Književne novine
MDOĆE RONGRES COMES-A ODMNZACE SE MARTA U FIRENCI
Na plenarnom sastanku Wwpravnog odbora Zajednice evropskih pisaca {COMES-a), koji je međavno, 8. ! 93. decembra, održam u Parizu, odlučemo Je đa se idući kongres ove međunarodne organizacije održi između 10. 1 15. marta 1902. godine u FIrenci. Kongres bi trajao tri đana , bored organizacionih problema, čitav svoj rađ bi posvetio temi „Radio, te» Tevizija, film 1 literatura“, Pored istaknutih evropskih književnika (prewashodno onih koji Iz vlastitog isku= stva poznaju materiju o kojoj će se diskutovati), predviđa se učešće u điskusiji | u rađu kongresa i većeg broja najpoznatijih {filmskih režisera h scenarista Iz svih većih (a 1! nekih manjih) kinematografija Evrope, kao i kultumih poslenika raznih evropskih radiostanica | televizija. Prema sugestijama, datim na ovom sastan» Kku, svaka nacionalna Delegacija trebalo bi đa na ovaj kongres uputi pO pet svojih članova radi učešća u dlwWkusiji o gornjoj temi.
W čisto organizacionom delu B?VOE vađa, kongres će, pored nekih mamjih izmena u statutu čisto praktiče mog značaja, zbog smrti svog dosađašnjeg predsednika Anđoletija, imafi na dnevnom ređu | izbor novog predsednika. Plenum je jeđnoglasno odlučio da kongresu za novog predseđdnika COMES-a predloži pozmatog ftalijanskog pesnika Ungaretija. Istovremeno, Plenum je za trećeg pot” predsednika (poređ francuskog pDpisea Bamsona i sovjetskog MBažana) izabrao nobelovca Laksnesa, kcyi je đo sađa bio samo ređovni član Uprave. Na ovom sastanku Je takođe ustanovljena evropska Književna ma građa (upravo dve književne mnagra» đe, svaka od po dva i po miljona Mra) pod nazivom „Zajednica evropska, — BSa.nt Vincent“ (novac za OVU značajnu međunarodnu nagradu dđavaće italižanskhka autonomna „oblast Val dđ' Aosta, čije je sedište u poznatom letovalištu Sen WVensan). Žiri sastavljen od poznatih pisaca različitih. evropskih zemalja, biće nakna> đino npimenovan, Jedna od nagrađa predviđena je za pisce koji su postigli u svom radu znatnu KknjižeVnoumetničku zrelost, a đruga bi bila mamenjena isključivo mladim talern=tima bilo koje evropski literzture i bilo koleg evropskog književnog je= vika.
Plenum Je, osim toga, prihvati Mednoglasno iđeju da se uspostavi što tešnja saradnja s međunarođnom orsanizacijom. prevodilaca FIT, da se MM Idiči Kongres PTT-a, koji će se održati u toku sleđeće godine u Jugoslaviji, pošalju i dđelerati CGMES-a # da 5e, najzađ, jeđan broj prevođiMaca od nesumniivog književnog kva Mteta i ranga učlani u Zajednicu,
'Na 'kraju je generalni sekretar Đankarlo Vigoreli pođneo izveštaj O điosađašnjim rezultatima, u rađu COMES-a (o međunarodnim susretima, o ličnim kontaktima, manif{estneljama 1, najzad, o promeni sedišta Zajednice koje če ubuduće, umesto vw Nzpulju, biti u Firenci, u Pallazzo Strozzi (7 kilometara ođ Firence, vila Petraia), Konstatovano je takođe đa Je jtalijanska Delegacija, preko
turističkih organizacija i uz punu podršku italijanske vlade, uspela đa w. protekloj godini organizuje bes=platan boravak ođ po đeset dana peđesetorici evropskih književnika u raznim turističkim mestima Italije, ' to u jeku sezone. Ovoj inicijativi 'Stalijanske Književne sabrace. u fo-
%0006000%06000000WG - •
' e le ale • KNJIZEVNE ie NOVINE “db LIST ZA KNJIŽEVNOST, je UMBTNOST I DRUŠTVENA e PITANJA |e Ređakcioni odbor: |
Miloš LI Bandić. dr Milan Damnjanović. Zoran G#ušČević. Slavko Janevski Ve> limir lukić. Slavko Miha= lHć, Vladimir Petrić. izet Sarajlić. Viadtmir Stamen= ković. Pavle Stefanović, Dragoslav Stojanović-Sip
ć Direktor if odgovorni urednik: TANASIJE MII ADENOVIĆ Ogrednik: PREDRAG PALAVESTRA.
