Književne novine, 12. 02. 1960., str. 9

Rastko | PETROVIC |

Kada sam spremao da objavm, svoje Aidici, ja sam prosto počeo od pćinaeste ili

POLAZAK U AFRIKU

NA TROPSKOM MORU

U »Knjičevnim, mnowinmamaz be, 110 (15 januar 1960) w članku Zaboravljena mMivertira »Afrtcis Raštka Petrovića zabeležili smo da je godine 1931 u sarajevekoj književnoj reviji »Mlađa Bosna« (god. IV, br, 3—5, maj, str. 81—8%) objavljen tekst koji sada ovđe donodimo u ćelosti i onako kako je tamo objavljen. — Ur. Š

\utopšme beleške dvadesete strane be-

ležnika; od trenutka kada je brod, na kome sam se malazio, već

klizio tropskim morem. Tek

sada evo ja prepisujem i ove prvc

listove, zanimljive u koliko se na njima vidi kako se sprema i kako počinje jedno takvo putovatje. | i

Bio sam beskrajno wmoram od priprema kada san šeo m voz. To ije bilo početkom decembra koji je m Mealiji ktoz koju sam

prolazio, od Rima na sever, sijao proletmjim suncem.

Ali se ovo

proleće prebvorilo lagano, dok sam još gledao kroz prozore vagona,

a pozmu jesen.

U Tulonu sam ostao između dva voza da vidim Vuijjea, brati trijatelja dra Vuwijea, o kome su mi koliko pričali. On je wiše od

trideset godina

proveo u Africi kao generalni

direktor agrikultore,

Sada je imao da pođe ma svoje plantaže kafe, više Abervila, za-

padno od

mi je već pisao

Grand Basama, istim brodom kojim i , kuda š kako treba da putujem. 1 ako ćemo

ja putujem. Pre

\ je da je ona

ciaz pota do Basama biti zajedmo, zaštajem m 'Tulonu da 6a njime wtwclm koje su poslednje shvari koje još tfeba nabaviti n Marseije. Šetamo noz Tulon. Za to vreme mi diktira : sve imam da kopim; meša to 6a dstorijama, zapažamjima, sećanjima. 3 i U Marselju pljačka putnika kao nekada u Napulju. Čim sam wčao W restoran da wećeram (me birajući koji je, a posle se widelo da je poslednji na koji se trebalo rešiti) prvo liće koje me pozdavlja, kao da se mi najmanje ne čudi šbo me vidi, jeste počasni konzul iz B. Nekoliko dana ranije putovah smo zajedno kroz jedan deo Italije, Rekao sam mu kog ću dana biti u Marselju; trebalo a već u B. Treba znati da je godinama trgovac u

, m Tonkinm + Kini, u Americi, i da je sad naizmence, u tolae cd nekoliko mešeci, u svima trgovačkim centrima Evrope. PoTih, ljubazan, tužan. Kaže:

znaj ljude, običaje, movosti, i Radim ov po tri godine da Baknadim ono što sam primoran da izasabim, 5 vremena na vreme, u toku od nekoliko nedelja samo.

Koliko izgubi, koliko naknadi> Izgleda i po nekoliko miliona. Nikad

velikog čudovišta:

avoje naročite telefi ijatelj nestrpljivo č

\ Sutradan, jurnjava

tražimo geograf

Vanja, jer je to jedini način me predaju

ugim gomilaju se obvara kao amrel i pro gvozdena kovćega za stvari,

spavanje,

preko 1.500 franaka. Prelazim u apoteku:

stipsa, Sapini, talk,

zajedno u cirkus. Večeram sa konzu je slučajno tu na prolazu brođ pri povratku zastane automobilom.

