Književne novine

Godina X. Nova serija, br. 95

O Nazorovu dnevniku parćizamimnzı«

|___HABENT SUA FATA...) — |

„Ima zbivanja u povijesti ljudskoj, kađa' se pravi u-

mjetnik promeće u borca...“ .

. V. Nazor.

U velikom broju Nazorovih pesama i proznih sastava možemo Uu-

očiti njegove pesničke čežnje: ta je, kazano jednom rečju, Slobođa, za kojom je naš narod, vekovima rob, od davnina vapio... Takva.njegova dela nose u sebi jedan vel-" ki poklič i poziv na otpor pr

tudjina, protiv. svega neljudskog u.

čovekovu životu, poziv na ustanak, m borbu!·Sem malih padova i klomuća, pa i momentalnih zastranje-

ija, književno stvaralaštvo Vlađi~.

mira. Nazora u suštini je uvek bilo

puno prkosa i bunta, uvek putokaz

ka Slobodi i puno vere u pobedu Dobra: nad: Zlom, Pesnik je, -uvidjajući nemilost vremena u kome živi, od početka čeznuo za borbom, konačnom i pobedonosnom, u kojoj br ı .sam': učestvovao, pa makar.pao, \ali. pao. barem „u jeci ratnoj“, čimg bi :bio ostvaren-i san njegova žiwota: O svemu tome, pored ostalog, ·Fečito -govore .pesnikove . „Večernje ibilješke“, koje ni.do danas nisu. u . celini 'izdate. NO U · .. :Kađa .:je krajem , 1942 godine “s 'književnikom ~ Ivanom, Goranom "Kovačićem otišao u partizane, Na.zok” nije, ni ovde,. u vihoru borbe, ·prestao da. beleži svoje doživljaje, 'impresije i, opet, svoje. sanje. Stp.ga-je njegov dnevnik „S partizanima“ posve prirodan nastavak „VePernjih bilieški“, na osnovu koga možemo „lepo prai dane staroga pesnika, koji traju od. bega iz Zagreba, 28. decembra 41942, do kraja oktobra 1944 godi„ne, kađa je iz Italije, preko Visa, „stigao .u ošlobođeni Split. Taj dnevnik, koji, kako veli i sam

"pisac, habent sua fata, ima svoju ·

dokumentarnu i literarnu vrednost. _ Dnevnik „S partizanima” jedno je od niza svedočanstava o našoj Narodnooslobodilačkoj borbi, bez |. »bzira što je to u prvom redu lični, mtimni dnevnik staroga šezdeset:sedmogođišnjeg pesnika Vladimira Nazora. Prvi đeo, koji obuavata period Četvrte neprijateljske yfanzive, naime ođ januara do kraja maja 1945 godine, daleko je aotpuniji, kontinuiraniji i uverljiv:ji kao dokumenat vremena i bolji kao - Nastavak na 2 strani ·

Tode ČOLAK

Dušan MATIĆ

VAGA SVETA

Hvala za „ipak“; magiska reč; prodire mi neposredno

u krv.

Kafka u pismu Mileni,

ima neko koji

osetljiv kao ipak; men grozno jeca iza zida. Ipak. | Mutan lovu bistroj vodi.

1. Na tas što si šta dz staviš Yas Butra će biti kasno vo zla kob ti šapće

a :splakne ti sanjiv pogled

'na kome leži teret sveta

D bistru reku dana da bistrim očima svaneš

Butra će biti kasno Ž

što mu ble —

perje vetar nosi

Da | još se valja talas iskonski iz-kog

„Boted đe biti Kasno,

. A . : ·

.brižljivo „me atit: partizanske

ji - * ) Taj dnevmik („S partizanima”) već ima svoju bovijest. Koncept sam uvijek pisao olov= kom, sad uz kakao stol, sad uz gor-

·ski kamen, sad na, koljenima pod

stablom ·u šumi. Alka, žena slikara De Tonija, pretipkala ga u dva pri-

mjerka u ožujku 1943., za vrijeme našeg dužeg odmora u Govzi (Bo- |

sna). Jedan sam prijepis zadržao za se, drugi sam dao De Toniju, i on odmah poče da ga ilustrira. Koncept sam poslao vrhovnom zapovjedniku Titu; om” ga, rekoše mi, pročita i spremi u svoj arhiv. Svoj sam .prijepis držao u posebnoj tor-

bici, što sam je u pokretima mosio |

ma sebi. Pisao sam mađalje olov-

-kom, -- nastavljalo -se tipkanjem,. a

Ruda, pod Durmitorom, sve dovrših.(10. V. 1943), poslah i drugi dio koncepta (originala) zapovjedniku Titu. De Toni bi premješten k nekoj komandi, i ja ostadoh s jednim prijepisom dnevnika.

