Književne novine

Nastavak: sa 7 strane

će radnju dovodeći u. pitanje 'ačnost gledaočevog utiska. Jedini:rezultat takvog postupka je da do

su. pted nama svesne hulje, ili priproste naivčine, čime je bitnoyoumanjen. satiričan duh dela. \

_ Reditelj Vaso Kosić težio je da u dekoru i glumi zazvuče naivni tonovi iz narodnih priča. No umesto da izrazi primitivizam sredine u-–

'metnički transponovanim detaljima,

dozvolio je glumcima da se služe na sceni diletantski neartikulisanim govcqvom, gestovima i mimikom. Od glumaca jedino je zapažen Bogdan Davić zbog istančanog smiskla „za karakternu komiku. ~

- *

Drama Janeza Žmavca „U luci su orahovoe ljuske“, koju je izvelo Slovenačko narodno pozorište iz Ljubljane, tretira nekoliko građanskih sudbina u odgovarajućem. ambijentu. U centru dramskog zbivanja nalazi se pobuna mladog Veljka, posinka bivšen inđustrijalca Alija, i njegova gorka iskiđana težnja da pronađe istinski kontakt sa novim društvom. To je drama usamljenosti:u kojoj su humane ljudske veze nemoguće, drama u kojoj su svi odnosi grubo podvrgnuti materijalnim Iteresima — izuzev odnosa Veljka i Zorice. Posmatrano iz ovog Uugla, delo pretstavlja gotovo shematičnu sociološku analizu, ali · mu životnost uliva tuzna osama Veljkova i njegove majke Ane, poetski izražena kroz elegičnu povezanost sa prošlošću kad je Ana pre udaje, bila samo siromašna manufakturna radnica. Tako u sadašnjoj drami neprestano, odzvanja | „nezavršena moralna dilema Anima započeta udajom iz računa. Komad istovremeno ubedljivo slika i nekoliko drugih karaktera: oronulog, pregaženog bogataša Alija, njegovu egocemtričnu čulnu ćerku Vanđu i zeta Bojana, „beskrupuloznog direktora · fabrike. ":

Reditelj Slavko Jan tačno je o'setio đa dvostruka priroda komada, izražena meprestanim preplita'niecem dramatičnih sukoba sa sekven cama elegičnih evokacija, zahteva pri realizaciji gotovo filmski postupak. Mizansen, dramatičan ugao osvetljenja, kontrapunktska muzika i simultana scena upotrebljeni su u težnji da 56 zbivanje filmski Kadrira i tako omogući logično, neBmetano smenjivanje dramskih sukoba i scenskih evokacija. Bila je to prevashodno mođema režija po

NOVINSKO - IZDAVAČKO PREDUZEĆE ı

Wit: sr up uSSenunE ya gıniai NI SuieVIIKeNrS Og SPS: Gagar png iVA iu IRI OUP nai poi abe

diteljevih vešenja tekstu, Osim toga, reditelj je u atmosferi i ritmu zbivanje pronašao jeđinstven prigušen'

: O ere.

kraja, komeđije nismo. načisto--da ji) On na kome se reljefno octtavao

svaki sudar ili fina, diskretno prigušena emocionalnost junaka. Svi glumci su pokazali izrazit smisao za konverzacioni stil interpretacije kao i veliku kulturu.gesta i pokreta.

** -

Nasuprot „Koracima u drugoj 5Obi“, nova drama Miodraga Pavlovića „Put u izvesnost“, koju je izvelo Narodno pozorište iz Beograda, razvija se u tri klasična dramska či~

na. U/njoj je pažljivo razrađena.

fabula o mužu koga. muči želja za alirmacijom i ženi koja vrši proneveru: karakteri su dosledno izgrađeni a konflikti se odigravaju u okvirima privatne drame. Prema to me razlike su značajne: “Koraci u drugoj sobi" nisu imali jasno Ocrtanu fabulu i karaktere, a osnovni konflikt odigravao se u potsvesti protagonista ove ponoćne dramske igre.

