Književne novine

»IL DJORNO« O ANDRIĆEVOM ROMANU »NA DRINI ĆUPRIJA«

Milanski list »I đorno« donosi opširan prikaz italijanskog izđanja Andrićevog romana »Na Drini ćuprija«. Pisca ovog prikaza najviše interesuju Anđrićev jezik i stil i u analizi

Andrićevog stila pisac dolazi do nePo pristalica stilističke kritike u italijanskom smislu te reči, kritičar lize i skion je da ovo Anđrićevo de-

kih vrlo zanimljivih rezultata.

svemu sudeći,

zapostavlja psihološke ana

lo posmatra isključivo kao neobično uspeju evokaciju prošiosti,

DELA NAŠIH PISACA U INOSTRANSTVU

Interesovanje za našu savremenu MBnjiževnost u svčtu postaje sve Vveće. Tako je u izđanju nemačke izdavačke Kuće »PFolks und velt« izišao prevod Čopićevih »Doživljaja Ni Wkoletine Bursaća«. Jedna frank{urtska izdavačka kuća objavila je »Gro zdanin Kkikcte Mamze· Huma. Zanimljivo je napomenuti đa je ovo drugo izđanje Humovog đela na nemačkom jeziku. zainteresovali su se i za novi roman MDobrice Čosića, Za Čosićeve »Deobe« postoji interesovanje i u Bugar skoj. Roman Mlađena Oljače »Molitva za moju braću« prevođi se u Engleskoj i u SAD. U ovim dvema zemljama izlazi i roman Eriha Koša »Veliki Mak«, Poljsko državno izdavačko pređuzeće iz Varšave izdalo je zbirku novela Miroslava MKrleže »Cvrčak pod vodđopadom«. Jedna milanska izđavačka kuća mamerava taRkođe da izda zbirku novela Miroslava KMrleže. U toku su pregovori između danske jzdavačke Kkuće »Nitnordisi forlag« i Grozđane „olujić o prevođenju njenog jedinog romana.

FRANSIS PONŽ U BEOGRADU

Transis Ponž jedno od prvih imena savremene francuske poezije, koji je po mišljenju nekih kritičara iza-

KNJIŽEVNE NOVINE;

Tiist za Književnost, umetnost 1 đruštvena pitanja Ređakcioni odbor:

Miloš 1 Bandić. Bora Ćosić,

dr Milan Damnjanović, Zoran

Gluščević, Slavko Janevski,

Velimir Lukić, Slavko Miha-

1ić, Vladimir Petrić, Izet Sa-

rajlić, · Vladimir Stamenković,

Pavle Stefanović. Dragoslav

Stojanović-Sip Direktor i odgovorni uređnik: TANASIJE MLADENOVIĆ urednik: PREDRAG PALAVESTRA

Sekretar ređakcije: BOGDAN A POPOVIĆ List Izdaje Novinsko-Izdđavačko preduzeće »Književne novine•, Beograd. Franeuska 7? Redakclja: Francuska “,. tel 21-000, tek račun: 101-707-1-208 Tist izlazi svakog drugog petka Pojedini broj Din 30 Godišaja pretplata Din 600. polugodišnja Din 300 za inostranstvo dvostruko

Fiukopisi se ne vraćaju

WP OZ

o 7

Tehničko-umetnička oprema: DRAGGCMIR DIMITRIJEVIĆ .

Stampa •GLAS•, Beograd, Vlajkovićeva 8.

LODVJBSLDO i

zvao pravu revoluciju u francuskoj poeziji kiđanjem sa trađicijama metafizičke i subjetivističko poezije i obraćanjem · svakodnevnom životu, boravi ovih đana u Beograđu. Ovaj pesnik za koga se kod nas zna mnoBo manje nego što bi on zasluživao nije značajan samo po tome Što je

objavio mnekoliko značajnih zbirki.

pesama od kojih je najbolja »PriSstrasnost stvari« nego i po tome što je neposredno ili posređno uticao na čitav niz značajnih savremenih (pa i naših) pesnika. Pored razgovora ko je će vođiti sa našim piscima Ponž će ođržati pređavanje »Primena poezije«, r

