Književne novine
PRVA ETAPA
Na kengure al miriše rt doktore pĐomuzi žabu mnmastupila je trenutna...
H rabro
Poubijajte sveštenike mpoubijajte presvetle deco vi | šredite hramu,
Poubijajte starce poubijajte podmaukle mestaće 'uatre i vode
1
nestaće vazduha
Privežite ih za jarbole za prazne sanduke za . oružje mepotrebno
dajte ih insektima tako se gamadi oslobodite
zemlje se oslobodite deco
sunca se oslobodite
2
Divni australijski pejzaži: u stravi Pustinjska kuja mladumnce davi
U istom času: Jedna se zvezda u bezmerje vasu
Pustinja kučka majzad sita Mužjaku gladmu hita
Ujedaju se ljube i cuvile Žrtve iskomske sile
Totalna pustoš neva:
Tu čak ni bolest ne uspeva
Š Doktore mrtvaci idu za mama jašu ma vamama!
4
Javi se promuklo Vođ,
cTm,
sa glavom zapaljenom:
NA KOGA JE SAD RED DA SPAVA SA OVOM ŽENOM?
5
Odavno me bi takve svečanosti Kornjača cvati ma čeomoj kosti
Džinovsko sunce u doboše bije Ljudstvo zabačemo ma svom, grobu pije
6
I mrivi za sofrom surovo pijamče Pustoš se porađa novi mrtvac plače
Vetar duva sa istoka sa severa bez mirisa
potkresamih, krila
Pustoš bela „kao
bela vila
Grubijani oko divme žene Čovečanstvo doji kao šteme
“đ
oSBemtađe, bazdi ma pbrastavu ranu kojoj zavidđdi sunce ma značenju. Kapije su širom otvorene! Svete,
Za lepši menjamo te svet.
8
Da bi bar zmija da se pojavi
sa svojim, tupim, proroštvom,
čarobmica izvor magije
izvor čemerne vadosti!
Njen vreli jezik sa pritajenim strelcima iza zuba zelemih,
u zasedi!
Njene sjajne oči u kojima strelci vežbaju magneti bez kojih na put me polazi!
9
Redari Pustare dođu uvek kasno: Njuškice u oči zabodu i sišu
telo ugašeno mekad tako gipko. AL ti si odavno meuništip!
10 Muči pukovniče lešinom ti zemlju obasjah!
Branislav
PETROVIĆ
OSVAJANJE AUSTRALIJE
11
Ni sunce da se pomakme. Ni zemlja.
Ni vazduh, da se pomeri. Ni vreme.
Ni šakal da se pojavi. Ni bog.
Ni jahač ma mrtvom konju. Ni zvuk. 5, 12
Vreme se menja u začaram cvet.
Jedmnačino smrti mikad merešema.
Vazduh ukočem kao da je razumeo krv,
Nemušta truba saopštava kraj.
13
Plačite, O muškarci! Plačite nesrećni graditelji Čovečanstva u mojim, nedrima! Plačite pasji sinovi, Plačite očevi! Smrt je ušla u vašu čudesmu građevinu, u 9ašu prestonicu, u kojoj golub guče! Smrt je kroz moju sisu prošla, nevidljiva, u vaše sablje i vaše ordenje, u vaš zločinački život. Smrt je oživela vašu pustinju večnu. Eno smnrti sa svojim, slepim, dirigentom, U balskoj haljini, Sa wvatrogasnim, horom! O kako joj se belci konji nad pustimjom propinju! Užasa! Sikću mamuze! I krov blista ma konjskim, sapima Kao munja u noćima grobljanskim! Dete moje! Kako ti je srce bilo prostramo kad takva svita smrti u mjem Yascveta! Plačite! mesrećmi moji ljubavnici, Moji sinovi! Pevajte u smrt zaljubljemi, U beskonačno! 14
NAŠE JE DA SE NAVIKAVAMO
NA VBČNOS!
KAO NA LAVEŽ JAREĆI,
KAO
NA LUDOLFOV BROJ.
