Književne novine

ri fe a a „VELE

1

7) slava 'Kırleže. Povodom

| zavedete u matičnu knjigu

DANA

Nastavak sa 1. strane ·

toga jubileja Predsednik Republike Josip Broz Tito

i odlikovao je Miroslava 'Krležu orde-

nom Republike sa zlatnim vencem za naročite zasluge na polju javne delatnosti kojom se doprinosi opštem napretku. Istovremeno formiran je odbor za proslavu jubileja „Miroslava Krleže, na čelu sa Blažom Koneskim predsednikom Saveza književnika Jugoslavije. U odbor su ušli najugledniji pisci iz svih naših republika. Proslava je zvanično počela svečanom alkademijom u Hrvatskom manodnom kazalištu. Posle pozdravnog go-

vora Blaža Koneskog, književnik Pe-,

tar Šegedin govorio je o vrednosti i značaju Krležinog književnog dela i izveden je prigođan umelnički program. U Beogradu, 22. aprila, Koncertna poslovnica Srbije održala je veče posvećeno stvaralaštvu Miroslava Krleže. U toku ove godine Krležin jubilej proslaviće se čitavim nizom prigodnih kulturmih manifestacija i u ostalim jugoslovenskim kulturnim i političkim centrima, Isto tako, biće publikovan niz publikacija posvećenih delu Miroslava Krleže. U redakciji P. Šegedina, M. Mafkovića, D. '"'adijanovića, M. Ristića, B. Koneskog i B. Krefta Odeljenje za suvremenu knji-

ževnost JAZU izdaće knjigu Krležimo delo u jugoslavemskoj kritici. To je dosada najkompletnija zbirka Kmritika

koje su objavljene o rađovima bilo kog književnika. Centar za teoriju književnosti i umetnosti u Be-

ogradu izdaće zbormik radova posvećen Miroslavu Krleži. Redđaktor ovog zbornika je dr Vojislav Đurić. U maju u Novom Sadu, u izdanju Sterijinog pozorja, biće objavljen prvi put u celini Aretej _ Miroslava Krleže, Za ovo izdanje Krleža je napisao iscrpam predgovor.

Već duže vremena manje više svi jugoslovenski dnevni i nedeljni listovi objavljuju čitav niz napisa o ovom značajnom jugoslovenskom piscu. Predviđeno je da pozorišni listovi objave specijalne brojeve u celini posvećene dramskom stvaralaštvu | M. Krleže, a nekoliko naših velikih izdavačkih preduzeća u okviru edicije „Jugoslovenska književnost XX. veka“ objaviće u pet knjiga izbor dela M. Krleže.

Izložšbom „Krleža skim pozornicama“, koja je otvorema na dan zvaničnog „početka Krležine proslave, jugoslovenska pozorišta pridružuju se proslavi ovog jubileja. Takođe, sva jugoslovenska pozorišta iz-

na jugosioven-

vodiće veliki broj Krležinih dnamskih dela. Dok se neka mpozoništa orijentišu na obnovu majboljih i najpoznatijih mjegovih dramskih dela, neke pozorišne kuće interesuju „drame. mlađega Krleže. Predviđaju se i dramaftizacije MKrležinih romana Pobyatak Pilipa Latimovića i Na rubu pDa-

meti. /,

x. Književnici o Lenjinu

U OKVIRU proslave godišnjice rođenja Vladimira Iliča Lenjina sovjetska štampa posvetila je čitave brojeve uspomeni na velikog borca radničke klase, Prema pisanju lista „Literaturnaja gazeta“ a svim tim publikacijama objavljen je zanimljiv i raznovrstan materijal. U časopisu „Oktobar“ objavljeni su zapisi L. A. Slotijeve o | Lenjinu, napisala žena tia. je od 1904. godine član partije i Što ne predstavljaju samo zbir sećanja već i rezultat pažljivog konišćenja vrednih dokumenata i arhivskog materijala. U časopisu „Zastava“ objavljen je rad R. Pjeresvjetova o Lenjinovom učešću u radu na izdavanju wyolitičke literature, a časopis „Sibirske vatre“ objavljuje roman A. Koptjelova Veliki početak, posvećem Lenjinovom učešću u radu marksističkih. kružoka u Peterburgu.