e a -_____—__ - OGUUUNIUURUIGULUAA OSA VI

{okstrot, . | smešne, dekorativne, Ima ih

ne zaa koliko ama. Uvek je živeo sasvim n swota koje isplaćuje i koje mu isplaćuju, Izgleda kao kakva žrtva Trgovine. Đitam ga da li nije bilo bolje da je pošao običnom karijerom, koja bi mu donosila skromne ali sigarne dohotke, i koja ga ne bi wmarala. Ne, ovo mu je sve to leži u navici računanja sa velikim ciframa. U i roši ima svoj biro, svog sekretara koji mu dostavlja u rezimeu poštu,

m iri primerka, na tri razne varoši kroz koje može proći. x Pijemo kafu na Kanabjeru, tom levantinskom, bleštavom cemNO dea, na koga su Marseljci toliko ponositi. Marseljske kafane imaju romske centrale radi poslovnih ljudi. Tako moj cka da mu iz hotela dadu vezu sa Berlinom. č i, kak i se još šeta, . ie BB du jav Po: magija da nađem stvari koje mi trebaju za put. Kao wvek, kada je nešto nužno, nigde ničega onakvog kakvwo se želi. Ne mogu da se | posle podne. Goa toliko nena koliko da uzmem autom: jurim | ijatelja radi ručka. DOR Be 38o karte, i još studija o Alfrici. Zatim ujpadam sam

lerije i ostajem «do šest. RO e a ae Ad: sve Što mi treba. Prodavci prodavačicama sa im m se stvari koje kupujem: poljski krevet, mustiker, koji odužuje u ogromne provi i sto na rasklapanje, stolica, kask protiv Lu. swaca, kačket za brod, bele cipele, teb za tuširanje, platnema ka 3, T bele čarape, zelene i plave naočare, pojas za kupanje, pojas za belo odelo, činjje, tanjiri, bigamji, čaše, kuvanje, bezbrojni đerdani za poklone, šr pastelske pisalike, crtežnici, swnderi, konci, lampe.

kinin, aspirin, sulfat sode, i gaze, sablimat, bizmut, bikarbonat, jod, vazelin, flasteri. vam za kafanu gde imam sast, u

prijateljica iz detinjstva, Prijatan, srdačan razgovor. toga vredelo je doći u Mavgseli,

Posle večere šetnja po starom čudne ulice sa kafanama i dućamima, | ma filmovima o Monmartru. Ulice puste, mračne. i a vrala, iz. ka{ana zadimljenih i sumnjivih, dopire lanma i muzi nogra{a di džeza. Unutra igraju parovi mornara ı crnaca; muš\ zasebno, žene zasebno. Jedan cmac igra sa sasvim malom devojčicom ed njenim roditeljima koji dremaju. Strašne javne žene, sagvim

skromno, pored ogromnih

zamati Kaže da nekoliko va-

Kanabjer.

silazim ponovo niz

rešim ni za šta, ostavljajući.sve za obil i odPosle podne zajedno po knjižarama

Kupujem energično i bez okleponskim Kknjižicama. U jednom ne zavese, dva

teške poljske cipele, weća..za kanta za vodu, platneni.lavor,

[iltrovi za kafu i čaj, lampe za šrafciger, za konzerve, Na kasi plaćam ktem za brijanje, noževi za brijanje, hipermangan, fata, Zadocnjaanak' sa prijateljima. Gospođa K. je Meć same zbog Kiša upropašćuje plan da idemo

lom iz B. i konzulom iz Lias Palmasa, koji koji me tera da svratim kod njega kad kod Kanarskih Ostrva. Ići ćemo na izlet

kvartu oko pnristaništa. Kakve kao onc koje se pretstavljaju

ka foškarci drpavih i bednih, Na svakom

licn kao izraz raspuštenosti. Sporednim ulicama, iamnim, promiču crnci, anamiti, arapi. Marselj, prva varoš Afrike za one koji #du u Afriku, Azije za one koji će wu Aziju, Evrope za one što se wracćaju. Niko ne prođe a da nešto ne kaže, ne traži, ne pita, ne nudi: i svi izgledaju opasno, i ako se io samo čimi, ] | ne bojim i da niko ne pokušava da mi učini zla. Naprotiv, kad koga pitam za put, taj mi ga ljubazno pokazuje, Ipak ovakav dekor apaštwa teško da igde na drugom mestu postoji. U Parizu svakako“ ne.

