Književne novine

LIAN

Bečke balske

noći

ei Nastavak sa 1, strane odredbama: integralna i toftalitarna Evro pa i sl. oduvek su mi izgledali o slovni i ne suviše ozbiljni, i čovek se uistinu može pitati je li ukusno tvrditi da SO OEEa BROJE može pročitati dio iz političko; retka, ali, 1 i

Welt dariiber ciko 5 SPa E ; Docenti su, dakle, razđelili potpise slušaocima koje nikako nisu mogli kontrolisati đa li su posećivali predavanja li ne, broj studenata koji svakodnevno, požrtivovano do kidanja dugmeta, u 9 ujutro zauzimaju biblioteku, rapidno je opao, samo stu još ostale po hodnicima glasne i punobrojne grupe grčkih studenata, koji sve više potiskuju domaće, tako da se već govori o tome kako bi profesori na nekim fakultetima mogli držati nastavu na novogrčkom, Prvi mesec u novoj godini započeo je velikom istorijskom samosvešću: jubilarna hiljađugodišnjica krunisanja Otona I i osnivanja Svetog rimskog carstva nemačke narodnosti koje je istovremeno značilo i utemeljenje Austrije. O tome su govorile ili vrlo istaknute ili vrlo stručne ličnosti, dok je kruna Otonova za tu svrhu bila prenesena iz Schatzkamere iz Hofburga. Celi taj ceremonijal mi je pobrkao i inače nejasne istorijske predstave. Nikako

%* * *

'se nisam mogao setiti pravog smisla nazi- .

va: Sveto rimsko — nemačke narodnosti; a, onda, zašto bi tih hiljadu godina bile impresivnije od onih koje je još 1925. sa= stavio hrvatski Tomislav, i zar-se s one strane Drine ne može iskopati neka slična . kruna? Ali, daleko pre nego što sam sebi mogao da pomognem, tražeći podatke u literaturi, jedno novo izlaganje me je vra tilo na drugi kraj milenijuma, u našu najskoriju prošlost. Naime, proslavi je prisustvovao i moedijevalist, prof. Šram iz Getingena, koji je sutradan održao dva predavanja. Drugo, predavanje se odnosilo na slom Hiftlerove Nemačke, jer je prof. Šram kao „zapisničar nemačke kapitulacije“ pripadao štabu Vrhovne nemačke komande i sva pismena dokumenta, osim tajnih, mogao čitati. Posle povratka iz zarobljeništva on je postao najbolji stručnjak za ovu problematiku: na osnovu sopstvenog dnevnika i ogromnog broja podataka, on je uspeo đa konačno razjasni osnovne do„gađaje u vezi s Hitlerovim vođenjem rata i njegovim neizbežnim porazom, I onda

e(f?ak{ 81

„ler, možda ne s malim orkovima, ali ipak,

kađa je poraz bio suviše očigledan, Hitler

„nije prihvatio ideju o kapitulaciji, recimo

kao francuski general Vegam, koji je pro> cenio odnose snaga i odmah prihvatio po> raz, izbegavajući ma taj način potpuno izlišno žrtvovanje ljudi, Tada je neki general pisao Hitleru da će izginuti sve Što valja u nemačkom narodu, pa se prof. Šram u ime preživelih među slušaocima žovijalno ograđivao. Na dva fronta, Nemci gu. morali držafi bezbroj frontova, prime= čuje profesor, ukazujući i na onaj koji su stvorili jugoslovenski partizani pod Titom. Tz detalja izlaganja izbija groteskna psiho= loška karakteristika Hitlera koji se, na primer, postavši dalekovid, stideo da nosi naočare, pa su zbog toga za njega svi do-

kumenti štampani s 2 vima. Prof. Šram io Rruppim aloz a. vanje upozoravaji! da sei”

_ danas iz više ri )0g ekonomske zavisnosti N. Austrije. može pojaviti nezaposli vi Hit-

* * %*

| Nema ovđe socijalne grupe, profesionalne ili staleške organizacije, pa ni veče ustanove, koja u ove dane ne priređuje svoju balsku noć. Najotmenija je ona u

Operi, ali je. verovatno na sličnom nivou .