USKORO BILTEN CENTRA ZA TEORIJU SAVREMENE KNJIŽEVNOSTI I UMETNOSTI

Centar za teoriju savremene knjiševnosti i umetnosti pri filološkom fakultetu u Beograđu i koji rađi.već Skoro godinu dana i ima za zadatak da prati kretanja u savremenoj kniiševnosti i umetnosti, izdaje ovih dana prvi broj svoga biltena. Ovim bil-

| tenom cenfar će povremeno (četiri

do pet puta godišnje) obaveštavati našu kulturnu javnost i šire slojeve čitalačke publike o najvažnijim problemima savremene Književnosti i umetnosti i o tome kako se oni kođ nas i u svetu tretiraju. Zasađa bilten će obaveštavati našu javnost o značajnim kritičkim i teorijskim prilozima u našim i inostranim književnim časopisima i listovima i đavati iscrpnu bibliografiju manje ili više svega što se o problemima teorije umetnosti kođ nas i u svetu Dpiše. Tako će jeđan od ovogodišnjih brojeva biltena biti posvećen nađrealizmu, Ođ iđuće godine Centar će davati informacije i o značajnijim knjigama posvećenim teorijskim problemima. Prema obaveštenjima koja smo dobili namere pokretača ovoga bjiltena su đa tačno obaveštavaju našu javnost o stanju teorijske misli u sve tu i đa na taj način stanu na put mnogim zloupotrebama, dezinformaci jama i pogrešnim obaveštenjima koja nisu usamljeni slučajevi u našoj savremenoj Književnoj publicistici.

PESNICI OTVARAJU SVOJ SALON : U PARIZU

Foaje u pariskom pozorištu Teatr pokazao se i suviše tesan za vernisaž ovogođišnjeg Salona pesnika. Ove godine, izuzimajući samo nekoliko nemirnih duhova, svi iole značajniji pesnici poslali su rukopise svojih najnovijih poema, Organizator poetSkog salona Tensan Monteiro izložio je sve te manuskripte na veoma originalnim i neobično ukusnim panoima ođ bambusove trske.

Ta ideja da se ziđovi pokriju poezijom prvi put je ostvarena još u aprilu 1950, kađa su slikari bili đozvolili đa se jedan zid njihovog proletnjeg salona ukrasi poetskim tekstovima. Tako se to ponavljalo nekoliko gođina, đok se pesnici nisu preselili u jednu kafanu na Monparnasu, zatim u jednu galeriju SenSilpisa, i najzađ na Bit na Monmar– tru. U međuvremenu, Jesenji salon je lansirao novu ideju za poemeslike, ođnosno da slikari ilustruju pojeđine originalne rukopise pesnika.

Vernisaž ovog IX salona poezije bio je čitava svečanost: ođata je pošta pomrlim pesnicima u toku. ovce gođine, Sandraru i Reverđiju, a zatim su neki ugleđni đramski umetnici čitali pojeđine pesme. ji

Ove gođine doneta je ođiuka da se ovakve izložbe poetskih rukopisa priređuju ređovno svake godine i da to postane trađicija i jeđna atrakcija više umetničkog Pariza.

DALIE STUDIJE O ŠEKSPIRU

Poznata univerzitetska štamparija u Kembriđžu je nastavila sa objavljivanjem jscrpnih stuđija o Šekspiru, koje su pisali razni Ššekspirolozi na osnovu najnovijih proučavanja đela i prilika pođ kojim je stvarao veliki đramatičar. Među njima se naročito ističe studija MĐovera Vilsona pod naslovom »Šta se đogođilo u Hamlelu«, u kojoj se, po bogzna koji put, pokušava đa rasvetli tragični lik dđanskog princa i njegove dileme života i smrti. Pisac Vilson smatra đa je Hamlet još, uvek neshvaćen m smi-

slu u kome ga je Šekspir stvarao i da je njegov đuboko tragični stav, u stvari jedno cinično pođrugivanje besmislenosti ljudskog života i nemoći čoveka da se toga izbavi.

