Književne novine
i GODIMA MV X
NOVA SERIJA, BROJ 183 BEOGRAD
2 NOVEMBAR 1962,
CENA 30 DINARA
a –
LIST A
KMJIŽE VV NOS T.
JJ JMETMOST lı
PITANJA
NJIŽEVNE NOVINE
DRUSTVE MA
KA
dr Radomir LUKIĆ
O JEDINSTVU JUGOSLOVENSKE KULFURE
„Kad se u nas govori o potrebi većeg jedinstva jugoslovenske kulture kao celine, to se obično čini ili s kultumopolitičkog gledišta ili, da tako kažemo, s DOE kulturnih radnika u užem smislu. S kulturnopolitičk gledišta se uglavnom raspravlja OLJĆ, razvijanje jedinstvene jugoslovenske kulture stoji u skladu s posebnim macionalnim kulturama koje u mas postoje, kao i dokle treba ići u tom jedimstvu i kakvu sadržinu dati toj jedinstvenoj kulturi, a da ipak nacionalne kulture, i time i nacionalna suverenost, ne budu ugrožene. S gledišta kulturnih radnika „obično se prigovara da nema dovoljno dodira između naših nacionalmih Kultura (kao Što su. prevodi, gostovanja, zajednički jugoslovenski kulturni poduhvati i sl.). Međutim, o ovom pitanju treba progovoriti i s gleđišta sociologije, ikao nauke koja proučava kulturu.
S ovog gledišta posmatrama, kultura je veoma složena pojava, a sama reč se upotrebljava u raznim značenjima. Obično se razlikuje miaterijalna kultura od duhovne, pa se reči kultura daje uži smisao — fj. razume se pod njom samo duhovna kultura (što ćemo i mi ovde · čindti). Evo nekoliko naučnih odredbi kulture: „Kultura je ona složena celina koja obuhvata saznamje, verovamje, umeftnosit, moral, „pravo, običaj i druge pogodnosti i načine postupamja koje je čovek stekao kao član društva“ (Tejlor); „Istorijski stvoreni selektivmi procesi koji regulišu ljudsko reagovanje kako na spoljne tako i na
unutrašnje podsticaje“ (Klakhon i Keli); „Sistemi ponašanja i fizički i simbolički „proizvodi fih sistema”
(Landberg, Šrag i Larsen). Itd. Jedan naš sociolog je ovako određio kulturu: „Skup svih procesa, promena i tvorevina koji su nastali kao posledica materijame i duhovne intervencije ljudske vrste u prirodi, društvu i mišljenju, a čiji je smisao olakšavanje održanja, produženja i napretka ljudske vaoste“ (M. Ilić). Kao što se vidi, neke od ovih odredbi obuhvataju i materijalnu kulturu. Ali, ma kako bile raznovrsne, ome svakako pokazuju 1Zvanredno bogatstvo i složenost ove pojave. “n Kulturu, dakle, treba shvatiti mnogo šire nego što je uobičajeno. To je i 8 gledišta prakse veoma važno, Jer su svi elementi kulture tesno vezani mocđu sobom i memoguće je . delovati uspešno samo na neke od njih uzete odvojeno od svih drugih. Kulturu bismo ukratko odredili kao skup svih duhovnih ivorevina ljudi, koji obuhvata jezik, saznanje postojećeg sveta, stvaranje novog sveta (sveta. vrednosti, pre svega u umetnosti) i društvena pravila ponašamja. Kultura stvara, postoji i deluje (ostvaruje se brojnim društvenim procesima, ij. POvezanim delovanjem ljudi, i oblikuje celokupno ponašamje, fizičko i psihičko, čoveka ukoliko je čovek (a on Je čovek samo ukoliko je U. tj. ponaša se ne Po prirodi nego ikako đuje kultura). Če bi se sociološki osnovano mori govoriti o jedinstvu JugOČlOV Raa Rulture, tj. o tome postoji TEA i jedinstvena jugoslovenska kul GSi u kojoj meri, kao i koji Činlioci Op: :nose stvaranju tog jedinstva, aorova dan je preduslov da se pretho: mo e kuliura temeljno poznaje. Mora