Novo jutro. Filmpak za aparat i masa drugih sitnica. U jed

Samo iza staklenih ~

jer evo da se nikoga ~ ·

nom g#rčkom dućanu slučajno otkrijem alvu i ratluk. Do poslednjeg ~

ono Što sam pomeo iz odela itd.

a ————

1

momenta još kupujem. po spisku Vuijea, a time samo depunjujem Rima (aparat, revolver, durbin, platnemns

Po peti put svrećam ma poštu, Prvi put našao sam dosta pisama; jedan telegram. Mogla bi se napisati čitava knjiga o radosti koju u takvim časovima čovek preživi. Jedno pismo, ipak, koga 'sam čekao nije došlo. Prolazeći velikim hotelskim autobusom za pristanište, sam, usred paketa i kantina zastajem pred poštom još jednom, ubhrčavam, molim ceo red onih koji, čekaju, da me propuste jer mi brod uskoro polazi. Činovnik mi predaje čekano pismo. U aubobusu otvaram ga, čitam samo prve redove, uzbuđen.

Ulkrcavam se. Galama, Gužva. Prvo mi je da odgovorim na spomenuto pismo. Brod kreće, Večera na brodu: rđava, kao sve prve večere kad kuvari stižu u poslednjem trenutku sa kopna (docnije brana više mo izvrsna), Kafa u {imoaru. Prva upoznavanja. San. Drvi san kako treba, i na vreme od poslednjih deset dana na ovamo.

Prvo veče na brodu, i idući dan, vrlo hladni i kišni. Šetnja od trpezarije do kabine, i od kabine do fimoara koji Je na krovu. Litkavstvo da se uhvati najbliže mesto do radiatera. Gramofon svira bez prestanka arije Revelersa i drugih crnaca, američkih. Uzalud pokušavam da čitam »Notr Kartaž« od Pol Adama, putne beleške sa Senegala. Ove su toliko bogate poređenjima, toliko kimjaste, toliko preterane Salomama i Salambojama, da je čitalac zamoren već posle treće strane. Razgovaram sa sapuimicima.

To su sve državni ili privatni činovnici koji se vraćaju u kolonije zaključivši nov ugovor na dve godine. Izgleda da svi viole

tamošnji život. Sami za sebe kažu: »Kad smo u Francuskoj, grdimo.

je i želimo da smo opet u Nigerskoj Savani; čim smo opet tamo žaiimo za Francuskom«. Ne veruju da neko može putovati samo iz ljubopitstva u te krajeve. Turista još nema. Ne veruju takođe ni

da sam se

satove čeivri časa unazad: sve smo dalje na zapad. tvrt manje no u Rimu. Sada već ručam u pola u pola tri, večeram u pola pet i ležem u pola osam,

obro pripremio za put. Plaše me bolestima. VWraćamo

To je sat i čedeset, pijem ćaj

Pred Gibraltarom sija sunce i more je beskrajno. plavo;. pro-

lazimo između Herkwulovih Stubova. Jasno se vide engl

eska Wtivr-

đenja i topovi; jedno ogromno platno, koso, od armiranog betona, visoko oko dvesta' metara, služi za skupljanie kiše, i imponuje monumentalnošću. Iza njega mala stara španska varošica, sa riđim..tor-

njevima, prva je koja vidi

kean. Daleko iza. nje je-snežna Sjera

Nevada koju sam ugledao još dam ranije, Neću zaboraviti nikada selo na padinama ove planine u kojoj sam pre tri, godine video seo-

sku borbu bikova. Okean prozirno zelen, | Produžavamo i dalje uzburkanom pučimom Okeana. Već.dva

dana da većina pumika.ne napušta svoje kabine. Radio nam šaopštava političke vesti u svetu. Jata galebova prate nas bez prestanka. Dobijam telegram TSF preko Gibratara.. Neko, ko, me se šeća iz: zemlje, želi mi srećan put,

Dimmo sunce sa dalekim smmaglicama, na pučini beloj kao mleko, skoro mepomičnoj. Odjednom svet, veseo, oporavljen, izlazi iz svojih kabina. Jednodmevno proleće samo pretvara. se u leto. Kad sam w stolici na krovu, nemoguće je iznositi i gomji kaput, čak ni uveče, Svi nazebi od prvih dana plovidbe odlaze..Cak se opet usudujem na hladan tuš, čim iskočim iz postelje. Mnoge knjige o Africi, kojih je pun sanduk, i koje čitam žurmo, pisane su jašno, pregledno, ali ne odviše ubedljivo. Članak u N. R. F. od novembra 1928; od Žam Pulana, o primibivcima,' sasvim je izvrstan.

