Književne novine
DRAGO DUJMIC:
Karl Lipkneht
(sRađe, Beograd, 1959)
\
Pisana veoma upečatljivim jezikom i stilom, Dujmićeva biografija Karla Lipknehta uvodi nas u jeđno vreme ne tako udaljeno, ali u vreme ođ kojeg nas deli čitav niz izuzetno značajnih „svetsko-istoriskih đogađaja. Operišući „kalendarskim · oznakama, to znači i đa je u pitanju čovek koji se rođio pre osamdeset osam godina, a koji je umro · nasilnom smrću od uđarca i metaka klasnog neprijatelja, 15 januara, pre četrđeset gođina.
Karl Lipkneht je jeđan ođ najborbenijih prefstavnika nemačke socijal-đemokratije i komunističkog pokreta u Nemačkoj s Kraja prošlog i početka ovog veka. Iskrena odanost stvari rađničke Klase, duboko razvijena osećanja pravednosti i čovečnosti i principijelna borbenost jesu ono što ga u suštini ekskluzivno razlikuje ođ brojnih njegovih savremenika istog ranga i čini ličnošću weoma specifičnom, · upečatljivom i značajnom. Ako je, naprimer, Roza Luksemburg vanredno talentovani teoretičar marksizma a Franc Mering naučnik zaviđnog ranga i čovek s izuzetno razvijenim smislom za Kulturno-istoriska pitania, onda je Karl Lipkneht — u punom smislu te reči — Spartak koji se lIavovski neustrašivo svim srcem bori protiv društvenih i političkih nepravdi kojima je njegovo doba opterećeno. Ništa neobično, na prvi pogled. Međutim, reč je o revolucionaru poreKklom intelektualcu. Reč je o čuđesno borbenom neproleteru osnivaču Komunističke partije Nemačke.
Poređ Kkonkreinih „đruštveno-ekonomskih i političkih okvira, ovo su osnovni temafski rasponi Dujmićevog biografskog teksta. Možđa bi se mogao upravo u pogleđu na ovo uputiti bazični prigovor piscu. Međutim, u pitanju je Književni rod dosađ kod nas malo ili, pak, nedđovoljno i neprincipijelno mnegovan. Dujmićev tekst ima, naprotiv, jeđnn retko pozitivnu osobinu. U pitanju je, naime, đelo koje je nastalo .maj-
Sstorskom sintezom elemenata monografskog, reporterskog i romansijerskog stilskog, jezičkog i materijalnog kreatorskog zahvata.
* ZDRAVKO PEČĆAR: Alžir
(Kultura«, Beograđ, 1958)
F..Ka
Knjiga »Alžir«, posle monografije vEgipat« (Z. Pečar u saradnji sa Vedom Zagorac) — pretstavlja novi doprinos upoznavanju naših čitalaca sa onim. područjem savremenog sveta gde se odigrava velika i uporna bitka za emancipaciju do juče kolonijalno zavisnih narođa od svojih kolonizatora. »Alžirsko pitanje« već duže vremena ne skida se sa pozornice savremenih zbivanja.
Knjiga »Alžir« Zdravka Pečara ima nekoliko osnovnih Kvaliteta: Drvo,
· autor je novinarski, Živo, vrlo nepo=-
sređno prišao obradi materijala koji je prikupio tokom svoga boravka u redovima Alžirske oslobodilačke vojske i na osnovu proučavanja istoriske građe. Stil Zdravka Pečara gotovo je- reporterski, ali autor nije prenebregao prikazivanje celovitosti Alžirskog oslobodilačkog pokreta; sa gotovo naučničkom akribijom Pečar je dao prikaz hronologije zbivanja od 1830 kađa je započeto osvajanje Alžira do 1958 kađa se oslobodilačka borba rasplamsala svom žŽžestinom. Čitava monografija ima karakter solidne studije koja čitaoca uvodi u srž problema i koja pređ njega iznosi činjenice koje su nezaobilazne u slučaju objektivnog ocenjivanja napora alžirskog narođa da ostvari svoju nezavisnost.
