Književne novine

Mišlova izložba

Čuđan je i raznolik odnos koji uspostavljamo sa slikom koja nas je privukla. Ima ih koje postujemo i onih koje volimo, ima ih koje se gleđaju kao u dalek ideal, ima ih bliskih i toplih, ima ih koje kao da su od nas samih otrgnute, ima ih koje otkrivaju nove svetove i nova neobična shvatanja, ima ih koje se gledaju! zadivljeno i uzbuđeno, ima i onih koje slikaju naše snove, ima ih... a ima i slika koje želimo! Želimo da ih često gledamo jer ne samaraju, jer me muče i ne angavet)u, nego su izvor prijatnosti i odmora, jer zrače lepotom i mirom, jer imaju formalno savršenstvo i iđejnu ravnotežu. Cesto su to slike koje nas rađuju. Takve su Milove: „Jarebice u kavezu“, „Srđelice u korpi“, „Prozor“, „Ribeigle“, „Smokve u jesen"...

Potka Milovih slika je jedan specifičan ritam, ritam majstorski izdiferenciran koji stvara harmoniju i sugerira ravhotežu, ritam koji odmara jer je sproveden doslovno u svim elementima koji qrađe sliku.

U crtežu je to geometrizirani ri--

tam vertikala i horizontala, u kompoziciji ritam odnosa masa, u koloritu naizmenični ritam jednog neutralnog tona između dva aktivna. Ma ovakvoj znalačkoj potki Milo izvlači konturu svojih formi lapiđarnošću koja je bliska antičkoj, voli jednostavnu konstrukciju kaveza, arabesku vrše. Voli iz skromne kolorističke game, iz plave pom pejanske crvene i mrke da izvlači najlepše obilje neočekivanih tonskih senzacija, tihih i dubokih, Oosveženih akcentima ružičastim i jasno crvenim. Na mirnoj širini plavog ili jednog svetlog tona, slikar voli smiirene. kolorističke odnose tople i zvučne, kondenzovane u jezgru kompozicije. Faktura mu je posna i često asocira fresku, a građens je širokim mirmim potezom koji sugerira ređ. To je konzeKventno dvođimenzionalno slikar stvo koje svojom likovnom koncepcijom i elementima „gravitira riđu.

Sve je na ovim slikama, na izgleđ, spontano, gotovo slučajno u svojoj svežini, a sve je u stvari plod izvanrednog znanja, uporne slikarske misli i jedne sasvim izuzetne pikturalne osećajnosti.

Uvek je kontakt sa stvarnošću Milu povođ za stvaranje. Bilo da ga uzbudi vetar u lišću smokvinih stabala ili spori ritam _ ribarskih jarbola, bilo. da ga obraduje kolarica riba, da ga zainteresuje ružičesta ljigavost raže, ili đa voli kovitlac što grade glatke forme igliea, ili lik na prozoru, pticu u kavezu... Sve su to povodi, ali povođi za čisto slikarski doživljaj, za najlepše pikturalne senzacije. Milovo fino slikarstvo ne poznaje unutrašnje sukobe i nemire, sumnju i mučna traženja, sve je čist ritam linije i boje, sve harmonija, sve lo-

*

Milo Milunović: Kavez

gična ravnoteža, sve ukus koji je uspeo da dostignc icpotu.

Odlike Milovog slikarstva pretstavljaju u našoj umetnosti određen pojam i jednu stalnu vrednost. U njih se uklapa i ova majstorova izložba. Ona je preko: dve osnovne teme posvećene motivu mora i neba koji su prerasli u ideju širine, prostranstva, beskraja, odnosno u likovnom. jeziku, u iluziju prostora, koji je dominantan na izloženim slikamd. ~ )

Ali na ovoj izložbi uz poznati Milov artizam i majstorstvo, uz znalačku sintezu i apsolutnu jasnoću, prisutan. je diskretan ali uporan i jeđan lirski akcenat koji monumentalnosti njegove Kkompozicije daje najlepši bljesak humane vedrine, Dr. Katarina, AMBROZIČ

GRAFIKA. I TAPISERIJA

IZLOŽBA RADOMIRA STEVIČA

Ovu jzložbu grafike i tapiserije ireba naročito istaći jer svojim najuspelijim eksponatima dokazuje Rebo-l kod nas umetničko zanatstvo prerasta u samostalne likovne kreacije i stvara đela čiji se kvaliteti mogu meriti vrednostima inače rezervisanim za „čistu“ umetnost.

