Književne novine

| Risto TOŠOVIĆ

'ZADARSKE PESME

(1)

Pusti pejsaž trajanja

Nad njom domove | tamnice . ista je sjedinila žetva,

Tu su rešetke i gola ruka ,oslobođenog

nekakva boca, zarobljen u njoj trak sunca, neka

i kolevka što se ziba koj! iuta.

Onda dolazi kiša a odmah za njom veseli čekić detlića.

(? KAMENJE

Crna gomila kamena kao dar besnih bogova bačena s nzba, niotkuda, na ovo pusto mesto, bezlično, kao ćuda,

kad je u svojoj tami misao rađala oblik a ruka mu

dalek? davala kad čovek i

smisao

bezimena (tog ćoveka) nek» vedrine i mira

dok je grubim prstima u večnost pretakuo bo! kamena.

Igra svetlosti i mraka uđomljava ponor

jednog mirnog leta (sjedinjavajući sada,

ANTE CETINEO:

5 „Epitafi

(Društvo književnika Hrvatske, 1957, Zagreb)

Ova knjiga sadrži sve odlike i kvaY\itete Cetineove poezije prevashodno bliske ili skoro neodvojive od međiteranskog podneblja. Posebno, ovđe, Cetineova poezija nosi korene i karakteristike iz jednog sveta Koji možemo označiti kao svwet detinjstva i legende, Zanosi detinjstva, galebovi, more, „mornari, povorka ličnosti đrevnog Rima, bogovi — SsVe to Životvorno. i umetnički reljefno urastz w stihove ovih pesama, Birokih, na jeđan specifičan način mes lanholičnih, narativnih, A marativmost, Često, smeta ovim pesmama iako se čini da je ona kod Cetine& meophodna, .

Sa određenim nasleđem mifa, drevu nih ličnosti i istorije usko je vezan

! prostor pretrpan ,muzikom prirode:

_ »Epitaf jednog vojnika,

leptira, cveća, drveća, školjki, me seca, sunca, Najuspelija ostvarenja m Knjizi sa »Balada jednog epitafas, » hrabar

- bodđi«,

)

_ speli stihovi došli

Ima i neodđređenih pesama. Neusu od prenagla-

_ Bepog pripovedanja istoriske građe i | legenđe koja nije ostvarena i Oosmi-

šljena kao trajni obrazac poetske, inspiracije ili bar kao potpuno kreirani umeinički oblik, Posle iznenadme pesnikove smrti (10956) u zaostavBtini nađeme su „nekolike njegove Wknjige pesama i prepeva, R. V. Xx. vi

· SPINOZA:

„JPolitički

u 6 traktat (SKultura«, Beograd, 1957)

U zadnjem delu Teološko-poNitičkog ftraktata. skicirana je osnova teorije o državi i pravu,

#anova w kojoj su sve komponente ·

Spinozinog liberalizma koji u Polišičkom traktatu rezuitira u jarakterističan revolucionaran stav ovog mislioca.

mada je prva rasprava štampana smnonimno (1670 godine), ubrzo je postalo poznato đa je Spinoza au-

tor, i posle ubistva dan de, Vika, če-

POSLE RUŠENJA

obavija dušu monotonijom sumraka. · Pod zemljom plač i kletva.

iscepan čaršav, b:z grlića

žuta košulja okačena o granu

po inerciji Života i vetra

Beše jedno vreme ozbiljnosti

(po nekom čudnom redu)

kamen ostadose sami.

1 beše u (detinjem) pogledu

što dremaše u kolevci neba

na rubovima prstiju i dleta

između rušavine i bleska

kao u čudđesima, :

dok ulaze u

plaminjanja i mimoilaženja senki

vrt ove igre

.a ljubav 'h oslovljava među čempresima.)