ASTRONOM GLEDA ZVEZDE DA BI VIDEO LJUDSKI ROD,
I MISLIM,
U PRAVU JE ON.
NENADMAŠNA JE UMETNOST U KOJU STUPA ČOVEK
SKLOPIVŠI OČI.
ZLOČINCA VODE NA VEŠALA,
DA MU UZVRAT'E ZLO!
I VRIŠTE STARICE SLABOG SRCA
GLEDAJUĆ PRIZOR TAJ!
U TRENUPRU KAD STOLIČICU IZMAKNU
ČOVRKU JB UČINJEN NAJVEĆI DAR:
ŽIVIMA OSTAJE DA PREPISUJU NEON J
I DA MU LAŽNE GRADOVE U SPOMEN
7
NAŠE JE DA SE NAVIKAVAMO. —
U PRAVU JE VELIKI VOĐ.
U LONDONU BEŠE KROMPIRA SA RENOM!
U KAIRU BEHU ŽENE ŽEDNE MEDA!
GLEDAO SAM NAJBOLJE VATERPOLIST'M SVETA!
VIDEO SAM DŽOKEJA NA ODRU.
16 NAŠE JE DA SE NAVIKAVAMO NA , VEČNOST NA BUDUĆNOST
17
Znakovi čuđenja znakovi divljemja pralja u zamosu ma japamskom brodu drvo zaljubljeno u nmepogodu
kad oseti ticu u strelu se menja
Poslednja žiška sveta dogoreva. Avanturisti madomak cilja. Do večnosti još samo mekoliko milja.
18
NAŠE JE DA SE NAVIRAVAMO NAŠI SU LJILJANI U LOVU!
19
Neopozipo je lukavstvo mištavila. Magnet upoređem sa mirisom, mora! Pozdravljem budi,
svete koga smo samjali, ,
neka su večna tvoja diona čuda!
20 O MOJE MALO SUNCE SUNCA MI SE NE NAGLEDA! MOJ MALI JAHAČ! SISE MI SE NE NASISA! O MOJE MALO UVENCE KOJE SE ZVEZDA NE NASLUŠA,
MOJ PRONALAZAČ VAZDUHA ŠTO PLAČEM POZDRAVI SVET!
U PUSTINJI ROĐEN U PUSTINJU ODE, LJUBAVNIČE MOJ!
PUSTINJU PODOJI I PUSTINJA POSTA, OSVAJAČ MOJI!
MOJ BESKONAČNI BOG!
DRČAK MOJ!
21
ČOVEHR NA SVOME ČELU BLISTAVE GRADOVE NOSI. VIDEH DOM ŠTAMPE U PLAMENU, ŽENO!
NA STADIONU TRKAČI PRESTIŽU SAMI SEBH: NJIHOVA SJAJNA TELA KAO ROMETE!
IZ POZORIŠTA IZLAZE LJUDI NEZADOVOLJNI IDEJOM DRAME MILICIONER ZAUSTAVLJA SAOBRAĆAJ DA PROĐU ĐACI!
DRVEĆE OLISTA U PROLEĆE
I SVI SE JAKO IZNENADE:
TO SU POZNATA ČUDESA PROTIV ČINOVNIKA I VOJSKE!
TRGOVINE PUNE SVEGA I SVAČEGA! UZ JABUKE OSMEH PILJARICE: TAKO IMAŠ I GROŽĐE I JABUKE!
MOŽEŠ DA RAZGOVARAŠ TELEPONOM SA NEKIM KOGA UOPŠTE NE POZNAJBŠ! MOŽEŠ POZVATI VATROGASGE !
DA UGASR SLADOLED NA TVOM STOLU!
MOŽEŠ DA SE PONAŠAŠ KAO OFICIR DA NOSIŠ ČIZME I ZLATAN SAT
MOŽEŠ DA STANUJEŠ NA PERIFERIJI DA IMAŠ KOKOŠKE I PSA!
