Književne novine

'U Beogradđu 1. IVO ANDRIĆ: »LICA« VIMA«

MB Sarajevu

1. IVO ANDRIĆ: »LICA«

7. SLAVKO MIĆANOVIĆ:

9Đ Beogradu

wo -

KRULA«

8. 4. HERMAN HESE: 5. 6. M:

ODGOJENNE: DEVOJKE«

9 Sarajevu

10. DANTE: »RAJ«

U JUNU

NAJVIŠE TRAŽENE KNJIGE

„JUGOSLOVENSKA KNJIŽEVNOST

2: M. PANIĆ-SUREP: »KAD SU ŽIVI ZAVIDELI MRT-

3. ALEKSANDAR VUČO: »MRTVE JAVKE«Ć

4. RODOLJUB ČOLAKOVIĆ: »ZAPISI IZ RATA« 5. DUŠAN KOSTIĆ: »TIHA ŽETVAG

6. STEVAN JAKOVLJEVIĆ: »SUZE I OSMESI« 1. VESNA PARUN: »TI I NIKAD

8. IVAN GORAN KOVAČIĆ: »PJESMMKG .

9. BRANKO V. RADIČEVIĆ, »NOGĆ TELA«

10. TRIFUN ĐUKIĆ: »NA ORLOVOM KRŠU«

2. MIHAILO LALIC: »SVADBA«

3. ALEKSANDAR, VUČO: »MRTVE JAVKEĆ

4. IZET, SARAJLIĆ: »MINUTU ĆUTANJA«

5. DUŠKO TRIFUNOVIĆ: >»>BABOVA RĐAVA BAŠTINA 6. HUSEIN TAHMIŠČIĆ: »NEIMARI«

PREVODNA KNJIŽEVNOST

. TOMAS MAN: »RRALJEVSKO VISOČANSTVO« TOMAS MAN: »ISPOVESTI VARALICE FELIKSA

FRANSOAZ SAGAN: »VOLITE LI BRAMSA« »IGRA STAKLENIH PERLI« MIHAIL ŠOLOHOV: »TIHI DONG

VILIJEM MEKPIS TEKERI: »NJUKAMOVI« DAVID HERBERT LORENS: »PREKRŠITELJG«

8. ALBER KAMI: >IZGNANSTVO I KRALJE VSTVO«

9. SIMONA DE BOVOAR: »USPOMENE JEDNE DOBRO

»IZGUBLJENI«

10. MARŠAL MONTGOMERI: »MEMOARI«

1. MIHAIL ŠOLOHOV: »DIHI DON«

2. BERTOLD BREHT: »PROSJAČKI ROMAN

3. V. ŠTAJNBERG: »DAN JE ZALJUBLJEN U NOĆ«

4. TRVIN ŠO: »MLADI LAVOVI

5. PRANC KAFKA: »AMERIKA«

6. LUIS BROMPILD: »24 ČASA«

1. MARŠAL MONTGOMERI: »MEMOARI«

8. TRIGVE GULBRANSEN: »NEMA PUTA NAOKOLO« 9. ERSKIN KOLDVEL: »KLODEL INGLIŠ«

izbor svelske književnosli U ediciji »Sinoptikon«, nekoliko uđ-

ruženih američkih izdavačkih preduzeća počelo je sa objavljivanjem naj-

boljih dela svetske Književnosti u dvesta peđeset Mnjiga. Celokupna vrednost ove biblioteke u višegodišnjoj pretplati iznosi svega dve stotine dolara, iako svaka Knjiga ima prosečno po šest stotina stranica sitnog sloga i velikog formata. Namera je izđavača ove eđicije, koju uređuju poznata imena savremene Književnosti, kao V. H. Odn, i drugi, da jedđnom di odgovor na sve Veću potrebu današnjeg čoveka za kulturnim koje Je ugroženo sve većim prođiranjem mehaničke civilizacije. uređnika Književne rubrike časopisa biblioteka »Sinoptikon« nije

jedno značajno delo

obrazovanjem izvan škola, Prema pisanju

»Tajm«, propustila ni

KNJIŽEVNE NOVINE

List za književnost, umetnost ı društvena pitanja

Ređakcioni odbor: Bora Ćosić, Slavko Janevski. dr Mihailo Marković, Slavko Mihalić, Peđa Milosavljević.