Uđite, deco, željna čuda

u Ovo ničije carstvo mirovanja,

u vedrinu ovu, u ovaj korov vremena, u gomilu ovu ugašenog kamena.

robijaša

osmišljava priču o čudesnom -prokletstvu:

(3)

IZGUBLJENI GRAD

Mrtvi pod utabanim stazama i mi što ne razmišljajuć”

gazimo po njihovim rukama,

(amenjs osakaćeno i uvređeno čini oyaj pejsaž mislenijim:

čempresi bez korenja i toranj bez svoga neba mogu dočarat:

viziju ptice

' što peva, dok uzleće, pra nego 5e strmoglavi u kružni ponor iznenađenja.)

Vrtovi zavejani tišinom

ı masline u crnini ,

osete blagu strepnju vazduha | oluju kad pošalje grom

prašinu da uzvitla,

prozoru nekom izmami cik (i krovu nekom oduzme vidik.)

U kamenju mrtvom

mirno

preživeli čempres drema.

(Da primim što se sprema

i ja čekam stamen.

u kamenu i ja kam:n,

u paklenoj trce: poniženja

što bezvlašće daje umu, . pod zidinama dok ih guta plamen s jaukom u podrumu.)

» vromena

Nebo ne odeva lice

odećom čuđenja i sažaljenja.

Negđe zov s čuje, Negđe ptica. Negde noga. Da oskrnavi čudo umiranja ·

dovoljno je da se trava seti sunca

zaboravljajući

Užas

što se okrepljuje

u očima novorođenoga.

(Zapisano u Zadru 1952 g.)

tiri godine Kasnije, ona je zabranjena, Otađa pa sve do Kraja Spinozinog Života, njegova nova đela neće biti objavljivana, Tako je tek posle smrti mislioca objavljeno i najvažnije „njegovo delo Btika Među posmrtnim spisima, pored Rasprave o đugi, pisama i jedne jevrejske gramatike, nalazio se i medovršeni Politički traktat. Spinoza je građanim prve buržonske države — Holanđije, simpatizer i pripadnik majnaprednije njene Klase — sitne buržoazije. U svojim \Veori-> jama, koje su muaizgled plod čiste Kkontemplacije, om se u suštini ko" risti praktičnim „iskustvima. Tako wzrok davania prvenstva đemokratiji nađ monarhijom očigledno leži u uspesima, koje je demokratski način wređenja postigao iu praktičnom Ya du, Razumljivo je da.u vekovima burs ŠŽoaskih revolucija Spinozine MpolitičRke teorije pretstavljaju deo ideolo= Bke osnove, koja sa ekonomskim ramvitkom čimi uslov društvenog ma pretka, Nsprednm buržoasku parolu kojom e traže slobođa i jeđnakosi · malazimo Mod Spinoze u prvobilnon. obliku, Po mjemw. je sloboda mepriRkosnovema i zakom mo treba da Bteti toj meprikosnovemosti, Funkcija #45 Kona jeste: zaštita ređa i moral. Najvašniju tekovinu državnog stanin {koje se bitno razlikuje od prirođnog stanja u kome nema zakona i morala), pnreistavljaju pravo ličnosti i pravo države temeljeno ma isklju-

čivoj volji bića.

Ovakvim stavovima Spinoza se postavlja nasuprot Mobsa, čijim je teorijama Politički traktat

izazvan, i koji kao iđealnu vladavina iznosi jak centralizam m obliku apsolutine monarhije, Spinoza se u svojoj Kritici Hobsa poziva i na utopiste Mora i Makijavelija, bretstavmike Wwtopiskog socijalizma, jednog od istoriskih korena marksizma, Već ta činjenica potvrđuje mišljenje o Spinozinoji političkoj naprednosti. Ivan Čolović *

JOVAN NIROLIČ:

„Međaši“

(Hosmos, Beograd, 1958)

