Književne novine
TZIŠLE, „SVESKE“ CENTRA ZA TEORIJU TBONJIZŽEVNOSTI I UMETNOSTI _ Centar za teoriju književnosti i umetnosti. pri. Filološkom fakultetu u Beogradu počeo je da objavljuje periođično »Sveske« u kojima će štampati građu o aktuelnim problemima teorije književnosti i iumetnosti kod nas i u svetu. U prvom broju ove publikacije objavljeni su duži ili kraći rezimei, andtacije ili biblioBvafski podaci o teorijskim pitanjima iz oblasti opšte estetike, estetike DO~
sebnih umetnosti, književnosti, likov- ·
nih umetnosti, muzike, pozorišta i filma iz 158 naših i stranih Kknjiževnih listova i časopisa za prvo Dpolugođe 1960. godine.
»Teme su veoma raznovrsne 1 po značaju 1 po obimu, kaže se u uvod” noj reči redakcije časopisa. Ima ih novih i starih, ali i stalnih, Neke su majedničke estetici i književno-umetmičkoj teoriji, a neke su specifične. Neke su više važne za bliske disciplime, neke manje. Nas u prvom ređu zanimaju move (i stalne, ili »večne među njima«), zajedničke i najznačaj mije za našu zemlju (bez obzira. na to da li su više ili manje vezane za bliske dlgsaiplme). Obrađa Savakvih tema, dabome, bila bi neuporedivo Takša i brža kad bi postojala unaTĐređ pripremljena građa, kao što će to biti posle desetak godina, Ako treba oikriti uzroke. i posleđice jedne važne pojave u estetici i književno-umetničkoj #čteoriji, „ako treba pokazati sve njene vidove u razmim zemljama i u našcj posebno, ako, dve zaključke treba podržati iscrpnom dokumentacijom, šada se mora ju. pregledati i obraditi samo za tu pojavu — u razmaku. od više decenija — svi odgovarajući čašopisi, limtovi, posebna izdamja, arhivski materijal i građa iz bliskih disciplina. 'No, drugog puta nema, i prema ovo me mora se podesiti i metod: to moYa biti paralelno pripremanje 1 naučno obrađivanje građe«,
Ali, značaj pokretanja ovih svezaka nije samo u tome. Upoznavanje publike sa stanjem teorijske misli vw svetu doprineće povećanju osećanja odgovormosti onih koji raspravljaju teorijske probleme kođ nas, predstavljaće branu diletantizmu, preterano slobodnim „interpretacijama tuđih mišljenja i improvizacijama. Ne treba posebno naglasiti da će objavljivanjem ove građe biti u . Znmatnoj merl onemogućeno plagiranje i manje ili više slobodno prevođe nje tuđih misli pod svojim, imenom, : "ID. zstikuje ne fako mali broj ljudi koji o teorijskim problemiWia piše,
(P.- P-6), NARODNO STVARALAŠTVO BRAZILA
. S ciljem đa se oikriju neiscrpni favori nzitođnog stvaralaštva širim krugovima, čitalaca. u Brazilu su poKkrenute mnoge akcije. Najznačajnije među „njima su, wvakako, „osnivanje novog časopisa posvećenog narodnom stvaralaštvu i priprema za Bfampu velike »Enciklopedije folkloTa«. . »Zađatak časopisa »Žurnal đi folKklore« je, piše njegov glavni wurednik, jeđan od najpozmatijih pisaca Brazila, Alfonsu Šmita, da otkrije čitaocima gotovo neviđeni svet ko ji je inspirisao pesnike i prozaike da stvore zađivljujuća đela.x Časopis će m svakom broju donositi raznovrsni materija! o narodnom «stvaralaštvu
0600000000000000
KNJIŽEVNE • NOVINE
LIST ZA KNJIŽEVNOST, UMETNOST TI DRUŠTVENA | PITANJA Ređakcioni odbor: Miloš I, Bandić, dr Milan · Damnjanović, Zoran Gluš| Čević, Slavko Janevski, Velimir Lukić, Slavko Miha„1i6, Vladimir Petrić, Izet Sarajlić, Vlađimir Stamen= ković, Pavle Stefanović, Dragoslav Stojanović-Sip Direktor 1 odgovomi urednik; | TANASIJE MLADENOVIĆ "Urednik: PREDRAG PALAVESTRA Sekretar ređakcije:
BOGDAN A. POPOVIĆ
List Izdaje Novinsko-izda> vačko preduzeće »Književne novine, Beograd, Fran= cuska %. Redđakcija: Pran= cuska "7, tel. 21-000, tekući račun: 101-20-1-208 NList izlazi svakog drugoš · petka. Pojedini brol Din. 90. Godišnja pretplata Din. 600, polugođišnja Din. 300, za jnostranstvo dvostruko, · Tehničko-umetnička oprema: DRAGOMIR DIMITRIJEVIĆ Stampa »GLAS•, Beograd, | Wwlajkovićeva 8.