i u Hofburgu. Poznati su lekarski i farma

ceutski balovi, ali postoje i balske noći i)

kuvara i tramvajskih službenika, i tako

dalje. 1 kada bih ove noći trebalo da kre

nem na bal, ne bih se odlučio za patricije, | iz tramvajskih kola, iito ne iz demokrat-. skih razloga, več profesionalno. | SVI

Tramvaje, brate moj, kaže jeđam srpski pesnik između dva rafa, poetski amticipirajući đogađaje. Ta pesnička istina me je ovde savladala, jer še za mene eksperimentalno utvrđeno da sudbinski ne mogu biti tačno u određeno vreme na |određenom mestu, a da bih međutim upola cene stigao sa moje ivice grada do biblioteke, moram načeti vožnju u pola devet. No moji tramvojski zaštitnici me vože i Dosle tog vremena, pokazujući mi na položaj kazaljki na časovniku, kao da mi nije sasvim jasan smisao koji one otkrivaju. U pitanju je nedostatak imteligencije, Zaključuje jedan moj prijatelj, kad. neko nije u stanju da odredi broj minuta koji mu je potreban da stigne sa jednog mesta na drugo. Ali ja mislim đa je moj slučaj teži i da nedostatak inteligencije nije nigde u svetu Uušlov da se neko vozi tramvajem. Naime, meni u određeno vreme na određenom mestu ne nedostaje „samo inteligencija, nego i svi ostali delovi O sobe, tako da iz činjenice što ne mogu biti u određeno vreme na određenom mestu proističe sumnja u moju sopstvenu egzistenciji, dobito ergo sum, i uopšte, što sumnje može se izvesti i đokaz O mojoj egzistenciji, dubito ergo sum, i uopšte, što god radim — ergo sum, p& i cogito ergo sum, pri čemu samo frivolni duhovi, skloni fenomenologiji i zrenju suštine, stavljaju u zagradu treće slovo prve reči slavne Kartezijeve formule. |

ı Milom: DAMNJANOVIĆ.

:%| :

SLOVENAČKE KNJIGE U INOSTRANSTVU

U poslednje vreme veliki broj knjiga slovenačkih pisaca preveden je u stranim Ze-. mljama, Tako je Državno iz"

- davačko pređuzeće za lepu književnost u Pragu objavjlo u svojoj ediciji Svetska literatura izbor poezije slovanačKog pesnika Otona Zupančića, pod naslovom „Zore i vihori“. 'Predgovor ovom izdanju na» :pišao je đr Oton Berkopec, & stihove je prevela grupa pre - vođilaca, "Krajem· 1961, gođine objav' 1jen je u Bratislavi izbor iz Prešernove poezije, pod naslovom „Strune i ljubav“.

· na ·Cankara

aaa ra oioopoopppiiperenapejuisjerasreresiassissssieoeaSoo ooo

DNEV.NI K

Praštanje :3 | · neoproslivo

što čine,

Pređgovor je napisao i stihove preveo Vitazoslav Miecko. Knji gu je izđalo Slovačko izđavačko pređuzeće za lepu književnost u eđiciji „Poezija“.

Tu Varšavi je ovih dana, u tiražu ođ 10.00 primeraka, izišao prevođ romana Ivana Po trča „Na selu“, Prevođilac je Marija Krukovska.

Državno izđavačko pređuzeće za lepu književnost u Moskvi objavilo je novelu Iva-

prevodu M. Ttjabove. Prevođilac je napisao pređgovor, 3 knjiga je izašla u tiražu od 50,000 primeraka. oOmlađinski

Okrutnost nikada nije bila potvrda ve-

· ličine i snage, pa ona bila pravdana

·ših ciljeva se ispoljavala. Čak bi se reklo da tamo gde se a viši od čovečnosti ne postoje,

mogla ni da opstoji, jer je nespojiva sa

slobodnim „duhom i oslobođenom rečju.