Kako je Okean miran! Levo se pojavljuju obale Maroka, gole, "Fanger, kome sam se pre.tri godine toliko približio da je bilo dovoljno samo tri sata pa «da ga vidim; Kazablanka, svetlo beli grad, snežno blistavih. evropskih vila. Iznenada rešeno da iu zastanemo za ceo dan, radi utovara uglja. Naročiti motorni čamci odnose nas na obalu. Maroš evropska čudna, bela, ugodna, puna luksuznih dućama, čak furira u ovoj toploj zemlji gde je i sad u decembru vrlo toplo. Arapi, marokanci, na sve strane. Ali koliko ružan i prljav svet.

Čim se pređu gradski zidovi koji dele novu od stare Kazablanke ulazi se u arapski kraj. Nušta prljavije, blatavije, smradmije

„wi sramnije „od toga, Gomile Marokanaca pokriveni u masu prljavih .dronjaka,,sa plaštevima. i kulkuljicama koji smrde iz daleka, gura'sc rkroz uske.-ulice, izmedu, tezgi -sa voćem, i drangulijama, Deca kra-

stava, pokvarenih zenica; žene zavijene u uprljane čaršave gacaju po blatu, guraju se. Uličice. bez živopisnosti. Kuće bez karaktera,

. ružne; njih ne može ni silna, sunčana svetlost da ulepša. Ni u jednom

dućanu ničega što bi čoveka obradovalo. Večni sudovi od bakra muslimanski išarani, večna crvena obuća, kože, đinđuve donete iz Francwske.'I sve je to prljavo, graji i raspada se. Nemoguće ući u džamiju. Uvek se po jedan Marokanac ispreči i ne da, ponizan, lukav. UJ plaikim dućanima hecimi puštahi kry bolesnicima.

i

* VJEKOSLAV CRLJENAK: KOMPOZICIJA

eteovan esćećskz slavzsiđzamnizai

Nastavak sa 5 strane

nija je od spoljne. I ništa više, Ovaj stav ne može sc apsolulizovati kao Geteov zalo što ga jc Gete višestruko pirevazišao: tek dublje ulaženje t probleme literature i likovnih umetnosti kao i studiozno izučavanje prirodnih nauka stvoriće kašnije pretpostavke za Geteovo poimanje istine i saznanja kao »tvorenja« a pojam dela (delanja, tvorenja) konstituisaće se kao problem organizacije bića, egzistencije, kreacije, ne suda o njoj (kontemplacije), čime se nad Geteovim pojmom tvorenja ustvari ontološki aspekt.

Ako ovaj stav Geteov protumačimo u svoj istoriskoj relativnosti njegovog značenja, onda se u sukobu »tvoračkog« i »lepog« ne radi o antinomiji estetskog i neestetskog, Yeć o sukobu dveju estetika, ili dva pojma lepog. 'Tradicionalnu estetiku Gete naziva »lepom umetnošću«, a novu esteliku, kojm sam nije u stanju da definiše

KNJIŽEVNE NOVINE

radi. Ako Gete nije umeo

potpwno i cstetički, naziva jedmoslavna u dubu vremena »tvoračkom«. Klasicistička umetnost je lepa, a nova umetnost jc ivoračka, ali taj pojam Woračkog uključuje u sebe poseban pojam lepog kao njene oznake, Sam Gete dakle brkayu izrazu dve stvari koje inače sadržajno razlikuje, ali io nam ne daje pravo da ponovimo njJegovu hominalnu zbrku, pokazujući time da nismo shvatili o čemu se a de{iniše šturm-und drangovsku, romanličarsku ili primitivnu umetnost odnosno estetiku, to ne znači da one za njega nc toje, kao što i ne znači da je pod tvoračkim ovde podra?umevao nešto drugo do opet jednu {ormu lepog koja Je wu negaciji &4 klasično lepim. |