RADOMIR STEVIČ-RAS je izložio pet drvoreza, vrlo velikih razmera (220%100 cm!) rađenih u crno-beloj tehnici, na platnu. Drvorezi deluju kao apstraktne kompozicije čije bogate kombinacije crno-belih odnosa ni malo ne zaostaju za izražajnim obiljem kolorističkih mogućnosti. Treba naročito istaći ritam i vitalnost postupka postignut znalačkim raspoređom tamno belih površina nemir nih ivica, svetlim crtežom na tam noj osnovi, njihovim sukobima i naizmeničnim akordima čija dinamičnost oživljava kompoziciju. Naročito je to osecno na „Vatra“ gde mnogo puta ponovljen jeđan isti znak, Vrsta neobičnog račvastog simbola, deluje kao triler koji daje akcenat izvanredne vitalnosti celoj kompoziciji. Velika horizontalna grafika koju autor naziva „2 : 0“ — ustvari i oblikom i formom koju sugerira pot seća na velike dekorativne kineske

svitke sa likom „strašnog“ VOJjskovođe u raskošmom ornatu, Savremeno „futbalsko“ transponova-

nje nije umanjilo monumentalnost i sugestivnost modernog vida starog motiva. Ustvari, autor polazi od realnog doživljaja ili ideje koju on sugeriše: haluciniranje o vatri kod boraca IV ofanzive („Vatra“),

potsmeh preteranom oduševljenju

KNJIŽEVNE NOVINE

jedino *

drvorezu'

I SVETISLAVA PETROVIČA

futbalom („2:0“), simboličan prikaz cicijaštva („Gozba“) ili problem jedinca („Mezimac“). Ova se realna polazna zamisao slikareva može uvek nazreti, ali ne samo da nije rametljiva nego je do te mere likovno razrađena da je njena diskretnost neobično prijatna jer dopušta gledaocu punu slobodu od predmetnih asocijacija, Osim monumentalnosti koja im je zajednič ka osobina, kao i bogata inventivnost' i izvanredna sigurnost za» nata, ovi drvorezi imaju i jednu posebnu draž. Kađa se gledalac privučen sugestivnom lepotom ce line približi velikoj kompoziciji, on sa rađošću može delić po delić da „otkriva zanimljivu i bogatu raznolikost detalja iz kojih je satkan ovaj veliki crno-beli mozaik.

Poznato je.đa je naš vek u okvird moderne umetnosti doneo i renesansu plemenite tehnike tapiserije. Začela se ona u Francuskoj, ali je i kod nas osvojila nekoliko umetnika. Ne treba zaboraviti neobično teške uslove izvođenja pod kojima su đo sada, naročito Lazar Vujaklita i Boško Petrović, ipak uspeli da dostignu originalne i vredne rezultate u ovoj tehnici.

I SVETISLAV PETROVIĆ se ovom izložbom uvrstio u te malobrojne pionire naše tapiserije.

Mađa nejednake umetničke vred nosti, tri izložene tapiserije i jedan „karton“ imaju svoju logičnost u prikazu etapa razvoja ka umetničkom, osamostaljenju. Očigledno je da je francuski umetnik Lirsa, mada samo načinom izražavanja i formalnom stranom izrade, a ne i idejom i koncepcijom kom pozicije, imao značajnu ulogu u

_centima crne Stvara

procesu umetnikovog upoznavanja sa izražajnim mogućnostima nove tehnike. Tri izložene tapiserije pokazuju upravo neverovatno brzo pređen put od naivne rukotvorine spretnog zanatlije do original

nog dela finog umetnika, U toj skali je tapiserija „Vir“ koja u najfinijoj gami sivo-plavih i O-

kernih tonova sa diskretnim ak-

forme slične neodređenim vizijama iz morskih dubina. Ova lepa apstraktna kompozicija govori o Umetniku koji je našao svoju tehniku, potpuno je savladao, a ona kroz njegovu Kkreaciju postala ple menito i novo sredstvo umetiničkog izraza.

Tako je ova izložba dvojice po umetničkoj karijeri vrlo mladih likovnih majstora značajan doprinos jednom živom problemu koji sve više i sve lspešnije rešava naša mlada primenjena umetnost. Ona je ustvari dokaz “da zanat kad je apsolutno savladan i kad je oplemenjen stvarnim nim osećanjem može da stvori de> la origmalne i visoke umetničke vrednosti, Ovakve bi rezultate tre balo naročito uzimati u obzir pri» likom pokušaja kolektivne saradnje likovnih i primenjenih umetni ka sa arhitektima na jednom zajedničkom objektu, što „takođe pretstavlja jedan wd aktuelnih problema likovnog stvaranja i ži-

vota kod nas. K. A.