* SLOBODAN ŠAKOTA: Beosradska srednjo školska omladina u godinama sored rat
(»Mladost«, Beograd, 1959)
B. P.
O slavnoj prošlosti i podvizima beograđske omlađine, vođene revolucioparnim idejama humanizma i napretka već je pisano. To su, poređ nekoliko pokušaja umetničke obrade, najčešće sećanja učesnika revo» Mlucionarnog omlađinskog polcreta. Pojavilo se i više opštih pregleda borbe radničkog i omladinskog pokreta. Slobodan Sakota, i sam učesnik u ovom pokretu, nije se u svojoj knji- . zi poveo za većinom onih koji su” dosad pisali o sličnim temama: 'da na osnovu sećanja reprođukuje 'tok' pojeđinih događaja. Taj bi mu put svakako bio lakši, ali takav mačin
— uz sve prednosti jednog emotiv-
nog prilaženja i obradi materije, koji može da nas ponese — ne bi ovu knjižicu učinio ovim što ona jeste: solidna i dokumentovana studija, monografija koja može poslužiti kao oslonac svima koji ovu materiju buđu bolje proučavali i obradivali, i koia se u tom smislu nikako ne može zaobići.
Posle uvođnog osvrta ma periođ liKkviđatorstva u KPJ, „koji je uneo dezorganizaciju u ređove omladine, i osvrta na brzi uspon omlađinskog pokreta posle Kkonsoliđacije KPJ, 1937 godine, autor počinje izlaganje analizom teških uslova rađa među srednjoškolskom omlađinom «„sputavanom Kkonzervativnom „nastavom, policiskim i nastavničkim nadzorom. Posle jednog poglavlja koje daje presek razvitka pokreta među
sređnjoškolskom omlađinom ođ 1919 do 1937, autor nas upoznaje s rezultatima orijentacije SKOJ-a đa se omlađina masovno organizuje preko raznih legalnih formi i đačkih udruženja. Posle poglavlja posvećenog srednjoškolskoj štampi, dva poglavlja obrađuju aktivnost srednjoškolske omiađine u mslovima dalje fašizacije zemlje neposredno pred Drugi svetski rat, rađ na daljem jačanju i povezivanju omlađinskog rađničkog pokreta rađi otpora narastajućoj fašističkoj opasnosti. Pažljivim ođabiranjem činjenica i odbacivanjem svega suvišnog, autor je postigao interesantnost izlaganja, a dokumentovanošću studije od prve stranice knjige zađobija: potpuno Doverenje čitaoca.
V, S.
0
— SA NAJMANJOM FORUDŽBINOM
POPUSTA.
— — — — —
BROJ 108
ili poručiti preko pošte.
BOGDAN ČIPLIĆ:
Đura Jakšić
(»Nolit« Beograd, 1959)
Za one čitaoce koji se bave proučavanjem naše kulturne istorije, za čitaoce koji su naklonjeni ozbiljnom, kritičkom i naučno-analitičkom izučavanju života i dela Đure Jakšića, ova romansirana biografija neće biti značajna. Prosto zato što takvom čitaocu ona nije potrebna kao roman o Đuri i njegovom poetskom izgaranju, o njegovoj plemenitoj životnoj egzaltiranosti. Međutim, knjiga Bogdana Čiplića dobrodošla je onima koji hoće Đuru Jakšića da dožive prisnije, intimnije, bez obzira na faktografsko utvrđivanje činjenica o njegovom životu i činjenica o uslovnostima i komponentama njegove stvaralačke, romantično-boemske, stalno tragalačke pesničke aktivnosti.
'U ovoj romansiranoj biografiji, kao i u svim knjigama ove vrste, uostalom, ima dosta idealiziranja, nečeg veštačkog, patetičnog i odveć ponesenog, naprimer: »Gluposti! Odmah je napisao ostavku. Ima on drugi veliki svet. Uzbudljivi svet Jelisavete Crnogorske. Sanja od kneževski dvor Crnojevića. Čuje jasno fanfare gde se javljaju na prilazima«... itd.
