Književne novine

Godina XV. Nova serija Broj 198 Beograd 22. III 19683. Cena 30 din.

ISZT

KNJI

ŽE VNOST,

KNJIZEVNE NO

UMETNOST DRUŠTVENA

PITANJA

Traženje novih puteva u životu likovne umetnosti

sivom i monofonom nizu događa| ja, koji su poslednjih godina ka-

nalkterisali prostore stvanramia i imteresovanja za likovne umetnosti kod nas, nastupila je živost. Bez summie, ovoj živosti, i me samo živosti nego i prelommom trenutku umefnosti „kod nas, majviše su doprinele reči druga Tita i ono što je sa značajnih mesta, tim povodom, rečeno o ulozi umefnosti Sociijalističkog perioda razvoja. U izvesnom smislu, i ne beznačajno, mna savremenu Klimu razgovora o likovnim umetnostima uticala su i zapažanja izrečena među samim umetnicima nekoliko meseci „ranije, u prilikama vezanim za događaje na planu likovnih umetnosti (plenumi udruženja i saveza, skup ma Paliću, partijski sastanci i sl). Uz to, treba reći, i mmogo ranja i pojave vezane za nju. Čak ritabivno i & pozicija Koje nisu uvek garamtovale potpunu objektivmost, bilo je kritičkih osvrta na ovu oblast stvaranja i pojave vezane za nju. Čak može se reći da je, kod omih koji su aktivno radili i bili svojim radom uključeni u sam razvoj naše zajedni-

' ce, bilo prisutno, na jedam permanen-

ftam način, kritičko gledamje ma pojave koje su počele polako da dobijaju razmere posledičnog dejstva.

Međutim, to što je bilo ranije rečeno ili na neki drugi način fiksiramo ni izbliza ne odgovara svemu „novom čime je sadašnja živost uzrnokovama. Sramežljivo i obazrivo istupanje usamljenih pojeđinaca zamenio je bogat spektar raznih zapažanja brojnih diskutanata i još brojnijih mišljenja koja se neformalno saopštavaju i burno cirkulišu svim radionicama, i ne samo radionicama, u kojima rade i žive likovni umetnici.

Hroničaru koji bi želeo ovo da pnibeleži trebalo bi jako mnogo prostora i, naročito, mnogo truda da to sve, sada prisutno, na neki način sistematizuje i zaključi što stvaraoci iz ove oblasti, bar u najopštijim potezima, predlažu i smatraju nužnim za dalji pravilan razvoj. Jer, ako je politički aspekt onoga što je Tito rekao vrlo jasan i nema prigovora na formulacije kojima je to jednostavno i ozbiljno rečemo, ostaje da se to sve vidi u realnom svetlu detalja svakodnevne prakse i onoga što sačinjava taj problem u dušama ljudi i konstelacijama grupacija koje objektivno egzistiraju i subjektivno misle. I, reklo bi se, da fo, na tom nivou, iz bizarne jednostavnosti prelazi u komplikovane i nerazumljive dimenzije hipertrofija, jedmnostramosti, loše parafraze i proizvoljne interpretacije. Na javnim istupanjima, a još više u slobodnoj izmeni misli, mnogo je konfuznosti i dezinformacija, neshvatljivc idemfifikacije S raznih pozicija, sumnjivih priželjkivanja i nerazumnog straha. Iako je vrlo jasno da se na staro ne može ići i s poverenjem da se lo događa u zajednici koja ne može izneveriti svoje osnovne humane i demokratske principe, u prividu aktuelne situacije ima mnogo nagađanja i jalovih zaključivanja paralelnim upoređivanjem.

No, ako je to tačno i ako stvarno presek kroz sadašnju situaciju pribliŽno tako izgleda, to istovremeno nije i bitno. Zapravo, ovo ne bi ni bio prelomni tremutak ili dijalektička kulminacija jednog kvantiteta koji dovodi do promene u kvalitetu, kad u njemu ne bi na jedan buran način bilo prisutno lo sve i tu, bolje sad nego posle, preživljavalo svoj kratki uzaludni život. A bilno se ipak razabire i biva sve vidljivije, pokazuje pravce kojim će se ubrzo poći. Ako u tom pogledu još nema pravog redosleda i što sada dominira jedan aspekt više od drugog, sporedno je. Među mnogim detaljima razabiru se bitni elementi. Logika razvoja postaviće ih po redosiedu.

