Književne novine

uelnosšti

· Nastavak sa 1. strane

A ti kriteriji nisu i ne mogu biti nacionalnog karaktera. To je vid nacionalizma iza koga nastupaju malograđani i mediokriteri, koji su upravo glavna opasnost za razvitak svake nacionalne, pogotovu mlade kulture. Ovaj vid nacionalizma pokušava da i pitanjima integriranja kultura jugoslovenskih naroda da svoju boju, polazeći opet sa pozicija mladosti makedonske kulture. On shvata integraciju više kao obavezu drugih republika prema afirmaciji makedonske kulture i postavlja pitanje koliko je makedonska književnost prevođena na druge naše jezike, koliko je makedonskih umetnika ili ansambla pozvano na gostovanje u druge republike,

koliko je likovnih umetnika izlagalo u.

kulturnim centrima izvan Makedonije i koliko je njihovih dela otkupljeno, da li se kritika ponaša blagonaklono ili ne i da li se u vezi sa svim ovim vodi računa u drugim republikama da moraju biti malo širi u svojim Kkriterijumima kada je u pitanju saradnja sa NR Makedonijom. Dalje zbliženje naših naroda, učvršćenje jugoslovenske zajednice prožimanjem najužom saradnjom i međusobnom pomoći na planu kulturnog razvitka i

sambla, đa će pomagati dramski ama- ~

terizam i da će se općina brinuti za izgradnju nove kazališne dvorane. Međutim, odmah se nameće pitanje: ako se prekiđa rad kazališta zbog nedostat-

ka scenskog prostora, zbog slabih fteh-

ničkih uvjeta rada u postojećoj kući, gdje će onđa gostovati drugi ansambli? Ako je dvorana Doma sindikata bila ne-

podesna za izvedbe domaćeg. kazališta,·

po čemu će odgovarati, recimo, jednoj predstavi zagrebačkog ansambla. A drugog scenskog prostora u Zadru nema... :

Devet glumaca, koliko ih je bilo angažirano ove sezone u zadarskom kazalištu, dobilo je obavijest da im ugovor o angažmanu istječe 91. kolovoza ove gOdine, što praktično znači da otpada i ona druga obaveza uprave — pomoć amaterizmu ... .

Zakon o kazalištima jasno govori da profesionalno kazalište može postojati jedino ako ima 15 glumaca, reditelja i određeni broj tehničkog i administrativnog osoblja. Znači da zadarsko kazalište od 1. rujna ove godine ne može postojati kao ustanova. Dođamo li još i činjenicu da kazalište sačinjavaju glumci i publika, a zadarsko od rujna neće imati ni jedno ni drugo, onda opstojnost samo kazališne uprave nema nikakve zakonske osnove«.

(»Slobodna Dalmacija«, 13. mart 1963)

< Veber i Vebern

NREBDAVNO SMO , čitali u „Politici“ da su Zagrebački solisti, prilikom svog gostovanja u Londonu, drugi deo programa posvetili Hindemitu, 'Vebernu i Šostakoviču, da su „s velikom suge-

|| stivnošću nametnuti publici čak i veo-

i ma složenu fakturu Veberovih Pet mui zičkih komada za gudače i da je mu-

A NR zički kritičar „Dejli ekspresa* u svom

prikazu tog koncerta izveo sledeći za-

Šš ključak: „Kad bi muzika, kao što je a Veberova, uvek uživala prednosti iz-

= vođenja ovakvog kalibra, ona bi brzo

eV izgubila svoj karakter „problema“ koji i joj se katkad pogrešno pripisuje“.

integriranja. u jedinstvenu socijalističku kulturu, može imati osnovu samo u me=đusobnoj razmeni i usvajanju stvarnih kulturnih vrednosti i stvaralačkih dostignuća, i naši kuliurni radnici, .u prvom ređu komunisti, moraju se đosledno boriti za tu osnovu«.

