Književne novine
Novi članovi Saveza
književnika
Ma sednici od 7 oktobra ove godine Uprava Udruženja književnika Srbije primila je u članstvo Saveza Kknjiževnika:
Mila Biskupljanina, Marka Krasniči, Branka Lazarevića, Žiku Lazića, Vana Marinovića, Branka Miljkovića, Vasilija Popovića i Blažu Šćepanovića. ·
PRVI DELEGATI ZA KONGRES KNJIŽEVNIKA
Za Kongres književnika Jugoslavije, koji će se održati krajem novembra u Beogradu, Udruženje mnjiževnika Bosne i Hercegovine izabralo je sledeće delegate:
Boška „Novakovića, Vladimira Čerkeza, Dušana Đurovića, Ahmeta Hromadžičća, Stevana Bulajića, Zaima Topčića, Ristu Trifkovića, Alel su Mikića i Boru Jevtića,
& * Sibelijusova nagrada
Dimitrij Šostakovič
e Wicionama »Sibelijusova nagrađac ove godine biće dođeljena poznatom sovjetskom Kkompozitoru MDimitriju Sostakoviču. U Helsinkiju se očekuje da će Šostakovič doputovati m Finsku da bi lično prisustvovao svečanom ceremonijalu, Sibelijusova nagrađa, u iznosu od osam miliona finskih maraka, dođeljuje se svake |gođine za izvanredna dostignuća u oblasti muzičkog stvaralaštva,
*
Šest autora traže čitaoca
Pokojni Pirandđelo verovatno bi tako Krstio zajedničke napore Agnusa Wilsona, Rebeke Vest, Džon Vejna i još trojice autora koji su se svojim napisima javili u nedavno objavlj*= nom vanrednom broju »Tajmsovog književnog priloga« Praveći neku vrstu »završnog računa« savremenog literarnog stvaralaštva ovi pisci su izrazili veliku zabrinutost zbog čitalačkog sveta Koji je, po njima, sve manje kultivisan i intelektualan,
»Taj strah pisaca — piše u uvođniku urednik »Tajijmsovog literarnog dođatka« — nije bez osnova, Da li nam savremeni pisci daju knjige ko-
KNJIŽEVNE NOVINE
_ List za književnost, umetnost i društvena pitanja Redđakcioni odbor: Bora Ćosić, dr. Mihailo Marković, Peđa Milosavljević, Tanasije Mlađenović, M. PanićSurep, Vladimir Petrić, Đuza Rađović, Vlađimir Stamenković, Risto 'Tošović Uuwređnici:
ČEDOMIR MINDEROVIĆ PREDRAG PALAVESTRA "Direktor: TANASIJE MLADENOVIĆ
List izđaje Novinsko-izdavačko pređuzeće »Književne novine«, Beograd, Francuska 7. Ređakcija: Francuska , tel. 21-000, tek. račun: 101-707-3-208 List izlazi svakog drugog petka. Pojeđini broj Din. 30, Go· dišnja pretplata Din. 600, pelu=godišnja Din. 300, za inostranstvo dvostruko.
Tehničko-umetnička oprema: DRAGOMIR DIMITRIJEVIĆ Odgovorni urednik: ČEDOMIR MINDEROVIĆ Stampa »GLAS«, Beograd,
Vlajkovićeva 8
Jugoslavije
je niko ne može da razume, ili je društvo u kome Živimo stvorilo čitaoce toliko siromašne duhom da u najsrećnijem slučaju mogu razumeti trosložne reči?«
Po mišljenju Alan Prajs Džonsa, urednika »Literarnog đođatka«, današnji čitalac je daleko manje pristupačniji nego nekađašnji. Taj novi čitalac gleda sa izvesnim nepoverenjem na književnost kao sredstvo za saopštavanje misli, napaja se kulturom sa izvora crtanih stripova i želi đa zna samo one činjenice koje ga neposredno interesuju.
S druge strane, Alan Prajs Džons smatra da je za pisce našeg vremena karakteristična skučenost interesovanja i nedovoljna širina pogleđa. Zbog toga je m toku poslednje dve decenije i došlo đo slabljenja veza između autora i publike, Tome je naravno znatno doprinela i stalna težnja mođernih stvaralaca da uvek kažu nešto novo, što ih je često ođvodđilo na stranputicu, u sfere suviše složenih problema, nejasnoća 1 finesa, razumljivih uskom Kkrugu ljubitelja Knjige.
Po Prajs Džonsu Krivci se nalaze I na jednoj i na drugoj strani. No, on ipak veruje đa je to samo privremena Kriza i da će autori naći zajednički jezik sa čitaocima. Kako, međutim, nije rekao.