Bekretar ređakcije: BOGDAN A POPOVIĆ
List Izđale Novinsko-Izda> vačko preduzeće •Književe ne novjne• Beograd. Fran= cuska 7 Ređakcija: PFrancuska 7. tel ?1-000 tekući račun' 10 20.1 208 List izlazi svakog drugog petka Pojedini broj Dim. 50 Godišnjia pretplata Min. 600 polugndišnja Din 3800, za iInnstranstvo dvostruko. Tehničko- umetnička oprema. ž DRAGOMIH DIMITRIJEVIĆ Stampa •GI AS Beograd, \wWlaikovićeva 8.
eoeo020900000000000GeGOene000000000000006e00000000e00008
io 9002. wodime, Wridrwžiće ge l GoWS jetska | čehoslovačka Delegacija, tako da će Jeđan broj članova Zajeđmice imati mogućnost da proboravi određeno vreme w SSSR-u ! Čehoslovačkoj, ! to potpumo besplatno. BSugerisano je da | ostale nacionalne Delegacije ispitaju slične mogućnosti vw svojim wemljama, utoliko pre što Italijani za sleđeću gođinu pređviđaju još veći broj megoli dosađ evrop-= skih pisaca kojima te ponuđiti gostoprimstvo (oko šezđeset), ! što čitava akcija ne bi trebalo đa se ogra> niči samo ma đive ili tr evropske zemlje.
ode e BRANKOVA NAGRADA U 1962,
„Matica srpska” je raspisala deveti konkurs za dođeljivanje Brankove na građe u 1962. gođini za radove iz knji= čševnosti. Pravo učešća ma konkursu Imaju stuđenti {ilozofskih fakulteta i viših peđagoških škola ma području srpskohrvatskog jezika i učenici sređ njih škola AP Vojvodine. Teme za stu đente su sleđeće: a) Naša narodna re volucija kao tema i inspiracija u literaturi (opšti pogled ili pojeđino delo); b) Jeđam trenutak iz stogzođišnje prošlosti' BSrpskog narođnog "pozorišta (događaj, pređstava ili ličnost); ć) Dofltej putuje... d) Naša mođerna Kknjiževnost prođire u svet (opšti pogleđ #1 pojeđini pisac). Prva mnagrađa će iznositi 40.000, đruga 30.00, a treća 20.000 dinara. Teme za učenike su mešto drukčije: a) Čitajući poeziju (jedan savremeni pesnik); b) Bvici i zve zde (moje doživljavanje savrernenog sveta); e) Dijalog o džezu. Prva na građa će biti 20.000, druga 15.000 i tre ća, 10.000 đinara,.
* * *
. NOVA RNJIGA EDMUNDA | VILSONA
„None misli” Je naslov majnovlje knjige jednog od velikana američke kritike Edmunđa Vilsona, Knjiga 8e sastoji od, uglavnom, objavljenog materijala, a načinjena je tako đa pred sastoji od, uglavnom, objavljenog ma ginativnog „pisanja i reminiscencije. Najveći đeo knjige zapremaju Vilsouove pesme koje, kako Džom Vein misli, oko četrđeset pet gođina odražavaju šta je Vilson mislio i osećao u đatom vremenu; one „poseđuju' zna čajni elemenat prefinjenosti i igre udružen sa agresivnošću prema dru-
a
gim piscima“. Poređ pesama u knjizi ima | Vilsonovih pripoveđaka, o Kkojima Vein govori sa mnogo pohvala, \1 satiričkih rađova o mnogim znyayčaje nim piscima, njegovim i našim savremenicima. „Knjiga se čita kao dvo struko osvetljenje: ona odražava ži-
stranici i izvan mje“.