oeeeeoe
eoo0000e000000000000000000000D0000000000000000000
a l 00000000000000%
'
hao | originalna ostvarenja folklora, narodne pesme, bajke i legenđe, Izđavačka kuća »Literari« iz BSanPaola priprema ilustrovanu ehnciklopediju brazilskog folkiora wu “Više tomova. Prvi tom ove veličanstvene građevine · narodnog duha biće prema pisanju časopisa »Lejtura«, posvećen bajkama i legenđama Indi-
·janaca, a, svaki sleđeći će obuhvwa~
tati narodno stvaralaštvo jedđne' na= cionalnosti brazilske federacije.
* MUZIKA MLADOSTI
Neđavno je izišao iz štampe roman talentovane norveške „romansijerke Turborg Nedđreos. Kao i u ostalim svojim romanima i u ovom najnovijem koji nosi naslov »Muzika plavog Kklađenca« glavni problem je prerastanje mlađosti u zrelost, postupak rastanje mlađosti u zrelost, postanak čoveka od deteta. Ovaj roman priča o sudbini jedne mlađe devojke čije še đetinjstvo završava u đoba TI svetskog rata. Prema oceni kritike on je kulminacija u obrađi ove vrlo značajne i uvek aktuelne problematike
kojoi se ova Književnica neprestano vraća.
*
KNJIGA O PRITATELJSTVU BREHTA I BRONENA
Bertolđ Breht i Arnolt Bronen Su dva imena koja su dvadesetih godina, fačnije do 1933, u jednom dahu izgovarana, Ali prijatelji su ova dva piseča bili samo od 1921. do 1923. Tađa su im se putevi razišli — lično, umetnički i politički, Ono što su obo jica tad doživeli je »Istorija jednog neđovršenog. prijateljstva«, što je u stvari podnaslov Knjigć iz ostavštine Arnolta Bronena, umrlog 1959, knjige čiji je naslov »Dani s Bertolđom Brehtom« (u izđanju Kurta Deša u Minhenu), Ovaj izveštaj u kome pisac o sebi govori u trećem licu, baca đoSta svetlosti na oba, tađa mlada, dramatičara, a time i na literaturnu situaciju početkom dvadesetih godina. . SNOVA (VESTI
D
ISTORIJA SOVJETSKE LITERATURE Prema pisanju časopisa »Novij mir«, Institut za svetsku Književnost »Maksim Gorki« je konačno završio rad na novoj istoriji sovjetske literature wu tri toma koja obuhvata: period
1917. đo 1957.
Svaki tom sadrži opširan uvođ o karakteristikama datog periođa i o najvažnijim fteoretskim i istorijskim problemima. „Posle uvoda dolaze monografije o najkrupnijim piscima, Drugi deo svakoga toma sadrži stalne rubrike: »Veze sovjetske i stranih literatura«, »Rnjiževni časopisi« i »Hronika lIiterarnog Žživota«.
Prvi tom rađen je pod rukovođstvom dopisnog člana Akademije nauka SSSR IM. I. Timofejeva „koji je
napisao predgovor i obuhvata period i
1917—1929. u kome su stvarali »lideri« impresionizma, Blok i Brjusov, pređstavnici stare generacije Sergejev Censkij i WVeresaev i najkrupniji predstavnici stoleća Majakovski i Gor ki, Jesenjin i Bagricki, Vsevolođ Ivanov i drugi, U uvođu je, kaže se u »Novom miru« iznet složen i protivurečan proces postanka mlađe socijalističke literature, traženja novih umetničkih metođa, borbe različitih pogleđa, postupnog razvoja revolucionarne umetnosti.
Drugi tom obuhvata period »Klima Samgina« »Jegora MBuličova«, »Tihog Dona«, »Hoda po „mukama«, »Petra I«, »Ljudi iz provincije« Aleksandra Mališkina, „»Peđagoške pocme« Antona „Makarenka Kkojima se pridružuje »Kako se kalio čelike Ostrovskoga, periođ ostvarenja „koja izražavaju, kako kaže recenzent »NoVOg mira, snagu, vitalnost i preimuć stva socrealizma.