*
Premijera O?Nilove drame „,Hjui“
Po trađiciji koja traje već punih dvađeset i Šest godina, posle »DuEog putovanja u noć«, i »Iskre poegije«, u Stokholmskom «kraljevskom pozorištu održana je neđavno i Dpremijera poslednje „dovršene drame Judžina O'Nila. Drama »Hjui« je ustvari jednočasovni monolog beđnog kockara Smita koji nagluvom hotelskom portiru priča o svojim uspesima kođ lepih žena i velikim zarađama na kocki.
Zajedno sa pozorišnim komađom »Hjui« izveđena je i drama »Imperator Džouns«, jedno od prvih scenskih dela koje je proslavilo O!Nila.
*
Četvrti roman Fransoaz Sagan
Fransoaz Saga”
Mlađa Književnica Fransoaz Sagan ooravi ovih đana u mestu San Tropez na francuskoj rivijeri gde piše svoj četvrti roman. MDosađ je već napisala jednu trećinu KknjiBe Koja treba da sadrži ukupno oko dve Stotine stranica, Naslov njenog novog romana nije poznat, ali, prema izjavi koju je neđavno dala novinarima, rađi se o čoveku i Ženi Koji se vole, samo, ta ljubav se nikad ne javlja u isto vreme kod jedne i kod druge osobe.
*
„Pokisli junak“ u engleskoj literaturi
Posle obračuna sa Joneskom grupa engleskih pisaca poznata pod ime-
nom »Gnevni mlađi ljudi« uperila je oštricu Kritike na Alđosa Hakslija i Grahama Grina, Jeđan od istaknutijih članova ove grupe, Džon Brejn, 'autor romana »Mesto pod suncem«, objavio je neđavno polemički napis u kome okrivljuje pomenutu dvojicu pisaca za stvaranje jednog novog tipa negativnog junaka u literaturi. Govoreći o najnovijem „Grinovom romanu »Naš čovek u Havani« Brejn piše đa je protagonista tog đela oličenje slabog čoveka, sličan onima iz »Cutljivog Amerikanca« ili »Suštine
, stvari«, koji bivaju ubijeni zbog SOp-
Mladen OLJAČA
Moja pesma
Budi večna, mila noći. Mrzim sunce. Kad grane sunce, napašće nas Nemci. Noć je naša. Budi večna, divna noći. Rađaj tamu. Pokrivaj nas, zakloni od sveta. Primakni se, Leposavo. Čvrsto stegni moja rebra. Da je Nemac bolje gađao, bio bih zemlja. Priđi bliže, Leposavo. Gde ti je glas, gde su ti obrazi, gde su ti usta? Zanemela si, a ja želim da govorimo. Nismo zemlja, a mogli smo da budemo zemlja, samo da je Nemac bolje gađao. Želim da se radujemo. Želim da se,veselimo. Stegni moja rebra, Leposavo. Nismo zemlja.
Njen glas podrhtava:
— Moj Lazare, sunce moje.
— Mrzim sunce. Sutra, posle sunca, napašće nas Nemci. Mrzim sunce. .
— Sunce moje ogrejano. .
— Nazovi me pomrčinom. Želim da pomrčina večno traje.
— Moja godina rodna. Moja njivo zasejana...
— To već može. To je dobro.
— Moja voćko neobrana. Moj jablane...
Nismo zemlja, Leposavo. Čvrsto stegni moja rebra. Blagosiljajmo tamu. Ona je prapočetak svega i kraj svemu. Iz tmine smo stigli, njoj ćemo i da se vratimo. Budi večna, mila tmino. Mrzim sunce. U zoru, pre svanuća. rastaću se s Leposavom, a kad sunce grane, napašće nas Nemci. Budi večna, divna tmino. Čvrsto stegni, Leposavo, moja rebra. 3 Ti se bojiš, — peva ona. — Ti se bojiš?
Ne bojim se. Noć je naša.
Zar se mraka ne bojiš? ·
Tvoj glas čudno zvoni. Šta je s tobom, Leposavo? Čujem krik, moj Lazare. Je li to neko jauknuo?
Niko nije jauknuo. To je lepet noćne ptice. Noćna ptica srlja kroz tamu iznad krošanja.
Ja čujem krik, moj Lazare. Čujem krik.
Umiri se, Leposavo. To je ptica.
Nije ptica. Čujem krik. Oni jauču.
Oni su pod zemljom, Leposavo. Videla si kako pa-
daju. Videla si kako plaču. Videla si kako mole. Videla si kako nas
preklinju da im život oprostimo.
— Ustaša nije mrtav. Njegov glas čujem. Njegov krik...