* * *
APEL PISCIMA SVETA
Wralem novembra je m Berlinu održan sastanak nekolicine pisaca !z Nemačke đemokratske republike, 50vletskog Saveza, Poljiske i Čehoslovačke,. Grupa pisaca, među kojima i
\Jevoj i Mdirži Marek, đonela je tom prilikom manifest-apel pod maslovom „Piscima sveta“. U apeju se zalaže za zaključenje mirovnog ugovora 54 Ne
Zapađnog Berlina, u pravcu uklanja nja zaostataka Mi svetskog rata, opasnih po mir u svetu.
Potpisnicima apela su se nakmndnb prikijučili brojni pisci iz pomenutih zemalja, među kojima nalazimo i fmena MBolohova, Feđina, Leomova, Ivaškijeviča 1. drugih,
vot Fdmunda Vilsona na štampanoj
NLudvig Ren, Ana Zeger8, Boris Po- if
mačkom i za regulisanje problema
'BMItUF HWERBERFA GHINA.
Pre nekoliko đana tragično je izgu=blo život Herbert Grin, jedna od naj istaknutijih ličnosti slovenačkog kulturnog života, podđlegavši povređama đobijenim wu saobraćajnoj nesreći.
Rođen 29. novembra 1925. gođine u Njubljani Grin se u književnosti javio meposredno posle rata. 1948. godđine je postao kandiđat za člana DruBtva slovenačkih pisaca, a 1952. gođine član Saveza književnika Jugoslavije. Sarađivao je u svim slovenačkim književnim revijama 1 časopisima piBući članke, rasprave i eseje o raznovrsnim književnim pojavama. U pr vom delu njegovog književnog rađa naročito se ističu stuđije o Tomasu Manu, eseji o Cirilu Rosmaču i Camnkaru, o Luju Ađamiču i o humoru. Završivši ma ijubljanskoj A» Wšađemiji za pozorišnu umetnost odsek za dramaturgiju, sve više je po čeo da se bavi problemima pozorišne umetnosti. Pisao Je đrame i đugo rađio kao dramaturg pozorišta u Kranju, Celju, Zagrebu i Ljubljani. Boreći se za novo, mođerno pozorište, postao je jeđan od najcenjenijih naših pozorišnih kritičara, Mađa u prvom ređu zainteresovan za probleme pozorišta Grin nije zanemarivao đruge umetnosti. Pisao je 1 o slikarstvu, muzici i u poslednje vreme naročito o filmu.
Grin je bilo jedan od najtraženijih slovenačkih prevodilaca i đo svoje smrti objavio je preko 50 prevođa 5a engleskog | nemačkog jezika (Tomas Man, Štefan Cvajg, Gete, VerTel, Seks pir, Pristli, Cukmajer itd.). Smrt ovog darovitog čoveka široke kulture predstavlja nenađoknađiv gubitak.
:' :.
ILJA. KRENBURG PIŠE ČETVRTU KNJIGU MEMOARA
Moskovski časopis „Novij mir“ (Novi svet) objavio Je u sveskama za sep tembar, oktobar i novembar treći deo memoarsko-autobiografskog ciklu sa Mlje Grigorijeviča BErenburga „Lju di, godđine, život“, U istom čzsopisu Izišle su (1060. i početkom 1961. godine) dve prethodne knjige ovog cik-
Musa Koji le privukao Miva pažnje u književnim sređinama mnogih zremaMja, | to prvenstveno zahvaljujući ml<zu improslvno datih, „erenburgov“ ski” zanimljivih portreta ruskih | xa» padnih stvaralaca — pisaca, slikara, pozorišnih umetnika. Pre kratkog vre mena izišlo je u Moskvi |! posebno izđanje dveju knjiga „Ljudi, godine, ži wet", & Erenburg, koji će uskoro mavršiti sedamdeset jeđnu godinu, r:đi ma četvrtoj, pretposlednjoj knjizi. Ka fio Je već najavio časopis „Novij mir”, četvrta knjiga pojaviće se u mjemu 1562. gođine.
