Književne novine
COVEK - POBEDITI
Nastavak sa 1. strane
bazi primcipa „toka svesti“ sa stilistikom i tehnikom wumnutarnjih monologa ili solilokvija stvar je knjževne maestrije. spisateljskog zanata (kao pandnsna Bahovog majstormstva u građenju fuga); no upravo ta VisoO· ka tehnika konstruktora nosilac je kavalkađe slika koje, tim Dutem i zato, postaju simboli vrhun skih istma o čoveku.
Uprkos minuciozne i obilne akumulacije detalja iz svakidaš-
ČOVEK ČE POBEDITI 0 ČOVEK ČE POBEDITI •
JL AAN umetnost
XXXI Bienale u Veneciji „a.
NACIONALNI PAVILJONI I NAGRADE
Kao gosti Bienala bili su i ove godime pozvani kritičari iz celog sveta. Za njih su bili otvoreni izložbeni paviljoni pet dana pre zvaničnog otvaranja. U njihovim krugovima najviše su diskutovane nagrade, ovog puta s nešto više Žžestine no obično, osporavane u većini, smatrane promašenim i neobjektivnim. Uz kritičare pojavljivao bi se, tu i tamo, po neki umetnik-izlagač u hitrom obilaženju „tuđih“ paviljona da bi odmerio svoje mesto u opštem sklopu ove gigantske izložbe, Nisu izostale, naravno, ni pojedine galeriste zao-
nje stvamosti (u „Poknerovim kupljene svojom računicom, često tako nepregledno prolongiranim unu- dalekom od umeinosti — a ma žalost tarnjim monolozima i deskrip- u mnogo slučajeva presudnom! — u cijama), ovog „Balzaka divljeg potrazi za neobičnim i „efektnim“, či-
američkog Juga“ nemoguće je sabiti u okvire kmjiževno-istorijskog značenja termina realizam. Vizionarska emfaza ovog epičara-romansijera i pripovedača Više je filozofska propoved o čoveku, pritisnutom kobi egzistencjje, no vema slika njene škrto ispo-
ljavane zakonitosti. _ Unutarnji sastavu: Stefano Bottari, Enzo Carli, lelek Foknerove febrinme relo- Raymond Cogniat, Philip Hendy, Georg rike evripidovskog je uzmaha i “ · Schmidt, Soichi Tominaga, Vittorio Vikova — pod površinskom faktu- E ale i, po prvi put, Jugosloven Zoran rom realističkih izražajnih sred- a Kržišnik — dodelio je devetnaest nastava. A etički zenit ove Vizije 9 grada, od kojih četiri velike. Jedan posveta, pokrivenog sudbinskim PM | seban žiri dao je i sedam nagrada za tminama i šibanog munjama zla, M eksponate sa religioznom tematikom! ima svoju formulu, koja se ne » ITALIJA — valjda ikao domaćin poklapa sa beznadežnošću i pe- M oduvek ima najveći paviljon s OBrom-– simizmom: čovek se mora odu- o nim brojem od šezdeset i dva izlagača. preti nasilju, začetom u demoni- Razumljivo je „zato što se ovde najSa t Boki oštrije oseća princip da s porastom broji njegove sopstvene tupe i tmu- ja raste mediokritet, a ne kvalitet. Njen le animalnosti, jedino rašćenjem * ” paviljon pokazuje vrlo mnogo proseči procvatom odgovorne slobode + nog, neinventivnog, pa i slabog. Italija u njegovoi DF đ ii io. a je dobila osam nagrada, od kojih su 30 OVO. S ro enoj i uzdiš- O dve velike (po 2,000.000 lira) pripale čeSOM svesti. Plemenita LU OŽVN“ 8 ivorici umetnika „ex aequo”: slikariSCIE. inkanticUa besedničkos RK ma Capogrossiu i Morlottiu i vajarima Dpaidaa |G Eodporovim :nečiOm. | = A”OU Cdlau i Umbertu Milamiu. Dok je O ROME u Štokholmu prili- o nagrada Capogrossiu — poznatom majom prijema Nobelove nagrade; M storu neobično ritmovanih dekorativO na kraju našeg smernoš M nih površina izgrađenih na samo jedpoklonjenja njegovom prahu 