Odbacimo pomisao o piščevom preobražaju u tradicionalistu i upitajmo se gde su koreni ovih razlika. U tome je možđa od presudnog značaja bila ova činjenica: dok je kao u '„Koracima“ želeo samo da prikaže izvestan rascep u potsvesti modđernog čoveka — Pavloviću je bio dovoljan linearan poredak dramskih slika. Kad je zaželeo da tu osnovnu pukotinu izrazi kao problem svesti i da je, iđentifikujući je kao moralan, psihološki ili sličan problem koji današnjem čoveku onemoguća– va uravnotežen odnos prema samom sebi, prema pojedincu, društvu ili moralu, istovremeno poveže sa konkretnim odnosima u ljudskom društvu (što je zađatak pravog dramatičara), nametnuo mu se oblik piramiđalne klasične strukture, sa fabulom u simetričnom rašćenju i sa razrešeniem koje osvetljava čitav život u novoj okolnosti.

Prihvativši klasičan poređak pisac je uneo i zanimlijve novine. Na prvi pogled izgleda da se fabula spo ro razvija, da je akcija narativne prirode i da se bitni događaji zbivaju van drame. Razmislimo li pažljivije uočićemo đa se upoređo sa fabulom razvija i dubinska drama, sa idđejnim, „psihološkim i etičkim aspektima. Postepeno postaje jasho 'da pisca ne zanimaju momenti u kojima se junaci prelamaju u trenutnoj i neposrednoj akciji već omi nemi časovi samootuđenja kad se racionalno svođe računi uz tamno

taloženje“d; pačevesti-Koje će“ dowesti do tragičnog ishoda. Pri tom „je dramska tehnika Vverlo jeOnostavna: limosti reeguju Ji otkrivaju određene osobine; vre-

'menom. se akcija toliko zgusne, da nosi etički •iH iđejni problem, no.

uskoro se u novom delanju ličnosti otkriju i konkretne konsekvence tog problema. Dve drame teku sukcesivno stvarajući poseban ritam komađa i naročitu vrstu dramatičnosti. J

Potrebno je ukazati i ne to da je Tabula ove drame uzeta neposredno sa našeg ila kao i da su junaci, a naročito Stevan, bezbrojnim nitima vezani za vreme u kome živimo, Brojni motivi i iđeje prepliću se u hjoj, a jedna od osnovnih teza postavlja. pitanje o mogućnosti za odigravanje idividualnih senhtimen talmih revolucija i < i. njihovom značaju u našem vremsnu. Ali sve druge motive natkriljuje i tragično prožima velika tema: kako je moderan čovek postao tužno nesposoban da život doživljava kroz emocije, afekte i prirodne reakcije i kako su se ovi neprimetno transformirali u hladne racioname odnose (glavna ličnost drame, Olga, kaže: „Sve se dešava samo u našoj glavi“). Ova teza svakako dobro opravdava tok komada koji često uzima oblik intelektualne diskusiie

Reditelj Vasiliie Popović opredelio se za realistički tretman i nasto jao je da u prvoj polovini komada pođvuče ljubavnu intrigu koja drži na okupu tri jedine ličnosti drame. U docnijem toku ' komada prigušivao je elemente ljubavne fabule, i tada su jasnije izbijali psihološki, idejni i moralni problemi, Dramski sukobi, karakterizacija likova, atmoslera i mizansen bili su maksimalno podređeni misaonosti teksta. To je prouzrokovalo mnoge teškoće: na prvom mestu u atmosferi je preovlađala izvesna hladnoća i monotonija. U trećem činu luk dramske akcije fino je napet prema OJlginom samoubistvu, i reditelj je, razbuktavši moralnu dramu, potisnuo sve druge aspekte, To je delovalo opravdano jer smo samo iza etičkih dilema mogli da naslutimo usijanje koje će se završiti katastrofom. ,

Od glumaca se istakao jeđino Vasa Pantelić, u ulozi Stevana.