*

Polovina Jugoslovena ne čita dnevnu štampu

„PREMA ANALIZI Kulturno=prosvetnog veća Jugoslavije, istakao je pred= sednik Saveza novinara Jugoslavije Jože Smole, na konferenciji Saveza novinara u Novom Sadu 12. marta, »od 27.982, aaselja u Jugoslaviji, kolporterska mreža šesnaest dnevnih političkih listova pokrivala je 1962. godine samo 2.871 naselje, odnosno 10,3% od ukupnog broja naselja u našoj zemlji. U tim naseljima živi 8,745.000 stanovnika. To znači da je samo 8,745.000 stanovnika, odnosno 41,20 od ukupnog broja stanovnika Jugoslavije, imalo mogućnosti da kupuje dnevne listove. Više od polovina jugo-

'slovenskog stanovništva, tačnije 52,80/o

živi u naseljima u koja dnevna politička štampa gotovo i ne stiže«.

Pitamo se šta bi nam kazali podaci o prodaji kulturnih publikacija u 27.982.

naselja u Jugoslaviji?

*

Jedna protivrečna odluka ili šta se sve radi

»SAVJET ZA KULTURU Narodnog odbora općine Zadar donio je nedavno odluku o prestanku rađa zadarskog kazališta za naredne dvije sezone. Budući da je ta odluka došla u času kad istu sudbinu dožavljavaju i kazališta u Šibeniku, Karlovcu, Varaždinu i Puli, ljubitelji. scenske umjetnosti u Zadru s pesimizmom gledaju na budućnost kazališne kuće u svom gradu. Postoji uvjerenje da je termin od dvije godine prestanka rada zadarskog kazališta samo ablačžujući motiv, i da su stvarni razozi zatvaranja kuće nedovoljna materijalna sredstva, kao što je slučaj i s OSstalim kazalištima u našoj Republici.

U zaključcima Savjeta za kulturu o prestanku rada zadarskog kazališta stoji da će se uprava kazališta (koja se ne ukida) brinuti za gostovanje ostalih an~

Miisao Writičara je tačna, ali se odnosi na kompoziciju Antona fon Veberna (1883—1945), učenika i prijatelja Šenbergovog, na opus 5, sačinjen 1909. gođine za gudački kvartet i tran= skribovan 1930. godine za gudački Oorkestar, a ne na Karla Mariju Vebera 11788—1896), kompozitora poznate opere Čarobmi strelac i vesnika muzičkog romantizma u Nemačkoj.

Slovne štamparske greške — u ovom slučaju ispadamje završenog slova %. u prezimenu pominjanog savremenog kompozitora — mogu da izazovu Ppometnju u svesti čitaoca, naročito kada pogrešno napisano ime jednog poznatog umetničkog stvaraoca donosi ime drugog poznatog stvaraoca sa istog umeiničkog područja. Kada imamo na umu da je vrlo mnogim našim čitaocima dnevnih listova, željnih znamja, upravo dnevna štampa glavni, ako ne i jedini izvor podataka iz onih oblasti kulture koje nisu imali prilike ni mogućnosti da bliže upoznaju, onda društveno-moralna odgovornost korektora i lektora periodičnih publikacija, čak i kađa sti u pitanju obične slovne greške, raste i izidiže se do stepena odgovornosti (i obaveze) narodnog DrO+ sveftiteljstva. ;

Poštujmo svest o toj odgovornosti i — zahtevajmo je. Od svakoga: (P. St)

\žh

(ep. DRY) {E OE

_ ad, bi — daleko bilo! — današnje

i u K civilizacije nestalo u prahu i peč-

M peMu i kad bi među vetkim, svedočanstvima o mjoj Rkakvm, čudom, ostalo nešto mesagorelih primeraka maše dnevne štampe, neki Sampolion daleke budućnosti mogao bi lako doći do sasvim pogrešnog zaključka da su skribi najlonskog doba znali za samo tri strame sveta: zapad, jug i D.R.