Moj. prijepis doskora mastrađa.

.Bijaše, to u crnogorskoj Zelengori,

za vrijeme uzmaka, :

Imao sam ohda, za pratioca, također . i tfalijanskog |) Marina Solarija iz mletačke pokrajine: Mršavi je dugonja bio me-

.haničar, 'marljiv i spretan mladić: | čuvao i duorio, radio |

ni Kklu i stolove, pomog

bje 72 e: m : Ji ? ·je. stekao . moje, povjerenje, Dav ·sam mu od svoje hrame i, jer bija-

še polugć, puštao sam da ga grije |

neki moj. sivi kaput. Torbica s rukopisom, u kojoj stajaše još koješta, sve. mi više smetala u meprestanom jahanju, pa je objesih na Marina, koji je išao uvijek uza me. Doskora i om osldbi, te mu dozuolih hodati za mnom, polagano. Pokatkad bi izostao, da malko sjedne pa da opet k. meni pohrli, prignut kao starac. Najedanput mestade i njega i torbe . rukopisom i mog kaputa. Pomislih: „Sjeo, jadan, da sc biše me digne. Ako neprijatelj me maidje na mrtvaca, i moj će dneunik sagnjiti u toj nesretnoj Zelcngori". Ne znam. što se desilo s Ma-

rinom: je li mastradao ili lukavo,

pobjegao, me vratioši mi barem čorbicu. Meni doskora uspije dobiti u

zarobljenika i

VLADIMIR- NAZOR ~ 4; \ ruke prijepis, što se nalazio kod De Tonija, te ga — kasnije — i umhožiti. . ;

U rujnu, u! Ofočeu, čuo sam..od izbjeglica iz Zagreba da se prijepis

mog dnevnika nalazi: kod Dra Mile

Budaka, a taj „zelengorski“ prijepis

Da 1 klupče mesa smrtnih nerava i nevremena

Zamke i snove i nokte bola

Tri škrte reči

Skrpljeno parče ličnog neba

| Misao jednu ... ah! misao...

je pametan ši

Uzđah samo smešan Krik kom .jeka nema

Sutra će biti kasno

Zvezda plamen mirno kruži | Grudva zemlje pod danima se tvojim mrvi”'

Sutra će biti kasno

Kavga u kavzi sveta Ne-svetu da pesnicu svog

da-ja pružiš

Mrcvarene čaše za sobom pocepanu praznti mrćžu

da vučeš

Da krikom svojim krik tudji pokrivaš

Na plećima ti teret sveta počiva

Da tudjim krikom svoj krik sakrivaš

Da svoje ne-ja baciš na tas đa-sveta

Sutra će biti kasno

TI si kavga sveta · šal Sutra će biti kasno · :: o

· #4 OVE tvoje i srce petekli

Ti si kavga sveta Buđi okno dana bar jednog trena

Zaboravi sebe sklad je u rastu trave U ruci koja se slepo pruža

Buđi okno noći

POLO

Pa a Cr.

neoslobođenim krajevima ili

- Smeješ mi se

BEOGRAD, 19 JUNI 1959.

mogao je Budak. primiti samo od Nijemaca, koji -naiđoše ma živog ili mrtvog Marina. Ja sam međutim dnevnik polako dotjeravao, malko madopunjavao; čitao sam ga poje-

: dineima u društvu, djelomice i či-

tavog (u Srednjoj Gori dr Mandiću, dr Ritigu, pok. dr Jambrišaku i

| drugima). Prijepis od XI. 1043 čuva dr Ž. u Z.