Branko Miljković, „Tanasije

Mladenović, Mladen „dQOljača.

Vladimir Petrić, Đuza Rado-

vić, Izet Sarajlić, Vladimir

Stamenković.

Direktor:

TANASIJE MLADENOVIĆ Urednici: ·

MILOS L BANDIĆ

PREDRAG PALAVESTRA Odgovorni urednik: CEDOMIR MINDEROVIĆ List izdaje Novinsko-izdavačko preduzeće .»Književne novine«, Beograd. Francuska “. Ređakcija: Francuska ", tel. 21000, tek. račun: 101-70%-1-208 List izlazi svakog drugog petka Pojeđini broj Din. 30. Godišnja pretplata Din. 600. polugođišnja Din. 300, za inostranstvo dvostruko. Rukopisi se ne vraćaju. Tehničko-umetnička oprema'· DRAGOMIR DIMITRIJEVIĆ Stampa •GLAS«, Beograd.

Vlajkovićeva 8.

napisano za poslednjih nekoliko hiljada godina, Poređ snažnog akcenta na stvaranje pisaca našeg veka, u kome su vidno mesto đobili i Mihail Šolohov, Boris Pilinjak i drugi sovjetski pisci, ovđe će se pojaviti i tako retko izdđavana dela grčkih i rimskih autora, od dramatičara do filozofa. Uz samo štampanje književnih dela, izđaće se i »Vodič Kroz svet književnosti« gde će u dve sveske biti objavijen sažet prikaz svakog Mnjiževnog pravca i pojave, u svetlosti istoriskih i estetskih Koncepcija. Pitanje je samo, kaže ma kraju urednik »Tajma«, dđa li će savremeni čovek naći dovolino vremena

i volje đa pročita ovih sto pedeset hiljađa stranica, U svakom slučaju pokušaj je lep i Koristan.

SABRANA. DELA ELIZABETE BOUEN

U izdanju preduzeća Alfred Knopf u Njujorku pojavila su se celokupna dela poznate književnice Elizabete Bouen koja je nedavno postigla ve-

liki, uspeh svojom najnovijom knjigom

»Vreme u Rimu«. Od prvog njenog romana »Ka severu«, koji še štampan 1933 godime, pa preko čuvenog dela »Smrt srca« i »Kuća u Parizu«, koji pripadaju predratnom periodu njenog stvaramja, izdavač je naročitu pažnju obratio delima »Dneyvna

Ond ] M

vrućina“, »Svet ljubavi«, »Poslednji septembar« i zbirci pripovedaka koja je iako neki rukopisi neobjavljenih pripovedaka u ovoj zbirci datiraju još

sabranih dela Elizabete Bowen Ževni kritičari »Tajmsa« i »Njujork "Tajmsa« nošću ove žene-pisca kojoj golovo mema premca poslednjih godina.

| i) Vladimir ·BUNJAC

"Taj čamac kretao se kao crni majušni rak po mebalno modroj ploči jezera. Moglo je biti između šest i sedam izjutra kada je naš junak stajao na obali i gledao kako se čamac kreće zabadajući nekoliko pari vesala u mimu: površinu vode. Kao more — mislio je, ali čuo je žabu. Stajala je skupljena na drvenom stubu pobodenom u vodu. a je pljusnula wnutra, Iza njegovih leđa goreli su prozori kuća na suncu. Žarile se ćeramide na krovovima. Onda je opet čuo žabu i lupkanje zvona na crkvi Sv. Klimenta, Tada se kamenim pločama uputi pored jezera piljeći u providni sivkasti pličak sa sitnim ribicama i travom. Bile su gladne i svojim malim zatubastim njuškicama zaletale se na tpatke hrane čiji su hrbati plutali po površini. Obišao je mrtvu trupinu čamca koja se isprečila tu na obali i krenuo dalje pored zelene vlažne aleje. Ruže rasle u senci stabala i krumile rozikaste mirisne listiće. Video ih je rasute po travi a u ružinom grmlju samo ogolele krunice. Kao osice,