Opšti je utisak da po važnosti u Ovom frenufku domimiraju dva aspekta i lo u privremenoj supremaciji jednog

nad drugim i da se, više usputno, dodiruju i neki drugi koji će tek u druBoj fazi tražiti preciznija razmairanija.

Jedan, kojem se u ovom trenuflku, po opštem utisku, pridaje naročit značaj je moralni aspekt situacije i uslova stvaranja u oblasti likovne umetnosti, a drugi, kojem se za sada poklanja nešto mamja ali zato strasnija pažnja, jeste ideološki, i to više ideoloŠko-formalni, u odnosu na ispilivanje dosadašnjih rezultata i stavova, u odnosu na škole i pravce. Jednostavnije rečeno, u oceni opštih uslova lakše i brže su ustanovljene deformacije i odstupamja od onoga što se zove normalnim odnosima i socijalističkim normama, a malo teže i još se uvek nepofpuno primećuju i utvrđuju ideološke deformacije i daju solidne ideološke ocene u samom načinu stvaranja. I to je, u izvesnom smislu, sasvim normalno ako se uzme u obzir da su stanovišta samih umefnika vrlo dugo izgrađivana i da je u njima, pa' i uprkos zabludama, utkamo majimftimnije i mnajindividualnije od onog što je njihov talenat i stvaralačka sposobnost. Ako se izuzmu jetkosti imače oprečnih pozicija i nezdrava nabacivanja grupaških ka-

raktera, ili zlurada iščekivanja · neostvarenih ili „nemoćnih „pojedinaca,

ideološki aspekt i formalno opredeljenje u stvaranju maših umetnika zaista se vrlo ozbiljno i s pumim razumeva-– njem razmatra i, u pravom smislu, knritički ocenjuje. Jednodušnost u posma-– liranju i osudi moralnih uslova u kojima je došlo do neprilimih pojava, do supremacije i pojava pravog snobizma ili odsustva svakog kontakta s realnim uslovima u kojima zajednica živi, u pogledu ideološkog stava i zauzimanja pozicija potpunije ocene, intemzivno je obazriva, puna razumevanja i svesna da je po sredi duži proces, proces pažljivog preispitivanja i prave marksističke analize. To, istina, ne znači da već i sada nisu primećene „najgrublje deformacije i da je obazrivost, o kojoj je reč, u samih umeflnika bila veća i šira od one koje su u samom povodu rečene. Naprotiv, umetnici su još jednom i konkretno to potvrđili svojim

zapažanjima o začaurenositi, bezizlaznosti i defetizmu, pa i dekadenciji, „kod nekih stvaralaca i ostvarenja i obazrivosi treba više shvatiti u odmosu na moguće interpretacije uobičajenih naziva kojima se označavaju pravci u ume{inosti, Pored toga mnogi su još jednom, oslonjeni na opšte i sopstveno iskustvo, istakli da pored nužnosti preispitivanja, i detaljne kritičke analize postojećih pravaca i škola, najvažnija treba i dalje đa bude sama opredeljenost, angažovanost i pozicija Oonmoga koji stvara. Jer, iako u mogućnostima i filozofiji neke od škola leže izvesne mogućnosti ili nemogućnosti, najbitnije je kako u tom kompleksu stoji onaj koji aktivno i svesno gradi pozicije svojih saopštenja i poruka. Živost i široku diskusiju među umet-