»U trećem tomu je, kaže on, đata karakteristika surovog i herojskog periođa otadžbinskog rata i procesa posšleratne literature do 1937.« Glavni ton ovom periođu đaju Erenburg, Fa dđejev, Leonov, FPaustovski i Prišvin od prozaika i Tvarđovski, Tihonov, Seljvinski od pesnika.
Posebno mesto u »Istoriji« dato je đečjoj literaturi, čiji su glavni pređstavnici Arkadij Gajdđar, Samuil Mar šak, K.ornej Cukovski i đrugi.
»Pored svih, mogućih međestataka.
komentariše »Novij mir“
»Istorija sovjetske literature« je značajan Kkulkulturni događaj u Sovjetskom Sa-
vezu«,
*
DODELJENE KNJIŽEVNM NAGRADE U MAĐARSKOJ
Nagrađom Aile. gožefa koja se u Mađarskoj dođeljuje za najbolja knji ževna ostvarenja gođine nagrađeni su Sandor Tatai za roman »Topovi i golubovi« sa temom iz 8yrevolucije 1919, od prozaika, Ferenc Kiš i Ištvan Vaš od pesnika, kao i Paula Oravec, Andraš Dekani, Imre Takač i Lajoš Kiš. |
* NAJVEĆA ZBIRKA ŠEKSPIROVIH DELA Ma kako to paradoksalno zvučalo, najveća zbirka Šekspirovih dela nije u Engleskoj, Suđeći po nemačkoj štampi, Univerzitet u Kelnu nabavio je rana izdanja Šekspirovih dela iz XVII veka i tako upotpunio najveću
zbirku njegovih dela u Evropi,
*
PESNIK GRČKOG OTPORA
U Atini su neđavno u izđanju MUrancuskog instituta izašla dva dela grčkog pesnika Angelosa Sikelianosa (Počmes akritiques, La mort de Digčnis). Izdanje ovih Knjiga na
francuskom jeziku treba široj, in-
ternacionalnoj publici đa pređstavi vređnosti ovog alitora, Sikelianos je umro u Atini pre đeset gođina. Prvi deo njegovih preveđenih pesama sađrži neke pesme Koje. je autor piSao za vreme okupacije Grčke u poslednjem ratu. One pripađaju o» nim pesmama koje snažno izražavaju otpor protiv svirepog rata i gaženja svih ljuđskih vrednosti. U vreme pokolja i terora Bikelianos je pevao pesme nađe i nagoveštavao svetlost pravde.
Drugo delo »Digenisova smrt« (Digenis je legendarni heroj vizantijske carevine, slavljen u narođnim pe smama) je ostvarenje u kojem Kkonvergiraju njegove lične aspiracije i narodna mitologija modđerne Grčke.
Nastala iz razgovora sa jednim od osnivača i začetnika mođernog slikarstva, knjiga Džona „Ričardsona »Žorž Brak«e pojavila se neđavno u Americi. Opremljena veoma lepim reprođukcijama dela velikog majstora, ova knjiga umnogome osvetljava Brakovu umetničku ličnost i niegovu koncepciju umetnosti. Sam Brak tvrdi da nije revolucionaran slikar, ali Ričardson se s njim me slaže: Jeđanm ođ rođonačelnika kubizma, najrađikal nije inovacije u mođermom ”·slikarstvu, teško može izbeći takvu Oocenu. Mičardson se, maime, zalaže da, svojom knjigom potvrdi tri osnov-
Današ, pitamo se, da li je pvp trebno, pored svega ostalog, nao ružati se. okorelim optimizmom da bismo se oslobodili one baukjadikovke koja je u našoj Jav nosti već gođinama poznata pod nazivom: „lJatentna kriza Kkinematografije. Dakako, zahvaljujući nekom zagonetnom pravilu, reč kriza postala je jedna od najčešće upotrebljavanih reči u rečniku umetničkih kritičara. Ponekad nam se učini da tako često raspirivanje „psihoze kriza“ stimulira umetničko stva ralaštvo na njegovom putu pro gresa. Verujemo da će nam voa godišnji filmski festival u Puli pružiti priličnu satisfakciju za sve optimističke deklaracije, no on: ipak. ne može da'iscrpi jedan aktuelni problem o kome će ovde biti reči i koji ćemo nazvati pitanjem poverenja.