Staza je vodila prema rukavcu jezera, pokrivenom žutim lopočevim cvetovima i zelenim dlanovima lišća koje ih je držalo na glatkoj površini. Mogao se osetiti njihov truli riblji miris. Uska staza sakrivena u bravi vodila je u drveće. Tamo se preko klasalog zlatnog žita i jedmog dela jezera prostirala velika vlažna senka. Čamac se udaljavao i sada je sve manje ličio na raka, više na pauka. Plovio

PRIČa „KNUIŽEVNIH NOV/INa” DAN JE BIO ZELEN

Ćuti sad. Onaj e čekao da 'zazuji tišina a onda uhvati jednom rukom šipku mikrofona: š ažesna Lo-li+al« I

Bobtaj : Oba u kreščendu. Aplauz kao buka mora, Oznojena srećna lica. Laganim odmerenim korakom LOA; Pe penje na podijum. Njen glas zacvrkuta u metalnu kruškicu: „Bal aa 80 se prelilo preko čaše, Jasna skoči sa stolice: Luko, ti bo ud, ali uze čašu, kucne se sa njim i ispi je do dna. Oko nje poče aga OR se okreće veliki raskošni ringišpil. Videla je barmema u šarenoj ladi, orkestar, stolove i stolice, balone lica kako se neprestano penju, i lebde u vazduhu a onda i Luku na drvenom konju „kako odlazi sve dalje i dalje među crvene i bele tačke svetla. Trubač se pečpinjio na prsle, Njegova truba parala je njene nežne pijane uši. Lu! : Luko — zvala je, ali Luke nije bilo za stolom: prazna stolica u kojoj je maločas sedeo ležala je prevrnuta na podu. ri !

Frobijao se između stolova. „Onaj odande čekao je da mu še približi. Vrškovima prstiju držao je opušak cigarete u ustima, izvlaćeći zadnje dimove, a onda ga je gnječio u pepeljari za „SVe Vreme dok je Luka dolazio. Gledao ga je kosimice praznom ooo oka. Luka mu se približi: Zašto je ne ostaviš? — upita. Neko se podiže

za tim stolom: FdHajde, hajde tormnjaj se odavde,

POITIOIOOIIIO IIIOUOOOUIIU OVO IO II II O | ž . | ~: ž ; Wı: — Od š : cc -- · muci" ~: ~– S II — On C- VAN

OI II III IU U]

j ! :: \ \

i»

—. ~ | _—– so ........ e „e SS go ae e: : La ia ea O Ve OR a SM. e cd UP VOŠ . - —:” i ž ---.~4—- - Me : S NI MINA 5 'MIC : Lj ” - : · . – ~ _— š _——–—>—>—M ZI—e=— 4 ) : ıš a —— <———— O awe idea Me rap, : wa ' f h š : iy - ; : Hi • iŠ l* ' = : z ES" Ssrotatotenosj ) | . “ Žž 4 —Z–”i _ — : 4 a —————=c—— s LL AA ACA i SST || '(% SEE :

je po žutom premazu sunčeve boje i uporno obeležavao svoje postojanje na horizontu. Inače, jezero je bilo pusto. Samo ovde na obali, nad cmim naježenim stabljikama čučali su pecači sa svojim dugim vitkim trskama upaljenim na suncu. Promatrali su ga kako dolazi. Išao je bos i nosio svoje crne skvrčene cipele u rukama. Njegove bose noge donosile su tihi šum meke trave, ali staza je polako skretala od jezera i tada su još mogli da vide samo njegova leđa kako se udaljavaju dok na njima trepere pegave senke lišća, Onda se vratiše svojim štapovima: pušili su i gledali u vodu.