Po sebi se razum «da ovaj Geteov stay najavljuje i problem odnosa prirode i umetnosti, jedan od najvažnijih problema Geteove estetičke misli i

njegovog stvaranja, jer je Gate razaznao prirodu kao pravu sferu Ivoračkog. Pojam tvore:kog i tvorenja razviće Gete oluda tek u fazi intenzivnog bavljenja · prirodno-naučnim studijama. Ali ni pomenuti problem kao ni odnos »sadržaja« i »forme«, „upravo problem primarnosti jednog u odnosu na drugo, Gete neće naprečac rešiti jednom zauvek, već će se uvek iznova vraćali nizu problema sa kojima se redovno i sam susretao u svom stvaranju, Antinomija između »sadržaja« i »{orme« objektivno odgovara u jednom tremutku krizi »lepce« umetnosti koja nije bila u stanju” da raširi svoje okvire ususret bujici znanja materijalnog sveta koja je

nosio život: ta „»materijalizovana« svest Geteova dobila je svoj izraz u drugom delu »Vilhelma Majstera«. Subjektivno, ova antinomija može da ima i druge korenove: u protivurečnosti između predmeta inspiracije, njefovog sVesnog izbora i {orme perci-

piranja koju taj izbor nameće; u višestrukosti poimanja umetnosti, koja može da bude čista »tehnika«, apsoluna forma za koju je konkretan predmet potpuno irelevantan ali koja, u trećem slučaju, može da bude svojpm predmeinošću samo deo univerzalnog. prožimanja Jedinstvom koje se otsvaruje u svemu postojećem. Drotivurečan je i do kraja Geteovog Života prividno nerešen i odmnos umetnosti prema prirodi, Ovo je razumljivo i zbog toga šlo se i sam pojam prirode kod Getea menjao, dok i po prirodi.stvari sam taj odnos umetničke kreacije prema prirodi ne može biti celovit ni jedinstven, zato šio se aspekt menja Već prema tome koja je umetnost u pitanju: drukčije se odnose likovne umeWosti a drukčije literatura prema nekom imaginarnom, ma „koliko jedinstvenom pojmu prirode. Došto Gete Posmatra Stvari uvek iz aspekta umetničke prakse, iz slerc nežne empirije«

Moka MI škole dežije. T dad, Mimib Haćančić svakih dvadeset koračaji, CP GA e (A avee sa bh

ljavim kartonom izšaranim arapskim slovima, okružen tesno dečur-

lijom. Ona sva imaju po jedan sličan, samo manji i ojedeniji karton. Bez veze lanmaju u glas, kao i njihov učitelj. Onaj đačić ispred wčitelja čita klateći se i plačnći. Samo me je ta bezsmislena larma i naterala da (Pogledam kroz prozor. Cela učionica najviše da je duga nekoliko aršina; deca su sasvim jedno kraj drugog, stisnuti, smešni, simpatični. U drugoj takvoj školi, učitelj je samo sa četiri učenika. "To je škola za bogate. ,

Čudno. je kad ·pomislim da je bilo dovoljno da sam prvo video Kazablanku, pa da o celoj severnoj Africi dobijem potpuno drukčiji pojam. Gde su one divne poetske i ratničke figure Libije, u smežnim plaštevima, između kuća obojenih kao pastel? Gde je beskraj poezija anapskih domova, vinove loze, šedrvana? Ali Kazablanka nije Marakeš, ta legendarna prestonica marokanskih Kalifa, čak nije ni Rabat, u koji sam se strašio poći da me bih izgubio brod. Na pristaništu, pre no što ću se ukrcati u čamac, nekoliko poznatih, meko tamnih, iipova i ljubičastih očiju. Španjolci? Pri-' lazim im. Da, Španjolci — mornari.

. Do Dakara plovimo po pučini sasvim beloj, obavijeni svetloŠšću sa svih sbrana. Blizu pristaništa u Dakaru, brod je ukrcavao ugalj do duboko u noć. Lađe koje se kreću po pristaništu zaklone za čas ozvezdani grad kao kakvo crno anđelsko krilo. Jedan nas brod skoro dodiruje. Ime mu je Arhanđel. Momci nas sa broda GUI TE O italijanski. Razgovaram sa njima. Dolaze iz Liverpula i idu u »Iz Spalatal« odgovara na jialijanskom. — Jesi li Hrvat? pitam ga našim jezikom. — A šta bih bio? odgovara on, uzbuđen, i ide kako se Arhanđel udaljuje, ivicom broda da bi mi bio što bliže.