Svojim najnovijim đelom, u kome govori ! o vlastitom „poluvekovnom opusu (osvrćući se ponekađ veoma Writički na knjige kole su mnogo čitane i prevođene, tako đa je poznati roman „Mosltva suzama me veruje“ do bio posle tri đecenile negativnu autorovu ocenu), MErenburg pruža 54“ mosvo/?an, nesvakiđašnji doprinos 540” vremenijoj memoarskoj književnosti,
Wwova, treća knjiga „Ljudi, gođine, šivot” interesontna Je, pre svena, po mrzu impresi!a iz Bpanije, koju Je A autor prvi put posetilo krajem 1931, 4 zatim — po portretu Ernesta Toltra 1 zanvatima iz stvarnosti Francuske, SovJetskog Saveza i Nemačke na po“ četku triđesetih godina.
Ka KK
DOLAZAR DELEGACIJE; SOVJETSKIH PISACA
Potvrđeno je da će đelegacija sOV” jetskih pisaca početkom januara stiči u našu zemlju. Delegaciju će sačinjavati Maksim Rilski, Rasu! GamzagoV» Anđrej Malisko, Robert Rožđestvenski, Jelena Knipovič i Aleksanđar Romanenko.
Delegacija će provesti petnaest đama w našoj zemlji i za to vreme VO" điće razgovore sa našim piscima u Beograđu, Zagrebu, Ljubljani i Skoplju.
* * *
CESAREC I KOSMAČC U PREVODU NA RUSKI
Državno izđa?ačko pređuzeće za Rinjiževnost (Moskva) objavilo je Izbor Cesarčeve pripovedne proze. U kniligu je ušlo deset pripoveđaka 1 priča. Zbirka, štampana u peđeset hi ljađa primeraka, dobila je nmuyslov po najobimnijem ođ izabranih tekstova — po pripoveci} „Tonkina jeđina ljubav”, Woskovsko Izđavačko preduzeće za inostranu Kkmjiževnost štampalo dje knjigu pripoveđaka Cirila Kosmača „Mreća i hleb“. U kratkom uvođu izđavača rečemo je, pored ostalog, da su Kosmačeva dela protkana opredeljenjem za težnje radnog čoveka.
* '* *
NAGRADA „ALBERT SBVAJCERA
WYrancuska nagrađa „Albert Svajcer“, koja se dodeljuje knjizi koja ima za opštu temu ljudsku patnju, do đeliena je prvi put jeđnom preveđenom đelu. To je knjiga „Cvetovi Hirošime“ od Eđite Moris, koja sad izlazi wu mastavcima Wu zagrebačkom „Telegramu“. ·
ČITAOCIMA I PRETPLATNICIMA
U SVAKOM PRIMERKU OVOG BROJA NALAZI SE ČEK KOJIM SE MOŽETE PRETPLATITI NA „KNJIŽEVNE NOMINE“, GODIŠNJA PRETPLATA 600 DINARA, POLUGO-
DIŠNJA 300 DINARA.
NOVE DAYVIĆOVE MISTIFIKACIJE
Uredništvu „Književnih novina“
Saznao sam preko vašez lista za najnoviji „književni“ podvig Oskara Daviča,
· književnika iz Beograda, za njegov iniervju koji je u titogradskoj „Pobjeđi“ sastavio Nenad Tomić odnosno Svetozar Đonović. Kako je na taj način sastav Nenađa Tomića (Svetozara Đonovića), tj. egzibiclonistički nametljiv „stvara lački“ odnos Oskara Daviča
| prema našoj književonsti do-
'bio' publicitet i kod čitalaca „Mnjiževnih novina“, mislim da je oporfuno da budi upoznati i sa Olvorenim pismom koje sam uputio „Pobjedi“. Sastav Nenada Tomića (Sve
fozara | Đonovića), odnosno
. „književne“ egzibicije Oskara Daviča u stvari sadrže poku-
_Šaj ne samo književnog, nego i moralnog diskreditovanja ni za, maših književnika. Pored foga, sadrže i javnu uvredu protiv mene, nedđostojnu 'Knji ževnika i nedostojnu naše
Štampe, Reč je o insinuaciji i uvređi koja je potpuno vam knijževnih tema, .