U lišću ljeskala mlečna svetlost, drhtuljila dole pod drvećem. On je hodao kroz tu jaru svetlosti i toplote i osećao žabe naokolo kako ga drže na oku sve dok im se ne približi a onda se bacale dalje kroz miris jagorčevine, sve dalje do uskih prokopa kanala sa bistrom jezerskom vodom. Trebalo bi negde da se operem — mislio je. I zaista, na njegovom licu protezao se poput guštera crni wžiljak sasušene krvi. Osećao je kako mu zateže kožu i kako mw je levo oko zbog toga zatvoreno a on uzaludno pokušava da ga otvori. Video je tamne mrlje na kravati i odelu. Čak i ruke u kojima je držao mrtve kornjače cipela... Kao kasapin — 3pomisli, a onda staza poče da se spušta i on u tom času začu brod kako iuli tamo negde u pristaništu, da tuli kao onaj klempavi trubač u »Palas« baru noćas, koji nikako nije prestajao sa »Dajanom« za sve vreme dok su njega, Luku Bošana, tukli, a zatim kao neku protuvu izgurali u modru zvezdanu noć gde je još dugo ležao nagnut nađ jednim stolom hotel' ske terase i buljio u svetlucayu površinu jezera. Jasna, Jasna — ponavljao je. Čuo je pticu. Maglilo mu se u očima, Onda je opet neko vreme slušao onu istu pticu. a

Tada je čuo korake i video Jasmnu kako izlazi iz bara sa onim lepotanom, njih dvoje i još neki u gomili, podigao se i neko vreme posmatrao nepomičan (možda će doći — mislio je) a onda je pozva: Jasna — reče — Jasna, ali ču samo njega: Umulkni! — rekao je skoro nečujno, nije se ni osvrnuo, držao ju je za lakat i nastavio da korača u gomili koja se klopoćući petama i blokejima udalji i nestade u sivilu hotelskog predvorja. i

Posle toga naš je junak još dugo ostao za tim stolom sa glavom među rukama. Pokušavao je da misli o proteklom događaju, Bio je sada pobpuno sam. Nad terasom se prostiralo ljubičasto nebo. Svitalo je. Opet je čuo kratak zvižduk ptice, jedanput, dvaput, više puta sa raznih strana. Samo tu i tamo na hotelu su se javljali bledi kvadrati svetlosti boje piva i ponovo nestajali. Video je portira u predvorju kako u šareno-zlatnoj livreji šeta preko blještavih mermernih pločica. Ličio je na dresera cirkuske menažerije. Nad jezerom je bio dan; i dežurni milicioner stajao

Onaj čamac se otiskivao od obale i na molu ispod male lateme koja ja po vodi prosipala “rvenu svetlost.

Jedan sat ili možda dva sata pre toga iz zatubastog grlića flaše obloženog srebrom točio je vino. Ne, Luko, ne više — ·3govorila je, ali on je i dalje točio, onako nagnut nad stolom punim staklarije i razbacanih vlažnih · cigareta. Video je njeno pijano lice između dugih tankih. flaša rizlinga: Ti, mala gaduro — rekao je. Tamo je počeo da lupa bubanj. Ti mala gaduro — 3izusti opet i pogleda prema podijumu gde je neko skakutao i mlatarao rukama umirujući publiku. Zašto mi tako govoriš — vikala je. Žagor se stišavao kao vetar, Ššššššš — obrecnu se neko prema njihovom stolu.

Dobro znaš zašto Ne znam ne znam Šaššššššt Hoću da mi kažeš

OSNIVANJE INSTITUTA ZA KNJIŽEVNOST

ugledala svet tek prošle godine, U SEVERNOM VIJETNAMU

U Hanoju je osnovan institut za književnost „pod « ipokroviteljstvom ministarstva prosvete i Udruženja pisaca Vijetnama, To je prvi institut ovakve vrste u istoriji ove zemlje. Baviće se najviše proučavanjem književnosti Vijetnama ođ njenih prvih početaka, pre dve hiljade godina.