Uvek je nastajala tamo gde se već nasta-

njilo nesigurnost,

najstrašnije od

da zadese

· pređviđenom i izopačenom. Kad je u pi pitanju društveni sistem u kome je okrut-

nost osnovni vid života,

be sve realne predstave o tome ko je ne-

dužan a ko nije,

zaštićeni, osećaju potajni strah od svega

već svesni ili nesvesni da ga 5Ć ne mogu nikada ,osloboditi. U slučaju por

ve če- nekada 5 ra je-nađoknađa za sve Če PP EN

Brojni Su i nepredviđivi razlozi koji čoveka navedu ili primoraju da se otuđ: od svoje ličnosti mogu razumeVi izvan zločina, Ljudi su u svoju zemlju ogreše i nesvesno, ne samo Nekada su povodi i nju gotovo. neobjašnjivi i nastali najčešće potrebe da se potvrđi se za to nije odabrao najbolji načm, nego onaj koji . tem vođi zadovoljenju ambiet težnja da se i u shva=-

jedinca okrutnost mu se nije i potvrđa male pameti i nerazvijene svesti. nim. To su oni neoslobođeni ljudi koji nikada ne čine i he govore Ono što samo ono što bi, dilo pa otuđa u j greše i to najčešće onda kad veruju da su od pogreški osigurani. Tako okrutnost , nastaje kao posledica nepoverenja u ispravnost onoga što se čini misaone i emotivne .ograničenosti,· koliko se ona opovrgavala formalnim Dpotvrđama O intelektualnoj Zadovoljenje pravde. ] samo onda ako je u isto vreme i odbrana čovekove slobode, nikada se nije moglo poistovetiti sa okrutnošću,

roman 'Toneta Seliškara „Dru žina Sinjega galebać“ izišao je vw izdanju Državnog izdavač“ kog preduzeća za dečju literaturu Ministarstva prosvete RBPSR, u skraćenom prevodu ı. Makarovske, u “tiražu od 65.000 primeraka. Ista izdavač” ka kuća objavila je i zbirku pesama za decu Desanke Maksimović „U susret proleću“. Ovu zbirku pesama preveo je D. Samojlov.

le a e a LIKOVNE, PRILOGE T MINJETE U OVOM BROJU IZRADIO BRANKO MILJUŠ

„Na Kklancu“ u

Sređa, 14. marta 1962.

ma kakvim razlozima

i ma u ime kakvih vi- oni su

imaju u viđu viši ciljevi, da ispravi. ona nije

„dozvoljenog

ili Ćć nesi! i. osećanje gurnosti, SRRSNBRyO

svih koja čoveka mogu i koje je povod svemu ne-

še, nego neminovno se gu- „t! sigurnosti,

a i oni koji misle. da su

se ı datom

doraslo a uporno mu se.teži, , Više onih

misle nego kako misle, drugima 80”. tom prilagođavanju uvek

i kao razlog inata. makar iz zrelosti. . | koje ima smisla se prihvati cija,

jer je dolazilo tanju

već za svoje zaštilmike i dobrotvore

nego kao ona : | omeraju i ispravljaju i oni koji je nikada nisu prekora-

anajbržim pu Nekada op izjednači sa onim u

Traktat o poeziji

Duh razvalina . · IM; somo zelen, gušteY M s? ~

baš zato đa je iz bi :se nekada moglo la si : postupci u ime te pravde bili i surovi, } tako izgledali samo zato što se zaboravljalo sve ono 1 ep Uostalom, kakva bi to i bila sloboda kada bi se u njoj sve praštalo, i kakvi bi razlozi postojali za 1 da bi se ona izjednnčavala sa SsVIm onim što joj se suproftstavljalo. Jer, granica nese mora uspostaviti, ıustaljeno i zauvek povučeno, linija koju uvek

čili. Pa ukoliko Je a manje vanja određenim i nestalnim normama, u za ogrešenje O njene principe, a ukoliko trenutku prašta i zlogom osuđivalo, i se stvarno osećaju slobod-

toliko je i

što prejakom tlapnjom 5YCa, kuša

_ ranio okreće kotač svijeta | | sveta je mneistma. OI OI | da je voda hrabra

ati sve dotle·dok se nalaze

probiti granice vremena,

*. ii

U vodi što pribijena,

* Diže barikade

maše barjacima da zašlijepi oči ishrahd

i dok mrtve ustaje da idu uza žive

u mekoj tamnoj sobi, više ništa ne znajući sbira ma klaviru,

Uzavrela. tijela ljubavnika

koja gube oblik

| razvaljujući poput eksplozije zidove mofućeg

gee!