Ovakva mesta u romansiranoj biografiji Đure Jakšića od Bogdana Čiplića smetaju da se ona shvati kao ono što ona zaista jeste po drugim svojim osobenostima: rezultat jednog poštenog Čiplićevog nastojanja da ostvari sliku Đurinog života i njegovog poetskog lika.
< ı
B. P.
IRVIN ŠO:
Uskovitlani vazduh
(»Rosmos«, Beograd, 1959)
Mislim da se ne varam ako ka-
žem da roman Irvina Šoa »Uskovi- ~
tlani vazđuh«, čiji prevod na naš jczik nosi podnaslov izdavača: »Naličje života starova američke televizije« — jeste delo koje nas ni po čemu, ni po jednoj svojoj osobenosti, ne može da potseti na snažnu optužbu rata koju je Šo dao, na »Mlade lavove«. Šo pripađa generaciji onih
KNJIGE SA POPUSTOM % KNJIGE SA POPUSTOM % KNJIGE SA POPUSTOM
| POVODOM DESE TOGODIŠNJICE IZLAŽENJA NAŠEG LISTA + A U SARADNJI SA IZDAVAČKIM PREDUZEĆIMA OBJAVLJUJEMO DA
L | 3.4 Surpslezı HRaajiževsaa gaadiu'sssa BEOGRAD — MARŠALA TITA 19 ODOBRAVA PRILIKOM. KUPOVINE ZA GOTOVO SA OVIM KUPONOM
10% POPUSTA NA SVA SVOJA IZDANJA:
REDOVNA GODIŠNJA KOLA . ZABAVNIKE
FOUČNIKE
POSEBNA IZDANJA
EDICIJU »SRPSKA KNJIŽEVNOST U STO KNJIGA«
KNJIGE MOŽETE DOBITI POJEDINAČNO ILI U KOLU SA GORNJIM POPUSTOM PO IZBORU 51 I 52 KOLO MOŽETE DOBITI SAMO KAO KOMPLET SLANJEM OVOG KUPONA SRPSKOJ KNJIŽEVNOJ ZADRUZI MOŽETE NABAVITI KNJIGE POD SLEDEĆIM USLOVIMA:
ČITAONICE — DOMOVI JNA — ŠKOLSKE KNJIŽNICE — ZADRUGE USTANOVE — SINDIKALNE BIHLIOTEKE — SA NAJMANJOM PORUDŽBINOM OD DINARA 3.000,— 10% POPUSTA, PLAĆANJE VIRMANOM.
RADNICI — UČENICI — STUDENTI — PROSVETNI RADNICI — POJEDINCI OD DINARA 500,— DOBIJAJU 10%
{
'KNJIGE, SE DOBIJAJU IZBOROM I KUPOVINOM ZA GOTOVO U PRODAVNICI SKZ ILI PISMENOM PORUDŽBINOM SA SLANJEM NOVCA UNAPRED PREKO TEKUĆEG RAČUNA SKZ 101-704-5-438 : | IZVANREDAN. IZBOR IZDANJA SRPSKE KNJIŽEVNE ZADRUGE PRUŽA · VAM MOGUĆNOST DA NABAVITE KNJIGE KOJE STE ŽELELI SA POPUSTOM
ISKORISTITE PRILOŽENI KUPON NA OSNOVU KOGA DOBIJATE.
10% POPUSTA
NA SVA IZDANJA SRPSKE KNJIŽEVNE ZADRUGE
— — Ovde iseći
KUPON KNJIŽEVNIH NOVINA
SRPSKOJ KNJIŽEVNOJ ZADRUZI .
| Beograd, Maršala 'Tita 19
Kupujem (naručujem) knjige sa 10%. popusta koje ću izabrati lično u vašoj prodavnici
Pošaljite mi prospekt vaših izdanja. Knjige kupujem pod uslovima
u KNJIŽEVNIM NOVINAMA od decembra 1959, broj 108.