Retke su zemlje danas u sve tu, bez obzira na njihovu političku konstituciju, „koje tako predano i s toliko vere isturmju na sve svoje grudobrane, na sve svoje Vvetrometine, svoju mladost, kao što to mi činimo. Pa čak i više od toga: ta mladost stiče prava koja prevazilaze i njene trenutne mogućnosti, postaje simbol jedne mlade na cije, postaje sopstveni idol 5 „očima koje nemaju kapke“ i svojim | emfatičnim | magnetizmom. privlači daleke mete iz budnosti da bi ih nastanila u sadašnjosti. Nikada u svetu mla dost nije stekla takve počasti, takve odgovornosti, takvo poverenje. -
Pa ipak, postoji kod nas umetnost, možda najmlađa” od svih „umetnosti, hoja zahvaljuju ći nekom čudnom „paradoksu još uvek gaji veliko nepoverenje prema mladosti. Reč je, bez sumnje, o filmskoj umetnosti čiji je posleratni domet mnogo skromniji no u ostalim našira umežinostima. I pored niza izrazito negativnih rezultata za Pp9 slednjih petnaest, godina | 5VOS postojanja naša kinematografija se još uvek ne usuđuje da svoju sudbinu, makar i delimično, stavi u ruke sasvim mladih liu di koji su sudbine drugih umet nosti tako odlično razrešili. Bet ki izuzeci kojima je naša kinematografija. blagonaklono. pružčila: „šansu“ ne mogu se Više na”
zivati mlađima, a svi Ostali na
ilaze na '•psolutno nepoverenje,
hranjeno nerazumljivim skepticizmom i esnafskim „hermetizmom. To je rezultat jednog veoma opasnog nesporazuma ko ji se, zahvaljujući nekim novim i dalekovidnijim koncepcijaman, u poslednje vreme nalazi na
putu svog pmrešenja, ali je još uvek „veoma udaljen od svog cilja.
Nije potrebno dokazivati nežto čemu u prilog govori jednostavna logika: „mlađi stvarao ci bi i na filmu postigli podied nako vredne rezultate kao što su postigli u literaturi, muzicl. teatru. Međutim, „mnogi ljudi u naše doba veruju kao u očevid nu postavku da nijedan čovek ne treba da se slobodno izrazi sve dok ne bude u stanju da svoju slobodu upotrebi. Ovo je pravilo pametno kao i ona luda iz stare priče koja nije htela da uđe u vodu dok ne nauči da pliva“.
Do pre nekoliko godina uzbuđeno se pisalo i govorilo o zabrinjavajućoj krizi francuskog i italijanskog filma, a poljsku filmsku umetnost retko je ko pominjao, smatrajući da ona 1 ne postoji. Zahvaljujući jednom preokretu koji je stavio rediteljske palice u ruke sasvim mladim ljudima (kod nas oni nose naziv laika ili početnika\ francuski i italijanski film su triumfalno prebrodili „svoju “krizu“, a sasvim nepoznata polj ska kinematografija za svega ne koliko godina situirala se tako reći na četvrtom mestu u”Evrovi. Posmatrajući dela tih smsvim mladih stvaralaca, Renea, Kolpia, Trifoa itd. u Francuskoj, dela Curlinija, Antonionija, Pje trnđelija itd. u Italiji, dela Vajde, Kavaleroviča itd. u Poljskoj bez imalo rezerve možemo reći da evropski film doživljava sVvO ju obnovu. Zahvaljujući kome? — Ne samo talentovanoj mla dosti, već i mudrosti i zreiosti koje su imale poverenja u NU.
Kodđ nas (uvek to na filmu žalosno — kod nas!) filmski stvaraoci ne prestaju da pravda ju svoje neuspehe „mladošću kinematografije“. Naša savest bi trebalo da nam zabrani da dalje gajimo tako „jluzorna op” ravdanja kad, pred sobom imamo' upečatljiv · primer poljsćog filma čija je mladost ravna fid
šoj, ali čiji nas rezultati umnogome nadmašuju.
No mi se i dalje pravdamo argumentima koji ne zaslužuju da se izgovore i još uvek nismo u stanju da usvojimo 5aSvim banalnu mudrost: ako ledan filmski radnik načini voj prvi film, mnogo je čelishod nije poveriti drugi film drugom filmskom radniku. a
Za veliko je Žaljenje to Što se naš ideal mladosti, prave mladosti a ne počelništva, još uvek nije integrirao i u kinematografiji koja tavori u VOjoj bezličnosti i nepokretnosti, zahvaljujući ortodoksnim i strsš ljivim esnafima čiji poneki ak teri, kao i onaj prorok Neemi-
A POVERENJA
ja, visokoparmo · i narcisoidno mrmljaju: „Non 'possum descen dere, magnum opusfacio!* (Ne mogu da siđem, veliko delo ra dim!).