_ Osmovnu Koncepciju romana »Me-

đaši« čini materijalno propadanje bogate seljačke porođice: sitne besmislene gađevice rastu, razbuktavaju se do sukoba širokih razmera, od nekađa složne i snažne porodice stvaraju se nemoćni siromašni poje-

dinci, Vremenski raspon romana u okviru je pretežno početak „prošlog polustoleća, vreme u kome su se srbijanski seljaci determinisali zadivljalošću, podmuklošću i primitivizmom, mislili i pokretali se Životnim impulsimn dalekim od Kulturnih oenftara. Ceo njihov svet vrti se u jeđnom određenom krugu; njihovo interesovanje vezano je Za Kuću, porodicu, Susede, plug i volove i »mrtve nepomične brazđe koje treba prevrtati đa bi se iz mjih izvukao hleb«, Zavist, preziranje i inat nađ“ vlađavaju osećanje ljubavi i pošto“ vanja; pojmovi roda i porođice gube se, Međutim, sve je to, Mmaizgled,

prosto i jednoliko, dosadno i mono= ·

tono u tolikoi meri đa je neosetna i mezapažena ta svakidđašnja borba za održavanje golog života, Selo oživi samo u Kkavženjima i svađi, VO denim za vreme izbornih agitacija. Ttadnja. romana »Međašie „razgranjava se oko glavnog junaka, Pavla, u jeđnom žirokom obuhvatanju Ži“ votne sudbine siromašnih seljaka. U pPavlovom, liku majveći je literarni domet piščev; građen je epski Biro" ko, dat je reljefno, životno istinito: Pavie wu sebi mosi »neopoziva impe“ rativ svoje unutrašnje prirođe đa osvoji pravi puni život; stvoren je ma dvojnosti mogućeg i nemogućeg (uslovno!), realnog i irealnog, niskog i uzvišenog. Pavle je celog 5VOE života lomio snagu „u nađničenju, bOkušavao je da stane na Sopstvene mnoge, da postane svoj čovek, obmas njivao se mekom vrstom fantasma< goričnosti đa će jednoga dama biti bolje samo ako đublje zaoreč brazdu i ma vreme baci seme u plodnu zemlju. Ipak, na kraju romana, Pavle je pobeđen, odriče se Svoga iluzio> nizma, zađovoljiava se pokušajem da. sačuva barem sreću unutar svoje porođice,

Pisac raspolaže obiljem činjenica, ali više reporterski, manje literar= no, izlaže fabulu. Intenzivnost Spo” ljašnjeg pokreta, je nadvladala; unutrašnje psihološko „mprodubljiavanje događaja, i dublje mnijansiranje, SVedeno je na majmanju meru. Nikolić se odlikuje pribranim i mirnim Dptričanjem, samo povremeno temperamentno opisuje događaje i unosi Žiy\wost. Zamerka kompoziciji je u njemoj rasplinutošti i u nedđovolinoj sugestivnosti u estetskom smislu.

· Aleksandar Pejović

ANA ZEGERMS:

„Mrtvi ostaju mladi“

(»Bvjetloste«, Sarajevo, 1958)

Roman »Mrtvi ostaju mladi« Osvetljava Nemačku iz jeđnog prilično tamnog doba — počev ođ 1918 godime pa do početka novog svetskog sukoba. Društvena zbivanja i ·pojave u Nemačkoj toga vremena pretstavljaju neobičuo ·interesantan materijal za jednu široku romansijersku sliku, 'pođ uslovom đa kod stvaraoca u đovoljnoj meri buđe zastupljena objektivnost. Rada je reč o delu Ane Zegers bez dvoumlienja se može reći

da je ova ioliko važna komponenta bila u punoj' meri zastupljena, đa je (Daš ona i uslovila ovom delu potpunu istorishku verođostojnost.