LIKOVNE PRILOGE U OVOM BROJU IZRADIO JULIJAN KOLJESAR

nicima karakteriše i dopumjuje, osim ovih pitanja, kao bitno i istraživanje i preispitivanje nekih opštih uslova, naročito ma liniji ~ urmetnosi-=zajedinica, i obrnuto, kao i izvesna orgamizaciona pitanja o kojima sada nešto više raspravljaju njihove orgamizacije. Diskusije o stanju i pojavama :u našoj likovnoj umetnosti, pored ovog, jednom' retrospekcijom pređenog perioda takođe su utvrdđile da je, i pored :svih okolnosti o kojima se sada, ozbiljno razmišlja, taj period u stvaralačkom pogledu bio vrlo. imtenzivam i za sobom ostavio mnoge veoma visoke i nesumnjive rezultate trajne umetničke vrednosfi. D. S. SIP

BBC EO OON, Kratki metar duboko

sondira

U NAŠOJ nacionalnoj kulturi danas gotovo nemogućno je konsultovati kompetentniji i svestraniji indikator masovnih tematskih i artističkih umetničkih interesovanja no što je jednogodišnji festivalski buket jugoslovenskog kratkog filmskog metra, U poređenju s drugim umefmičkim medijumima, literaturom, teaftrom, slikarstvom, kojima je za tako britak fakturalni presek nužan stvaralački raspon i od čitave jedme decenije, umetnost Kkrmatkometražnog i dokumenitarnog filma neuporedivo je pregledljivija disciplina, kadra da i u toku samo jedne proizvodne godine eksplicira, mimo Hljučnih stvaralačkih arterija, i bezbrojne periferne kapilare našeg socijalnog organizma. Zbog toga, i na prvom mestu zbog toga, uobičajena uloga filmskog recemzenta u ovom specifičnom slučaju, po

· zaključenoj projekciji Desetog Jestipa-

la jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometražnog filma, neminovno implicira oštrenje RKkmritičkih čula Kkojima je doskora i inače osporavamo učešće u umelničkoj kritici, čula uvek dragocenih pri komumističkom ~Hpsuočavamju oči u oči. Nije na odmet napomenuti da je taj principijelni i beskompromisni susret ovoga puta u brojnim slučajevima izostao na relaciji kratkomet-

. ražni film — filmsika kritika, Samo ret-

Deseti festival jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometražnog filma

ki izuzeci ocenili su. u polipunosibi zmračaj i posledice ovogođišnjeg Festivala dokumentarnog i kratkog filmskog mebra, prepusitivši mnogim drugim da ga tretiraju kao spektakularnu skaupinu zanimljivih individualnih nastupa.

Ta već tradicionalna smotra dvanaestomesečnih pregnuća i dostignuća, ta sve raznovrsnija i bogatija žetva, zatekla. je ovoga marta brojne filmske kosioce naštnkanme po parcelama koje se jedva mogu sporazumefi istim jezikom i raspoznati isfim fokusom, koje pružaju gostoprimstvo svom biliu od pšenice do kultolja, od beskorisnih cvetova do voćki koje izdašno tove mašu gladnu glad. Stičući sve veća priznanja i sve zapaženije uspehe na međumarodnim i inostranim filmskim ekspozicijama, jugoslovenski dokumenitarni i kratkometražni film,. s,vizom svetskog pulnika u prsluku, u brojnim ·slučajevima preuzeo je na sebe ulogu kapetana Kkoji jedanaest meseci u godini brodi dalekim momima, ostavljajući za · sobom sinove u svakoj Juci, a samo" jednom na godinu vraća se slrpljivoj supnuzi na domaćem ognjištu da popuši koju Tulu i, kraj nje, da raskiseli tabane u domaćem lavonu i da opet utekne.u golemi svet na koji je svikao.

strani

Va,k, VUCO

Nastavak na If.