koj

An Anthology of Modern Yugoslav Poetry

DRŽAVNA ZALOŽBA SLOVENIJE izdala je, pre izvesnog vremena, 4Amtologiju savrememe jugoslovenske poezije („An Anthology of Modern Yugoslav Poetry“) na engleskom jeziku, u izboru Janka Lavrina. Načinjena za inostranog čitaoca koji ne poznaje kretanja i tradiciju moderne jugoslovenske poezije, knjiga očigledno nema drugih pretenzija nego da posluži kao jedna od i inače retkih i slabih mogućnosti inostranih čitalaca da se „upoznaju s tokovima naše savremoene lirike i s njenim najznačajnijim predstavnicima. Koristeći se iskustvom ranijih priređivača sličnih antolgija (Zorana Mišića, na primer, čija je antologija savremene jugoslovenske poezije na francuskom jeziku Anthologie de la poćsie ougosšlave comtemporaime bila neđopustivo lična i ckskluzivna), Lavrin je shvatio da ova antologija ne , treba toliko da posluži njegovoj afirmaciji koliko afirmaciji poezije koju obuhvata, čime je uspeo da ostvari koliko-toliko objektivan Kriterijum kojim se raniji priređivači sličnih izdanja nisu mogli pohvaliti.

Ne ulazeći u ocenu izbora pesnika i pesama — koji je, razume se, mogao biti drukčiji i koji bi se bez velikih teškoća mogao vrlo argumentovano OSporavati — a još manje u ocenjivanje prevoda, o kome je kritika već saopštila svoje uglavnom negativno mišljenje, sam pokušaj Janka Lavrina i Državne Založbe Slovenije označava pozitivan napor da se jugoslovenska poezija što objektivnije i preglednije predstavi inostranom čitaocu. U tom smislu ova antologija može da posluži i u instruktivne svrhe. (G. A.)

___L__________________________________________________________________________|_|__C K QC ——

Božidar BOZOPVICG

ONAKO. UZGRED

OPŠTINSKA DECA

ete se za zakon nije rodilo dok

ga ne uvedu u matičnu knjigu

rođenih. Ako dobijete dete i hoćete da ga rođenih, potrebno je da se dobije od bolnice, u kojoj je rođeno, dokument, izveštaj o tome, A ako u tom dokumentu, zbog aljkavosti ili nepismenosti, stoji, recimo, da je devojačko prezime majke Mirić a ne Marić, kako u stvari jeste, ništa vam neće vredeti što su svi drugi podaci tačni. Neće vam pomoći ni majčina lična karta. Dete se nije rodilo. Može se dokazati suprotno samo izvodom iz matične knjige rođenih majke. Ostaje vam da iz rodnog grada iražite i čekate taj dokument. Dete

još nije rođeno. Onda dokumen, stigne — sa ispravnim devojačkim prezimenom majke, ali dva druga podatka pogrešna.

Šta dalje Bile, — ne znam. 7303 samo da dete za javnost (što znači zdravstveno osiguranje, dečji dodatak, itd.) ne postoji. Jer, đeci ne rađa majka (to je dokazana zabluda), već opštinska administracija.

DOVIJANJA PROSVETNA

„nedostatku prostora u srednjim školama, po negde je morao da buđe ograničen upis đaka i vezan

za njihov uspeh u prethodnoj godimi, poslednjem razredu osmoljetke. Dosetili se roditelji, pa se raspitaju gde, iz obično objektivnih razloga, postoji škola sa nižim nivoom nastave i opštim nivoom đaka. Kad pronađu, pošalju tamo dete pred kraj poslednjeg razreda, i ono se, od prosečnog, preko noć preobrati u odličnog đaka.

Ali dovitljivost nije ničiji monopol. Dosetili se i nadležni, pa odredili da se ne računaju ocene na kraju završnog razreda, već prosečan uspeh poslednje tri godine. To je, verovatno, pametnije, iako mora biti izuzetaka (u io doba života dečaci i devojčice. vrlo se lako preobrate od odličnog u slabog đaka i obratno). .

~ aiu

:

Povodom, članka objavljenog wa,

ovom, mestu u, broju od 5. aprila

1963, „redakcija je primila sledeće pismo:

Kaiambur članka „Objelttivna, štala“

posleđnjem broju „Književnih noviLi ma“ jeđan maš poznati novinar po-

khušao je neobjektivnim „člankom „Objektivna Stala“, da napravi kalambur sa mojim feljtonom „Sveđok jednog stole» ća“, koji je prošlog meseca izlazio u „Politici“. Da bi pokazao Svoju lingvističku erudiciju taj komentator i urednik OVOE književnog lista uzeo je na zub, verovali ili ne, samo jednu reč, „kalambur“, iz moga životopisa o Književniku Miloradu Pavloviću-K.rpi, navodeći niz sličnih primera njene pogrešne upotrebe u tekstovima SsVOjih kolega iz dva „prestonička lista“.