priznati, međutim, da mi svoju današnju kulturu veoma malo naučno pDoznajemo. Mi mnogo bolje poznajemo svoju kulturnu prošlost — naša istorija, etnografija i druge nauke su u tom pogledu učinile zaista mnogo. Ali koliko je ta kultura iz prošlosti, koju relativno dobro poznajemo, sadržana u našoj sadašnjoj živoj kulturi, kao i koji su novi elementi te žive kulture, to je nama skoro sasvim nepoznaito. Ono što mi nesumnjivo znamo i bez duibljeg proučavanja jest da se naša kultura danas nalazi u svestranom i veoma brzom menjaju — menjaju koje svalkaiko zadire i u neke mjeme osmove koji su do juče mogli izgledati večiti i. mepri eni. Socijalizam, urbanizacija, tehnizacija (osobito tehnizacija kulture), značajne migracije, uticaj svetske kulture — sve su to vanredno moćni činioci menjanja kulture. Isto tako nam se čini nesumnjivim ali su i za ovo potrebni podrobni naučni dokazi, do kojih se može doći samo posle brižljivog istraživanja — da su zajednički elemeniti naše kulture mnogo brojniji no ranije, tj. da je jedinstvo jugoslovenske kulture mnogo veće no što obično izgleda. Ovo se odnosi, pre svega, na mlada pokolenja 1 na novostvorene socijalističke elemente naše kulture, što je sasvim: razumljivo. Ali tek. kad budemo svestrano naučno upoznali svoju sadašnju kulturu, kao i činioce koji na nju deluju i pravac u kome deluju, moći ćemo eventualno preduzeti i mere koje će pripomoći da dođemo do onakvog stupnja jedinstva jugoslovenske kulture koji smatramo poželjnim danas, kao i da odaberemo onakvu sadržinu te jedinstvene kulture koja nam odgovara.
. Pri :bom je sa sociološkog stanovišta veoma važno napomenuti još dve stvari. Prvo, razumljivo je što nas jedinstvo jugoslovenske kulture zanima prvenstveno s gledišta njene mnogonacional– nosti, kao što smo i istakli. Ali jedno socijalističko društvo. pitanje jedinstva njegove kulture mora bar isto toliko zamimati i s gledišta, da tako kažemo, njenog. vertikalnog jedinstva. Iako u nas uglavnom nema više klasa u strogom smislu te reči, ipak postoje veoma brojni i različiti društveni slojevi, položaji, zanimanja, postoji grad i selo. Kulturne razlike između njih su često nedopušteno velike. Dovoljno je reći da je nepismenost još uvek velika i da je nepismen i znatan broj „omladine. Potrebno je i ovđe obezbediti bar neko minimalno jedinstvo kulture, i to ne
Nastavak na 5. strani
10% S Par POO o
75%
STVARANJU JEDINSTVENE SOCIJALISTIČKE KULTURE
radi „negovanja i razvijanja ju-
goslovenske kulture ma temelju nacionalnih kulturnih trađicija“? I kako podstaći javnu diskusiju o ovom aktuelnom i značajnom pitanju našeg dnuštvenog i kultumiog života?
