Književne novine, 16. 05. 1962., str. 6

sme ingb laži sti, i. mosti ~” DODIRI doživ BYP čerbi pomisliti mogao da tvoje telo ima to-age, da tvoje svetlosne kocke krvi imaju m inija, da tvoje mlade žice imaju toliko č fejskog duha, da bevaju pred ovim svef! Da nije u, pitanju neka ekstaza, ii mada, ” kojom. se bonosiš? Ili te možda pokvremuo FiJ veliki zeleni predeo koji te spaja sa sum-

_J cem u svojoj veličanstvenoj moći?

Ja bih hteo da ovo ne bude samo pohvala tebi i tvom, čelu. To mikada iškremo želeo misam. Samo sam briželjkioao. Zbog toga mi je hladno. Zbog toga me groznica trese i bum, šam ljubavi i prezira prema tebi. O srcu da ti i me govorim. Zaboravio sam ga negde wu svetu. Zagledaj se dobro na levu stranu, videćeš da ga mema. Odlutalo je i verujem, uzaludno mi merovamje, ni zvezda ga, mi sunce magično, bYowere. Je, O4Q je. dostiglo ogromne Ya?zneYe, prefvorilo se wu drugu stvar koja se DO njihovim, zakonima ponaša.

| Vertikalno, kao kakvo uspravoljeno drvo, 2Ga{iče me zora. To je moju sloboda, mojd. ličnost, svetla logika, majlepša svečanost. Ne smem da zaboravim mi svoje modro isevpljeno oko, koje ·je uvek tu negde pored mene. O, to malo bes-

kako ima čudwu istoriju mastanka. Ne wam (da li je plod muzike ili je, posle smrti pesšmikove, ostalo da se bori sa lepotom nekog ludo čarobnorg brega? Ono je tu da se opire stvarima, da se pali i gasi pred rumenilo Doja, ono je ma kvaju tu dđa hvali estetiku, da „.» u, 5wezde baca. Ono je okrenuto svakom kom'phamisu, svakoj istimktivpmoj obazrivosti, 59a– nm, savršemstvu, mira. Ono je tu da gleda i niyređuje. Ono je tu da bi se Yazlikovalo od drtgih pojmova koji se sa njim wkrštaju.

| .

__Početak ljubavi. Plamem me Drestaje. Ovde mi je toplo. Ovde sam siguram. Sunce na Yamenima. S onu straww, ljubavi —d ništa me pOo-

Mrstoji. .

Vreme, dakle, prolazi.

Sanjam ...

| qledam, Kroz prozor, otiče niz

po oje~jelove kore. Sad se okrenulo u sum_ ce. Sad se poigrava pored ode. Jedna mlada | žena sa sukmjom iznad kolena ispira vublje ma

Da se sretnemo, da se Yazumemo, da se __oolimo — treba mam, samo malo sna i ljubavi. |___Možemo Posle toga žatvoriti Oči.

(Fragmenti) Tadija POPOVIĆ

Ružna pesma

ostavi me da ma ovoj ukletoj obali opevavam smove moTe i brođolome žutu večnost hladme mesečimne

otvara se nebo ko će otići bez pozdrava

šta da kažem, moja više nisi zvone zvona mirisni su tvoji uzdasi suze sjaj ametista nepotrebno je tvoje prisustvo hoću te i izmišljenwu, pesma će i bez dodira da se oplodi

| __samo u stihu, ptica budućnost doziva

| ___još ima vremena da raskinemo sa sYcem Pe) al prvo da nastanimo zlatni vilajet

e meću pobeći ispred, usijanog vetra

stema samja svoj glas da čuje mek se nada hoć bez meseca majlepše darove ma, prekinut let 2vepde komete pokazaće mam put znam, te svet si prigrabila samo za sebe

lukavstvom uhodeći sunce ko to zaveru kuje noberuj mi me moraš dYugi ti sahranu pripremo6 Vo pehar i mazdyavi yoga da PrOgiČGĆ jebo je otvonemo da li će meko otići svejedno

| ; Slobodan RAKITIĆ

“ \ i \

9”.