10. G ~ nom znaku kao medijumu stvaralačkog i posvedoči: O — potencijala — naišla na opšte odobra> | „Verujem da čovek neće sam? e vanje kritike, mnogo .je. diskusije i O-. izdržati, on će pobediti. On je sporovanja izazvala nagrada Morlottiu, besmrtan, jer ima dušu, dun BR a nagrada Aldu Calou otvorila je pravu sposoban za sažaljenje, žrtve i polemiku. Kritičari su, međutim, jedizdržljivost. Dužnost je pesnika, Ta noglasno pozdravili nagradu Brightove pisca, da pišu o tim stvarima. o fondacije (od 500.00 lira), dodeljenu izPrivilegija je čoveka da izdži iu vanredno talentovanom mladom vajaru izdignuvši srce, „podsećajući sc B Gio Pomodoru za njegove velike bana odvažnost i čast i nadu i p-- karne površine, čije obline pulsiraju nos i sažaljenje i samilost i žri- | vrlo ubedljivo jednim autentičnim dovu, koja predstavlja slavu nje- > življajem koje je po snazi blisko istingove prošlosti.“ S skom osećanju života. Nagradu Mini-
Pavle STEPANOVIĆ
ČOVEK ČE POBEDITI (0 ČOVEK ČE POBEDITI •
me bi obnovili svoju pijacu koja se u većini slučajeva povinuje jedino ćudima trenuinog ukusa potrošača. Principi po kojima su na XXXI Bienalu komponovani nacionalni paviljoni, kao i sastavljan međunarodni žiri za nagrade, ostali su uglavnom isti kao i na izložbi pre dve godine. Žiri u
starstva prosvete (od 500.000 lira) do-
„_____________________-_———>——E—I–D»DDD n __ DEVETA MOLITVA MOGA TELA
Koo tog mesta, tog meishodamog tela, prostrtog ko nema glad.
Tu su i sve svetlosti, sbe vode koje ima ovaj sazidani grad.
Aco SOPOV
Na njegovom, krovu besmYrihi golub guče čudnu neku bajku od hleba i srebTa...
Da li je otkrio tu Teč, to ime
što štreca ma dnu svakog Yebra.
Da li je otkrio tu strašnu tajnu, taj meiživljeni vek. što peče,
da li, koliko svetlosti bole, ” nad ovim, telom što bez toka teče.
EKuvo tog mesta, tog tela neishodamog,
MALO DOBA A-
bio je Antonio Virduzzo za evoju grafiku originalmog spiralno-tačkastog motiva, a otkupne (po 500.000 lira), Giuseppe Ajmone za svoje kompozicije lirskog osećanja predmeta i Giuseppe Banchieri za reminiscencije na pejzaž trefiran tehnikom Moja potiče od Pollocka, Nagrade venecijanskih fondacija „Bevilacqua la masa” i „Omero Soppelsa” (od po 500.000 lira) dobili su Alberto Gianquinto za kompozicije „nove figuralnosti“ i Renato Borsato za slike lirske apstrakcije. Očigledno je da količina nagrada ne odgovara uvek i vred nosti nagrađenog dela, samo je dstina da u većini nije ni bilo boljeg izbora! U paviljonu su i retrospektive Maria Sironi i A. Gorky=ca. U sklopu italijanskog paviljona izlagali su kao gosti ARGENTINCI dela svojih umetnika. Među njima se izdvaja neobičnom individualnošću Antonio Bermi, snažna i originalna ličnost koja se izražava u drvorezu i naročito u kolažu najrazličitijeE. materijala, gradeći neobične figurativne kompozicije vezane za haotični doživljaj savremenog grada. Dobitnik je nagrade Ministarstva prosvete (500.000 lira) i spada u mali broj umetnika koje je celokupna kritika pozitivno istakla.
Ovde takođe izlaže i IRAN dela desetorice umetnika, među kojima sa zadovoljstvom opet susrećemo moderno transponovane tradicionalne elemente na velikim originalno tretiranim akva-– relima Zendeha Roudia, dobitnika jugoslovenske stipendije na prošlogodišnjem Bijenalu mladih u Parizu.