Sličnim povodom, u amlketi koju je na temu „Šta mislim o jugoslovenskom kriteriju u Kkmjiževnosti i umetnosti“, polerenuo u svoje vreme jedan Skopski list (u vezi s diskusijom koja je o bome vođena na Kongresu književnika wu Ohriđu, a zatim nastavljena i u nekim beogradskim. listovima), napisao sam sledeće:
„Pitanje odnosa naših nacionalnih kultura, njihovog zbližavamja, prožima-– nja, kao i fomsiranja izvesnih zajedničkih crta i elemenata, dđamas je zaista vrlo aktuelno. Razvijamje posebnih maciomalnih kultura posle oslobođenja, insistiyanje · ma izgrađivamju svojih „specifičnih nacionalmih kulturnih izraza, kojese tako korisno odrazilo kad je reč o kulturnomamnje ragvijemim krajevima, učiniloje dase, naročito posle opšte decemtralizacije našeg državnog i javnog života, u izvesnoj meri zapostave nastojanja i rad na zbližavanju i povezivanju naših nacionalnih kultura. Šta više, paralelno sa ovom decenitralizacijom i pojavom partikularističkih i lokalističkih temdemcija u našoj privredi, javile su se u većini naših republika tendencije ka učauravanju i samozadovoljnom zatvaranju u uže granice svojih nacionalnih, „kulturnih posebnosti. Mislim da ovo ne treba na– ročito dokazivati. Simptomi su više nego očigledni. U većini naših republika damas se, na primer, malo šta zna o savremenoj slovenačkoj literaturi, u Hrvatskoj i Sloveniji izvanredno retko objavljuju srpske pisce, sem „Savremenika“, donekle, nemamo danas nijednog jugoslovenskog književnog: časopisa, a razlike između snpskog i hrvatskog Kmjiževnog jezika, i pored svih nastojanja „Matice srpske“ i „Matice hrvatske“, umesto da se ublažavaju, Čini mi se, postaju. sve oštrije.
Otkud ove pojave i ·koji su njihovi koreni? Na Kongresu kmjiževnika u Ohridu mogla su se čuti mišljenja da do OVOESK lučaunivanja u uske nacionalne gramice dolazi, pre svega, iz esnafskih razloga. Prema takvim mišljemijima minomi pisci i minome književnosti brane se na faj načim i svoja nacionalna obeležia, i prava na samostalan kulturno umetnički · razvoj, isturaju ispred sebe kao štit i neku vrstu carinske zaštitme bamijere koja treba da ih oslobodi šire međusobne utakmice. Možda ima i takvih pojava, no one mi se čine nebilne. Na žalost, dublji su razlozi ovim pojavama. Njihov uzrok treba pre svega tražiti u oživljavanju nacionmalističkih i nacjional-šovinističkih tendencija i raznih „desnih kontaminacija“, kao što bi rekao Krleža, čiji su mosioci buržoasiki intelektualci aktivni i uticajni u našem Kulturnom i umeftničkom Živobu, a kojim svesni socijalistiki elementi ne pružaju dovoljan i dovoljno organizovan ohlpor. "o bi, čini mi se, bio prvi uzrok ovim pojavama; drugi je nedđovoljna aktivnost društve-
Šš" bi valjalo i trebalo pređuzimati
OSE - Ba ___, NZ. _FASJErih ~ TJ KOŠ Sera CNN = ~. 7 = Pa M // . -“ i 4 | # e | 6 b ZA CO, = OJ ~
JAČANJE MEĐUSOBNIH VEZA
nih organizacija i kulturmo-umetničkih institucija upravljena ka međusobnom zbližavanju, povezivanju, pa i proŽžimanju naših nacionalnih kultura. Ne bi se moglo reći da takvih napora nije bilo, naročito izvesno vreme posle rata. Bilo je i vrlo knmupnih uspeha i poduhvata: prevođenje klasika pojedinih nacjonalnmih kmjiževnosti na druge naše jezike, izdavanje zajedničkih antologija poezije i proze, međusobne posete i gostovanja, almanah Saveza književnika koji izlazi već freću godinu, ali mi se sve to čini nedovoljno. Naročito u poslednje vreme i naročito u vezi sa potrebom suzbijanja usko nacionalističkih : reakcionarno šovinističkih pojava u našoj kulturi, Socijali-
_ stički savez i organizacije umetnika, uz
materijalnu pomoć države, mogli bi znainmo učiniti da se ove pojave olklone i intenzivira kulturna saradnja i razmena kulturnih dobara između naših republika.“
Sve ovo nije citirano zato da bih pokazao kako sam još pre mnogo godina
pisao o ovom predmefu, a još manje
kako sam dobro i dalekovido o tome pisao. Danas, s većim iskustvom i sa daljom retrospektivom, ako ništa drugo, pisao bih o problemu integracije naše kulture mmogo opreznije, a svakako mamje jednostrano kad je reč o krivcima, nosiocima usko nacionalističwih i šovinističkih tendemcija. Odluci i slobodi da, ugledajući se na Marka Ristića, sam sebe citiram, uzrok je vrememski razmak koji nas deli od citiranog članka. Od kongresa književnika u Ohridu prošlo je više od sedam godina, a problem o kome je tada diskutovano i negativne pojave koje su tada uočeme ne samo da su i danas aktuelni već su, čak, i toliko porasli i dobili u važnosti da je o njima moralo biti reči i u Saveznoj narodnoj skupštini.