Vlađimir STAMENKOVIĆ

aa =oecpapnauuprunuuIIJNG·GJGrarnsspuuaanneuimgeca enigma aanmuzaEueue> ur——wen aun wuainansa u anuumumau up anei rana Lana emaar Cam asa mm =eeOKOsaa

Meko je rekao da su članovi Uđruženja privilegovani. rac }e pravo — donekle... :

deđan obwćar (dozvolite đa M potrebim ovw komparaciju) pravi obućn, Đa, recimo, pravi smokve

Jar,. Njegovu obuću nc vole svi,

— preširoka. Treći ništa ne Kažu i jednostavno ćufe...

Ali biagođareći Đaš toj ommći onaj stari čika. (s kojim sam počeo) đobio je svoje ime pomoću koga ga ljudi (oni više i oni mamje bametni) razlikuju od »s5sMmoWkweara« i kolara i uopšte drugih...

Kađ bi, rećimo, taj obućar pisao i objavljivao neka svoja dela (ovoga puta me mislim na cipele)

član Udruženja, on bi đobio JEDINU privilegiju koju s pravom i đobija — profesionalnost,

D. Čosića?).

| Pa sad ho mu je kriv (i baš

me briga) što to neko naziva, privilegijom. A onaj čika neka sam odluči đa h će i dalje da seđi pod firmom svog dućana, ili će đa se razmicće »privilegijom«, ili đa uživa i u jednom i m drugom.

Ako sa neko iz Uđruženja naliuti — nm može da bira:

e da ga uđari (dole s tim nači-

nom obračuna!),

• da ga uvređi (po printipu - »milo za đrago«), e da buđe samarićanin (i da

vraća »hlebom«), ili e da se vrati svojoj firmi i sve pošalje đođavola.

(Mislim da nije potrebno nara-

voučenije?)

Možđa baš u toj razmirici (tim "

tazmiricama) leži pomalo istine o nekoherentnosti. Ali neka mi oprosti D,. Čosić, ja sam ubeđen da {o me bi trebalo đa buđe uzrok uzrok ukiđanja jedne korisne i mesumnjivo progresivne organizncije.

svakako

apsenenu SRE nenaaaris game aauamu eee aun ziri rar rake ruee ranim

BIBLEIOTERA »PLES

· NewniKa, ali interesojući Đio bi »smolvar« ili kola — RO

Jedni Ražu da je pretesna, drugi

i kađ bi (možda i protivu estet-' skih shvatanja pojeđinaca) ' bio ~

(To je ono »đomekle« — pravo ·

nekakve »prevaziđenosti« i,

»Anketa o udruženjima književnika&

(Da hi je potrebno da bominjem reč »koegristemcijas — literarnih, pravaca?),

Ja nisam član MOdruženja Kknjise xš rad Udruženja i poznavajući JjEđam dobar deo njegovih članova, wisam mogao da viđim mi jedam argument kojim bih wrogac đe pođržim mišljenja i fvrđemja T. 'Cosića, Vrlo mi je žao Što je-

»Vabaj za

| Predvag Palavestra je ubedljivo dokazao Kako današnji vapiaji 74 Skerlićem spađaju n oblast noi vršnog prilaženja pitanjima književme Kritike. On temperamentno brani one realne vrednošti koje u savremenoj našoj kritici postoje i sasvim opravđano poziva na put sistematskog isticanja ovih vrednosti, njihovog izvlačenja na pravu svetlost.

Rizikujući dž navučem na Bebe goev oštrog pera Palavestre koji, uostalom, nije samo jednom sme“ Io i »skerlićevski« postavljao Sstvari na njihovo pravo mesto, ipak moram da izrazim svoje mišljenje da nekoj vrsti »vapaja „da Skerlićem« ima mesta. Ni govora o presađivanju onog istog Skerlića u naše vreme, ba čak ni 9 potrebi jedne i samo jedne ličnosti koja bi, odražavajući naše doba, sa Skerhićevskom smelošćur duha, talentom i snagom davala opšti ton.