BRAZIL, takođe u italijanskom paviljonu, dao je zanimljivu izložbu jedanaest umetnika. Ističu se dekorativne skulpture Lydie Clark s površinama koje se proizvoljno sklapaju i rasklapaju, čineći seriju varijacija na osnov nu fliemu, i vrlo znalački i s mnogo nerva izvedena grafika Isabele Poms, dobitnika nagrade „Fiat“ (od 200.000 lira). Ostali gosti centralnog paviljona su TURSKA i INDIJA, svaka sa po trinaest umetnika. Njihovi napori u traženju modernog izraza, koji ne bi izbrisali tragove tradicije, nisu još dali markantnija likovna ostvarenja.
TI ove je godine PRANCUSKA dobila dve nagrade. Velika (od 2,000.000 lira) pripala je izvanrednom majstoru apstrakcije, poznatom i priznatom MamessieYu, za ekspresionistički intenzitet mjegovih aptraktnih Rkomipozicija. Njegovi veliki dramatični, i bujni 'miptisi isbunjavaju centtalnu salu paviljoha svečanim zvucima jedme ·intenzivme - kolorističke orkestracije, po· duhu ·srodne gotskim vitražima. ·.Nagrada mu punim pravom pripada, mada je do poslednjeg trenutka diskutovana između njega i Poliakoffa, jednog od vrednih pionira apstrakcije „istočnog zvuka”, takođe samostalno izloženog u drugoj velikoj sali paviljona Drugu je nagradu (Brightovu od 100.000 lira) dobio mladi slikar i grafičar Guitet za svoje majstorsko crno-bele ritmove, za kojima njegove slike rađene postupkom informela ni malo ne zaostaju. izostanak ostalih izlagača: dramatičnog Marjainga, haotičnog Messagiera i cele sale bĐrankusijevskih skulptura Chauvina, ne bi umanjio kvalitet francuskog paviljona — na protiv! Francuska je svakako imala boljeg skulptora, ali kako zbog „nagradne ravnoteže“ ne bi i on mogao dobiti nagradu, bio bi žrtvovam — zato je čuvan za sledeću izložbu. Čudna je politika Bienala...
Uostalom, velika nagrada za skulpturu (od 2,000.000 lira), jedima od nagrada zaista evidentna, koja ujedno tumači i opšte priznanje, dodeljena je Giacomettiu. Jedino o čemu je diskutovano povodom OoVeC magrađe bila je
Druže uredniče! U Vašem listu broj 17. od 29.
još munje movog
umetnikova nacionalna pripadnost, koji je Švajcarac po rođenju a dugogodišnji građanin Pariza i član „Ecole de Paris“, te ga s pravom prisvajaju i napuštena i nova domovina. Tri velike sale centralnog paviljona ispunjene su skulpturama i slikama ovog velikog majstora. Ekspresionističke vizije, lične i bolne, ove Giacomettijeve krhke, iz= dužene projekcije ljudske figure, ple> ne gledaočevu osećajnost i koncentraciju. Nema toga ko nije poneo sa ovog Bienala autentični doživljaj usamljenika koji je u umetnosti našao jedan od najličnijih likovnih izraza.
Inače, u svom paviljonu ŠVAJCARSKA je izložila dela jednog slikara, prijatelja i sledbenika Kleeovog,.poetičnog, gotovo nepoznatog starog umetnika Louis Molieta; i dva vajara, ne
mnogo zanimljivog Schilinga i Paula
Specka, vajara bez jače individualno=sti koji se izražava kroz gladne forme poliranog mermera. .
Ceo paviljon KANADE posvećen je umetnosti Jean Paul Riopella. Jedam od markaninih i originalnih talenata
· apstraktnog pravca, Riopelle osvaja lo-
gikom vrtoglavog ritma svojih temperamenimo nabacanih kvadratića najsjajnijeg pigmenta. Njegovi vatrometi nisu ni slučajni, ni površni. Riopelle je veliki znalac i nije čudo što su mnogi mislili da će mu pripasti velika nagrada Dobio je UNESCO-vu nagradu (1000 dolara za pravo reprodukcije u boji), istu koju je pre šest godina dobio i naš slikar Miodrag Protić. UNESCO-vu nagrađu dobio je i DANAC Pede?sen za svoje možda odveć nametljive i ultbripane ekspresionističke kompozicije, ali neosporno vrlo originalne, Pored njega, Danska je izložila i skromne skulpture folklornog obeležja, Henry Heerupa.