To bi zaključio iz novinskih mapa, na kojima levo piše „Zapadma Nemačka“ a desno „Nemačka D. R.“, ili pak u goYnjem delu „D. R. Vijetnam“ a u donjem „Južni Vijetnam". Uostalom, i bez mapa bi mu poređenje tekstova dalo osmova za pogreašn sud o mašem pozma– vanju geografije — maročito onih tekstova, gde se, u istom članku, u istoj VDesti, jedno do drugog pominju Nemačka Demol:ratska Republika i Zapadna Nemačka, odmosno Južni Vijetnam, i BD: R. Vijetnam.

Od zablude bi ga, međutim, mogli spasti prime?Tci „Borbe“ i „Politike“ od, medelje, 17. marta 1963.

Iz „Politike“ bi saznao da je u ZQqUTšnim, borbama, ma svetskom hokejskom šamnpionatu „reprezentacija Savezne Republike Nemačke pobedila ekipu Ne-

život oko naš”.

Božidar BOZOVIC

ONAKO. UZGRED

SVEMOĆ STATISTIKE modi je statistika, formula, graU fikon. (Sve i svašta nazivamo a-– nalizom.) Kad se primenjuju n3učno (što nije za široku javnost, jer ona nema prethodna znanja da bi ih shvatila), oni su osnovna sredstva za praćenje rezultata u relevantnoj oblasti. To nije slučaj kad se primenjuju nenaučno. Postoje dva vica iz ove oblasti. Prema jednom, ja jedem dnevno kilo pečenja, ti Kilo praznog pasulja; pro-

kile pečenja i pola kile pasulja. U našoj bolnici danas u podne, prema drugom vicu, prosečna temperatura pacijenata iznosila je 37,2 C. (Nije rečeno da su tu bila uračunata i ona četiri pacijenta koji su se od jutros već ohladili.) Ovo su, naravno, šale (u kojima je i delić istine). Ali se kod nas desi da se statiskita upotrebi ovlašno, površno. Kao što se desi da se upotrebi i kao ozbiljan. suštinski element stvarne analize. Takav je primer bio, nedavno, sa sednicom Narodnog odbora Beograda, gde je opšti podatak o stambenim uslovima u glavnom gradu razlučen na one koji jedu prazan pasulj od onih koji jedu pečenje, to jest na kategorije građana prema tome koliko imaju kva=dratnih metara stambene površine. Prema jednom pođatku, u Srbiji 20.000 odraslih ide u škole u kojima treba da nadoknade nedostatak OsnovVnog obrazovanja. Površnom čitaocu Ovaj podatak rekao bi da se toliki broj odraslih, koji su nepismeni, uputio u osnovnu školu. Međutim, nije. Od njih samo oko 1.000 pohađa predavanja prve godine (s programom prva dva razreda

slednju godinu, koja odgovara sedmom i osmom razređu. Kako je reč o odraslima, ovaj podatak, u stvari, znači da polovina pomenutog broja samo nastoji da se dokvalifikuje i dobije diplomu („mala matura“). Tek jedan dvadeseti deo koristi ovaj oblik obrazovanja da bi nadoknadio potpuno odsustVo OSnOVnog obrazovanja. A u Srbiji je 23% nepismenih.

Ili, iz iste oblasti, ali iz druge republike. U Makedoniji, kaže statistika, 84% dece obuhvaćeno je osnovnom školom. Međutim, prvim razredom je obuhvaćeno 99%, a poslednjim svega —d 60%. Drugim rečima, dve petine dece i danas ne završi osnovnu školu. Slične zabune dešavaju se ponekad i sa površno upotrebljenim (ne od strane stručnjaka) pođacima o proizvodnji, produktivnosti, zaposlenosti i sl. Pročitao sam — na žalost, ne mogu da se setim gde — podatak da je tu i tu godišnje povećanje proizvodnje u pro= šloj udvostručeno u odnosu na pretprošlu godinu. Neđostaje samo suštinski podatak — koliko je bilo pretprošle go-

sečno, nas dvojica jedemo dnevno pola:

osnovne škole), a oko 10.000 pohađa po-.

na marginama:štampe.