Šta sada? Sta sad uraditi i preduzeti ako ne želimo da opet, za nekoliko godina, ne samo budemo događajima naterani da isto pitanje postavljamo, već i da za isto pitanje odgovaramo?
Ne vređi u ovoj prilici teoretisati. Problem zbližavanja, međusobnog prD-
{o
LIKOVNE PRILOGE I VINJETE U OVOM BROJU IZRADIO BRANKO OMČIKUS
žimanja, pa i sinteze ili integracije pojedinih nacionalnih kultura, stvaranje jedne jugoslovenske, socijalističke kulture uz održavanje pune slobode razvoja nacionalnih kultura i njihovih posebnosti, sve to na principima „pune slobode i ravnopravnosti svih jugoslovenskih narođa, proklamovane našim osnovnim državnim aktima i političkim programima, mogućno je rešavati samo u praksi, a rešenje treba očekivati samo kao rezultat jednog stalnog procesa. I kao što je stalni, intenzivni saobraćaj, kvantitet međusobnih privrednih, društvenih i kultumih kontakata,. od. naših rodovskih, plememskih i etničkih zajednica stvorio vremenom nacionalne .celine sa zajedničkim nacionalnim jezikom i nacionalnom kulturom, tako bi se·i proces stvaranja jedne socijalističke 'jugoslovenske kulture mogao kretati samo putem stalnog intenziviranja tih međusobnih kontakata, čiji bi kvantitet prerastao u nove kvalitativne' oblike.
Ne treba se plašiti ovih marksističkih termina! Staro dobro pravilo da su ekonomski odmosi presudni za društvenu nadgradnju pokazalo se i ovoga puta tačno i nije ni malo slučajno što je problem stvaranja i izgrađivanja jedne jugoslovenske socijalističke kulture postavljen baš u isto vreme kad se u naŠoj zemlji vođi borba za integraciju u privredi. Jeđino takva opšta integracija, ne samo pojedinih preduzeća, već i opšte, najtešnje, ekonomsko, društveno i kulturno povezivanje, koje bi se prostiralo sve do ličnih odnosa, podsticanje i održavanje stalnih veza koje se ne bi svodile samo na povremena gostovanja pozorišta i ekipa Kknjiževnika, razmenu izložbi i objavljivanja nekoliko knjiga, kao da je reč o ispunjavanju kulturne konvencije između dveju prijateljskih država, već se odražavala i ispoljavala u svestranim kontaktima na širokom planu celokupnog našeg života, mogla bi u doglednom vremenu da dovede do izgradnje jedne opšte jugoslovenske kulture, tim potrebnije što se već naziru konture i jedne evropske i opšte, svetske kulture.
Slavko JANEVSKI
ŠTA SE PREVODI ŠTA SE STAMPA
: E še" 36 a se pitanje mogućnosii ia itd 5 bi svelo na teorijsku bu dO rho Paa viafi reč koju će vreme nepreš! :o8 Jedan iza svoz# tihog hoda, treba | Lojd koje but, svom energijom duha sagled LP, ae avetinjski stoje na pul jedno Oe, Goias Tenja. Zar ne, neću ostati usam J w de OoSNOie nem da između republičkih centara veo DOioie veze, pa i — pisci s piscima, iZ O MN Vačima, prvi s drugima i drugi eo alka) 8 Dice s grupicama, časopisi (kul Sal O Dvi.- S časopisima (s kulturnim rubri BT dd taropa, drugima, drugi s prvima. POEOJON ban. ie objavljuju se prikazi i kritike. Sl aaa uicobi Tlorni, teški, jepršavi, KOS 1 OBODU 7rupaci's made in ...hzal) “| . de < Da po OOBSDMM. duha ili u infantilnom skala 2 vreko „protivničkih” ostvarenja,
malo bolji, lepši, normalniji odnos i mogućnost, međurepubličke saradnje, te primarne bitnosti integracije na planu literature. Određeni krifičari ili časopisi Skopja hvale (napadaju) određenog pisca ili pisce, recimo, Beograda, Određeni kritičari ili časopisi Beograda hvale (prećutkuju, ako već ne napadaju) određenog pisca ili pisce, recimo, Skopja. Da li ono što se prevodi s jednog jezičkog područja na drugo (ukoliko delo ne reprezentuje pisca ni na svom području) doprinosi integraciji? Da li se negde, širom zemlje, u kulturnim rubrikama, časopisima, izdavačkim kućama ne polazi od afiniteta jednomišljenika da se određeno delo
do neba podigne, a drugo (opet određeno delo) .