| _ožalošćena kiša i ulica koja se mjome ubija

Neizvjesnost između stvari od koje svw oblici

Tajno se w5lači u grane misliš, sad će sagnjiti a one zazeleme

Nepostojeća svjetijka u tmini Ipak je mnogima odđala put

Svakako onaj brijeg

na koji se iz poštovanja

mikad mećemo penjati (Odlomak)

e U SOBI CVIJET

Zbog ovog žutog cvijeta što je

jutros došao u moju sobu

htio bih prestati disati

Ovako bezđušnmo, živ

kako da mu se približim,

· Oči.;.moje.. prsti mepopustljivosti,

oskornit će, ma. Roliko se trudio

njegovu mježnu ljepotu s a e A zar moja usta puna žeđi . moou, da mu gotvoTe

Kad još pomislim da i mene u ovaj čas netko ljubi istom, nemoći...

e BRAT ZRNCIMA PRAŠINE

Kuda me zoveš, svjetlo, dobra stara paučino Što obećavaš, ulico, brža od vjetra i vođe Želite li moje ruke, još jedmo odricanje Zar niste čuli da su porušeme granice

Brat: sam, danas zrncima, prašine Kako gromko svira, svaka, pora mojeg rastavljenog tijela Što mi šumiš stablo, znai, 596 tvoje

Nisam, jednom visio o tebi

pjesme

Neka svako mosi što mu s mene treba &Č*' Ima, me i, previše, tko bi sve to trpio

· Više nije mudrost posjeđovati Nego se razdati, razbacati na sbe strane

života odstrani. I, ako verenja, ili mu se

i učiniti da su poneki

še ne samo o one

što se pravdom moralo ma koliko

čovečnost kasene meju oni isto onako mogu da budu oni

sli ne

1judi sami ne oni koji gre-

je sloboda više osećanje posleđica prilagođa=zahtevima i veće razumevanje poseđuju oni savršen sve ono što se u utoliko je

na potvrda

sv redine, i oni se NESRANı se večito slobodan, jer jedin vo nedelo. Ona je

samo Uu

stariju đa se O ne samo svesno nego

iz kofisti nego i iz takvom ogreše- ! degradaciju,

svoja ličnost pa je to jednom

izgleda najlakši i

niti oni

koga se ima po-

· Prvog bih sebe:dođavola O 'Zatim; 'as-druge, jednog por-jednog. više puta

zahvalnost duguje, odvodi i tamo gde se inače tišlo i zanoćilo, Usto, ljudi se često ogrekoje mrze nego i o one kojima se potajno dive, i ta ogrešenja, izgledala nerazumljiva, imaju uvek svojih korena u čovekovoj prirođi a isto su toliko česta koliko i uvređe nameonima koji se vole. A sve su to motivi prestupa koje najbolje mogu da razukoji najviše od sebe zahtevaju, kao što kukavičluk najbolje pojme hrabri i da protiv rata koji se najmanje plaše smrti. Razumeti sva ta otuđivanja, svesti ih na jima je čovek izložen, a ne izjednačavati ih sa zločinom čak kad bi to i mogla da budu, koji veruju dotle dok to ne Dostane svet

nivo mogućnosti ko.

celini. i

Amnestija koja je ovih dana ozakonjeje plemenite ljudske misli koja govori da čoveku dnu mogućnost više, i što bi je inače dobio, stalno kaje za ono što je učinio, ni da bi osećao zahvalnim, o tako neće počiniti nodokaz da se veruje ne onog: ko ulaže ogromne napore da ne učini ništa što 'bi značilo .njegovu nego i one grešne ljuđe, kako izvanredno umno rečeno. Tom amnestijom kao činom neće biti obradovani samo oni.na koje se ona odnosi, jima u bilo kom srodstvu, već na svoj način i iz liudske pobude, svi ljuđi u ovoj

i to mnogo pre nego

koji su s n

PORTRET SLAVKA

Slavko MIHALIĆ

FRANJO KOREN:

• 9 4 MALA PROLJETNA PJESMICA : O

Poraženi vojnik, raskopčanog šinjela, sagiba se da Dpoljubi proljetni cvijet, koji — O prostodušnosti — nema čak. mi mirisa. | ) |

I je li to sve?