MOŽEŠ DA NAGOVARAŠ CVETOVE U PARKU DA SE UPIŠU U KONJIČKI KLUB, NA GRADSKOM ČASOVNIKU DA VIDIŠ KOLIKO JE SATI, AKO SI ZAKASNIO MOŽBŠ DA SE VRATIŠ!
KAD ČUJEŠ VESTI PREKO RADIJA, KAD SRB NAČUDIŠ ČUDU!
ZAPOSLI SE U ŠTAMPARIJI, STAMPAJ 7000 REČENICA!
IMA DA PIJEŠ PIVA SVE DOK TE GLAVA NE ZABOLI!
IMA DA LEŽIŠ U BOLNICI O DRŽAVNOM TROŠKU!
E | O 7
Mr 7
MOŽEŠ DA UMREŠ ARROBATSKI SKOČIVŠI SA OSMOG SPRATA,
KAD SE UMORIŠ RUPIŠ BICIKL PEVAS U ČETVRTAK I U NEDELJU!
PROZORI SE OTVARAJU I ZATVARAJU. SVETLA SE PALE I GASHE. KOLIKO IH SP SAMO RAĐA U JEDNOM
| ČASU! SVETLE POLJUPCI IZA ZIDOVA. PTICE NADLEĆU GRAD. MUNJE PADAJU NA GROMOBRANE, MUNJE UMIRU. JESI LI PREPOZNAO SVOJE SRCE U TUĐIM
GRUDIMA
JESI LI ZALJUBLJEN U SVOJ GRAD.
22
MUDRO BESEDIŠ, VOĐO.
RBČ TI JE SVAKA KAO TERETNI BROD.
U RUDNICIMA SUNCE JE PRAVA SVEČANOST!
A KAKO JE TEK U GROBU. 23
NI REČ NE MOŽEMO UIME PUSTINJE
STO KROZ OČI UĐE, TO PEVAMO.
VRĆNOST GOVORI AL MI JE NE RAZU-
MEMO.
MRTVAC DRŽI PREDAVANJE AL MI NE SLUŠAMO.
SMRT NAS IZ TORBE GLEDA:
NI VODE NI VATRE NI BRAŠNA.
JADNE LI SU MOJE KUVARSKE VEŠTINE
VAL VEČNOSTI NAS ZATRPAVA.
24 Toorac obilazi svoje pomore i sunce mu je buktinja. Kad stupi u predeo čoveka ima šta i da vidi: Ništa nije kao što je predvideo, Ništa nije kao što je ostavio,
DRUGA ETAPA
1
S ad kad su žuđene pejzaže zauzeli Osvajači tek sad me znaju šta su hteli
Njihove prazne glave kroz uzburkamo vreme jezde.
Prevanemi,
Neka su Vam srećne ugašeme zvezde,
Vama posvećeni vetrovi i vali U Vaše prokletstvo lađe i korali.
>
More se azlaže ma sunca i magmetae. Vaše, kosti, teške, Osvajači, KHroz zaljuljani prostor lete.
Vazduh se razlaže ma ptice i Tuže, Vaše oči, zgasle, Osvajači, Kroz svoje slepilo kruže.
Vreme se komada ma moći i dame. To misu sunca, Osvajači, To su Vaše prizsmate rame.
8
Magluština uleće u poslednji krug. Put koji Vam predstoji, Osvajači, Naporam je i beskonačno dug.
TREĆA ETAPA
U traganju za mobom životinjom Duh se po svetu potuca.
Duh pobeđene životinje
leti od zvezde do zvezde.