Sigurni smo da će vreme, kao najbolji lekoviti napitak, us kladiti sve protivurečnosti, oli zar ipak nije naprednije i hrnabrije — prekoračiti to vreme, kao što smo fo uvek *inili, jer naše vreme nema vremena da „ostane u lenjoj večnosti idola“ i želi da progovori, kako bi to Žan Žirodu rekao, „samo o SCbi na krajnjoj granici nepozna tog“.
To nepoznato stasalo je vs progovori punim glasom.
Vuk VUČO
| _KNJICA O ŽORŽU BRAKU
ne osobine Brakove izvanredno snažne invencije: odbacivanje geometrijske perspektive u mastojanju »đa ostvari puno „poseđovanje stvari stav koji je iznađ buntovništva zbog buntovništva, šta više, poštovanje cele renesansne trađicije i osvetljava nje predmeta sa svih strana, do u detalje, u cilju realizovanja potpunog vidnog polja »jer to je bio način približavanja objektu onoliko koliko to slikarstvo dozvoljava«. .
* MARKS KAO PUBLICISTA
U izđanju Kota-ferlaga iz Btutgarta (Cotta-Verlag) štampana su u osam svezaka Marksova đela, spisi i pisma, I ovo je, razume se, samo izbor, ali lepo štampane i brižljivo priprem-
ljene sveske donose ma jednom me- —
stu mnogo od materijala koji je do sad bio razbacan, a u nekim Ss!0čdjevima čak i specijalistima teško dostupan. rf
Zanimljivo je đa se u ovom izdanju prvi put na nemačkom jeziku javlja izbor „iz „izveštaja koje je Marks 1853—1856. kao evropski dopisnik slao američkom listu »New York Daily Tribune«. Ove članke je MarM sov zet Edward Aveling 1897. pod naslovom »The Eastern Question« izdao kao knjigu. Izđavač i. A. Derig (I. A, Doerig) nije izbor ostavio čitaocu na ocenu već ga je veštački sastavljao, vadeći pojeđine pasaže iz celine i stvarajući tako mozaik, pri čemu nije navodio iz kojih čla+ naka su delovi uzeti, ni kad su član ci štampani.
*
GETEOV MUZEJ I „KRUG PRIJATELJA“
Geteov muzej u Diseldorfu, 1956. Otvoren zbirkom dr Antona Kipenber» ga i vremenom đopunjavan Kkupovinom 2.070 knjiga i 398 drugih predmeta, priđzužio se »Krugu prijatelja koji će svojim sređstvima pomoći tamo gde Muzej sopstvenim ne buđe mogao đa ostvari svoje zadatke. Ovaj »Rrug prijatelja« treba dakie, da doprinese, isto kao što su fo činili »Krugovi prijatelja i mecena« Luvra i Britanskog muzeja, izvršavanju za" dataka Muzeja, a prvenstveno štampanju naučnih rađova, faksimila i bibliofilskih izdanja, nastavku izlaženja godišnjaka itđ,
*
UMRO JE ĐOVANI BATISTA ANĐOLETI
U Rimu je umro poznati italijansk! pisac, predsednik Evropske zajednice pisaca, Đovani Batista Anđoleti, u vremenu. od 1944. do danas Anđoleti je bio urednik ili- saradnik mnog0” brojnih Književnih listova i revija, član Instituta za proučavanje italijan ske Književnosti u Pragu, a jedno
vreme predavač italijanske književnosti na BSorboni., Njegova najznačajnija dela su »Sudnji dan«, za koje je 1927. gođine dobio jeđnu od italijanskih najvećih Književnih nagrada »Baguta«), »Prijatelji lice« (1935, »General wu izgnanstvu« (1938), »NaTcis« (1938), »Luiđi Pirandelo pripove”" dač i dramaiurg«. Anđoleti je 1949. doblo i drugu najveću italijansku Wnjiževnu nagrađu »Srega« za knjigu »Sećanja« Od 1958. Anđoleti „je bio predsednik Evropske zajednice pisaca,
Zbirke-Kipenberg
--
a
- IE Xe 1