VREME I MESTO · T. S. ELIOTA

Pre triđeset godina Eliot se smatrao najvećim literarnim revolucionarom, danas je on ustoličeni doajen britanske literature, najveći britanski pesnik, javna ličnost, cenjena i rado viđena u društvu, u čijoj se senci razvijala čitava generacija pesnika i Kritičara., No, isto tako, đanas je reakcija na njegovo delo i uticaj u Britaniji veoma jaka, njegovi protivnici veoma su brojni.

Govoreći o njegovom velikom i višestrukom Jliterarnom značaju Kritičar Volter Alen u jednom ođ Dposlednjih brojeva časopisa »The New York Times Book Review« pokušava u članku sa gornjim naslovom da ođređi mesto pesniku i Kritičaru Eliotu tvrđeći da »ćemo biti u stanju reakciju na Eliota i njegov uti-

caj đa shvatamo ozbiljno tek kađ ona proizvođe ličnost koja bi se mogla staviti njemu nasuprot. Do tog vremena svet van Britanije lako će uviđeti đa je rečena reakcija još jeđan znak tekućeg engleskog provincijalizma«. ' Garsije Lorke,

JEDINI ROMAN TENESI VILIIEMSA NA FILMU

Režiser Hoze Kvintero završava O» wih đana snimanje filma »Rimsko proleće g-đe Ston«, koji je rađen prema istoimenom romanu Tenesi Vilijemsa. Zanimljiv je pođatak đa Vilijemsova đramska dela, iako je on izrazito pozorišni pisac, izgleđa neće imati toliko uspeha. prilikom ekranizacije kao ovaj njegov jeđini roman. Glavnu ulogu u ovom filmu ima Vivijen Li, đok njenog ljubavnika igra vWoren Bitl, inače brat poznate Kglumice BŠirli Mek Lejn.

Na slici: Vivijen Li i Voren MBiti primaju poslednje instrukcije režisera pređ početak snimanja „jeđne scene.

KAKO JE POGUBLJEN LORKA

Neđavno je specijalni dopisnik italijanskog časopisa »Vie nuove« Đani Toti posetio rodno mesto Feđerika Fuente Veneros, i Granađu, gde id pesnik proživeo Dposlednje gođine; tom prilikom Toti je razgovarao s Lorkinim sestrama, rođacima, seljacima, ciganima, s njegovim ličnim poznanicima, prijateljima i poštovaocima, tragajući za pođacima o pesnikovoj smrti. U tim razgovorima on je saznao da je ne kakav Ramon Alonso Ruis, tadašnji mesni izaslanik fašističko-klerikalne partije SEDA, podneo lažnu đostavu

POD PRIVIDOM OBJEKTIVNOSTI

Povodom pisanja praškog „Slovanskog prehleda'

Neki nemački izdavači ,

U danima kadđ se objavljuje i na široko razglašava kosmička formula ljudske egzistencije: u kosmosu ima mesta za sve, — u odnosima među ljudima, ovđe na Zemlji, kao ·da ima sve manje mesta logičnim, razumnim razlozima, trpeljivosti, ravnopravnom razgovoru, najosnovnijem ljudskom i čovečanskom ređu. Nedavno oživljena, kampanja nekih istočnoevropskih zemalja protiv socijalističke Jugoslavije uzima vid opšteg krstaškog pohoda, generalne ofanzive, stavljajući pod udar gotovo sve delaknosti u Ovoj zemlji — politiku, privređu, kulturu — i ne birajući sredstva i metode napada, od tendemciozne montaže i izvrtanja činjenica, u štamDpi do fizičkih obračuna i zlostavljanja naših državljana sa službom u inostranstvu.