Javno mnenje može đa greši. Ipak, njemu se ne mora obraćati sa preterano povišenim tomom, jer se tako pada u iskliučivost sličnu onoj kod neobuzđanih kWritizera koji automatski čitavu našu Krit#iku proglašavaju za bezvrednu .. anemičnu, Činjenica je pak đa u našoj zainteresovanoj javnosti postoji uverenje da u kritici mije sve m redu. Ako je Skerlić bio neka vrsta sunca koje ie obasjalo Srbiju, mi danas tražimo zveždaTo mebo sa mnogo blistavih zVezda koje će, sve zajedno, dati sve{l}ost wkupno veću od one mekađašnje. Takva se svetiost ioš ne oseća, Mislim da je to praskozorie. -

objavljuje najpoznatija dela najvećih savremenih književnika

DOSADA SU OBJAVLIENE SLEDEĆE KNJIGE:

Perl Bak, „PAVILJON ŽENA”

Emesi Hemingvej „SUNCE SE PONOVO RESRU i „STARAC I MORE”

Teodor Drojzer, „KERI”

Džon Des Pasos, „TRI VOJNIKA”

David Herberi Lorens, „ZALJUBLJENE ŽENE”

(u dve knjige) Elzeabet Bouen, „ŽEGA”

Tion Fojhtvomger, „LAŽNI NERON” Romen Rolem, „OČARANA DUŠA” (prve Kmjiga) Tvar Lo-Johomson: „LAKU NOĆ, ZEMILJO"

Dela „PAVILJON ŽENA”, „SUNCE SE PONOVO RAĐA”, „GTARAC I MORE”, „KERI i „TRI VOJNIKA” ! SU TCISprocicrići. Oslcde: dela se mocu poručiti na adresu:

)

BEO GRA D, SVETOZARA MARKOVIĆA I-IV —

“

dan NMnjiževnik može da. Kkaže-d% je njegovo udruženje (čiji član nije silom. postao) između ostalog — dosađno i inerino. | ·Zarc 1 ova anketa ne pošunzarje suprotno od imputiranih Wwriđewa qwdruženju, koje je 9. Čosićč Z~ | neo, i zar i njemu ava anketa me

postaje, najzad, zanimijjiva i me

inerina? - y

Pavle- Kićevac, Beograd

Skerlićem«

Treba, znači, više i boljih Sker1ića u premosnomi smislu reči, Me đu danas afirmisanim »zvezđa=mae mnmeosporno postoji niz onih kojima savest može da bude mirna, jer svetle tačno onoliko koliko to može da čini danas jedma · zvezda. Rađi bismo bili da poverujemo kako je reč samo o ne povolinom njihovom „rasporedu, načinu kako se se postavili, AJi sama činjenica đa i Palavestra u Wirajnjoj liniji predlaže jedan naknadni · pomtupak preocenjiva= · nja ukazuje ma situaciju tu Kkojoi postojeće vređnosti ne zrače onaž> Ko ubeđijivo i neosporno kao što je to bio slučaj sa Skerlićem, A takvo zračenje wstivari traži to kritički mastrojeno javno mne nje, Y ne treba se mnogo žestiti na one Koji, nevešti, ali osećaju ći se s pravom neđovolino obasjani, Rukaju 78, Skerlićem, · z& njih poslednjom neoshornom vređnošću, Oasno je da su naivni: Kakvo bi io ogromno sunce niO» ralo đanas da, bude pa da nas apsolutno zadovolji? Svi više znamo: tekovine duha sve Su više svojina svih.

Milorad Bertolino, Beograd

»OMLADINA«

TEKUĆI RAĆUN 10-KB-32-Ž-356

KNJIŽEVNE NOVINE.