To je i razlog što vam se ma ovaj način, radi čifalaca
„Književnih novina“ “koji su samo delimično upoznati, javliam. j
Molim vas da, u vezi 5 fime, objavite moje pismo „Po
ADMINISTRACIJA
bjedi“ „koje prilažem, kao i fekst ovog pisma,
25. XII 1961.
Beograd
OTVORENO PISMO „POBJEDI“
U vašem listu, m broju od 96. XI. 61, posvećenom Danu Republike, iz pera Svetozara Đonovića, koji se potpisao imenom Nenad Tomić, objavljen je napis-intervju sa Oskarom Davičom, književnikom iz Beograda, „pod naslovom · „Umjetnost ne može da bude ponavljanje rečenog“. Pored ostalog, taj napis sadrži i sledeće: „Od Banđića i Palavestre do Šoljana i Lađana legija je mladih i mlađih klerika koji su preuzeli štafetnu palicu iz slavnih po zlu ruku Lerika, Minderovića, Jurkovića i Koša“. Kako se, ovom priikom, radi o delu javne uvrede, pri nuđen sam da vam se ovim otvorenim pismom javim da bi čitaoci „Pobjede“, ukoliko ih ima ·|„mneobaveštenih, saznali da je u pitanju jedan . izuzetno nedostojan istup ka ko Svetozara Đonovića (Nena= da Tomića) tako, i pre svega, Oskara Daviča, kniiževnika iz Beograda — istup kojim se zloupotrebliava naša štampa a
U 1061. gođini u „Književnim mo vinama” sarađivali mu Wledeći au tori:
Ač Karolj, Albahari Melvi, Aleč ković Mira, Ambrozić dr Katarina. Angeli Rađovani Kosta, Andre jević-Kun Đorđe, Andrić Ivo, Atanasijeyić Gavrilo, Avramović Ga vrilo. :
Bajić Stanislav, Bahorić Belizar, Bandić I. Miloš, Bebler Aleš, Begonišić Milivoje, Bešlić, Ana, Bilbija Jelena, MBiskupljanin Mile, Bogđanović Stanojlo, Bogojević Slavoljub, Božić Mirko, Božović pBožidar, Brešon „Rtober, Brežnik dr Pavel, Bujić Zdravko, Bulatović Miodrag.
Cajić Mića, Cekić Miodrag, Cengle Franc, Cucić Sima, Cvetković Petar, Cvetković. Tomislav, Cvetković Vita.
Čelić Stojan, Čelebonović Marko, Čiplić Bogđan, Čolak Tode, Čolaković Rodoljub, Čukić Rajko.
Caće Dolores, Ćemalović Emira, Ćetković „Aleksandar, „Ćirković Bandor, Ćopić Branko, Čosić Bora,
Damnjanović đr Milan, Danojlić T.ujo, Debenjak Riko, Diana Breć ko, Dimitrijević Kosta, Dimitrljević Milo, Divljak Ksenija, Dobra> šinović Golub, Dramušžić dr Vesna, Drenovac Nikola, Drobnjako> vić Vera, tf 1
Džumbhur Zulfikar, Džunić &10bođan. Đurđević Milorađ, Đurić đr Mi> hailo, Đurić đr Vojislav, Đurović Zarko. | ;
Erić M. Dobrica. 951
FPetahagić Seađ, Fimci Mazalta, Yrangeš dr Ivo.
Gaćinović Vojislav, Galović O!vera, Georgijević dr Krežimir, GU gorić Veljbor, Gligorijević Vera, Glišić Milija, Gluščević Zoran, Go» đić Btjepan, Goveđarović Pređrag, Grbić Dragoslav, Gvozdenović Ne đeliko, Ha
Hadži-Pešić Ljiljana, Hećimović Branko, Horvat Bora, Hegeđušić Krsto. rave
Ivanov Mita, Ivanji Ivan, Ive1Jić Nađa. : .
dgakac Božiđar, Jančić Olga, Jan» đa Jozo. Janevski Slavko, Jeknić Dragoljub, Jelčić Dubravko, Jeremić M. Dragan, Jeremić Jovana, Jocić Liubiša, Jokić Zoran, Jovanović Ljubiša, Jovanović MilivoJe, Jovanović Raško, Jovanović P. Živorad. .