Ovo prvo izdavanje

pre rata. ji-

tumače velikom popular

ILUSTRACIJA D. STOJANOVIĆA — SIPA

— nije se ni osvrnečo n& onoga što i stajao tu uz njega i dodirivao ga ramenom. Muzika tamo umuče i parovi počeše da se razmeštaju po stolovima. Čuo se žagor i lupa stolica. Stolu pride omanji debeljko sa naočarima, zastade i pogleda Luku Bošana, zatim sede u stolicu ispod njega: Šta hoće ovaj ee obrati se onima za stolom. P'da koji je ovaj? — dodade jedan od njih. Džapa se za curu — neko će. Kakvu curu» Debeljko naglo podiže glavu prema Luki koji je stajao rukama poduprt o naslon njegove stolice: u okvirima njegovih naočara zasvetliše dva Žuta meseca. U grlu se oglasi kratki suzdržani smeh: Pa to je onaj! — reče. Ko oniaj? Onaj one male! Ko'e male onaj? Idi dođavola! Ko d' ide dođavola? U crnim wkvirima naočara ponovo sinuše meseci. Mak je ćuteći ponovo zapalio cigaretu.

Zašto je ne ostaviš,

Sve se to odigralo vrlo brzo. Trubač je tamo počeo da svira”

»Dajanu«. Lolita se smejala penjući se na podijum: crveni karanfili leteli iz jedne lože i ostajali pod njenim nogama kao male krvave mrlje. Odande je neko vrisnuo: Lo-Lo-lita, a onda se gušio pod masnom dlakavom žakom koju mu je neko zalepio za usta. Tada je onaj što ga je držao vikao: Somel Some! Bele bluze zakloniše vidik. Baš tada pored. stola gde je Bošan još uvek uporno stajao pojavila se Jasna.

— On vam dosađuje? — Oči su joj bile srebrne: kao u ribe. Ispružila je svoju dugu zmijastu ruku sa prstom uoerenim u L,wku, a omda je vrisnula i povukla je natrag prinevši ono mesto ustima, ono mesto gde je Luka Bošan udario, — Gubi sel — reče joj kroz zube. — Gubi sel .

Nikako se nije dao uhvatiti. Lepršao je svojim žutim velikim krilima sa kojih se skidao prah: žuti prah, Osećao sam ·'ga pod prstima. Onda sam ga ipak uhvatio za krila: sada se batrgao nogama. Gledao sam njegovo ugojeno telo i dva velika tamna ptičia oka i pipke spreda na glavi. Lagano ih je, pomicao kao da iraži nešto. Nećeš moći! — reče Mateja. — Bilo bi bolje da ga držiš dok ga ja svežem... — rekao sam mu — ... bolje nego da zanovetaš svaki čas. Tada ga je on uhvatio za krila. Leptir je pokretao noge kao da pliva. Onda sam uhvatio konac i vezao mu omču oko zadka. Vidco sam onoga kako bos gazi po travi Nije nas video: samo je hodao dalje. Poklopila nas je njegova dugačka senka, a kada je otišao opet smo bili na suncu. Dam je bio zelen. Oko nas blistala je traya puna puževa i žaba. Mogla se naći i poneka kornjača kako veselo čupka travu malom zmijastom glavicom. Ja sam smeo da ih podignem. Mateja je kukavica! eto, držao je leptira a bilo ga je strah da ga ovaj ne dotakne ticalima ili mogama. Onaj je otišao prema suncu koje se kao crvena, zatim žuta lopta dizalo iznad jezera. Odjednom je pocrnio kao i njegova senka u kojoj je trava bila tamna, dok je svuda naokolo blistala. Videli smo njegova crna leđa i patrolni čamac koji odjednom izjuri iz rukavca i bio je već daleko kada je voda počela da šljapka među tnskama. Negde se javi žaba. Zatim me otac pozva. Imao je veliki slamni šešir: Orce! Orce! Dođi po ribul Tcečao sam preko jagorčevine. Video sam srebrno telo ribe kako se otima po suncu. — El pastrmka? — Ne, Orce, belica! Imao je šešir. Izvlačio sam joj udicu iz grla. — Uh, ala je progutala! — rekao sam — Uh, ala je progutala!