— Mrtav je i ustaša, Leposavo. Ti si tražila da ga streljaš, a on je molio da ga poguHi vojnik. Opalila si u vrat. Zar se ne sećaš da si opalila u vrat?
— Opalila sam u vrat, ali ustaša nije pao. Rekao je da želi đa ga ubije vojnik, a ne žena, pa se grozno zacerekao, nad samom rakom, onako razrok, krivonog i go do pojasa.
— Onda sam ga ja maznuo po glavi. Pao je i pomešao se sa ostalima. Zar se ne sećaš da sam ga udario po glavi? Zar se ne sećaš da je pao?
— Znam đa je pao, moj Lazare, ali ipak čujem njegov glas...
— Ti si dete, Leposavo. Samo deca veruju da mrtvaci govore.
— On je ustao, moj Lazare. On se digao iz zemlje.
— Ustane li mrtav iz groba, neka mene zatrpaju na njegovo mesto...
Osećam njene drhtave ruke. Njeno srce bije snažno. Njeno
grlo treperi. Njena kosa je crna kao noć i lepa kao zdravlje. Njene oči blistaju u tami. Njeno telo je neukrotivo, ali u isti mah i prisno,
odano, samo moje. Ona je moj gorolomnički govor. Ona je moja
planinska pesma i moja tiha uspavanka. Ona me za trenutak vraća biljkama koje rastu. Njena nedra mirišu na bosiok. Njen glas do-
cao sam đa je ptica. ra roj Lazare. Određena sam da rađam, 8 ja bilo muđro što sam ga ja Progoniće me taj
— To je ptica.
— Ja sam SEO i Nije sam ubila. To je greh, moj Lazare. i tpcljaja. RLBIO je e PO čovek, a ne žena.
. Ja se kajem... Slag GE) se ljudi nečiste savesti, Leposavo. člaide
— Ja se kajem. HRjačmo ČUDO RO Jdemo va-
i iađi ji se greju · rama, i O a2bi Oboalii Ovdd je noć. Ovde smo odvo<: 6d OPOO a tamo će da nas opaze, da nas uhode, da nam se OSU "Tamo 'će da nas napadaju. Tamo će KOB da nas pozove na O da podnesem ovaj krik. Hajdemo ljudima.
— Tamo će komesar da nas pozove na odgovornost. Kazaće da se volimo, a ljubav je u određu zabranjena. Zbog toga će 80 oterati u drugu jedinicu, a mene će držati pod Pr Ili će mene oterati u drugu jedinicu, a na tebe će gledati s podozrenjem. MOO gado dina. Ops smo sami. Ovđe nam je lepo. Ova šuma je nezamenljiva. Ova trava je nezamenljiva. Ove krošnje su rajske. Ovo nebo je toplo i ozvezdano. Ova ledina je naša postelja. Ovi borovi icaju od siline. Miriše smrekovina. Zrikavci besne. Prepelica šavija gnezdo. Neustrašivi deteo, pripijen uza stablo, seče koru oštrim kljunom. Dan je mrtav, ali život nije umro. Noć je divna. Budi večna, divna tmino. Mrzim sunce. Kad grane sunce, navaliće Nemci. Buđi večna, mila noći. Ostanimo pod krošnjama, Leposavo.
ij sveta, divna tmino. | ; BK 850 altcavu mada sam sa ruku, pre nekoliko. trenutaka, oprao krv. Bila je gusta i crna. Oprao sam ruke u planinskoj reci, izribao kožu peskom, uništio tragove zla. Moji prsti su Čisti, i topli. Oni traže tvoju kosu, Leposavo. Tvoja kosa je pozlaćena. Tvoje oči blistaju kao zvezde na nebesima. Tvoje telo je mlada zverka. Ti si moja pesma, Leposavo. Ostani ovde pored mene celu noć, a ja ću se moliti đa noć traje večno. Budi večna, divna noći. Budi večna, noćna tmino. Kraj mene je Leposava. Kraj mene je moja snaga. Možda ću već sutra, kad grane sunce, biti među mrtvima. Nemci nas uvek ujutru napadaju. Budi večna, divna tmino.
Njene ruke su čuđesno prisne.
Njeno telo je zverčica koju sam ukrotio.
Ona se predaje, ali s otporom.
Postala je deo mene. Jedno smo. Ja nebo i zemlja. Budi večna, divna tmino.
— Hoću sina, — peva ona. — Hoću sina. M O
— Biće na majku, Leposavo. Neka buđe lep kao majka.