Ovoj akciji pridđružio se tu skoro i čehoslovački časopis »Slovansky prehled«a člankom Milade Blažkove »Kulturmne zanimljivosti na stranicama, jugoslovenskih časopisa« u kome se, sračunatom kombinacijom citata iz časopisa žBusrefti«a i, pretežno, iz ovoga 1lsta, u obliku »zanimljivosti« i tobože objektivno želi da prikaže maltene tragična, bezizlazna situacija u jugoslovenskoj kultuTi, prosveti, izdavačkim predđuzećima i đa se, naravno, kao kruna svega, pokaže — kako piše Milada Blažkova — »nepoverenje čitalaca prema onome što se štampa, u Jugoslavijić.

Nepoverenje!

Pa ipak, možda ne bismo Dposumnjali da je napis Milađe Blažkove nastao doista iz dobronameme pobude — da, obavesti čehoslovačku javnost o tre nuinom stanju u jugoslovenskoj kulturi, o čemu su jugoslovenski pisci otvoreno, javno raspravljali, sa željom, što priznaje i ova spisateljica, da se prilike poboljšaju; i možda bismo poverovali da su zaista u pitanju samo »zanimliivosti«ć; i možda ne bismo uopšte na to obraćali pažnju. Ali način na koji su te »zanimljivostić dovedene u međusobnu vezu, ta, kako se Lenjin jednom iz razio, pritajeno zlobna »gelerterska skolastikae kojom su DTYOkomentarisane, zahteva razmatra nje..A trenutak koji je izabran da se te »zanimljivostić objave

–

— uporedo sa brutalnim napadom i bordžijevskim stilom trovanja savetnika, jugoslovenske ambasađe u Pragu Živojina Bulata u stanu češkog Književnika(!) Pavela Hanuša — otkriva u pravoj boji ovuspekulativnu đemazgošku igru oko tuđih briga i tuđih problema da bi se prikrili i zataškali vlastiti. :

»Diletantizam, hipoteza, spekulacija, traženje istine iz dokolice, igranje i koketovanje sa istimom, to je najcmjji greh, koren svih drugih grehova koji se mogu zamisliti« — Thomas Carlyle.

»U svakom đobu najneugodniji primeri čovečje prirođe nalaze se među demagozima«“ — TT. B. Macaulay. »Otkud dolazi đa nas ne buni hrom čovek, a da nas buni hromi duh? To je zbog toga što hrom priznaje da mi idemo pravo, dok hromi duh veli da mi hramljemo; da nije toga, mi bismo ga pre sažaljevali nego što bismo se na njega ljutilie — Blaise Pascal.

»S vremena na vreme bpobesnim što toj mizeriji nema kraja« — Karl Marx u pismu P. Engelsu.

... Ali, čemu ljutnja i gnev? Bilo kakav afekt bio bi odviše velika raskoš prema raskošnom nedostatku bilo kakvih obzira u »Kulturnim „mgzanimliivostima...q Milađe Blažkove. Njen napis objavljen je u časopisu »Slovansky Priehled«, publikaciji Slavističkog instituta u Pragu. I odmah se moramo zapitati: kakav je cilj ovog slavističkog časopi-

sa? Da li nepristrasno, naučno iz-.

veštavanje o jugoslovenskoj književnosti i kulturi ili tendeciozna žurnalistička, montaža zlurado pabirčenih činjenica? Zbližavanje slovenskih književnosti i kultura ili kopanje, prođubljivanje .jaza tamo gde bi razumevanje i veza morali biti najneposredniji, najČVITŠĆI?, „ ;.

„Nauka ili jalova propaganda?

Pođaci sa kojima Milada Blažkova manipuliše, operiše, spekuliše u svom napisu crno na belo su izneseni i analizirani u našoj štampi ne u stavu i stanju bespomoćnosti, već u nameri da se sadašnja situacija u prosveti,

kulturi, izdavačkoj delainosti Dopravi. Mi otvoreno saopštavamo koliki je kod nas procenat nepismenih, koliko nam treba učitelja, kolike su zalihe neprodatih knjiga, ne zato što ne mamo šta ćemo i kuda ćemo nego što zajednički rešavamo kako da najefikasnije te anomalije odstranimo. Mi se nikada nismo bojali i ne bojimo se da raspravljamo o