— — — — _ —_ — — — —_ _– _– _– – > ——
prezime i ime)
— — — — _ — _ — _ —_— -. —._ _ — — — —
(zanimanje)
s W—- Wi=2 sms we iw= o O iw= — = — Tr m— o ime —
(tačna adresa)
—
američkih pisaca koji su kao Nor-
.man Majler i Džems Džons dali ve-
like panorame savremenog života u kojima je osnovni ton protest protiv onečovečavanja savremenog čoveka, protiv gubljenja njegove integralnosti. Ako knjiga »Uskovitlani vazdđuh« Irvina Šoa nije po »specifičnoj težini« ono što je velika poema »Mladi lavovi«, a ona to zaista nije — onđa se ipak može meriti sa »Mlađim lavovima« po tome što je krik savesti, po tome što je đuboko humanistička poruka darovitog pisca protiv amoralnosti »isfrage veštica«. U ovom delu Šo ustaje protiv odnosa koji su zatrovani Makartijevom . kampanjom za traženjem »krivca«, protiv stvaranja mitova o krivici i užasno ponižavajućih traganja za onima koji će samooptužbom moći da prividno odbrane jeđan konstruisan sistem quasijuzročnika raznih viđova društvenog
raslojavanja. Ima u ovoj knjizi (pi- .
sanoj sa vidnom namerom autora da je učini pamfletom protiv makartizma) i naivnosti i zapenušanog besa i neodoljivog gađenja, ima ovde i umora i rezignacije i cinizma koji nihilistički sve ispred sebe hoće da ruši; ali ona kao protest traje i više je nego podatak da je Šo krenuo 'putem produbljivanja onih stavova koji su ga doveli do optužbe rata i stvaranja likova kao što su Noah, Harđeburg i Kristijan. Ovim likovima se priđružuju po upečatljivosti likovi Klementa Arčera i njegove supruge Kiti. Oni iđu putem svojih uverenja, oni se opiru bezizlaznosti »manjih otpora« i ohrabruju nas saznanjem da žive kao zraci svetlosti ljudske savesti i otpora, OnOg OPpOTrOg, prkosnog, Slobodoljubivog i Kkorozivnog za stanja koja se odlikuju nepravednošću, koja su provizoriji mraka i nasilja.
U Veri Drobnjaković, koja je prevela ovu Knjigu, upoznali smo Ssposobnog i talentovanog prevođioca,
koji je uspeo 'Mda na naš jezik prcenese punu izražajnost Šoove reče-
BP.
nice.
š
1 iappabaniyaı
Z
ZIRI
:7 /
/4
koji su objavljeni
ERSKIN ROLDVEL: eae
ONarođna knjiga« Beograd, 1959) | Čitajući Brskina Koldvela imamo o-
\sećaj da iđući ođ jedne njegove knji-
ge do druge pratimo jeđan veliki roman u nastavcima čija je tema postala gotovo neiscrpna, pa i ne očekujemo da će skoro da se završi. Taj živi, taj nemirni, taj anahronizovani američki Jug, sa kontrastima brze industrijalizacije i propađanja plantažera i farmera, sa nepreglednom masom crnih i belih proletera i robova, sa Damberima, Volđenima, Lavdžojima, Arčijima, Talj-Tajovima, u čijim likovima živi degenerisanost, rasizam, sadizam, zZelenaštvo, zločini i prostitucija — nepoštedno se našao fiksiran na stranicama dela ovog plodnog američkog pisca. ; I »Kuća u brdima« nosi sve opšte odlike. neprestanog razračunavanja sa socijalnim anomalijama Džordžije. Iz grupe likova pojavljuje se Danbar, kockar, uobraženjak i rasist, čiji je smisao života vezan samo za porok i mučne obračune sa svojom ženom, simpatičnom Lusijen. Njegova uobražena maska pada na kraju kada mu postaje jasno da ne može da isplati veliku sumu novca koju je izgubio na kocki, i to mu je evidđentan dokaz da dolazi smrt. Kao i u drugim svojim romanima Koldvel će i ovde njegov kraj DOdesiti scenski: svirepi Vlasnik kocRkarnice, u čije je džepove otišlo Dambarovo bogatstvo ubiće ga kao životinju ispred njegove kuće i na oči njegove žene Lusijen. Od ženskih likova mama Elsi svojim pona= šanjem oličava sadizžam ·i izveštačenost, a Lusijen je jedan ođ retkih Koldvelovih likova koji ne pati od nimfomanije, i koji nije bar malo naturalizovan. ć
Iako pisana iz jednog bliskog i aktuelnog socijalnog otstojanja, je-. zikom temperamentnog umetnika reči, »Kuća u brdima« ne može da stane rame uz rame sa »Duvanskim puteme, Bez dovoljno humora i satire koji, rećimo, daju proznu Krv romanu »Majstor«, i one karakteristične simbioze tragikomičnog u »Duvan= skom putu« — kao da su ovde činjenice ostavljene sebi, održavajući jedinstvo kroz veštu kompoziciju i zanimljivu fabulu.
