradu za poeziju poznatom piscu i kritičaru Robertu Vorenu, poznatom i kođ nas po drami »Svi Kraljevi ljudi« koja je adaptirana za film. On je nagrađen za zbirku pesama Koja je pod naslovom „»Obećanja« izđata prošle godine, Ova Vorenova zbirka dolazi Đosle pauze u pisanju poezije od čitavih petnaest godinu i pretstavlja, po mišljenju Kritike, nešto novo u odnosu na njegovo ranije stvaranje i rezultat je pesnikovog sazrevanja. Ono što je nmovo to je fina nijansa humora koja se provlači Kroz sve pesme, pa i kroz one koje imaju sumorne teme. Inače, neke pesme potsećaju na engleskog pesnika Jejtsa, samo bez njegove Sirine.
Pesme obrađuju razne moltive, Većinom iz seoskog Života, kao što su: pogreb, žetva, venčanje. Vorem pokušava da u tim skoro banalnim događajima nađe iskonski smisao Mcoji oni imaju a koji je prigušen okovima mođerne civilizacije, Sam naslov zbirke ima i po rečima Vorena dvostruki smisao, On znači obećanje pesnikovo za nove pesme i objašnjava njegov stav prema obećanjima ko= ja, je prošlost đavala za buđućnost i saznanja Koja je pesnik o ostvarenjima tih obećanja dobio, Ipak, đo=bijena nagrađa i jednođušno mišljenje Mritike đovoljina su garancija čitaocima da je KMobert Pen Voren dao nešto dobro i novo.
Prilikom dodeljivanja nagrađe Voren je održao govor, iz koga donosimo izvod — »Obrazac za pesmue objavljen w časopisa »Saturday RewieW«, Obrazac za besmu
Ponekađ se kaže da, ako mislimo o pesmi kao o sklopu, — kao o predmetu sa oblikom koji se može odđređiti — ignorišemo, ili ubijamo, duh, unutrašnja sivarnost. MNjudđi jizriču ovu oplužbu čak i ako požurimo da objasnimo da pod skiopom ne podrazumevamo čistu mehaniku slika i metra, već organski uzajamni odnos svih sastavnih elemenata. Nažalost, čak i ako damo ovo razoružavajuće objašnjenje, neki će mas ljuđi još uvek optuživati da smo neprijatelji pesničkog duha...
Al ja mislim da je ovaj sastav
zasnovan na nesporazumu wu pogledu”
značenja sklopa wu pesmi. Zna č enje i sklop — M kakvoj su oni vezi?
Prvo, možemo reči đa je pesma sklop značenja, Reči imaju značenja, Slike imaju značenja, Događaji imaju značenja, Ideje imaju značenja. Čak se i za slik i metar, u nešto drukčijem smislu, može reći da ima-– ju značenja, Sve ove stvari mogu da uđu w onaj sklop koji nazivamo pesmom,
Ali, i tu razmatramo drugi pojam, pesma nije samo sklop značenia, Ona je sklop sa značenjem — jednim novim značenjem koje se ne sme izjednačiti sa bilo kojim „ili svim' značenjima koja su ušla u sklop. Celo je veće od zbira svojih delova,
"Tako imamo sklop znače. mja i značenje 4kloba.
Sam sklop je životna činjenica, On otelotvoruje staro iskustvo; i daje nam novo iskustvo. On to čini samo zato Što je sklop. .
Iskustvo i
sklop — pokue
šajmo obrazac sa ovim izrazima. Mo žemo reći da je pesma sklop is-
Kkušiva Koji nam može dati ib Kustvo Sklopa, U O
Pisanje pesme je, za pisca, način pokušavanja da shvati iskustvo, Pe: snik se kreće kroz bilo šta što mu od sopstveneg iskustva, meposredno ili posredno, stoji na raspoloženju
Kao pesniku, pokušavajući da uhvati smisao — smisao iskustva i sebe. On stvara vlastitu ličnost isto
ali su'
realizaciju
tako kao i pesmu — ali ni jednu ni —
dragu ukoliko ne stvara sklop, oblik, Pesnik pokušava da kroz iskustvo dospe do takvog sSskl1o pa iskustvu koji će dati iskustvo skiopa...
Pesma je, onđa, mali mit o čovć• lcovoj sposobnosti da učini Život zna«• čajnim. Xx konačno, pesma nije stvar koju viđimo —o ona je, pre, svefio pomoću koga možemo da viđimo a. ono Što viđimo je Život.
KNJIŽEVNE” NOVINE —
List za književnost, umetnost i društvena pitanja Ređakcioni odbor:
Đora Ćosić, „dr. Mihaio
Marković, Peđa Milosavljević,
Tanasije Mlađenović, M. Panić-
Surep, Vladimir Petrić, Đuza
Rađović, Vladimi» Stamenkoić, Risto Tošović
i 'x·rednici:
ČEDOMIR. MINDEROVIĆ i MILOŠ I. BANDIĆ ~ Direktor: TANASIJE MLADENOVIĆ
List izdaje Novinsko-izdavačko pređuzeće »Književne novine«, SBeograđ, Prancuska 7. Redakcija: Prancuska ”., tel. 21-000, tek. račun: 10-R-B-32-Ž-208, list izlazi svakog drugog petka. Pojedini broj Din. 30. Godišnja pretplata Din. 600, polu» godišnja Din. 300, za inostranBtvo dvostruko.
'Tehničko-umetnička oprema: DRAGOMIR, DIMITRIJEVIĆ Odgovorni urednik: ČEDOMIR. MINDEROVIĆ Štampa »GLAS«, Beograd. Vlajkovićeva 8