— Neka bude srećan, makar i ružan bio. Neka ne prlja ruke ljudskom krvlju. Neka preskače planinske potoke. Neka gazi reke. Neka osvaja nepoznate vrhunce. Neka kroti ulovljene zveri. Neka peva...
— Biće jak kao zemlja... _J 0 O
— Neka bude srećan, moj Lazare, makar bio slabiji od leptira i manji od mrava. Šta vređe oni snažni, oni visoki, oni stasali, oni kao jablan stasiti, a posečeni u najlepšim godinama? Bili su, nema ih. Nisu živeli srećno. Hoću sina koji će biti srećan...
— On dolazi, Leposavo. Ceo svet drži u rukama.
— Veruješ li u to, moj Lazare?
— Ako je pod nama zemlja, ja govorim istinu. Ako je nebo nad nama, ja sam opet istina. On dolazi i ceo svet drži u rukama.
— Onđa ne želim da odem ođavđe, moj Lazare. Onda želim da budemo zajedno celu noć. Onda blagosiljam tamu. '
— Jesam li rekao da je tama đivna?
— Divna je tama. Neka večno traje tama. tamo.
— Onaj glas je umukao?
— Ne čujem ga, moj Lazare. Čujem pticu. To ptica lepeće krilima.
i ona, oblak i trava,
Budi večna,
divna
lazi sa zvezda.
— Ja sam oprala ruke, moj Lazare.
zameri?
Da li će bog da mi
Moralo je da bude tako, Leposavo.
Oprala sam ruke, ali sam ubila čoveka...
Osvetila si dete. Nisi ubila čoveka.
Osvetila sam svog Nenada, laka mu zemlja. Osvetila sam
svog jedinca i oprala ruke. Pucala sam u ubicu svog deteta i, čini mi se, bog neće da mi zameri, ali čujem neki glas, neki krik...
— Jesam li rekao da je to ptica? To je Šuma. — Sad verujem, moj Lazare. To je šuma. To je noć.s<s >!) Budi večna, mila noći. Mrzim dan. Buđi večna, divria tmino.
Mi smo zagrljeni. Mi želimo đa ostanemo zajedno. Rađa se naš sin. Na zemlju dolazi naš sin. Ceo svet drži u rukama.
Budi večna, divna tmino.
Dolazi naš sin, lep kao majka, srećan kao noć i jak kao
zemlja.
stvene gluposti ili se sami ubijaju. Brejn ustaje protiv takvih tipova osuđenih već na prvoj strani i pita se: »Zar nije došlo vreme da raskrstimo sa takvom vrstom junaka? Na tog nesrećnog i jađnog čoveka, piše dalje Brejn, uvek kađa se pojavi kao đa pađa Kiša. Zato mu najbolje i odgovara naziv »pokisli junak« Po Brejnovom „mišljenju Aldos Haksli je prvi lansirao takvog junaka Koji je u osnovi neprestano opsednut Žželjom za smrću.
*
Nepoznata Stendalova bisma
Među pismima koje su Napoleonovi vojnici za vreme pohođa ma Rusiju 1912 gođine poslali svojim porođicama, Ana Mačekova, bibliograf iz Rige, pronašla je i četiri dosad nepoznata Stenđalova „pisma. Ova pisma upućena iz Smolenska za Grenobl i Pariz bile su zaplenile ruske
trupe. >
'
Nova sezona
Ovogođišnja sezona ·„brodvejskih pozorišta počinje u znaku „velikana američke dramske Književnosti. Judžin O'Nil, Tenesi Vilijams, „Artur Miler i Vilijam Fokner sasvim «su istisli mlađe pisce koji su bili primorani đa se presele na manje scene izvan »pozorišnog Kkvarta«. .
U toku nove sezone ođržaće se premijera drame »Slatka ptica mladosti« od Tenesi Vilijamsa, zatim će se prikazati jedna nova „Milerova drama u kojoj će glavnu ulogu po svoj prilici tumačiti Merilin Monro, a biće izveđeno i đelo Vilijama Foknera »Opelo za jednu Kaluđericu« koje je sa uspehom prikazivano wu Evropi. Od O'Nilovih drama pominje se »Iskra poezije«.
O drami Artura Milera zasad se zna samo toliko đa će to, prema izjavi samog autora, biti »vrlo smešna komedija o ozbilinoj temi!
na Brodveju
Artur Miler
DVE HILJADE GODINA SLAVE
Povodom 2000-godišnjice smrti M.
Ove gođine 7 decembra navršiće se 2000 godina od smrti Marka Tulija Cicerona, čuvenog rimskog advokata, političara i pisca, čije je ime, isto onako kao i Demostenovo, sinonim besednika i po tome se jedan period rimske književnosti na-\ ziva Ciceronovim ·dobom.