Sada, najedanput, iznenađuje me moba vijest. j ; Nađoh se ovdje s hodžom, Velike Klađuše, koji mi priča da je u Banjaluci, u uredu 'mjemačke propagande, vidio i listao tipkami prijepis moga dnevnika. Rekoše mu, da su ga umnožili, i preveli na njemački, i poslali prijevod: u: Berlin. Naslaučuju da će biti štampan, možda i ma druge jezike preveden. Što sve to znači? ay i Kad bi ga vjerno preveli i žiskali,

učinili bi uslugu i meni i Partiza-

nima; ali se bojim da če ga falsificirati, interpolirati ga kojekako, jer u dnevniku — kako ga ja mapisah — mema ma baš ništa što bi moglo

godno za mašu stvar u političkom

i vojničkom pogledu; hna fo sam

uvijek kod pisanja mnogo pazio,

misleći da bi dnevnik mogao ipak

prije vremena pasti u pogane ruke. Tako je. A sad, da vidimo.

Topusko, 10. II. 1944.

V.(ladimir) N.(AZOR)

1) Ovaj Nazorov zapis o njegovom dnevniku „S partizanima“ nije do sada nigde objavljen. Mi smo ga prepisali :z njegove književne ostavštine, koja je pohranjena u Institutu za književnost Jugoslavenske akađemije znanosti i umjetnosti u

· Zagrebu. : TG.

Iz knjige »Buđenje materije«

Pesak pustinje pevs

Ostaje ti još s njim da se Vepho sliješ

'Sutra če biti kasno

Buđi kavgs sveta Tavno je bilo istine. i

: ; O TUĐEM TKIVU

Možđa ja nisam došao da započnem svoj život već da na-”'

stavim drugi.

Nepoznati,

U tuđem tkivu isto.sirrazvejano seme...

vetra lude nam istovetnosti Ti — nikad koji si mogao

Varijanta tek istog lista istog živca iste .zenice Treptaj isti vatra ista

Ali treptaj ali vatra ipak neponovljiva,

Žž.

Trulo. te uzalud ponavljam tvoja sam

smešna replika

đa ne postojiš Evo si mi krta nepobitna poruga · Ponavljaš ponavljaš se ponavljam te ponavljaš me

ko što sam se i sam smejao ·

Cena 30 din

Ljudski smisao smeha

Znamo da su racionaliteti u modernoj psihi čoveka primetna i razumljiva stvar, znamo i to da odmaranja u agoniji nema, ali nismo ni na rubu hnarušene egzistencije, na izdisaju, pa da tu agoniju shvatimo kao bezutešnu organizaciju zatvorenih linija života i sveta. Nismo zacelo. Čovek je, i pored svega, ostao skoncentrisan i na onu obalu odakle dolazi smeh. Ne samo tragika ili bojazan od tragičnih udesa. Uostalom, ova dva fenomena mogu ići ruku pod ruku, mogu biti braća, ako ne iz jednog a ono iz dva braka. Važno je da im je zajednički otac — život, i tvrdnje da se dokaže obratno, bile bi, verujte, nerazumne i iluzorne. i

I smeh ima ritmički jezik i duševnu kondenzaciju igre kojom se prisvaja čovekova vrednost i nevolja, ali to ne znači da dojam pune životnosti ne može rasti paralelno i u jednom i u drugom vrtu. Ako se u tragičnom momentu može osetiti unutarnja dubina konkretne pojmovnosti sveta, onda taj princjp može važiti i za sadržaje gde su naglasci pevanja i mišljenja dati i sa opaženim prisustvom smeha. Ako je čovek duševna nakaza, nije li on pored te dominantne crte tragike zadro i u jedan drugi splet boja: u polje komičnog, u zonu smeha. -

Nismo neinteligentni pa da ne uočimo da i sada ima Ostapa Bendera, sa ovim ili onim čulom, navikom, simbolikom, nismo neosetljivi pa da u celokupnosti životnih, prohteva ne zapazimo začelak ili raspon izvesnih duševnih pustoši, koji nas stvarno i bez pogovora odvode do glavnog izvora smeha. Nama nije smešno kad se. dobar i plemenit čovek, usled određenih okolnosti, obrati nama za savet, pomoć, uslugu, ali nam je smešno kad se ovejani lažljivac busa u prsa zbog