“ +

\ }

_mtimo oko, čije su žilice negde u ovoj zemlji, ,

PROLEĆE Pismo D. V.

A sad tako mudro ćutiš. Pošto sam ti rekao

· otprilike sbe, ili bar ono što misam, smeo

još reći, uopšte reći, uopšte progovoriti,

jer sad ćutiš, upomo ćutiš, mudyo ćutiš,

ćutiš... j |

Jesam li dobro bočeo ovo pismo? Nadam se da jesam, iako je trebalo mešto blaže, nešto

lepše, neku reč punu samoglasnika mabpisati,

neku prolećnu pesmicu ćutati, misliti o mJjoj,

ili nešto sasvim drugo, ili nešto šasvim treće: pričati dugo i dugo o jednoj recinio travki, koja se danima i danima uspravlja, o nekom pupoljky daleko negde u nekoj šumi negde koji se danima i danima, uija u pesmu, ptica i čeka razvigore đa najzad uđe u svet širimom i talasom,

ili pevušiti neku davmu' (može i čobansku) pesmu, zvaždukati veselo kao vrabac na Vracama, a na papiru izvući samo nekoliko linija i sve to nazvati proleće,

. ili veći jednoj devojci da ima samo sedamnaest ili osamnaest godina, da je lepa, da je lepa, da je lepa, da je užasmo lepa, jer liči ma cvet, ma list, ma, onu, travu, koja se danima i danima uspra»vlja, ma onaj pupoljak koji se danima i damima sprema da uđe u sbet lepotom širokog lista, jer ima osammadest godina, jedno fino menatrunjemo sašnanje o mladićima i o žibotu, o sebi, o meni, o njemu, o njima, o suemnvu

; ili

pisati o jednom besmiku koji wpomo čeka proleće, beva sbaki mjegob list, svaku bĐesmtu, svaku kab, sunce, jug, vetrove i danima i danima se sprema da mdpiše majlepšu pĐesmu o proleću, najdibniju pesmu ža meki konkurs na kome će ga majzad, otkriti, ali kad treba da mapiše tu besmu on danima luta od, vetra do vetra od kabi do kapi i od sunca do sumca, po. onda wmoraW, seda i biše pismo Goici koja uči poljoprivrednu školu. voćayskog smera i koja je zaljubljena w voće, u mlade šume i rasadmike, i otkriva da je to ona pesma o proleću, ali 2ža konkurs je zakasnio, a uhednici mu, odgobayaju, da još treba „to bolje uYyimovati“ i on ponovo počinje sboju pesmu pčele: od cveta do cveta, za svakim listom, za jugom i ražbigorom, neumorno i strpljivo tYyaži svoju, pesmu, a mi čekamo ma njegovu zbiyku pesama, na mjegovbo ime,

ili i sami boštajemo njegovi pesnici, putnici i saputiici

ili nosimo male Rkotarice svetlosti da mu suvetlimo put

ili pišemo ljubavna pisma Gorici izg: 'Kyaljeva. koja uči poljoprivrednu školu voćarskog smera i za Svaku jabuku iz mjeme mašte prostiremo zelene bašte pesniku sa staže i proleću s juga. Dragiša MADŽGALJ

Idila za letnju noć

Citajte sedam molitvi za sedmoro pesnika, gramatiku godina u crmom pridevu vremema. Mucajte kočije smeha i smrti,

noćas, dok želim laku noć za njeme uši.

Noćas, dok oma me zna ko je to voli, volim, je očima bez bosvete,

volim je godinama Kosovske bitke, volim je snagom, Kraljevića Marka,

noćas, dok sam poljubac za mjeme Msme,

. moćas, dok želim tešku moć za svoje LLIM

moćas, dok ona me zma ko je to voli, volim, je, jer me znam kako se to voli.