Oslonjen samo na Vujaklijin „Leksikon stranih reči i izraza“, čiji naslov pogrešno interpretira, naš kritičar proizvolino tvrđi da se reč „kalambur“ može jeđino upoirebiti u značenju „igre reči“ dok je sve ostalo naša novinarska „đavoleskna neođdgovornost“?!, Napadnut ovom Žurnalističkom dezinformacijom da prezirem „čitalačku masu“, prinuđen sam sa nekoliko primera da đokažem suprotno, odnosno đa Se maš novi= naar Svojim napisom „Neobjektivna štala“ našao na pogrešnom putu:

1. — Ma Nholiko se to nedopadalo našem člankopiseu Građa instituta za Ssrpskohrvatski jezik beleži reč „kalambur“ i u zna čenju: „zbrka, nmeređ, metež, mešavina“.

2. — Da bih mu to književnim primerom dokazao navođim jednu rečenicu na eg poznatog tealiste Milovana Glišića koja glasi: „Mačini se takav kalambur, dreka, vreva i graja kakve nigđe nije čulo uvo smrtnika.* A. poznato je Koliko je Glišić bio jezički čistunac!

3. — U zbirci reči iz Crne Gore i Bandžaka malazimo i ovu rečenicu koja ide u prilog naše tvrdnie: „Ti si tu napravio čitav kalambu?T...

4. — Anketa izvesnih lica koja rade u Akađemiji nauka ma našem Rečniku, koju je izvršio asistent Dragoliub Jeremić, pokazuje da je značenje reči Rkalambur u smislu zbrke sasvim uobičajena,

5. — Rečnik srpskogrvatskog jezika dr Bakotića takođe gorecnaveđeno dokazuje. itd..

Da bismo izbegli dalja objašnjenja u vezi sa „apokrifnim rečenicama“ i „dovoljnoj MWulturi* profesora, nmovinara i književnika' Pavlov*ća, potrebno je đa maš člankopisac izbegne profesionalnu površnost. Tek kada stavi diplomu Milološkog fakulteta tu džep, neka Koristeći iskustvo Kritikovanog, nekoliko meseci ne izlazi iz prašnjavih privatnih arhiva đa bi svom čitaocu dao istinu o mnašoj Kulturno- -istorijskoj Drošlosti. Ovako, kao ıređnik može potrošiti i DO nekoliko Rkucanih stranica za uzaludnu i aetačnu analizu jedne reči, a meni prebativati da svojim čitaocima dajem „šarlatansku podvalu,

WOBSTA DIMITRIJEVIĆ")

x

Iz ove zbyke (pre kalabaluka mego kalambura) valja „prvo izdvojiti cemtralno pitanje. Moj se imemjak osećG&, lično mapadmut i wvwyeđem, kao DOO feljtona „Svedok jedmog vremena“ Uveravam, ga da mi mije bila mamera

da se bavim, mi mjime ličmo mi mjego219, Jeljtonom. U ovoj se rubrici YTaspravlja o pojavama, a me O pojedincima. „Objektiona štala“ bila je osv?Tt na jedmu pojavu i mjeme simptome, a rečenmi Jeljton i mjegov autor pomenu ti su samo zato što su mi pružili podesam primer. Pismo, međutim, pokreće meka pitanja lične prirode i name” će mi izjašnjavanje o stvarima kojih, „a M *) Pismo je štampano u celini, bez izmena, doslovno onako kako je primljeno. Nije učinjena ni jedna jedina lektorska intervencija, čak ni u cilju elementarnog opismenjavanja. Ba marginama štampe“

Kosta TIMOTIJEVIĆ

1 nisam, mislio da se dotičem. Ali sad, prvo o „kalambuvu“.

U kritikovamom, člamku, ja sam, 5d

žaljenjem, konstatovao da «. „.biograf nikako mije usamljem u 5vom tDeTODG–

nju đa kalambur zmači: burYleska, cirkws, gučbd, džumbus i pačaris“. Svim izmesemnim

argumentima biograf je jedimo uspeo da dokaže tačnost te moje komstatacije — maime da ima (i da je bilo) još ljudi koji Teč kalambur pogrešno upotrebljavaju.

Nastala u francuskom, jeziku, toa, reč i u drugim, jezicima, iz kojih smo je mogli primiti (ruskom, nemačkom, emgleskom, itd.) zadržava, svoje jedimo i pYecizmo značenje: igra Te či (odmosno igra rečima). U mas je do po-

grešne upotrebe došlo zahvaljujući „naYodmom etimologiziryanju'" i bilo kroz onomatopejske asocijacije, bilo

usled. byYkamnja sa značenjem, od, ramijg postojećih i već kod, Vuka zabeležemih, reči: kalaburemje, koalaburiti š kalaburnja — (u, zmačemju, „der Mischmasch“, „Yes' confusae, comturbatae“, a po „Rječnik hrvatskoga il; srpskoga jezika“ Jugoslavemske akademije znamosti i umjetnosti: „fiska, galama, smautnja, buna“) — koje sa novom rečju memaju nikakve etimološke veze. Otud, i nema mikakvog opravdanja da sć u kjižeomom jeziku, da pravo građamstva TYeči kalambunr u ikojem, značenju osim izpoTmog.