'svemu, pa i o neprijatnim stva-

rima. Svest o nevoljama je DOčetak njihovog lečenja i otklanjanja. Milađa Blažkova pak govori o njima kao o »aaprepašćujućim pođacima«. Ona je, dakle, saprepašćena. Ona, je očigledno i veoma zabrinuta. Knjige se — priča ona, u Jugoslaviji mnogo štampaju, malo čitaju, mnogo koštaju, malo kupuju. Knjiga ima isuviše. Knjige su loše... No to nam je sve poznato: jer Ono o čemu nas Miladđa Blaškova poučava — 'čula je od nas samih. Ali poređ toga što je'zabrinuta, ona je i prilično lakoverha. Zar ona zbilja misli da sve ono što se danas štampa u Čehoslovačkoj predstavlja suvo književno zlato? Zar se ona ne seća reči Mihaila Šoholova na kongresu sovjetskih pisaca o poplavi Sivih, bezvrednih knjiga koje niko ne čita? Zar ona stvamo veruje da se knjige kao što su »Kritika

čistog uma«e Immanuela Kanta, iskonstruiše priču o subverziv-.

»Mladi Hegel« Gyorgya Lukacza, »Položaj čoveka u kosmosuc Maxa, Schelera, i neke druge mogu i moraju kupovati i čitati kao što se kupuju i čitaju desetine i stotine domaćih i stranih Knjiga od kojih su neke jugoslovenski izdavači štampali u nekoliko izdanja? I zar nije i sama donele mogla, da upozna, jugoslovensku izdavačku delatnost na nedavnoj izložbi naše knjige u Bratislavi — iako je normalna organizacija te izložbe bila na razne načine onemogućavana?

Možđa knjiga ipak ima previše; ali ih zato ima za svakog i za svačiji ukus; i zato bar jugoslovenski čitalac ne može zažaliti 'da, postoji u svetu iole značajna Knjiga a, da se on s njom nije upoznao. Ali knjiga nije bonbona ni receptom propisana Dpilula za,

duhovno uspavljivanje: oma traži, podrazumeva čovekovu puni angažovanost, dobru volju, pa prema tome i izvesno lišavanje.

U redu dobacuje Milada Blažkova uzimajući u pomoć moskovsku »Literarnu gazetudc ali šta ćemo sa Brankom Ćopićem: njegove knjige štampaju se i prodaju u desetinama hiljada primeraka, a knjige »modernista« u pet stotina. Međutim. tiraž nije uvek 'potvrdđa ili negacija umetničkog kvaliteta. Mi dobro znamo kolika je literarna vrednost Ćopićevih knjiga, kao što isto tako znamo kolika je stvarna vrednost Knjiga poijiedinih proslavljenih »modemista«a. U tom umetničko-estetskom problemu pretvorenom u praktičarskopolitikantski Milada Blažkova videće »đalji uzrok malog interesovanja za Kknjigu«, a taj »dalji uzrok« njoj je u stvari veoma blizak i bitan, kapitalan argument — »nepoverenje čitalaca prema onome što se štampa u Jugoslavijić. Time se pravi karakter i svrha toga bisanja, tih »Kulturnih zanimliivosti ..q ispoljava u svoj svojoj antikulturnoj pĐamfletskoj tenmdencioznosti.

Sasvim providnoj.

Javna diskusija i anketa o jugoslovenskoj prosveti, kulturi i izdavačkoj, politici poslužila je, eto, »Slovanskom pfrehleduc da

nom čitalačkom nokretu, otporu — 0o »nepoverenju čitalaca«, o pasivnoj rezistenciji prema onome što se štampa u Jugoslaviji«, pa se takvim proizvolinim, lažnim zaključcima, i cela, ova, akcija sa naoko umerenim i primcipijelnim, ali u suštini lukavo smišljenim efektom — stavlja u službu sličnih nesocijalističkih i krajnje neodgovomih manevara protiv naše zemlje. Upozoravajući nns na opreznost, ona, mas podstiče da se i ubuduće, kao i dosad, priđržavamo načela istine, Sslobode, slobodne diskusije i Kkritike kao neophodnog preduslova napretka. Slobođu, osnovu žŽivOta i kulture, nije mogućno simulirati; slobođa se ostvaruje. To neka pokušaju da shvate svi oni kojima je Ovo namenjeno.