* * e

mi nemamo svoje kućne pomoćnice klađimo se sami sa sobom, da nema boga žednog preko vode prebedemo

broj mašeg telejona je 00

nazivaju nas khneževima iz kartoteke podzemlja, svakog dana wu Yazličito WYeme užibamo svoj talemat kršimo zakom i sami me znamo zašto

ne dožvoljapamo sebi izgovavanje skupih psovki

ne prosimo, jer wiko me bi znao šta treba da mam udeli prezime našeg biča je greh počeli smo sa ničim, završićemo sa, način i

izbacili) su, mas iz škole zato što mamo hrabre oči

maše sestre su Doložile sve kolokvijumnue ulice a braća stalmo statiraju kod, sudije za prekršaje poznačete nas lako, stalmo dosadu ubijamo dosadom dajte mam prst moyaćemo uzeti celu šaku.

? Slobodan, MOMČILOVIĆ

e Pamet

- evo reči koju čim, hoćeš možeš potkupiti pretvoriće se u pticu ako joj pokažeš pticu preliće se u more ako je odvedeš ma more ako joj sitnu zemlju kažeš biče sitna zemlja

evo veči koju možeš nagovoriti na što hoćeš lajaće ako joj obećaš zvezdu,

wjedaće ako joj obećaš vetar

ubijaće ako jo} obećaš Šum,

ebo reči comme ako voliš crmu nOČ evo Yeči bele ako voliš bee dan evo neči sasvim potrebne. mraku reči sasvim, potrebne čudovšištu.

Dragoljub JEKNIC:

ajska panorama

BISTRIK

Bistrik u tome kako hodiš Voda se osbrće da čudo krsti Imenom svoga toka ONO Bistrik u tome kako se smeješ Nebo PE ptice pobije

Da od žalosti tugu skroji

Za tvoju sramežljivost ; Bisthik u tome kako gledaš “Vazduh se u skitnicu prerušava Da ne sdgori da ne oslebi Bistrik u tome kako voliš To srce što nebino sriče Žžibot Zakopaho u sopstbeni žbezdđiu, Bistik. u, tome kako si ORHI Poletim kao da Ikara sanjam Ne lid: — to suhce

Od sunčanice pati | To more se 0d, svojih talasa

U mojim grudima Spasava Bistrik % tome kako neštvayno Od naših vena spomenik

Vatri :

U svome zavičaju ižbajah

Ja sYvećna luda — ti bela

Reka pbohornica

Na visoravni gde ižsbori Umesto maših godiha traju

Ljubipoje RŠUMOVIĆ

Odgovor

Nije teško

Od senki dana napraviti moć Nije teško

U putanju zemlje

'Naše izgubljene godine

Nije teško u korenu vetra Posaditi Krik

Vatrama kaćiperstvba Plamem oduzeti

Nije teško

U mnošivu tapkanja

Oslušnuti korake usamljenih

U drveću cuvetastih madanja

Naći crbotočna

Nije teško

Izmisliti svet za sebe

Sa malo vere malo laskanja

Nije teško mi oho što se ima Kad se gubi

Ni umvirati

Pa wi živeti

Ni ovo što sada mosim

A likujem,

Između radosti što se živi | · I omamljujućeg tajamstva umiramja Nije teško

Ođ senki dana moć mapraviti

Nije teško

Teško je

Noć upaničiti svitanjem Sunce pesmom dozvati

Teško je

O tegobo

Zaboravu maš . Mrtvima dugove vraliti !

Rajko SJERLOĆA

Bila je mirna Bila je mirna. Spavala je. Sama ma pustoj stazi, sama bez ljubavi očiju slepog trsja, dugo je mesec KkYristalio reku, i postao prijatelj kamenja skrivenog u mjenom oku.

Izgubljene svetlosti sanjahu jezera pretvo:

Na pustoj reci pevale su šikare,

ma pustoj reci plamtele su lomače,

na pustoj reci ječala je krb odsečemih, tužaljki

svemir je otišao u prisutnost mebinih,

i mikog wije bilo kad je tražila ona

svoje oči

da ima šta da sklopi kad bude mečujno

izdisala

Bila je sasvim, mirna.