pošalje u pakao do njegovog zaleđivanja? Kako će mlade generacije posle mas, tu odmah uz nas, shvatiti da se pisac sam rađa i sam, umire, pa zato + sam živi: ne u čoporu, ne u tegli s
pijavicama, ne u ...izmu, ni kao najamnik, ni'
kao zastavnik, ni kao neko pod čiji će grb staii mekohrbatni pisac i onaj koji to silom mogućnosti i prilika postaje, i onaj koji se 'zove TPD. I sam živi? Da, sam, ne izvan sveta, izvan zemlje, izvan mogućnosti integracije koja poštuje ličnost, stvaranje, jezik i delo, i iznad svega — delo ličnosti, stvaYanja, jezika.
Franee FILIPIC
INICIJATIVE I ODGOVORNOSTI
O Prednacrtu novog ustava, a naročito o zaključnim·' rečima druga Tita u diskusiji u Saveznoj narodnoj skupštini, čini mi se da je nužno ispisati nekoliko misli pre svega o tome: kakvu odgovornost primamo na sebe mi pisci kada prilažemo svoj udeo u stvaranju opštejugoslovenske socijalističke kulture? Da li ulažemo maksimum 3svojih snaga i sposobnosti?
Uveren sam da bi taj udeo ubuduće mogao biti i veći no da sada, iako ni dosadašnji nije bio tako mali. Pre svega, nedostaje onaj široki. slobodni zamah u utiranju puteva međurepubli– čkih odnosa, u međusobnom upoznavanju nacionalnih kultura i. u zajedničkom raspravljanju o najrazličitijim društvenim problemima s kojima se susrećemo u izgradnji našeg socijalizma.
Ja bih u ovoj diskusiji odmah skrenuo na praktičnu stranu i postavio pitanje koliko je ju-
goslovenskim književnicima (sem izuzecima) do sada bilo zaista omogućeno upoznavanje Jugoslavije kao celine i sa specifičnostima njenih pojedinih kultura. Većini — ubeđen sam da u tome nikako ne preterujem — većini pisaca prolazi radni đan između stana i kancelarije i da su bez većih mogućnosti da se izdignu iznad svoga usko omeđenog sveta. Zbog toga se i ne smemo čuditi što su njihovi mnogi pogledi uski ı površni. |
Koliko je do sada ostalo premalo iskorišćenih najrazličitijih mogućnosti, koliko neiskorišćenih prilika za međusobne posete, za studijska putovanja pojedinih književnika ili, čak, i grupa pisaca po zemlji, za široke diskusije o kulturnim problemima, za vaspostavljanje ovih hiljada sitnih, drugarskih i prijateljskih veza koje se u toku generacija zbijaju u čvrstu mrežu saradnje, razumevanja, prelivanju kulturnih dobava i stvaranja jedinstvene atmosfere. Isuviše se malo nadamo, rizikujemo, premalo odgovornosti uzimamo na sebe!
Čak ne idemo ni za minimalnim međusobnim prevođenjem, mada moram priznati, da tu ipak ide na bolje. U tome bi pojedina izdavačka preduzeća mogla veoma jednostavno učestovali.
Nastavak na 2. strani