To je u isti mah najkrupnija i najznačajnija ličnost celokupne rim ske literature. Na njemu izrazito vidimo i karakteristične crte mnogih rimskih pisaca: jako ugledanje na grčke uzore, nadmoć uglađenosti i kulture u stvaralaštvu nad Sspontanošću inspiracije i prirodnim darom, eklekticizam u gledanju na svet i Život.
Pa ipak za njega se ne može rez ći da nije imao pravi umetnički nerv. IT poređ izvesne poze u njegovom stavu kao pisca, on je bio rođena umetnička priroda, osStljiv i prijemljiv. U tom pogledu on je
sličan Vergiliju, najvećem rimskom umetniku etike, samo što je od njega bio neuporedivo plodniji. Njegova dragocena pisma, pored svoje čisto dokumentarne vrednosti, vrlo izrazito prikazuju i njegov lik kao čoveka, s njegovom #kolebljivošću, neodlučnošću i častoljubivošću javnog radnika. I mora se odbaciti tvrđenje koje zastupaju neki istoričari književnosti da retorika daje osnovni karakter njegovom književnom delu.
Osrednji kao državnik, neorigina= lan i posređan kao mislilac, on je po jednođušnom priznanju svih sjajan i nenadmašiv kao pisac. To je postao ne samo zahvaljujući svom velikom talentu nego i vanrednom obrazovanju i usavršavanju. Ciceron je bio jeđan ođ najkulturnijih ljudi svoga doba, čovek koji je. po rečima G. M. TronskotJ, ovaplotio sintezu grčke i rimske kulture pripremlje-
T. Cicetona
nu dugim procesom helenizacije Rima, autor priznatog ukusa i suda.
U prvom periođu svoje mnogostrane i raznovrsne delatnosti, u doba svoje političke karijere (otprilike od 79—57 god. pre n. e.), on je sastavljao svoje slavne besede, važne i kao izvor za istoriju toga doba; u drugoj fazi svoga stvaralaštva, u vreme kad se Cezar penjao svome vrhuncu, on je, povukavši se iz aktivnog političkog života, pisao svoje blistave rasprave iz oblasti filozofije i retorike; a na oba ta perioda (uglavnom od 68—45 g.) odnose se njegova mnogobrojna pisma (preko 800 na broju) sa toliko korisnih podataka ne samo za političku nego i kulturnu istoriju.
Ciceron je živeo*) u neobično bur~
*) Rođen je u Avpinu, gradiću Lacije, 106 g8., a ubiien od strane Antonijevih ljudi 43 g.
nom razdoblju rimske istorije, kada su po Italiji besnele strahote građanskog rata, prvo između Marija i Sule, zatim između Pompeja i Cezara, a na zahodu njegovog života već se nazirao i sukob između Oktavija i Antonija. Zahvaljujući činjenici što su njegova đela dobro očuvana, mi izvrsno poznajemo ne samo njegov život nego i život rimske države iz tog značajnog perioda. Ciceron je neosporno jedna od najbolje poznatih figura antike.
Iđeolog rimskog prepublikanskog uređenja iz doba kada je ono propađalo, on je bio protivnik populara i njihovih vođa, a vristalica senata i optimata. Ne uviđajući da je neminovna propast repuklike i polisnog uređenja, on se bojao pokreta sirotinje i pristao je uz aristokratiju, mada je poticao iz srednjeg, viteškog staleža. S narodnim masama imao je malo đodira, a in-= terese bogatih robovlasnika branio Je energično.
Ciceron živi i danas među nama mnogim svojim izrekama. Čuveno je njegovo negođovanje na pokvarenog savremenika: O tempoTa, o mores! Karalkteristične su po shvatanje prijateljstva u antičko doba njegove reči: „Amicitia nisi inter bonos esse non potest; solem e mundo tollunt qui amicitiam e vita tollunt. Ne manje su značajne i druge njegove refleksije na razne pojave u Životu, kao: Jucunđi acti labores: Patriae solum omnibus carum est; Saepe nihil inimicius est homini quam sibi ipse itd. itd.
_ Slava koju je postigao #Ciceron još u svoje doba nije bila manja ni u doba Avgustovo ili Kvintili“ janovo i pratila ga je kroz epohu humanizma i doba Francuske revolucije sve do najnovijeg vremena; Njegov uticaj u rimskoj i uopšte evropskoj književnosti bio je ogroman. Njegova glavna zasluga sa" stoji se u tome što je podigao rimsku književnost nn najviši, svetski nivo i stvorio klasični stil latinskog jezika, stil kome i danas mnogd dugujemo.
Boadan M. STEVANOVIGČ