POUKE
SIMPOZIJUMA
O NOVOJ MUZICI
Kada je pre malo dana dnevna štampa obavestila javnost o prvom simpozijumu oko stotine stručnjaka one B8rane fizike koja se bavi istraživanjem električnih pojaya u gasovima, svi mi,
· stotine hiljada nestručnjaka za pitanja fizike jonizovanog gasa, shvatili smo, i sa laičkim poštovanjem prihvatili smo, činjenicu snopštenjia da ta posebna grana fizike „otvara čovečanstvu nove mogućnosti, naročito u oblasti energetike“. Poverenje u rad savesnih i odgovornih naučnika, a ne sposobnost nags neznalica i diletanata da ocenjujemo naučnu vrednost čefrdesetak referata na fom irodnevnom stručnom simppzijumu, etička je baza našeg pozitivnog odnosa prema delatnosli tog uvaženog ji svakos poštovanja dostojnogš skupa stručnjaka iz svih odgovarajućih naučnih ustanova i preduzeća
No kada je, malo dana pre ovog sku=
pa, 19. 20. i 21. oktobra u Opatiji odr=
žan trodnevni simpozijum kompozitora, muzikologa i muzičkih pisaca iz naše zemlje, uz aklivno učešće nekolicine inostranih gostiju, sa centralnim pitanjem „nove muzike i muzičke interpretacijeć na ovom skupu, raspravljanim u svega sednm-osam stručnih referata i propraćenim trima koncertima, na
6:
kojima je ta „nova muzika“ bila prikazana, javnost je imala puno pravo ne samo da o radu tog skupa stručnjaka bude podrobnije i iscrpnije obaveštena, nego i da bude posredničkim dejstvom stručnih informacija preko štampe zainteresovana i upravo pozvana na Zzauzimanje svog sopstvenog kolektivnog, društvenog, ljudskog, što će reći, osećajnog i misaonog stava prema toj muzici, — novoj ili „novoj“, nužnoj ili izlišnoj, prihvatljivoj (jer čovečnoj) ili neprihvatljivoj (jer „nečovečnoj“). Razlika, koju ovde ističem, između stava povorenja prema delatnosti specijalista iedne naučne grane u čije složene zakonitosti nismo svi upućeni i stava „Zainteresovanosti“ za jedan specifični vid izražavanja osećanja, mišljenja i stremljenja koji nas sve tangira, jer se svima nama obraća, proizlazi, n stvari, iz razlike između jedne naučno-istraživačke delatnosti, čiji smisao i
. vrednost lek iz praktične primene re-
zultata te nauke možemo upoznali, i iednog vida umetničkog stvaralaštva, koji upravo našim odzivom živi, a za kojim naučno istraživačka, analitička, kritička i komentatorska delainost na= stupa, u prvom redu zato da bi taj novi način umetničkog izražavanija objasnila
otkrivajući njegove korene, razloge nastajanja, pravi unutarnji smisao i OSsObenost humanog zračenja iz samog jezgra specifičnih kvaliteta i jezičkih svojstava te nove umetnosti.
Sa ovih i ovakvih pozicija (estetskih, psiholoških i socioloških) sastanak nekih sedamdesetak stručnjaka muzike i muzičkog spisateljstva u Opatiji zapravo nije ni bio u pravom smislu reči simpozijum, pošto taj termin obeležava sastanak užeg kruga stručnjaka jedne nauke u cilju diskusije o jednom pitanju te nauke, a za opatijski skup diskusija nije bila ni predviđena (iako je po želji većeg broja učesnika ipak bar delimično održana), S druge strane, idejni sadržaji podnetih referata — sa izuzetkom veoma instruktivnog preda-
vanja Paule Uršić-Petrić o harfi i nje-.