Spdvala je.

Niz avenije zvezda kotrijaju se oči, ko beli šljuhak u bistrom, potoku, ko otkucaji sunca u osi,

ko obesna pesma u žitu.

Zalud, urlik vetra u mvuklom, mirisu moći, putanja dana je kratka d do prvih vrata pokopamih, svanuća.

Reku prelazi mesec

i dahom, miluje zeme mu, stazi, preobražemo u corčkda

srce zriče u, jaruzi.

Vladimir BOGDANOVIĆ

POČETAK SMRTI

Odtrediće nekog da pođe sa pesmamd

Ba traži hiz vodu moje mutno obličje TžiHistiće meko kako sam bio pametan

I da su Šume, ovetale 228R jota qoRC3 Kao Što sam, ja izmislio da je VO co Pevalo, zbog SyBlije a me zbog lepih anđela (bio sam wu groznici jer me ofelija mije bolela) Ali ja ću pravo da kažem vama

U početku sam mislio ha Sunce

Na slike jorgovana u mjenom, menu

Verobao sam da je to bila istima, ra

Kao Što su, bile istine dwe male smrti U sobi. bored, jeseni u znaku crbemog plamena Hteo sam, da ih đodiymem Tukama, ? Zato sam ostavio ključ u, bravi straha

A usta mrtvih ljudi mapunio rečima,

Meni je teško da vodim, taka Yažzgovor

Ali zemlja je vrlo duboka. Ima lepih YubDG Lepših od Krađe detinjstoa bo tvimogradima Lepših od žema ma ipicama dama

Zato sam ostavio ključ u bravi straha Dodirnite svojim kricima. Jer ću

Biti žedan vođe i pevanja.

Žipodyag ŽIVKOVIĆ e

O ne budite me

Ne budite me kad sanjam vetar

kako igra balet oko moje trepavice.

O ne budite me kad sanjam mrtve kako oživljavaju svoje uspomene na Yatove.

Danas me sunce pozdravi i podari mi

raskoš svoju: pevajte o davmo zaboravljemi ljiljani: more se sprema ma put — brodovi tonu. Oči svoje potopih da traže bisere:

ljudi kažu ma dmu tajne stawuje more:

ljudi kažu da ma dnu, mora stawu,je mo?&. ILI? O gde je moja tajna pitam svoje zaboravnmosti? gde su moji ljiljani što ih kupih ma Trgu Svetlosti za poklon balerini što igrala je Malog Tatarina.

Sunce, ı gong wdari svojim, zracima

neka se Tatarvi pomame i meka me zarobe

ako lažem, da je volim. Dane moj, pokloniću ti moć za druga ako mi daš svetlost

po kojoj ću maći mjenu senku u vazduhu. Pevajte ptice perjem siromašne: ovu pesmu pišem za devojku što igrala je Malog Tatarina u Poltaoskom boju. O me budite mi dok pišem, pesmu, za svojuv ljuba.

Ognjem LAKIĆEVIĆ e

Erotika

Tumačim te godišnjim, dobima ljubavi.

Po kičmi hodaju reči i pretvaraju se u olobo. Stabla su okićena žutom svetlošću,

koja dodiruje oči i muti vid.

Po kojem, mirisu tebe da prepoznam

Drhte mi zubi, a tuga ima izgorele prste. Tako bela, tako Jjasma u mozgu

+ tako oprezna u svlačenmju:

Šta umeš od vatre da stvoriš?

Još anđeo koji se vuga damu,

još stablo koje posrće od zdravlja:

šta umeš od vode da stvoriš?

Početak si pesme, gnev je u stoaYvima konačam. Hvatam te golim, rukama. \ Niko me gleda u cet,

čiju nežnu kožu sebi želim.

U mašim telima pbakao je izlišan.

Trebalo je da se svedemo ma prostu istinu, ali istima mije u zidovima ono što si ti u, meni.

Rađomir RAJKOVIĆ

| KNJIŽEVNE NOVINE 1]