Dužnosti komunista u oblasti kulture i umetnosti

U BBOGRADU je 7. mamta održan Sedmi plemum Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije na kome su razmaiftrani mnogi važni idejni problemi iz oblasti nauke i kulture. Preispitujući dosadašnju naučnu i kulturnu

· praksu, učesnici u diskusiji su osvetli-

li propuste i probleme na koje se nai

Jazilo u raznim oblastima umetničkog · stvaralaštva i nauke i perspektive ko-

je se pružaju umetnicima i naučnim radnicima u procesu usklađivanja nji-

| hOvog delovanja sa rečima druga Tita

i sa zaključeima Organizaciono-političkog sekretarijata CK SKJ. Uvodnu reč za diskusiju o idejnim

| problemima u oblasti mauke i kulture

dao je sekretar Centralnog komiteta Saveza komumista Srbije Jovan Vese= linov. On je, između ostalog, kazao: „Na osnovu dosadašnjih aktivnosti i razgovora koji su obavljeni u Centralnom komitetu sa rukovodiocima i jednim brojem odgovorih komunista iz štampe, izdavačkih kuća, radija i televizije, filma i pozorišta, kao i na osnovu informacija o merama koje se

| već preduzimaju na mnogim mestima, · može se zaključiti da je stvorena po-

voljna atmosfera za odlučnije otklanjanje negativnih pojava iz kulturmuog živofa. Izdavačke kuće razmatrale su vec svoje izdavačke planove upravo ša OVOE stamovišta, ozbiljnije su orijentisame na zaoštravanje umetničkih i idejnih Kriterijuma prilikom objavljivanja dela, javilo se nekoliko poziTtivnih inicijativa za saradnju sa izdavačima iz drugih republika u cilju objavljivanja dela pisaca iz ostalih kulturnih cemftara zemlje. U mnogim redakcijskom „kolegijumima i njihovim partijskim organizacijama vode se šire diskusije o aktuelnim pitanjima pokrenutim u govoru druga Tita.

Međutim, smatramo da treba naglasiti da, među komunistima koji rade u oblasti kulture, još uvek postoje izvesna nerazumevanja, različita mišljenja i gledanja, a u nekim slučajevima čak i konfuzije. Često su pojedini članovi Saveza komumista nosioci negativmiih pojava o kojima je govorio drug "Tito. Još uvek se nije pristupilo do kraja ozbiljnoj i kvalifikovamoj diskti-– siji o pojedinim užim, specifičnim pitamjima, pojedinih grana umetnosti i kulture. Zato sva ova pitamja moramo otvoreno raspravljati i raščišćavati do kraja.

Mi ne smemo zamemarivaii činjenicu da jeđam mali broj reakcionmarno nastmojenih pojedinaca deluje i na kulturmom polju i uporno natura svoje stavove i amtisocijalističke poglede ma svet. Brojnija je grupa kulturnih radnika koji, bez obzira ma svoju pozitivnu političku orijentaciju prema našem

| socijalističkom društvu, tu idejmom po-

gledu lutaju i često i izražavaju razne Tuđe, megsocijalističke, konzervativne stavove i shvajtamja, pađaju pod razne uticaje i pod vidom „novog“ i „modernog“ iumose u naš kulturmi i zabavni život negativna i dekadđenina strujanja na Zapadu.

Naša umeinička i naučna Kritika treba da kaže svoju Kvalifikovanu reč o svim pitamjima stvaralaštva iz oblasti nauke i kulture. Kritika freba da

više bavi proučavanjem uznmoka društvenih pojava, pojedinih . negativnih pojava. Ako bi ova kritika bila uska i jednostrana ona ne bi mogla da uđe

u. suštinu stvari niti bi se mogli odre-

diti pravilni politički zađaci.

Naše društvo stvorilo je uslove za slobodna naučna i kulturna stvaranja. Komunisti su to uneli i u svoj program. Mi ćemo i dalje brižljivo negovati i potpomagati svako stvaralaštvo koje je na liniji progresa, koje obogaćuje našu naučnu i kulturnu riznicu,

jer je takva politika dala veoma velike rezultate. Ljudi, stvaraoci, ceniće se po onome što stvarno daju društvu. Biće lutanja, traženja, težnji da se daju novi kvaliteti i nova ostvarenja. To je jedan od uslova da se ide dalje od onoga što imamo. Recepti za kulturna stvaranja nikada nisu dali dobre re= zultate. Zato se Savez komunista i ne