Autentična svojstva Koldvelovog izraza prevodilac ovog romana Aleksandar Kostić korektno je približio duhu našeg jezika.
*
DANKO OBLAK:
Modri prozori
(»Mlađost«, Zagreb, 1959)
B. V.
Knjiga o deci i odraslima — za deću. Upravo, priča dečaka Vlada o tegobnom životu pre rata, o ratu i Zagrebu, o gospođinu Amerikancu Parkeru i njegovoj vili, o dečačkim snovima i igračkama... Priča o običnim ljudđima i običnim sudbinama, o neostvarenim željama dečaka koji je hteo mnogo šta, u snovima. Upečatljiva iako jedinstvena ličnost ove povesti — Vlađov stric, izdajnik.
Danko Oblak ispričao je ovu povest zanimljivo i lako, bez nekih naročito uspelih stranica ali i bez padova.
Ponegdđe smeta — forsirana potreba da mali Vlado zna »sve«, ali to autor iskupljuje lepim „rečenicama, kao
ova — »u ratu je svijetlo zabranjeno« Posebnu draž za najmlađe čitaoce pretstavljaće stranice kojima Oblak opisuje trenutke posle dolaska Nemaca u Zagreb, časove kada Vlado »priznaje« samom sebi, da je zaljubljen ili opis racije, pomalo naturalistički jednoličan. Ili: kađa dva partizana (Ratko i njegov drug) upadaju u okupirani Zagreb i — posle završene akcije, beže.
Knjiga bi bila bolja đa je Danko Oblak mogao uspelije da odredi nćke važnije ličnosti, koje su prilično bleđe i neubedljive, kao Vlađov otac Joža. .
RV. ne
GOTFRID KELER: :;
• i · • “. Ljudi iz Seldvile (s5Rađe, Beograd, 1959) Gotfrid Keler, jedan od najznačajnijih nemačkih pisaca, u mas je poznat najviše po »Ciriškim novelama« i autobiografskom romanu · »Zeleni Hajnrih«a. »Ljudđi iz Seldvile« — dve Knjige popularnih i vrlo Kelerovih pripoveđaka — osmišljavaju svet i život običnih ljuđi i nji• hovih suđbina; sve je to i alegorično
i realno i plastično, dočarano elegantnim skoro romantičarskim sti-
lom i.štimunzima, a sve opet život-
no, koloritno. i jednostavno u svojoj goloj istinitosti i prostoti; i sve se to okreće i vrti oko Seldvile, izmišljenog ali kako se to kaže »tipičnog« švajcarskog mesta. Ovđe su tri Kelerove povesti. Prva, široko po> Zznata i jeđinstvena u svojoj lirskoj lepoti i tragičnosti — uzbudljiva priča o Romeu i Juliji, zapravo o Salomonu i lepoj Vrenhen, o zavađenim porodicama i propađanju, o ljubavi koja je okončana ~7„jednog tihog . septembarskog jutra, u talasima nabujale reke. To je Kelerova lirska melođiozna povest »Romeo i Julija na selu« Povest koja obiluje i romantičnim atmosferama i bojama ali i divno svakodnevnim životom
Kuća u brdima ~
. cenjenih , |
|
ĆVOTAZNZAZ7 ZU SA jj NOVOJ