Kosta TIMOTIJE PIĆ

STRANE SVETA

mačke Demokratske Republike“, a iz „Borbe“ da je „Zapadna Nemačka pobedila Istočnu Nemačku“. Poređenjem te dve injormacije konstatovao bi (uz pomoć tabela plasmana, gde se „I. Nemačka“ malazi pored „Z. Nemačke“, a „Nemačka D. R.“ pored “S. R. Nemačke“) da: (a) D. R. nije smonim za istok, a verovatno mi za seveT; (b) omoj 2žemlji u, levom delu mape zvanični naziv nije Zapadna, nego Savezna Republika; (c) misu svi skribi bili aljkavi i melogični, nego su meki ipak vodili računa o tome da zapad traži istok,a D. R. traži S. R. .

dine. Jer ako je 1961. iznosilo svega 1%;, onda je 23% dvostruko povećanje, i to je tačno, ali je to i katastrofalno malo.

Uostalom, evo i dva improvizovana grafikona. Oba govore o istom preduzeću. Prvi prikazuje povećanje proizvodnje, u 'apsolutnim merilima, izraženo u procentima; drugi povećanje broja zaposlene radne snage. Kako se razvijalo ovo preduzeće?

108

o?7

TOS

104 |

1058

OZ

101

O teoss 9

Sasvim loše, Primenom (namernom) drugih polaznih elemenata pri grafičkom prikazivanju, dobija se površan utisak da proizvodnja raste Kkrivuljom oštrog, a broj zaposlenih krivuljom vrlo blagog uspona. Tek kad se zagleda pažljivo, videće se kako i zašto se taj utisak dobija.

Prema jednoj anegdoti, Dž. B. Šo je ivrdio da je statistika divna nauka: kad god mu je trebalo da dokaže neku tezu, tražio je da mu sc pribavc odgovarajući podaci...

IGRE OKO „IGRE“

tvari nisu jednostavne. Vukotie ševa Igra dobila je, jednodušnu prvu nagradu žirija na festivalu u Beogradu, i dobru kritiku, kao što je dobila i jednođušnu prvu nagradu u Oberhauzenu, i nedvosmisleno najbolju kritiku na Zapadu, Severu i Istoku. Ipak, u jednoj anketi, od 231 našeg kritičara i pisca, njih 7 ne stavljaju Igru na prvo mesto beogradskog festivala, ili čak ni među prvih pet. Od ovih sedam anketiranih osoba, šest je filmskih kritičara, Šta im se u ovom filmu ne sviđa, ili manje sviđa nego u drugim? Da li ga smatraju konzervativnim? Ili suviše modernim? Ili loše izvedenim? Ili bez pravog sadržaja?

Svako ima pravo na svoje mišljenje, svoj ukus. Ipak je ova anketa zanimljiv simptom. Štet» je samo što u njoj anketirani nisu obrazlagali odgovore.

Uostalom, društvo uopšte nije dosledno na ovom polju. „Zagreb“, producent serije dela koja znače doprinos svetskom i slivaranju našeg crtanog

Salu ma stranu. Ako Rusija ide s As merikom, Sovjetski Save SQ Sjedinjenim Državama, a SSSR sa SAD — (red i poredak koji ne poštuju svi maši člamkopisci + redaktori, ali ga Se pridržava većina) — zašto bi se u slučaju,

velika parovi određivali

dve nemačke države po nekom drugom sistemu?

Izraz „Zapadna Nemačka“ kod mas je odomaćem verovatno stoga što je zgodnije od mjega izvesti prideo zapadnomemački mego od S. R. Nemačka — srnemački. S druge strane, skraćenica NDR, pokazala se veoma praktična, pa je, valjda povučen njome, pumi naziv Nemačka Demokratska Republika potismuo Yamije upotrebljavani izraz „Istočna Nemačka“, iako je mamje Dpodesan za tvorbu prideva.