NEMAČKA je pokazala harmonične, dekorativne kompozicije koje nisu lišene monumentalnosti, rađene od spo-
„jenih metalnih šipki, delo mlade va-
jarke Briggite Meier-Demugho]}, i dva slikara: akvarelistu Wermer Gillesa bliskog Kandinskom i Emilc Schumahera znalačkog elektika apstrakcije. Nagrada koju je on dobio („Carduzzo“ od 500.000 lira) izazvala je prilično čuđenje. U svom lepom paviljonu JAPAN je izložio dela četini slikara i jednog vajara. U ansamblu daleko manje interesaninom nego što je bio onaj od pre dve godine, dominira samo jedno markanino ime: Sugaši Lakonska simbolika njegovih. znakova isražena. nmajfinijim
: koloritom. čini..se da. je. ipak. ,kondenzo=-
vanija.u grafici nego. u platnima velikog formata. Dobitnik je Brightove nagrade (500.000 lira).
ENGLESKI paviljon je korektan, učen i hladan. Izloženi su radovi slikara Ceri Richardsa,' čija retrospektiva uliva poštovanje za likovnu.kulturu autorovu ali ne i za autentičnost nje govog dela. Utoliko je pre izazvala čuŽenje nagrada „EKinaudi“ (od 1,000.000 lira), koju je dobio, uostalom kao i ona Brightova (od 500.000 lira), dodeljena Herbertu Daluwoodu, vajaru čiji metalni reljefi čuvaju lepotu i živost materijala, ali im se autentičnost gubi negde u oblicima meksičke umetnosti. Drugi skulptor, Robert Adams, s mnogo znanja i discipline ugrađuje u prostor Yi-
gorozno krojene metalne površine, sklapajući „kompozicije · bezlične 1 hladne.
T BMELGIJA je poslala jedanaest urinetnika, među kojima se izdvaja mladi pripadnik „novih tendencija“ Van Hoeydouch s plastičnim belim slikama i naročito izuzetna ličnost Pierra Cailla. Njegove skulpture: igračke — totemi, naivne i strašne, u metalu ili bojenoj keramici, pravo su otkrovenje.
' kulturu. On u sva _ zanimljiva ličnost,
TAJUSVATRTJ. JA: je izložila plaišne ·neolbika no Kkolorističkog talenta Hundertuasses spiralne komnpo~
| i j e agresivne. ra. Njegove aB nazad
zicije, i kad odbijaju, emituj i psihološku moć boje. Uz njega je Ostao sasvim u senci vajar Avramidis.
Grčka je odala poštu skulpturi ispunivši ceo paviljon sa dve stotine pedeset radova u terakoti i metalu samo jednog vajara — Canpralosa. Sitne su mu terakote često VI lo duhoviti ikrokiji, dok se na velikim radovima ose'ća dah tradicije, UZ solidnu likovnu ikom slučaju nije nejako su ga mimoišle i male nagrade. i
IZRABL je prikazao celinu od pet mladih umetnika raznih stilskih pripadnosti, među kojima se Bergner Yose izdvaja nešto markantnijom individual-
nošću., |
'rri mordijske zemlje, ŠVEDSKA, PINSKA i NORVEŠKA, zajednički su podigle novi paviljon. Njegova izvanredna arhitektura bacila je u zasenak raznorodne eksponate sedmorice umetnika, među kojima se ističu bizarni kolaži Siryi Derket i naivne venecijanske vedete Ralf Nescha.
Paviljon SAD ovć godine doista je bez interesa. Prikazao je dela dva slikara i dva vajara, od kojih su svi Upamtili samo kompozicije Louise O: velson — i to ne po Rkvalitetu, već po originalnosti apsurda. ~
HOLANDIJA je među pet izlagača prikazala i dve neospornc individualnosti: poznatog apstraktonog slikara Corneilla i nepoznatog Co Westerika naivnog koliko i morbidnog ekspresionistu, Vrlo originalnog talenta. SPANIJA je razočarala! Dvadeset umetnika čine zanimljivu celinu, ali u njoj se ni jedan ne izdvaja snagom nagrađenih umetnika s prošlih Bienala. Ipak, De Eshervarria ima dramatične lepote u kompozicijama u kojima se rasprskavaju jezgra intenzivnog kolorita, dok je De Vidales izazvao interesovanje bizar nošću svoje tehnike bojenih koža,
RUMUNIJA je donela neinventivno transponovan folklor, dok ČEHOSLOVAČKA I MAĐARSKA ostaju verne tradiciji.