Kabhjlio Simba, Kaleši dr Hašan, galoč T. Fđo, Kinert Albert, Kitanović Branko, Klain dr Hugo, Klas Aleksandar, Knifer Julije, Kolundžija Dragan, Koljević Nikola, Komnenić Milan, Koroman \veselko, KOstIĆ Dušan. Koš Wriw \otevski Cveta, Kovač WMdrkm, KO vačević Božidar, Kovačević Branko. Kovačević dr Tvanka, KMovič Kajetan, Kragulj B. Rađovan, Kra kar Lojze. Kratohvil Jovan, Kraut vania, Kreft dr Bratko, Krktec Gustav, Krnjević Vuk, Krstanović Tna. Kulenović Tvrtko, Kulundžić dr Zvonimir. .
Lađan Tomislav, Lalić V. Ivan, Lazarević Branko, L. Lazeski Bor ko, Lazić Zika, TLeovac Slavko, Logo Oto. Lubarđa 'Petar,' Lukić Jovan, Lukić Velimir, n 1
Mađar Miroslav Slavko, Miaksimović | „Desanka,
ško. Marinković Borivoje, Marinković „Nada, Marković' Jovan, Marković dr Mihailo, Marko-
naše novinarstvo srozava na met «'e niskih udaraca' kojima socijalistička štampa ne treba, po mome mišljenju, ni u. kom slučaju da se služi.
Nisam mogao ranije da rea gujem pošto sam bio na” službenom putu u S.A.D. odakle som se tek pre neki dan vra» tio. Mislim, međutim, da je Va še uredništvo dužno našim građanima čija se, ne mala, materijalna sredstva angažuju i za izdavanje „Pobjede“, da objasni motive koji su ga rukovodili da objavi u napisu Svetozara „Đonovića (Nenađa Tomića) i citiranu uvredu ili. da se, na odgovarajući način, od nje ogradi, .
Pošto, u zakonskom roku, protiv Oskara Daviča podno» , sim fužbu suda za delo uvrede — on će dobiti mogućnost: da na najautoritativnijem me stu obrazloži zašto,su moje ruke „po zlu slavne“, i zašto mu je potrebno da o meni šivi u našoj javnosti neosnova> ne i monstruozne glasine navedenog tipa. +
Molim vas da, po Zakonu. o štampi, objavite ovo otvoreno pismo u prvom sledećem bro ju vašeg lista, #.
25. XII 1961. Beograd i S drugarskim pozdravom . Čedomir MINDMPOVIĆ, književnik
Marić Du
»KNJIŽEVNIH NOVINA« U 1961. GODINI
vić Slobodan, Matić Lela, Mat!A Dušan, Matulić Maristela, Mesarić Kalman, Mihač Mirjana, Miha tlović Jovan, Mihelič France, Mi« haltć Slavko, Milosavljević Peđa, 'Milivojević Milan, Milovenović Dragan, Miljković Aleksandar A,, Miljković Branko, Miljuš Branko,
. Milošević Desanka, Milunović MI10, M.inđerović Čedomir, Minde-· rović Zora, Mlađenović Tanasije, Mojsilović Vidoje, Momčilović Slo bođan, Motika Antun, Mraz Frmujo, Murtić Eđo, Musić Srđan, Mu Bijević' Pero.
Nagomi Miođrag, Nedeljković Dragan, Nikolajević Dimitrije, NI 'ko}ić Danilo.