ı) Ann Zegers prikazuje ovđe revolucionarna

previranja u Nemačkej po završetku

Prvog sveliskog rata, pobedu kontra-

"revolucionarnih snaga, zagušljivo sta „nje posle toga koje je i uslovilo doJazak nacista na vlast, Taj prikaz je

svestran — obuhvata on razne društvene slojeve — počev ođ moćnih i uticajnih porodica industrijalaca pa do proletarijata,

Opise života tih različitih đruštvenih sređina prepliće Ana Zegers u čitavom svom romanu na Kkontrapunktski način, Ređaju se pred čiiaocem slike iz Života porođice

'Klem, opisi događaja u domu Tetka-

Amalije, smenjuju se jeđan za dru gim prizori iz mukotrpnog života mnogobrojne porođice rađnika Geškea i opisi života seljaka Nadlera. TI sve se tragično završava: posle smrti inđustrijalca Klema, koji gine u saobraćajnoj mesreći (ta nesreća ustvari je viđ osvete njegovog vernog šofera Bekera), sin Klemov, Helmut, školuje se u najvišoj školi za BSkadrove; junkerski vaspitani članovi Tetka-Amalijine porođice nalaze SVOje mesto u vojsci službenika HitleYovog režima; Geškeovo mnogobrojno potomstvo ipak potpada pod uticaj macional-socijalističke omladinske organizacije, dok Vilhelm Nadler propađa zbog svojih vojničko-politikantskih ambicija.

Ovo delo Ane Zegers, koje se ođTikuje jednosbavnim izrazom ali i široko razrađenom i donekle složenom fabulom, učiniće mnogim na-

šim čitaocima jasnijom situaciju u kojoj je došlo do Drugog svetskog vrata, tog najstrahovitijeg ljudskog pokolja, — Roman je štampan u pre vođu i sa predgovorom Dr Marije

Kon.

x. Raško Jovanović

ČCEZARE PAVEZE:

„Kuća na bregu

(pRultura«, Zagreb, 1957)

Kratki romani »Drug«, »Tamnica« i »KRuća na bregu«, — to su sagledavanja društvene i psihološke problema tike običnog talijanskog čoveka i đruštva iz (iri aspekta, obzirom na tri društvena stanja i individualne razlike koje postoje između junaka ove tri povesti, Rađnje se odvijaju wa wreme vlađavine fašizma, u toku samog rata i u vreme pokreta otpora, U romanu »Drug« susrećemo se sa Jikom radnika Pabla, koji svoOje latentne, skrivene snage afirmi-

še i akilivira u sklopu društvene ce-

Jine koja se bori za pravđu a Dprotiv socijalne obespravljenosti, Ovđe se objektivnost sveta i društva iavlja Mao meminovni potlsticaj, ličnosti, U romanima »Tamnica« i »Kuća ma bregu« protagonisti radnji sm ins telektualci, U romanu »Tamnicac ju. nak povesti je upravo' a tamnici SVO+

je psihičke dekompozicije, tačnije, svoje melanholije i đepresije, Za 'njega nema igslaza ili, jedva ga ima. On ne vidi izlaza posle šoka Koji ja usledio u prvim časovima intermacije. Ali, da li mu možemo prebaciti da nije, možda, odveć trezven i đa budnim očima oko sebe me gleda svet kada uviđa bezizlaz» most svoje lične tamnice, one koju u sebi sam nosi. Izđaja zbog neaktivnosti đuha, — to je psihološka. osnova, i, suštinski, tema, trećeg romana, »Kuća na bregu« Čovek, uža» snut od rata ne izmiče dalie od inercije kojoj se prepušta sa osećanjem toga da ipak postoje i drugi putevi, oni koji su Sve drugo pre nego inercija, obeshrabrenost i vezanost pred samim činom akcije,

Pri čitanju ovih romana „Cezare Paveza primetićemo da je pisac bio igvoran stilist vičam potpunom uno” šenju u dramu ličnosti preko kojih se obraća. na savest našeg vremena i na savremeni humanizam, Njegovi vanređno iznijansirani pejzaži i mirnoća pripovedanja, — to su, nesumnjivo, dovoljno ubedljivi dokazi da asoćijaoije na Valerijeve teze o me» diteranskom duhu i talentu itali-

janske proze, B.