Tada smo čuli kako je veliko telo onog stranca pljusnulo u

O svakom manastiru pisac je dao istoriske podatke. Pisana živim stilom, puna tačnih opisa, ona će pomoći svima Koji posle poznanstva sa našim srednjovekovnim blagom ma, izložbama u inostranstvu požele đa ga viđe u njegovom stvarnom, drevnom ambijentu, D. 'P.

USPEH JUGOSLOVENSKE DEČJE KNJIGE

Na jubilarnoj izložbi američkog

ali Luka ponovi:

x. ; x SLIKA FRANCUSKE IZMEĐU DVA RATA KNJIGA O SRPSKIM

Dobitnik nagrađe »Gonkur«, francuski ·'književnik Moris Druomn postigao je veliki uspeh svojim najnovijim romanom »Zavesa pađa« U njemu Druon na svoj ciničan i groteskan način slika sređinu i ljuđe jedne ere u kojoj je francusko dru štvo dovelo sebe i svoju društvenu organizaciju ma ivicu provalije sa koje gotovo nema povratka, Mračne gođine priprema za Drugi svetski rat, koje su usleđile iza gođina umora, razočaranja i »izgubljenih generacija«, poslužile su kao odlična pozadina Druonu za izvlačenje opštih zaključaka o ljuđima i njihovom bitisanju na Zemlji. Tako bar piše Kritika na Zapađu, gde je Druonov roman prevedem na nemački i cngleski, : A

MANASTIRIMA OBJAVLJENA U ENGLESKOJ

Poznata lonđonska izđavačka kuća »Alen i Anvin« objavila je pre iz-

·vesnog vremena knjigu »Srpsko Zza-

veštanje«, koju je napisao Sesil Stiuart. Pisac je obišao i ispitao gotovo sve manastire i crkve u kojima su i danas prisutni đuh i umetnost srpske sređnjovekovne prošlosti. Tskusno oko arhitekte i sigurno osećanje znalca koji se odlično razume u Vizantiski svet i njegov religiozni Život, uz izvrsne fotografije i mnogo“ brojne planove i dijagrame, pomogli su da vrednost ove Knjige, kako ističe jeđan engleski prikazivač, buđe neocenjiva za sve one koji pođu đa nosete Srbiju.

udruženja izđavača, koja je održana u Čikagu polovinom juna, izlagali su i izđavači iz gotovo svih zemalja sveta, Jugoslovenska izložba Knjiga Je izazvala veliko interesovanje među posetiocima i izđavačima, koji su naročitu pažnju obratili na mašu dečju Književnost. Postoji mogućnost da se u Americi sklope ugovori za prevođenje naših knjiga za đecu na engleski. x

INGRID BERGMAN I LORENS OLIVIJE NAGRAĐENI Poznati filmski i pozorišni glumci Ingriđ Bergman i Lorens Olivije, dobitnici »Oskaras/ u poslednje vreme postižu veliki uspeh wu gostovanju na američkoj televiziji. Njihovo nastupanje je naišlo na priznanje u vidu godišnjih nagrađa koje televiziske

met“

kompanije dođeljuju najboljim U nicima, Ingrid Bergman je nagrađen“ za ulogu u drami »Okretaj zavrtnja“ a Lorens Olivije, koji je odn zahtev za razvod braka od svoje 5 ne glumice Vivijen Li, za tumači Blavne uloge u televiziskoj veraiji dela Somerseta Moma »Mesec i 5

parac«. a