” upušta u određivanje pravca i izraza

u kulturnom stvaralaštvu. Ono za šta se komumisti moraju do kraja angažovati i boriti to je da se naš čovek oslobodi „pritiska negativne „reakcionarne prošlosti, da se u naš kulturmi život ne unosi ono što je tuđe mnjegovom biću, njegovoj svesti, „njegovim naporima za izgradnju novih socijalističkih društvenih odnosa u našoj mno= gonacionalnoj socijalističkoj zajednici. Mi smo protiv kiča, šunda i dekadencije, protiv lakiranja i lažnog prikazivanja maše stvarnosti u svakom pogledu. Kao marksisti mi ireba da se sa najvećom upornošću borimo Dprotiv tuđih idejnih uticaja, za stvaralački razvitak i primenu marksizma-lenjinizma. Čini mi se da je to smisao reči druga Tita...

Pitanja koja je istakao i pokrenuo drug Tito od prvorazrednog su značaja za idejno-politički rad Saveza komunistaa. Borba za socijalizam i idejno=političko jedinstvo naše radničke klase i naroda Jugoslavije imperaftivno zahtevaju jedinstvo, jasnoću, principijelnost i doslednost komunista u borbi za pravilno i progresivno kretanje našeg društva napred. Zato drug Tito, pored naglašavanja potrebe da se dosledno borimo za čistotu marksizma-– lenjinizma, stalno ističe i pitanja koja proističu iz našeg života, iz današnjeg stepena našeg razvitka, iz činjenice da smo mnogonacionalna socijalistička zajednica itd. Svi protivurečni procesi našeg razvitka i nedavna prošlost ima–ju svog odraza i u našem kulturmom stvaranju i idejnim Kvretanjima uop=šte... '

I naš rad na ovom planu „moramo kritički razmotriti. Ne smemo se zadovoljiti time što smo o ovim pitanjima govorili na našim kongresima, plenu= mima i drugim partijskim sastancima. Činjenice govore da mi u tom delu rađa imamo propusta i grešaka. A iz onoga što je rečeno jasno proizlazi da i ova pitanja spadaju u nerazdvojni deo našeg idejno-političkog rada i vaspitanja našeg čoveka, To zahteva da se razmotri sve što je s time veza=no, počev od bukvara u osnovnoj školi pa do predavanja na univerzitetima, izdavačka delatnost, šta se piše i govori o kulturi i istoriji ostalih naroda Jugoslavije, o njihovom „životu danas itd., a i da ne govorimo o raznim svakodnevnim kulturnim manifestacijama, U mnašem životu, u životu srpskog marodđa, stalno moraju da budu prisutni i ostali „namodi i nmarodnosfi naše zemlje. Posebno i zajedničko moraju biti do te mere isprepleteni da sve to čini jednu celinu svakog naroda vw evakom pogleđu“,

Kriterijumi nacionalnih kultura

NA NEDAVNO ODRŽANOM Sedmom plenumu CK SK Makedonije Mito Hadži Vasilev je, između ostalog, kazao: »Mi stvarno imamo mladu kulturu, ali io nije razlog da njen razvitak bojimo nacionalizmom suprotftstavljanja onim društvenim i idejnim osnovama, na kojima naše socijalističko društvo obezbeđuje slobodu stvaranja, podstičući i napore stvaralaca i širih društvenih i idejnih faktora na području same kulture i nauke u pravcu njihovog obogaćivanja stvarnim „stvaralačkim „rezultatima i vrednostima. Izvlačenje kulture sa tih opštih socijalističkih osnova fobože u ime interesa nacionalnog razvitka, odnosno jedne nacionalne kulture (jer je mlada!) u nekakav priv:1egovan materijalni i idejni tretman u odnosu na uslove razvitka čitave: jugoslovenske kulture, nema nikakve veze sa interesima istinskog stvaralaštva i nacionalne hulture. Jer, njih mogu predstavljati samo stvarni naučni rezultati i kulturne vrednosti ne odričući pravo društva da se bori za čvrste idđejno-estetske kriterije.

Nastavak .na 2. strani