njegove

~ IZLOG ČASOPISA P

4 4L96 SMA | „IZRAZ“ 6

Na uvodnom mestu, u »istorijskofilosofskom oratoriumu« pod naslovom. »Ecce homo!« Radojica Tautović piše »o modernoj problematizaciji čoveka« — o dehumanizaciji*današnjeg čoveka, na način: tresla. se brda, rođio se... uvodni članak. Njegov autor još, živi (gde fto?),u kapitalizmu: »KRađ iz kapitalističke fabri'ke iziđe na »štraftu« mladić često postaje »laf«: bestijalni mužjak«. Inače, u članku ima i nekoliko vrlo zanimljivih citata iz raznih Knjiga. 'Dalje \nalazimo nastavak studije o' Ivu Vojnoviću od Vitomira Marinovića, dijafoški traktat Milana Selakovića o umetnosti pred sudom budućčnosti, kao i simpatičan i sveže 'napisan esej Nade Marinković »Stare "i nove teme«. Među prikazima knjiga (ima ih četrnaest) ističu se članci M. Selakovića o Vučetićevoj. momografiji o Krleži i Svetlane VelmarJanković o MLalićevoj »Lelejskoj GOorie. U ovom broju »Izraz« pokreće novu anketu sa pitanjem: u kome se našem savremenom umefničkom ostvarenju nalazi zametak jli čak potpun izraz sadržajno novoga? — u kojoj su prvi učesnici Grga Gamulin i Rađoslav Rotković.

„Letopis“ -|

Slagali se mi s pojedinim mišljenjima i zaključecima ili ne, tek esej Miodraga Pavlovića o poeziji \Vaska Pope pod naslovom »Od kamena do ocveta«, kojim počinje ovaj broj »Letopisa«, spada — među mnogim panegiričkim nagvaždanjima o istoj temi — Verovatno u najbolje stvari (ako nije i najbolja, najmo· dernija) napisane o Popinoj poeziji: razborito, jasno, čisto, lucidno... Dr. Krešimir Georgijevič preveo je stihove nekolicine savremenih „čeških pesnika, »Marš na Goražđe« Eriha Koša veoma je dobar nagoveštaj jed ne veće prozne celine, Dr Miloš N. Đurić piše o etići filosofa u porfirnoj rizi. U popularnoj rubyrici Lišstajući časopise čitamo, između ostalog, kratak izveštaj o boravku „mladog poljskog pripovedača Mareka Hlaska u Parizu koji je novinarima otvoreno izjavio da u njegovoj zemlji vlada tiranija »koja je gora nego brak, i komentar: »O čega će se razbiti Hlasko?«... U »Letopisu« inače nema iole ozbiljnije književne Mritike.

„Savremenik“ 6

»Išao je putnik Kroz atomski vek« maslov je duže pesme (ili poeme) Mateja Bora ·— temaiski i misaono karakteristične za naše vreme, ali poeiski nedovoljno intenzivne, mlake. Prozom (fragmentima). zastupljemi su Slobodan Džunić i Pavle Ugrjnov, a dr Krešimir Georgijević nastavlja da populariše češku poeziju — OVOE puta to je prevod, pesama neđavno umrlog V. Nezvala i članak o njemu. Najznačajniji prilog u ovom. broju »Savremenika« je studija Dragana M. Jeremića »Vladan Desnica ili intelektualna poezija« u Kkojoj je, negde letimično, negde detaljnije, ocenjivano i analizirano dosadašnje književno stvaranje V. Desnice, koji zauzima među našim piscima, kaže Jeremić, »jedno posebno mesto (što je neosporno, jer svaki pisac zauzima uvek jedno »posebno mesto«); spominje se piščev »visoki artizam«, »savesno i precizno meri . svaku reč«, »>majstor jezika« sa čime se ne bismo mogli sasvim složiti. Međutim, formula »intelektualna poezija« dobro je pogođena i obrazložena. U »Savremeniku« ima još mekoliko priloga, više ili manje savremenih. i aktuelnih.