POLJSKA je s dva slikara i dva vajara donela kompromisno likovno Tešenje celine. Ni solidnost poznavamja sutinovske kolorističke atmosfere KEibi-, scha, ni ekcentričnost kombinacija kamena i metala Szapposžmikowe, ne mogu da uzbude istinom doživljaja.
U paviljonu SSSR-a ima izvesnog diskretnog kretanja. Iza teškog opterećenja tematikom, dela pojedinih slikara govore o tragovima slobodnije tehnike i nešto šireg shvatanja altınnosferc i ambijenta.
Našim paviljonom možemo biti zadovoljni. JUGOSLAVIJA ie dobila mno= go i usmenih i pismenih pohvala. Solidan aranžman i ozbiljan izbor ekspo=nata četvorice umetnika slikara: Bermika, Glihe, Srbinovića i vajara Olge Jančić, predstavlja lepu oazu sigurnoB.u kvaliteta i dostigriutog svetskog. nivoa: Vrlo značajna nagrada. našem slikar Janezu Berniku (Arthira Lejwa od 1,000.000 lira), kao i ponuda samostalnog izlaganja Mladenu Srbinoviću i Ol-. gi Jančić, i mteresovanje ne samo kolekcionera nego i nekoliko velikih mu-– zeja za pojedine eksponate, uz izvan= redno pohvalne kritike — potvrđuju opravdan uspeh.
Ovogodišnji je Bienale u celimi razočarao. Tako i lista nagrađa ne pokazuje određen princip, pa je žiri na” sugestiju Raymonda Cogniata upozorio da se, u buduće, odredi pravilnikom treba li nagrada da obeleži uspeh životnog dela, ili da ukaže na slabo poznatog umetnika čije delo obećava.
Ova ogromna smotra savremeno Umetnosti, u svom mnoštvu izlagača prikazanih s tri hiljade dela, jedva dopušta izdvajanje nekolicine autentičnih talenata. Ipak, i utoliko pre, može nas obradovati saznanje da ćemo i u tako strogoj selekciji stručnjaka naići na.imena jugoslovenskih umelinika.
m
Dr Katarima AMBROZIĆ
izdanja (1961. godine izišlo je iz štampe i treće izđanje ovog udžbe
MMo|itve moja pla
te gladi što je prostire i rodi. Evo ovde tog sazidanog grada građenog od svetlosti ma vodi.
DESETA MOLITVA MOGA TELA
Evo tog mesta, te zarobljeme lepote, . te čudesne smrti od plavog i belog, od plavog i belog u očima VetTGq,
to je taj vrag, to je to telo.
Kuvo tog mesta, te uvele lepote i kraj svih sadašnjosti i prošlosti svih,
kraj tvog iskonskog mračnog nespokojstva što se učinilo meprohodnim.
evo tog mesta Ti stojiš ovde memo i skyivemo | nad ovim vetrom što se stišao nezmanik. Budi mu poleće žubormo i lekovito alo bi mu bila žitelj i podanik.
I me pitajući drevnom radoznalošću, da li je prioržemi rob istima,
udi tiho i meprimetno
uđi u mudrosti svih godina.
POSLEDNJA MOLITVA MOGA TELA
Crn je tvoj vetar, a moć bela.
I svaki ti dama? mapet od zreline. Zaustavi se ko u ovom drvoredu tela pre nego se Srušiš zaslepljen od beline.
AL igra će i tad, mastaviti opet
u. istoj tajanstvemosti i istoj čednmosti. I te trave što će te pokriti mrakom Izgoreće u požavu tvoje žedmosti.
(S makedonskog: Radivoje PEŠIĆ)
juna 1962. godine štampan je članak Zvonimira Kulundžića iz Zagreba, pa da bi čitaoci bili infor misani o pravom stanju, molim da objavite sleđeće:
nemamo nijedno naše izdanje u kome postoji bilo kakav prilog 5a potpisom Zvonimira Kulundžića, pa, prema tome, ni u Istoriji za VII razred osnovne Škole i III razred gimnazije, koja je više puta štampana. Isto tako, u Istoriji O kojoj je riječ, nema nijednog od lomka ispod koga bi stajalo da je uzet iz Kulundžićeve „knjižice“ (kako je sam naziva) Kroz istoriju pisanja.