Obrađović Vukleca, Ognjanović Vidosava, Oljača Mlađen, Omčikus Branko, ·
Pajić ' Petar, Palavestra Predrag, Pandžo Šukrija, Panić-Surep Milorađ, Parun Vesna, Pavić MITorađ. Pavićević Ljubomir-Fis, Pavlettć. Vlatko, "Pavlović 'Mlodrag, Pavlović Zoran, Pelć Branko, Pe-
| rović 8. Predrag, Perović Puniša,
Petlevski Orđan, Pešić Dušan, Pe-' 'R& Rađivoje, Petrić Vlađimir, Petrov Aleksandar, Petrović Boško, · Petrović Veljko, Petrović-Cekić Dragica, Popović dr Aleksanđar, Popović Bogdan A., Popović Tadi-
ja, Pređić Vladimir V., Prica Žlat
ko, Prnjat Branko, Protić Branko,
Protić Miodrag B., Protić Pređ-
rag, Pušonjić Boško, Puvačić Du-
„Ban. :
| Rađičević Branko V., Rađovano- . wić Laza, Rađović Borislav, Ra!č-
kovićđ Stevan, Rajković Rađomtr,
Risimović Boško, Ristić Dušam,
Tistović Aleksanđar, Ramu Osvalđe, RBumović Ljubivoje. '
Babljak Tomislav, Samuravić
veta, Banđić Mira, Sarajlić Tret,
Klastikov Sergej, Skodiar Ivanka,
Blamnig Tvan, Slaviček | Milivoj,
Mole Janez, Soretić Feđa, Stamen . ković „Vlađimir, Stančić Miljenko,” Btanković Milić. Stanković Vladi-
'mtr, Stefanović Millca, Stanić Vo-
jigslav, , Btefanović Pavle, Stojano-
vić Aleksanđar S., Stoianović-S'p
Dragoslav. Stojanović Jugana, Sto
Janović Mihailo N., Stojšin Vladi-
mir, Stupica Gabrljel, Svećnjak
Marta.
Balgo duđita, Šantić Slavko, &ćepanović Blažo, Šivert Aleksandar, Skritek Božiđar, Šohaj Slavko, Šop „Ivan, Bošanilj Ljubimko. Šotra Branko, Bpoljar Krsto, Štefan Florika, Šujica Božidar, Šuštaršić Marko, Bubić Ivan. lTAdić Dimitrije, Tahmiščić Husein, Tarjević Marlija, Timotilević fošidar, ima Aleksandar, TočaYišć asttije, Todorović Vladislav, fodorović Gorđana, 'Todorovski Gane, Tom!tčić Zlatko, Tomić Nenad, ToBžović Risto, Trajković Nikola, Trifković Risto, Trifunović Duško.
" Vasić Petar 35 Veličković Vladimir, Vidaković Mihailo, Vlatković Dragoljub, Vojvodić Radsolav, Vo zarević Lazar, Vučo Vuk, Vujanović. Dragutin, Vujaklija Lazar, Vu Jasinović Todor, Vukadinović Bo'8o,. Zaharov Nav, Zaje Dane, Zarić Milan, Zorić Milica, Zorlć Pavle, Zaja Božiđar, Živanović dr Mihailo, Živković Ana, Živković Dra giša, Živković Živodrag, Živojino vić 'Branimir,
ı ., MONOGRAFIJA O RARLU '
SANDBERGU
Monografiju Harija Goidena „Karl Bandberg“ koja se nedavno pojavila w Americi nazivaju i „komentar“ i „portret“, a većina kritičara slaže 56 đa knjiga ujeđinjuje oba termipgs ia* Mo Je pravljena bez mnaročitog sistema i reda. Knjigu sačinjava niz čla• maka, skoro movinmarskih, koji Vveo= ma živo, nekonvencionalno i pre BsVesa informativno, osvetljavaju život i ličnost proslavljenog pesnika. Najmanje o čemu knjiga govori Je pesništvo Karla Sandberga, ali to je Zbog toga Što to nije knjiga za kritičare, Ona je napisana tako da predstavi Sandberga Kao „izvornog Amerikanca“, mlađog čoveka | socijalističkog pro“ pagafora, njegov porodični život i ivot u politici, njegov izuzetan tem peramenat i needvojivost od kulturne 4 političke novije istorhic Amerike,
Sandberg je pisao za Goldđena: „SVE Bto je ljudsko interesuje Goldena“, 1 kritika danas tvrđi da Golden ni« Bta ljudskije od Landberga nije mo"
#ao naći,
da a n i —
a