nim tehničkim mogućnostima u interpretiranju savremenih kompozicija za taj instrument — nikako nisu predstavljali obradu one jedne unapred postavljene („zadate“) teme iz raznih mogućih uglova njezina tretiranja, od sktrane manjeg ili većeg broja stručnjaka, pozvanih za raspravljanje o problemima te teme. Ovu primedbu, međutim, ne treba shvatiti kao zamerku organizato-
rima opalijskog skupa — „Centru za novu muziku“ Opatija i Savezu muzičkih umetnika Jugoslavije — pošto su
oni, tokom iri dana ovog skupa, dovoljno jasno predstavili čitav sastanak, sa memorijalnom izložbom četvorice preteča naše savremene muzike (Josipa Slavenskog, Slavka Osterca, Marija Kogoja i dr Vojislava Vučkovića), sa svima referatima, muzičkim priredbama i pridodatom malom izložbom ecksponata moderne likovne umetnosti u programu — kao sastanak informativ-
nog karaktera. Međutim, ono što bi se, baš s obzirom na pretežno informativni karakter ovog sastanka, moglo zameriti to je činjenica da se pri izboru referata (ili možda ličnosti referenata), kada već temafisko jedinstvo raspravljanih problema na simpozijumu nije ostvareno, nije našao nijedan koji bi muzičke stilove, pravce, izražajna sredstva, tonske i samo zvučne sisteme kompozicija na programu {triju večeri nastojao da objasni kao muzičko-jezičke izraze duhovne klime upravo OVOgE našeg vremena, kao prirodna i umetnički logičnn produženja — uprkos svim tehničkim novatorstvima, na koja sluh savremenog slušaoca još nije svikao muzičkih pravaca i izražajnih sistema bliže ili dalje prošlosti muzičke umetnosti u krugu naše evropske civilizacije, kao evolucione i jezički (tehnički) revolucionarne transformacije jedne umetlnosti koja još nikako nije iscrpla sva svoja moguća, svom biću imamenitna, razvojno još neiščaurena, potencijalno u njoj samoj data i prisulna izražajna sredstva,
Doduše, na programima prvog i trećeg koncertnog večera bila su zaslupljena i dela koja se na liniji jedne ovakve estetsko-ideološke argumeniacije i apologije nikako ne bi mogia pravdati, dela kojima u okviru jednog evidentiranja savremenosti na planu umetničkog stvaranja tonskim i zvučnim izražajnim sređstvima nikako nije ni bilo ovde i u ovoj prilici mesta; ali ako tu stilsku nečistoću u sastavljanju programa savremene muzike, na čijem se „novom“ karakteru možda i previše verbalno, agitaciono, „propagandno insistiraio čak i zanemarivalo, — estetska, društveno-psihološka i u krajnjoj
·
instanciji muzičko-sociološka odbrana kompozitorskih ostvarenja koja sobom zaista donose nešto novo i istinski savremeno u svet muzike sasvim je neopravdano izostala u planiranom izboru stručnih referata (ili, opet da kažem, u izboru tom zadafku odgovarajuće ličnosti referenta). Ako je umetnik ili teoretičar umetnosti zaista i duboko uveren u ispravnost izabranog puta i zastupanih shvatanja, ako je ubeđem da jedan novi muzički jezik ili UusVvOjeni „pravilnik“ tonskih igara omogućuje kreiranje zvučnih slika koje imaju nešto novo i zbilja značajno svetu da kažu, i da kazujući to novo naiđu na emocionalni i misaoni odziv u svestima slušalaca, ovih današnjih ili makar onih koji će za nama doći, on treba da se za svoj stav svim snagama založi, odbacujući svaku opreznost, nesigur= nost, sramežljivost i taktičarsku, Oportunističku polovičnost. | Potvrdu umesnosti i moguće ubedljivosti jednog takvog „nekompromisnog stava ja vidim u očitim preimućstvima drugovečernjeg programa elektronske i konkretne muzike nađ programima prve i treće večeri, u kojima je dominirao hibrid kompozicija tradicionalnog tonalnog sistema i ostvarenja atonalnog stila iz druge, konstruktivne njegove Taze, kada je serijalni princip dvanaest ravnopravnih fonmova temperirane lestvice totalno ukinuo fonalni centar me= lodijskih kretanja i harmonskih (akordskih) kombinacija tonova, unoseći tako veliku strogost u „pravila igre“ dodekafonog muzičkog sistema, ali i totalnu prevlast disonance, napregnutosti, grča, grimase i neurofičnog senzibiliteta u muzički izraz našeg uznemirenog, prevralnog i prelaznog vremena,
KNJIŽEVNE NOVINE