Crven u licu, vojnik. koji je toliko sanjao o pobjedi, blatnog Taskopčamog šinjela uspravlja se 5QG cvijetom, među, zubima.

Pod njegovim, nogama tutnji zemlja, govim. x i

ali samo pod, nje-

TI ĆEŠ BITI KESTEN ·

Još malo, i stabla, će progovoriti novim, strašnim, jezi- · | kom. Već st, sasvim, izmijenila, svoju, namjenu, Pobazdam, me» đausobno mašu granama, mrveći stare ljušture. zadah oprabdonosti izbija iz njihova korijena.

: 4 mi, naravno, ponavljamo po starim, zapisima. U sljepim, očima trnu mrtve slike.

Tako će stabla spasiti i ma8; darežljipošću pobjednika đobacitk mam svrhu koju 8mo izgubili. Ti ćeš biti kesten, a ja grab. U nekoj novoj šumi mudrosti.

• ČAS E: RASTANKA

Drugovi, užad, na palubu, čas je yastamka,

Prvi val okremut će mam, lica, moi, prostranstvima, U blještanju nejasnim; sad nek se javi naša slavna, hrabrost A mnogi će zadrhtati s praznim rukama, '

Ćas raskidanja, trenutak žestok od nerazumljivosti I tko je vjeran čut će kako mebom udaraju prangije Njiše se besposleno sunce i Yuga sitom ozbiljnošću, Ne od mržnje, već od mlade ljubavi

Probada nas vjetar konačne samoće

Zapjevajmo, drugovi, nad, utrobama svinutim, od, strave Slava, slava pustolovini, najcynjem, od svih vima

Od ovog se još nitko nije treznio

Skrgut zubi, polomljeni nokti, tako se obočinje Poskakuje brod, lome se stupovi meba

Znam, ničiji brod, pa mi mi odsad mećemo mikoga imati Jedina mam. utjeha: me možemo se vratiti

• I JA NOĆU SNIVAM KAKO TOPIM BROD

A tko mije stramac u, oDoj družbi myskih poroka I ja moću smipbam, kako 'topim brod.

Kao da smo kažnjenici, drugovi moji Yvadosni od srdžbe I ebo putujemo, uzapćeni, ovom myvačmnom domu

Ne treba sumnjati, mi ćemo zbilja doploviti

Neke olujne moći ma podmorskom grebenu

I kad znamo smrt, što znače tjedni, godime

Kad je ljubav pregažema, što me bismo počeli ljubitt Oko nas valovi-travnjaci i vjetrovi-šikare · Od ove zlobne kušnje duša će mi pozelenjeti

Tako ponekad s maše olupine i pjesma odjekme Sijevne munja, pa se od straha zgasi

Oluja, to smo mi, mi tmina, grabežljivi talasi Tko nas moćas sretne, dobro će se provesti

v , a |: aaaduveveeaspgeegeiayogeoyabesyeSbeveopgsssKssespvaapagaeyeseepeeaEyeHeyaa»eesppeeeeeeeMsHnrssnssesbsnrssspapsRsbsssesapsaresepseee=yye

me još jednom potvrđuje da se o čoveku ne rasuđuje na osnovu dogmi i pravila, proporcija i normi, nego na osnovu stvar– nog života, onoga koji se na različite načine živi iz dana u dan. Jer, ono što se događa oko nas, što se ispoliava kao puna čovečnost, čak i onda kada nam pojedinačno ne donosi nikakvu korist i radost, obogaćuje ·život jednim novim razlogom

nikada ne bi o-

za poverenje, u čoveka i donosi. još jednu potvrđu više za sigurnosi, A takvih DpOtvrda, ma koliko ih bilo. nikada nije previše i ne u.ovo vreme kad jedno opšle osećanje neizvesnosti može čitavom svetu Dragoslav GRBIĆ

da krv izobliči.

to je svoistvo koje da je čovek ne-

uvek treba dati jeali ne zato da se

već da budđe

zemlji, pošto se njo-

KNJIŽEVNE MOVINB