Time bi mogli biti skinuti s dnevnog ređa svi primeri mavedemi u pismu, ali ćemo se mjima ipak pojedimačmo po?žabaviti, kako bi se zbrka oko „kalambura“ do Kraja Taščistila:

1. Građa instituta za jezik (koji bilo) ne bi bila potpuna građa kad, me bi beležila sve reči koje se govore š pišu, pa i u pogrešnom, značemju. Grada našeg Imstituta, ako je savesmo sakupljana i sređivama, svakako će sadrYžati i reči, bamalmno u značenju „nepristojno”, moralno u značemju,

„ono što se mota“, mašina Nu znmačenju „šibica” itd. itd.

2. Ako meki pripovedač (pa ma to bio i Milovan, Glišić) pogrešno upotrebi neku reč, to ne znači da takva upotrTeba samim, tim, od toga dama postaje pravima i dobra. I mom se imemnmjakm, može desiti da bostame jezički čistumac, te nije isključeno da će se jedmog dana i ma mjega meko poživati. Zato je uputno da za vremema nauči tačna značenja stranih reči kojima mamerava da se u životu služi, kako se me bi drugi od mjega pogrešnome učili.

3. Kakva je to „zbirka reči iz Crne Gore i Sandžaka“ i šta drugo ona dokazuje mego da i tamo (kaogodđ i usred, Beograda) ima ljudi koji veruju da poneka reč znači omo što me znači?

4. Šta pod kapom, mebeskom dokazuje (ili pobija) tvordmja da nekakva „anketa (...) pokazuje da je značenje

veči kalambur u smislu zbYke saa

svim, uobičajena“ (sic)? Sasvim je u, običajemo „gađanje“ i „frljanje“ mnogim, drugim stranim, rečima, i izya. zima, pa tome ipak nije mesto u pis. menom izražavomju mekoga ko je „sta“ ovio diplomu Filološkog fakulteta u džep“.

5. Među mašm, morYrmativmim priručnicima Bakotićev je jeđini koji za Teč „kalambur” dopušta sekuwn. davno značenje „Zbrkać. Ostali se opravdano pridržavaju primarnog značenja, vetimona — a sekundaYno wa. prosto i me pominju, jer mu u književnom, jeziku uopšte mije mesto. To. liko o „kalamburu“.

K. Dimitrijević inače mije u pravu kad me kori što sam iz mjegovog Jeljtona o Miloradu Pavloviću-Krpi „uzeo ma zub (...) samo jedmu reč“. Tačmo je da u tom feljtonu, ma. još dosta reči i rečenica pogrešno upotrebljenih i loše sročemih — me Tračumajući metačne istorijske podatke. Ali ma šta bi to ličilo kad, bih sve mjegove greške Yedom, podwlačio, vadio i pretfYesao?

Pouke (a me polemike) radi, ipak, Ću, navesti meke primeYe — š to iz 090 njegovog damašnjeg Yiloga čubrici

„Na margimamea, štampe“:

— Strona Yeč imteYpreftiTa ne znači „mnavođi” (u, kojem, je smislu om, upotrebljava) mego „tumači”. (Uzgred:

je li medopustiDo napisati, recimo „Vukov rečnik” umesto „Sıpski rYječnik, is-

tumačen, mjemačkijem, i latimskijem Tiječima“?); — „Anketa izvesnih lica“ znači „am“ keta, koju su izvršila izvesma lica” a ako je anketu izvršio asistemt D. eO onda je to „amketiramje izvesnih, lica“;

— „Profesionalna, površnost” me znas či površnost pojedinca u tvršemju, mekog profesionalnog posla, mego pob?šnost svojstvema profesiji (u ovom, slučaju movinarskoj, što K. D. valjda ipak mije mislio da kaže). Slič, stoji stvar i sa „žuvmalističkom, dezin” formacijom“;

— Reč „đavoleskna“ navedema je u takvoj rečenici i ma takav mačim, da čitaocu, može izgledati da je citioma moja reč, dakle reč koju sam 1a, izmislio i upotrebio u svom članku, a me reč koju sam citirao iz tuđeg mopisa. To bi bilo jadno kao metod, jer bi ličilo ma, podmetanje — ali, po svoj prilici, mije u vitanju pnolemičareva žzla volja, nego pre meupućemost w, &ć(liajne · rukovanja znacima navoda. -