Izgleda, međutim, sudeći po 5adržaju priloga, da se radi o tekstu „Pronalazak štamparske Vvještine“, koji iznosi ravno 17 (i slovima: seđamnaest) redaka, i koji je objavljen na strani 15 izdanja iz 1961. godine, a potpisan: „Iz isto rijske čitanke“ Mehanovića, Sarajevo, 1953. godine. .
U međuvremenu sam konsultovao i sastavljače Istorije za VII razred osnovne škole, pa su odgovorili da su priloge za ovaj udžbe nik, naime za onaj dio koji čini istorijsku čitanku, koristili iz drugih, isto takvih zbornika i priruč nika, i da su ih potpisivali doslovi ce onako kako su potpisani tamo odakle su neposredno uzeti. Otku da smo, onda, mogli znati đa je baš to tekst Kulundžića, ako, možda, nije računao na to da njego”
”
•RBbAN SBPODRENIH
vi tekstovi po tematici i načinu pisanja nepogrešivo otkrivaju nje govo ime. Neka izvini za neupućenost, ali nam njegovo ime, OVO ga puta, uopšte nije bilo poznato.
TI kako mu se, i na osnovu čega,
mogao isplatiti honorar? Budući da članak u stvari nije potpisan, trebalo je, dakle, dokazati njegovo autorstvo, tim prije što je Kulundžić u svom pismu tvrdio da je taj tekst objavljen na strani 227.——9229, Istorije, iako naše izdanje iz 1960. godine ima svega 164 strane! Mi smo, kako i sam Kulundžić priznaje, izrazili spremnost da ga obeštetimo, ali tek onda kada od njega dobijemo potrebnu dokumentaciiu kojom ćemo, u smislu zakonskih propisa, pravdati „taj materijalni izdatak, pogotovu što se on u stvari javlja šest godina po objavljivanju teksta, dakle ravno poslije pet uzastopno 'UuSVO-– jenih i definitivno gotovih zavTšnih računa preduzeća. Čemu, onda, Kulundžićeva jetkost koja bre
lazi u Vvulgarnost najniže vrste?
"Ft as TT
Nije li to odsustvo elementarnog vaspitanja?
Ako je to sporni tekst, a po sve mu izgleda da jeste, onda on iznosi, kako sam već rekao, ravno 17 redaka, sa 57 štamparskih znakova u svakom, što čini ukupno 969 znakova. Dakle, manje od jedne. tridesetine autorskog tabaka. Pošto se autorski honorar za prozne priloge objavljene u priručnicima i čitankama plaća 6.000 dinara po autorskom tabaku, to bi Kulundžićeva primanja za sva tri
alizovati
lučio zB ı || strota. al jjrtrdu usnu ku nesvest sebi dož:ve Nu sebi Um, ij opšte predst čanja do ko
nika iznosila 200 —- 140 (70% hono rar za drugo izdanje) — 100 (50% honorara za treće i sva ostala izdanja), ili ukupno bruto 440 (če tiri stotine četrdeset) dinara. Pošto, valida, i Kulundžić podleže porezu na autorske honorare, uko liko ga ovaj zakonski propis nije, bilo iz kojih razloga, „mimoišao, onda bi njegova neto primanja za sva tri izdanja iznosila 372 dinara! Smiješno izgleda autorova srdžDa ZDOB ove sume, pa, možda, ni Redalkcija lista nije trebala da omoBući pojavu ovoga članka. Kako to da se autor ne ljuti na sastav ljače „Istorije“ zbog toga što su njegov tekst upotrebili bez njegova pristanka i bez njegova potpi sa — čime je, u stvari, povrijeđemo njegovo autorsko pravo, i uslijed čega je došlo do ove neželjene prepiske.
Posebno poglavlje predstavlja autorov apel na „Agenciju za zaštitu autorskih prava“ koja treba da naplati njegov honorar, a Zatim se njega velikodušno odriče u korist Dječjeg obdaništa „Lju bica Popov!“ iz 'Titograda. (Za ista velika pomoć i dobar izbor! Zar nije mogao naći bližega i, C” ventualno, nužnijeg, kojega bi O” va suma više obradovala?)!
Ostavljam da čitaoci donesu sud o etici u napisu Zvonimira Kulun džića... :
Za „Obod“ Cetinjč Čedo VULEVIĆ
KNJIŽEV.,NB NOV,INS
d