Miloš I. BANDIĆ

SHIHIIIIIII/IIIIIRHTIIII II IIIIIILIIIIIIIJIIIIJIIIIJIJI IiII||liiiiliHIIIilliliIliIIIIIIIjiHiIHIIJJINILHI|HNIHIMIIHUJIHLIIIJIHJJHIJIHJILIIHIJIHIJITIJIJ|}

gradskoj organizaciji Talange i ko. mandi »građske garde« na osnovu ko. je je gubernator doneo rešenje đa se Lorka uhapsi. Hapšenjem je rukovn. dio nekakav 'Antonio Benoviđes, da. lji rođak NKorkine porođice, koji je bio zainteresovan za njen imetak, Ali, ističe 'oti, nisu izvršioci bili prave pesnikove ubice niti su lični računi bili uzrok njegove smrfl, Dže. lati su izvršavali naređenje falangi. sta i vlasti.

Tri đana je Lorka bio zatočen u mesnoj tamnici a zatim je odveđen u Visnar, gde se nalazio i štab fa. langista. Noću (između 3. i 6, avgusta 1936) zatvorenika su s još trojcom povezli u pravcu fronta. Nisu mu dozvolili ni da se čestito obuče, U starom crvenom »Bjuiku« pesnik je poslednjih sedam «cigareta razdelio drugovima i dželatima, Na devetom kilometru auto se zaustavio i falangisti su izvukli iz njega zatvorenike, »Zašto me ubijate na ovakvoj mesečini?« Dile su jeđine Lorkine reči, Ubili su ga ne sačekavši ni grob sebi đa iskopa,

SLIKAR PISCU

U Parizu je objavljena prepiska iz• među slikara Žorža Mtuoa i pisca Andre Suarea, čije je druženje i prijateljstvo imalo znatnog uticaja na sivaralaštvo velikog francuskog slikara i završilo se tek smrću Suarea 1948. godine. Sa literarnog stanovišta ova prepiska je zanimljiva zbog nekih pogleda slikara Ruoa o književnosti i njegovih Komparacija literature sa likovnim umetnostima.

PROZA PETRA KOČIĆA NA RUSKOM

U trećem broju časopis »Imnostran-> naja literatura« donosi prikaz zbirkh Kočićevih pripoveđaka koja je izišla prošle gođine u Moskvi. »Heroji Ko" čićevih priča, kaže se između osfalog. u prikazu, seljaci koje pritiska biroMkratska mašina Austro-ugarske imperije i koje pljačkaju posednici, nikađ ne gube osećanje ličnog dostojan» stva... Patriotizam i mržnja prema ugnjetačima čine Kočićeva dela strasnim i uzbuđiljivim, A njegove kraike novele i stihovi u prozi uzbnđuju i najstrože poštovaoce umetničke literature«. .

DRAMSKI PRVENAC VESNE PARUN

Hrvatsko narodno kazalište na 5VOjoj kamernoj sceni izvelo je 19. aprila u režiji Vjekoslava Viđoševića premijeru prve drame Vesne Parun »Marija i mornar«. Glavne uloge su tumačili Ivka Dabetić i Ađem Čej-

van.

NABOKOV PROTIV LORENSA

Među piscima koje cenzura na Za padu najviše progoni svakako su D. H. Lorens i Vladimir Nabokov, čija su dela »Lolita« i »Ljubavnik leđi

Četerli« objavljena uz prave kulu" ne i društvene skandale. Čovek morao đa očekuje izvesne simpatije Vlađimira Nabokova prema Lorensi baš zbog sličnosti suđbina. Međutim: veliko zaprepašćenje je izazvala n java Nabokova jednom LOVU novinaru da roman »Lenđi APOR) smafra, polvarenom Knjigom; pt nom pornografije i gluposti aa

i sam Lorens za njega drugorazre| pisac, . u

i Ki