poštenja. Velika je nesreća ne nasmejati mu se, ne osvetliti takvu beznadnu ćud i taštinu. Kad smeh traži oslonac da ga poslojano udahne mo? Odakle izviru njegovi mlazevi? Njegov karakter je u istraživanju naših neodređenih navika, uklonjenih obzira prema ncjačemu, u nedostatku sklonosti za prirodnost. Može to biti situacija koja nas naglo, neočekivano zapljusne valom humora, a može biti i jedna lagana primena ingenioznosti | pronicljivosti sadržane u potekstu, odlično postavljene da izrezbari prisutnu istrajnost pravog ljudskog smeha. Smehom se hvata gustina mnogih psiholoških stanovišta koja su izokrenuta. ukoso ili nauznak prirodnom stanju. + (gula Naš se smeh više neguje na. ulici, na žuru, na plaži, u kafani, a useljava u naše književne tekstove. Istina, umetnički poriy smeha mora biti pročišćen od raznih taloga vulgarnosti, ali, tako da njegov rez ne postane pasivan i bez živo ocrtane melaloričnosti. Ja lično mislim da sve živi pod oblikom metafore -— pa i srneh, smeh zahvaćen ukrštanjem iznenadnog i slikovitog momenta zbilje. On uvek

manje se

dobija onaj učinak vrednosti i psihološkog iznenađenja koji tačno ote |-

kućava našu neuskraćenu želju za 'smešnim. |. kad: sam. pre. izvesnog vremena ispričao prijatelju potrebu da. se. bavim ribolovom, on,nije mogao odoleti a da me kao budućeg lovca ne upita šta je udica. Bio sam, pravo reći, zbunjen tim jednostavnim pilaničm i odgovorio sam mu prosto kao đak učitelju. Da ne pominjem odgovor koji. sam mu dao. On se vedro nasmejao i dobacio: »Udica je veza između dva soma«. Glavnu poentu nosi upravo nota metaforičnosti, koja brzom i sintetizovanom slikom iskazuje određeno raspoloženje. J

Šta je glavni prinos smehu, gde je njegov suštinski ekvivalent?) Svakako u tome da se određena izvitoperena almosfera ili postupak ne izvitoperi, nego — naprotiv — da bude od neslućenih izlaza i razreŠenja. Smeh je tu ne samo da ogorči onog na čiji je račun upućen, već i da vidovito otkrije (obrtom, stilskom veštinom, brzom signalizacijom ironije) maksimalni trag sagledane nedoumice, naivnosti, pohlepe, uobraženosti, itd. Osluškivanje pravog smeba dolazi kao medi'kament, kao ublažavajuća narkoza. | Smeh se svakim svojim lepetom mora odrediti prema jezgru ištinskog raščlanjenja fabule. Tu dolaze one iskustvene pretspreme u emitovanju komičnog, nad čijim se vrutkom moramo nagibati, jer osećamo žed, pravu žeđ. za ljudskim smehom. Žarko ĐUROVIČ

= verno izmodulirane slike, pa kao zbir tog stanja, atmos[nrm

|_________________________________________ -—---_——-------------- II 1"qK—..

Vatra našeg pepela pepeo već ME:ON za vatru koja će tek iz tebe iza tebe"buknuti Vetar si semena vetrovitog : re

pre vremena,

5. ' Gleđaš me Gledaš se · Gledam se Gleđam. te

Gleđaj me utuvi me gleđaj 56 utuvi Se : h Noć vreba svoju noć

Gde smo. A sve je iza svih pogleda

Istim korakom istom zenicom

istu lenu svetlost sa iste zvezde koja pošla je kad prvi put sam se buđio tek da je ti / sagledaš ;

dok se budeš budio? đa se u tebi

zaista tek probuđim

tek s tobom da znam gde sam

, te bio toliko nesnosan bio naumio

tek s tvojim rastom ji -

da znam da rastem i da-se raspadam zaista

Izvor je u tebi vremena,

4. Izvor je u tebi vremena vetrosemena Gorkog Vatrenog.

i · 5. Zaboravi crmu čar zabora Zaboravi crno ogledalo pamćenja. ) Za tvoje tek godine bile su sve tek godine. I sve obmane i večnost koja ni ne postoji.

„voštanim figurama što su mi bile toliko

tol:ko toliko nalik”

Ti — poruga nasmejana mog i svog-budućeg

Varijanta istog lista istog živca istog talasa iste smrtnosti

Koja postaje tek večnost nikad dokrajčens | Ti — poruga večnosti Ti — poruga prolaznosti,

truljenja U tuđem mesu neprolazna seme vetra i vate , : . Vremena bremenitog ludom nam , fdoya | i Istovetnošću. dat O UZELA i