Ostale, sitnije stilske, gramatičke {i pravopisne greške otkriće K. D. u svom pismu, i sam, ako uloži malo truda. Put ka čistunstvu mije za sve obavezam, ali je otvorem svima koji hoće da se pomuče. Što se tiče patetičnog pozivanja ma mesece provedeme po prašnjavim, DYivatnim, arhivama, šta a opet to treba da dokaže? Sa predmetom ove Tazmene mišljenja taj dirljii detalj ima tamam toliko veze koliko i pitamje da li ja svoju diplomu (iz vremena kada se filološke grupe još misu, bile izdvojile u zasebam Jakultet) nosim, u džepu, · ili je držim, u mekoj Jijoci.

P. S. Izvimjavam, se čitaocima i Wađam, se da će od, sledećeg broja oba vubrika opet moći da se bavi pojava ma a me pojedincima.

________________________________________--- -— - — - IJ —

Sad će na desetak fakulteta u Srbiji morati da bude takođe ograničen lpis. Verovailno će i uspeh u srednjoj školi biti jedno od merila prilikom upisa na fakultete (uz eventualne prijemne ispite). Predstoje novi dokazi urođene bistri= ne naših ljudi, i njihovog talenta da nađu rupu u propisu-

Na stranu to što jednu generaciju, od polaska u srednju školu pa do fakulteta, obuhvataju sva mogućna ograniče= nja i pmijemni ispiti, a druga prođe glatko bez ikakvih prepona u svojoj trci ka sticanju znanja i samostalnosti. Reforme, malo zbog nedovoljnih sredstava, malo zbog nekih naših OSO=bina, nisu nikakva garantija da se politika na ovom polju neće ipak i dalje voditi od godine do godine, ovde ovako, a tamo onako.

RAZNA SU MERILA

- ad neko, u restoranu, slučajno obori sa stola čašu i ona se razbije, naplate mu vrednost čaše. Kad

neko čašu razbije namerno, naplate mu, kako gde, 300 ili 500 dinara, što je nekoliko puta više od njene vrednosti. Kad kućna pomoćnica nekome razbije vazu, on joj naplati (ili bar, po zakonu, može da joj naplati) vrednost vaze.

Kad nekog uhvate da je u samoposluzi ukrao lkutiju masti za obuću, šalju ga sudiji,

Kad neko, unapred upozoren da to ne čini, sruši ili krajnjim nehatom omogući da se sruši, zgrađa kulturnoistoriske vrednosti, stara 101 godinu. i zaštićena zakonom. (staro sedište Akademije nauka u Beograđu, u Branikovoj ulici), onda se drže sastanci, pišu protesti. i donose principijelni zaključci.

Tako je bar ovih dana bilo u Beogradu. Niko nije prinuđen da nadoknadi štetu (ako se i koliko ona može nadoknaditi), niko nije otišao pred sud. Miko čak neće izgubiti ni stolicu na „kojoj sedi, a na kojoj, posle ovakvog slučaja, ne bi mogao da ostane. ~

NI RIBA NI MESO

pored raznih nastojanja da se dokaže kako u likovnoj umetnosti stvari stoje po onom narodskom principu „i jeste i nije“, ispostavilo se da je, samo na jednom području otkupa slika, zaista rastao broj i vrednost otkupa apstraktnih dela, Ispostavilo se, zatim, da postoji nov pravac lu ume{tnosti — neopredeljeni. Ispostavilo se, najzad, dđa slike koje su oftkupljene (a slike i dalje treba otkupljivati, jer je to jedan od osnovnih praktičnih stimulansa umetničkog stvaranja u ovoj

oblasti) — sad niko neće. U smislu jednog ranijeg komentara, došlo se do umesnog zaključka da ove slike treba — u neđostatku neke stalne, možda i prođajne galerije — pokloniti školama. Da li su u pitanju isti razlozi ili ne, tek ne odriču se ljudi samo slika nego i kompletnih izložbi. Oko beogradskog Oktobarskog salona vođene su diskusije, jer Moderna galerija više ne želi da ga organizuje, smatrajući da to ne spa“ da u njen okvir delatnosti (valjda više ne spada?). Nađen je još jedan komipromis i pronađeno da i na ovom polju postoji prelazni period. Ove 80” dine io preuzima ULUS, uz tehničku organizaciju Moderne galerije. Od iduće godine organizator će biti ULUS.

Verovatno je tako i bolje.