čistim na jeđnoj a prljavim srećnim na drugoj strani, povest koja uzbuđuje i čula, „muzikom i poetikom, zavodi. Ali — danas bi ta i fakva povest bila đeplasirana. »Tri pravedna češljara« i »Durljivi Pankraca, u prevodu Isiđore Sekulić, pričaju zanimljive događaje i isečke jednog prohujalog sveta i vremena, Svet malograđana i sitnih malograđanskih strasti Gotfrid Keler i sarkastično i ironično i pripoveđački nađareno oživotvoruje i literarno pretstavlja, Gotrria Keler, kao pisac prošlosti, i đanas ima svoje čitaoce. Ova knjiga najviše je njima namenjena. >:
i ne-
R.V. %
PROSPER MERIME:
Kolomba:
(»Rađa«, Beograd, 1959)
S pravom je rečeno đa bi francuska Književnost dosta osiromašila kađ bi joj neko uzeo »MKolombu« i »Rarmen«e Prospera Merimea. Prvo delo, »Kolomba«, postalo je poznato širom sveta još u vremenu piščevog života, a đanas je ljubitelji đobre
knjige uzimaju kao uzor dela pre> ~
finjenog stila, jednostavne a prikladme radnje i izvrsnih konđenzovanih đijaloga. Mnogi Kritičari smatraju da je »Kolomba« najlepša novela francuske Književnosti NIN veka.
Merime je u »Kolombi« obradio jednu interesaninu društvenu pojavu koja je i dandanas aktuelna na Korzici. Pisac u delu govori o francuskom poručniku Orsu — Koji se posle dugogodišnjeg otsustvovanja vraća u svoje selo na Korziku, U selu ga čeka sestra MK-olomba i osveta. Naime, Orso treba dua osveti oca koga je ubio stari kmet. Međutim, Orso dolazi na ostrvo sa jednim engleskim pukovnikom i njegovom šarmantnom Kćeri koja se zaljubljuje u lepog Korzikanca. Merime ed ove materije stvara zanimljiv zaplet sa čitavim nizom uzbudljivih momenata. \14y{}3 580 MJu
Zahvaljujući ovoj knjizi mnogi sm nešto više saznali o Korzici i njenim temperamentnim i plahovitim meštanima. Merime je često putovao, i naročito ga je privlačilo toplo podneblje Sređozemlja. Na Korzici je prikupljao materijal za »Kolombu«, Tražio je likove i inspirisao se žŽivotom Korzikanaca.
»Kolomba« je više puta prevođena na naš jezik, ali se u Knjižaram# retko mogu naći stara izđanja. Ovom prilikom objavljeno je Merimeove delo u odličnom prevođu dr Dušana Milačića.
M. M.
KNJIŽEVNE NOVINE
List za književnost, umetnost i društvena pitanja Redakcioni odbor:
Bora „Ćosić, Slavko Janevski,
MJ dr Mihailo Marković, Slavko
| Mihalić, Peđa „Milosavljević,
„Branko Miljković, Tanasije
:Mlađenović, Mulađen „Oljača,
“Vladimir Petrić, Đuza Rado-
vić, Izet Sarajlić, Vladimir Stamenković. Direktor:
TANASIJE MLADENOVIĆ Uređnici:
MILOŠ IL BANDIĆ x e PREDRAG PALAVESTRA Odgovorni urednik: ČEDOMIR MINDEROVIĆ List izdaje Novinsko-izdavačko preduzeće »Književne novine«, Beograd, Francuska 7. Redđak= cija: Francuska 7, tel. 21-000, tek, račun: 101-707-1-208 List izlazi svakog drugog pet| ka. Pojedini broj Din. 30. Go| dišnja pretplata Din. 600, poluII. godišnja Din. 300. za inostran-
* Sstvo dvostruko. Rukopisi se ne vraćaju. Tehničko-umetnička oprema: DRAGOMIR DIMITRIJEVIĆ Štampa »GLASa, Beograd, Vlajkovićeva 8.
WIRE A DOO Gaa 429 (OVA — AGA OR Ka Š i