Đorđe RADIŠIĆ Dvojica

Kad se suočili sami, njih dvojica, oči im izrasle u bodđeže.

I pucali, Svaki

u senku svoga. sunca

sve dok ne napuniše

šupljine cevi tišinom. · : i

Tada ih rane pojele. Ž;

Jedan do drugog leže pod korenjem svoje smrti

Od dugih, samotnih godina zavoleli se travom,

Prostorom međ golimi rebrima shvatiše: jedno je sunce, \ ono od kog ih sad dele

tri visoka pedlja zemlje

koja im mržnju popila,

te zemlje koja sve pamti

i zemlje koja oprašta, ·

kreativ-.

_— _ ___-W”

A FORNA?...

(Asocijacija uz Ajzenštajna)

Bvo, najpre, šta je Ajzenštajn pisao pre trinaest godina (i zbog čega je oštro kritikovan. u. „Pravđi“):

„Svakome je dobro poznato premda su to mnogi temeljito zaboravili — da u filmu postoji snimanje raznim planovima, takozvanim opštim, srednjim i krupnim planom. Isto tako je tačno poznato da ovi razmeri planova izražavaju razne karakter:stike pogleda na pojave“. ;

„Ako ovako, na razne načine, na tri načina, gledaš pojave unutar filma, onđa se isto tako — na tri načina — može gledati film u cclini“, „..• prosuđivanje o filmu Kkrupnim planom: kroz prizmu duboke analize, od tačke do tačke, analize svakog šrafčića, rastvaranje na elemente i proučavanje na onakav način, kao što inženjeri 3 specijalisti u svojim granama tehnike proučavaju neki novi mođel konstrukcije. Ovo gleđište treba da bude pogled na film sa strane profesionalnog časopisa“.

„Bez ovog nije moguće ni podizanje, ni razvitak, ni stalno dizanje razine onoga što radimo. Interes gleđaoca za siže ne može po~

-služiti kao amnestija za lošu Toto-

grafiju, a rekordni blagajnički prihođi od filma koji je zahvatio gledaoca uzbudljivom temom ne skidaju s nas odgovornost za muziku, koja je u tom filmu loše komponovana, za loše snimljen zvuk (tako često!), za loš rad laboratorija i masovnog kdpiranja“.

„Sečam s9... kada je režiser drhćući fznosio svoje novo delo pred profesionalnu javnost... On je drhtao... jet se osećao kao pevač pred auditotrijumom pevača, kao bokser među bokserima. ..“

w... Posle,.. je nastalo čudno vreme, Priznanje filma kao ceine smatralo se istovremeno i kao oproštenje greha u odnosu prema svim njegovim pojeđinim gresima lošim stranama, Sećam se... kada se nije smelo istupiti protiv filma koji je dobro prošao na ekranima, i reć, naprimer, da j» taj film fotografski bled. i slabo pronalažljiv što se tiče izražajnosti“.

\

neobične | EMAA Mai ya Vari aan:

Scena iz filma, »Pop

„Pred vašim, očima mahalo se ~

groznom i sasvim neumesnom op'tužbom da odričete „jedinstvo oblika i sadržaja“. Takav način odbio je osećanje odgovornosti kod samih filmskih radnika. To je otupilo oštricu zahteva s obzirom na kvalitet filma... Pravo jedinstvo forme i sadržaja traži 3 jedinstvo kvalitativnog savršenstva forme i sadržaja“. Nažalost, o Ajzenštajna su se tada oglušili..1 danas se oglušuju. Pogledajmo sovjetske filmove. Većina je nofilmična. A polovini manjka filmska pismenost. Kad sam nedavno u Moskvi zapitao: „A forma?“, i potsetio na stav Ajzenštajna · (povođom jednog ruskog filma konfuzno prezentiranor a veoma hvaljeanog zbog sadržaja) moji sabesednici pogledali su me... sumnjičavo. Jedan od njih reče: „Ajzenštajn je zbog formalizma stalno kritikovan“. Razgovor se nastavio... Citirao sam im baš Ajzenštajna koji je na jednom mestu izvanredno — i marksistički — analizovao odnos forme i sadržaja. I taj citat· je napravio utisak.