Ako se, pak, uz retka odstupanja, naši listovi u ovom slučaju drže službenog imema a ne geografskog nadim-' ka — mada taj nadimak mije ni pogrdan mi uvredljip (kao što, na primer, nisu uvredljivi mazivi Severna i Južna Koreja) — mogla bi se valjda i Zapadna Nemačka nazivati Saveznom Republikom, bar kad se obe nemačke države pominju u istom komentaru, u istoj rečemici...

filma, nalazi se u potpunom materijalnom škripcu. Vukotić je obustavljao rad zbog rušenja tavanice u ateljeu! A milioni id na indiferentne filmove, ili loše, i na području kratkog, i na području dugometražnog filma. Možda. bi, ne čineći nipošto ustupke administra= tivnim metodima i načinu finansiranja, trebalo potražiti ključ da se u ovakvom slučaju kvalitet i sistematski dobar rad pomognu na račun onog što je bez vrednosti. io “

STaMPASKR“ )i drUGE) GRSKE tkad je štampe, otada je i štamO parskih, otkad je ljudi, otada je

i svakojakih ljudskih grešaka.

Bar kod nas pisanje u štampi neraz» dvojno je vezano za greške, nastale prilikom prekucavanja teksta na mašini ili prilikom štampanja lista. "Te greške mogu imati i loše i smešne posledice; napisati za predsednika jedne strane zemlje da 1aže (umesto kaže) to i 10, nije zgodno, a ima i grešaka koje bi da na njih ne podsećamo — mogle uči u antologiju nenamerne pornografije. Svaki je autor sujetan na svoj tekst,

čak i kad je svestan da je taj tekst aaa

· bez neke vrednosti. I kađa u odštam

panom listu pročita nešto što menja smisao onoga što je želeo da kaže (kaže, a ne laže, i ovog puta), autor se muti (pardon — ljuti), a ponekad može samo da — tuguje. |

U pretprošlom broju ovog lista, u o– voj rubrici, umesto znalci umeinosti odštampano je znanci umetnosti, i autoru je ostalo jedino da setno zapevuši predrainu romansu Sad znamci smo samo. A u prošlom broju, ne štamparskom, već daktilografskom (što znači i sopstvenom, pri prcgledanju učinjenom) greškom. jedan povod za šalu ispao je — zaista smecšan. Pisao sam o tome kako je, omaškom, u jednom lista napisano K atlarina Ambrozić umesto Katarina Ivanović; bilo bi sve u redu da nije ispalo Katarina JovaTOV} G.

Greške su, od svake viste, izgleda ne» izbežne. Ipak, ima iu i izvesne neprav-“ de. Jer, bilo bi bolje da svet ugledaju samo once gluposti koje je autor sam napisao, a ne i druge, koje nisu nješovo delo. Što se mene tiče, oduvek sam vo“ leo da potpisujem samo sopstvene. j

P. S. „Beogradska nedelja“, u poslednjem broju, učinila mi je kompliment koji nipošto ne zaslužajem, Đeleškom pod naslovom Od Katarine pogrešne do Božidara mepogrešnog. Moram svoje. kolege da razočaram: nisam nepogrešan (ama de, i kvočka zgazi svoje Dile, kaže narod). A što se tiče Katarine, u „Književnim novinami“ se radilo o PO” grešci. U „Beogradskoj nedelji“ o total nom ignorantstvu, ordinarnom nezna” nju (mislim: u ovoj prilici). Katarina Ivanović (ne Ambrozić i ne Jovanović) nije bila, zaista, operska pevačica (ni, recimo, maneken), ali nije bila ni va” jarka — već slikarka: Ponekad je, eto, bolje ćutati.

VINJETA DRAGUTINA TILA

KNJIŽEVNE NOVINE