Najzad je sasvim na kraju, nadnesen nad vodu: »A ti, ie sili Hrvat; odakle si, kud ideš?« — Ja sam Srbin, iz Beograda, iđem za Basam. Koliko ima da si od kuće? — Šest. godina; imam žemu i decu tamo, A jeste M bili skoro u Splitu? — Ima tri godine. — Jem li svi dobro? upita on iz noći i već izdaleka, pa se sam

nasmejao na svoje pitanje. Kako se zoveš”? — ·3jJankovići Qn je

još jednako bio na kraju broda okružen sa nekoliko drugih momaka. koji valjda nisu razumevali šta se događa. Nastade nekoliko tbrenutaka ćotanja,-za koje vreme brod beše sve dalje. Iznenađen ovim stisrešom pred Dakarom, posle devet dana plovidbe, nisam se seća više ničega, što bih sa mogao zapitati. Odjednom onaj iz noći viknu: »Brate, ti si moj brat! Ima četiri godine i više da nisam video našeg čovekal« Glas: mm je dolazio sasvim iz daljine. »Zdravo, zdravo!« Vikao je u odgovor nešto što nisam razumeo, Ja ga malo posle viknuh:· » Jankoviću!« On odgovori iz noći: »O-ojl«

Oko mene se takođe. skupili moji novi poznanici. Rekoh im:

»'To je jedan mladić iz moga krajal« Počesmo o drugome govoriti. ·

Malo posle pogledah na pučinu. Svetiljka Arhanđela bila je sasvim daleko i klatila' se među ostalim zvezdama. Mislio sam: Otkuđa ta čudna veza, zbog koje, kad mi prvi momak, na pučini daleko, kaže da je iste. narodnosti koje i ja, ja ga osećam više svojim, bliže sebi, no što bi i jednog drugog. čoveka, ma sa njime imao i isli Život misli, osećanja i navikal Evo za ovim, koga odnese Arhanđel u moć; s kim sam izmenjao jedva mekoliko reči, čiji lik nisam wi video, ja sam toliko isto tužan koliko bih bio i za najboljim prijateljem. ; i Nije li ti samo romantičnost susreta, koja mi izaziva takva osećamja ili sam i ja isto tako blizak osnovnome, kolektivnom i soci. jalnom. I oikuda ta radost u meni što je to tako, što je čovečanstvo jedmo i isto ddentično, sa jednog kraja sveta na drugi, sa svim stupnjima drmwštva i sa svim bojama rasal Tek, kao od svake nove zvezde sad, koja se prvi put pojavljuje za mene, što ne mogu odvojitt oči, ja sacla sa dalekoga Arhanđela nisam mogao skinuti evoj radosni pogled.

Dogodile su se docnije sa Arhanđelom i tim u vezi sa Avyhamčelom zanimljive stvari. Ja sam ovaj brod video u Dakaru noću između 17 i 18 decembra. Nepunih tri meseca docnije, tačno 9 marta uveče, ja sam svojim prijateljima pripovedao svoj susret sa našim zemljacima na moru. Kako sam dotle sasvim bio zaboravio na taj događaj a mnogo što šta o putu bio ispričao, i kako je moja priča pala usred pripovedanja o fanmtastičnom, ja sam i sam imao osećanje koliko moje kazivanje, i ako doslovce verodostojno, izsleda izmišljeno i neverno. I ako niko nije izdržavao sumnju ja sami se ipak osećao nelagodno što nemam nikakvih dokaza da sam u istin Tazgovarao baš na pučini sa našim zemljacima.

Sutra dan ujutru pnijavilo se nekoliko naših momaka. Išli su

u Anvers radi naplate štete koju su \pretrpeli usled topljenja lađe na kojoj su radili. Brod u pitanju bio je Arhanđel. Njihova priča o propasti toga broda dostojna je najlepšeg KKonradovog romana.