„Stvaranje“ 6

Ovaj broj »Stvaranjasz pomalo štur. Za razliku od »Dela- i »Sa-

~ ~

je,

vremenika« u kome ima samo jedna (hipošto naročito vredna) pe, sma domaćeg pesnika, i »Letopisa« w kome nema ni jedne, »Stvaranjee do, nosi stihove nekolicine savremenih crnogorskih pesnika ~— Mirka Banje, vića, Dragufina Vujanovića, Ivana Cekovića i Blaža Šćepanovića — og kojih su najinteresantniji Banjevićevi. Prozom su zastupljeni Ljubo Anđelić, Mirko Vujačić, Saša Vereš i drugi, a odiomkom iz drame Sreten Perović. U beleškama je sa. opšteno nekoliko novih i zanimljivih podataka O savremenom ruskom pesniku Borjsu Pasternaku.

„Delo“ 6

Povodom proslave petnaestogodi. šnjice Sutjeske »Delo« na uvodnom mestu donosi odlomak iz istoimenoj, napisa Voje Lekovića »Sa 'rećom proleterskom sandžačkom na „Sutjesci« sa nizom dramatičnih prizora, napisan zanimljivo i efekino. To se već ne bi moglo reći za prvi deo polemike Josipa Vidmara QU zača-e ranom Kkrugu«) sa sovjetskim »literavnim misliocem« M. Lifšicom, u kojoj se činjenice i argumenti ponavljaju i vrte — u začaranom kru. gu. U opširmoi pesmi Zvonimira Goloba ima nekoliko interesantnih sti hova. Najveća vrednost u ovom broju »Dela« je pripovetka Momščila Milankova »Pasijans« — psihološki wu pečatljiva i (u prustovskom maniru) vešto i sugestivno ispričana. Inače, ima još: savremenika, suočavanja, razloga, sveđočanstava i drugih uzbudljivih rubrika.

„Republika“ 3=4 ·

I ovaj atomsko-kineski dvobroj zragrebačke »Republike«, po običaju, RWasni nekoliko meseci. Ipak, dvadeset stranica (sa ilustracijama) o atomskoj energiji u našem vremenu i u istoriji pretstavljaju vrednu popularno-naučno-literarnu | egzibiciju,

Paradoksalno deluju u ovom trenutku onih desetak ( ica o kineskoj književnosti i umetne„„.» utoliko pre (i utoliko gore) što su dđate stvari manje-više poznate i znatno više Inače, »Republika« donosi još niz priloga, među” kojima treba prvensiveno istaći tri eseja Vlatka Pavletiča »Dometi pjesničke Kkritike« (o Matošu, Ujeviću i Krleži), zatim pesme u prozi Draga . kao i pesama

kičerske i parolaške.

Ivaniševića, prevode

Gijoma Apolinera (od. B. Kukolje) a “

eseja T. S. Bliota »Granice književne kritike«.

„SSvetova litegtura* 3

Najzad, ali

vredan

ne najmanje »Svetova literatura« (Svetska književnost). Ime

poslednji — češki časopis presionira raznovisnost materijala —

iz australijske, engleske, američke, francuske, ruske, mađarske, jugoslodrugih književnosti, i jugoslovenske literature pretstavljeni

su ovog puta: pesnik Tanasije Mla-

venske i

denović sa pesmom »Trenutak savremenosti« (u prevodu Ludjeka Kubište, uz jezičku saradnju Irene vVenigove), i pripoveđač Slavko Kolar 5a bripovetkom »Šljiva«, u prevodu Dušana Karpaitskog. U časopisu se na laze reprodukcije radova naših likovnih umetnika — Jovana MBijelića, Stojana Bratića, Zđenka Kalina, Save Šumanovića i Draga 'Tršara. M. LL B.

Zivko Stoisavljević: Marko Aurolije na Kampiđolju

Nr:

KNJIŽEVNE NOVINE

| “|

| |

i JU PO