Pa ipak, Ajzenštajn je u svojoj zemlji daleko manje znan .: cenjen nego u svetu. Odiuka CK SKP (b) cd 4 septembra 1946 kao da još nije zaboravljena. A u njoj je rečeno da je genijalni Ajzenštajn „neznalica“! Toliko o Ajzenštajmu i filmskim prilikama.

Ali, šta je s nama? ;

Za mene, bar, Ajzanštajnove kritičke teze imaju, delimično, važnost kod nas i ovde,

Zašto?

Pa, nije teško dosetiti se...

ruskim

Cira i pop Spira«

Prošlogodišnji pobednik w Polš dočekan je panegiricima., Dođuše, bilo je i usamljenih glasova, koji su tom filmu priznavali mnoge VTIline ali i ukazivali na mnoge nje= gove mane — među kojima je naj= važnija: afilmičnost. aga

Kasnije, baš nedavno, kad je prvo oduševljenje prošlo b strasti se stišale, mnogi hvalospevci povu-. kli su se pod krilo irezvenosti. Uzgred rečeno, pritom su iz jedne krajnosti otišli u drugu: odriču, sada, tom filmu i ono što mu je nesumnjiva vrednost, odriču Sremca.

I opet nije, đakle, na dnevnom redu filmska forma, tojest, kako smo uobičajili reći, Tilmičnost. Zapostavlja se filmski jezik, monta= ža itd.

Da li je to slučajno?

'Čitajmo, redovno, filmske Kritike stranih filmova. I uočićemo da se težište baca na sadržaj, na poruku koju film nosi, što je svakako za raspravu, ali isto tako. je za raspravljanje i forma filma.:A o njoj, nažalost, retko se kazuje. Kao da ne znamo: važno je i kako je sadržaj prezentiran, kako je isporučena poruka: da li je ideja mogla dopreti do gledaoca? Imaš li šta kazati i umeš li to iskazati — dva su lica jedne stvam, Zašto, onda, ne pogledamo oba lica? .

Misli se: filmski zanat je kod nas skmut s liste problema, osim onaj scenariski, dramaturški zanat.

Ali, je li uistinu tako?...

Ili nam je možda još kamen spo~ , ticanja na putu u društvo velikih upravo filmičnost kojom valja iskazati naše sadržaje?

Ljubomir RADIČEVIĆ

NOVINSKO-IZDAVAČKO I ŠTAMPARSKO PREDUZEĆE:

ULTUI RA«

BEOGRAD, Moše Pijađe broj 29/II — Telešon 29-672

OVIH DANA IZAŠLE, SU IZ ŠTAMPE KNJIGE

“ČOVEK 17 BUDUĆNOSTI"

— sećanja na Lenjina —

U ovoj knjizi nalaze se izabrani članci o Lenjinu koje su pisali poznati

Lenjinovi saradnici, istaknuti politički rađnici, Lenjinova rodbina, liudi | koji su bili u burnim danima Oktobra u stalnom i neposrednom dodiru Š sa revolucionarnim vođom. Bogatstvo biograjskih činjenica i relje{nost

istoriske pozadine sa koje izrasta veličanstvena Lenjinova figura čine

da knjiga „ČOVEK IZ BUDUĆNOSTI“ zrači velikom dokumentarnom

snagom i uverljivošću, Uspomena i sećanja Maksima Gorkog, Luna-

čarskog, Klare Cetkin, Krupske, Mihaila Koljcova i niza drugih rc-

volucionara saradnika oživljavaju Lenjinov lik, đočaravaju atmosferu

Oktobarske revolucije i objašnjavaju njenu veličinu i smisao,

Tekstove su izabrali Pavao Broz i Mira Vlahović,

(šta pri

pr e: 4,

CENA 580,— DINARA

II TOM

MINRIH KUNOV: \Pedna Istonija

Hajnrih KRunov u ovom svom obimnom delu daje pregled privredi razvitka od primitivne skupljačke privrede do Siska zadčiehod Pa

pitalizma.

i drugom tomu koji se sada pojavljuje nalaze se poglavliz xoji su prikazane privredne forme alekan Arijaca, Po bajke i! mana. Dva tona „OPŠTE PRIVREDNE ISTORIJE“ koja su dosad izašla | biće od velike koristi svim onima koji se bave ekonomskom problematikom zbog velikog činjeničkog materijala koji sađrže, sistematskog pregleda privrednog razvoja sveta i znalačkih i sigurnih amaliza i

zaključaka.

ĆENA 1.000.— DINARA

Knjižarima uobičajeni rabat,

NOVINSKO-IZDAVAČKO } ŠTAMPARSKO PREDUZEĆE

„KULTURA“