Već u Dakaru Arhanđel je lagano goreo u svojim dubinama, ali je kapetan, u nadi da će se vatra lokalizovati, krio to od većine posade. Trebalo ie u Buenos Ajres stići sa robom na vreme i time izbeći plaćanje raznih otšteta. Lađa je gorela celog pmta, i u trenutku kada se približavala južnoameričkoj obali, ona je bila sasvim u požaru. Srećom posada je na vreme spasena.

Bio sam uzbuđen naročito da su se mladići pojavili baš sad, i kao da potvrde moje sinoćno pričanje. Oni su se sećali vrlo dobro moga broda, za koga kažu da je bio smešno ukošen, i sećali se da je sa njim bila neka vrsta sudara — očešavanja —- Što ja nisam ni primetio, ne znajući da razmimoilaženje dva broda na takvojiblizimi nije pravilno. Oni šu se razgovora sa mnom takođe sasvim dobro sećali. Rekoše mi odmah «da je Janković otputovao direktno za Anvers pošto je već bio snabdeven potrebnim hartijama,

Samo su oni otišli kada u listovima od 10 marta pročitah ovaj izveštaj: »Stroga istraga zbog propasti broda Arhanđel. Naša pristanišna kapetanija preduzela je strogu istragu da bi utvrdila uzroke tragedije broda Arhandel, potopljenog u pristaništu Buemos Ajresa, i izvidi u čemu je odgovor nost brodovlasnika. Ima nekoliko dana da je otpočelo ispitivanje momčadi prispele u naš grad na Marti Vašington. U koliko se može saznati, izgleda da izlazi sve više na videlo vrlo teška odgovornost komandanta Arhanđela. Kako izgleda požar na brodu, izazvan vamice kavbita kalciuma, razvio se za vreme prelaska AnversBuenos Ajres. Kapetana tereti što je prenebregao da izvesti vlasti pomoću radia, i da prijavi događaj bilo u Dakaru, bilo u kom drugom pristaništu gde se lada snabdevala vodom, Brod je stigao u B. Ajres kad je požar već zauzeo velike proporcije. Izgleda da je u magacine puštena izvesna količina vode. koja je u dodiru sa kalcium-karbitom izazvala prskanje bačvi i zatim rasprskavanje broda. Komisija za isleđenje je pozvala, već ima nedelja dana, brodovlasnika da odmab dođe da bi se utyrdile njegove obaveze u odnosu

Buenos Ajres. Slučajno pitam jednoga iz koga je kraja. ~

prema posadi«.

Nije li to sadržaj pripovetke »Mladost« od Josefa Konrada»

stvorenog, lo Sc i U teoretskom pogledu ova različnost polazne empiriske tačke

nost teoriskog stava. U jednom tremutku Gete će potpuno razdvojiti sfere umetnosti i prirode, preporučujući umetniku da stvara ne »prirodno delo, već savršeno umetničko delo«. U »Uvodu za Propileje« on će, međutim, istaći kao najvažniji zadatak umetnika »da se drži prirode, da je proučava, podražava, stvara nešto što je slično njenim pojavama«. UJstvari, to su sve nužna kolebanja na putu fogrmulisanja jednog stava o različitim strukturama spontane kreacije u prirodi i oduhovljene kreacije u umetbnoshi, koji stav najprinodnije izrasta iz akumuliranog

posmatranja neminovno reflektuje kao kolebljivost i nedosled-

[onda iskustva Getea.

Ako bismo iz tog | nagomilanog iskustva i svesti hteli da izvučeme sopstveni Geteov stav koji najbolj« reprezentuje samo to iskustvo i wjegovu impliciranu logiku, onda će it» biti svest o umetničkoj kreaciji koja je jednovremeno i »prirodna i natprirodna«, svest o umetnosti koja jea »viša od prirode«, ie zato umetnost »nije potpuno potčinjena prirodnoj neminovnosti, već ima svoje sopstvene zakone«. U tom smislu ja bih pro-

i saznanja poznoga

tumačio i slihove poznate Geteove pesme: »Priroda i umetnost izgleda da se izbegavaju...« (»Natur wd Kunst sie

·Fliehen...«).

scheinen sicb zu

Zoran GLUŠČEVIĆ