Književne novine
-_ Akademija
|
.
. učnog i umetničkog
: naučnih, : jsgleda i jeste, sićušna i be-
| 'Kako i prilikom,
i akademici
IZBORI za redovne i dopisne člamove Srpske akademije nauka i umetnosti, održami 5. decembra ove godine u Beogradu, izazvali su uglavnom,
negativne komentare u jabno-
sti, prvenstbeno zbog toga što za članove Akademije misu iza
| bromi meki ljudi za koje se očekivalo da će biti izabrami,.
tim, pre što su ih predložila pojedina odeljenja Akademije. Jedan, komentator, koji se mije ustručavao da kaže da Akađemija postaje „savet veličina koje samodopadmo održavaju mit svoje „vrednosti“, tordio je čak i to da mu, se čini da akademici ponekad, ne priznaju stvaralačke i moralne osobine kao što su, ma, pri-
mer, mnekonvemcionalnost, ori- .
ginalmost. ili napredna društveno politička i avamgaYdma opredeljenost, + da zbog toga njihove odluke „nemaju uvek Deze mi sa umetnošću i maukom, ni sa našom, savremenom, etikom“. ı Podstakmut nezadovoljstoom, javnosti i spojim, ličnim, ogorčenjem, i sam potpredsedmik Svpske akademije mauka i umetnosti ogradio se, u, jedmoj ličnoj izjavi, od poslednjih, izbova, zađržavajući se isključipo ma predlogu koji je Akademiji podmelo Odeljenje literature i jezika: „Postoji u Akađemiji jedna meshwvatljioa pojava koja prati kako kamdidđovanje, tako i biranje omih novih članova koje sa osvedočemim, kKriterijumom wredlaže Odeljenje literature i jezika, pojava da jedan broj članova „Akademije dovodi svojim, glasanjem, tako reći po pravilu, wu pitanje „predloge koji dolaze iz tog Odeljenja, đejstvujući da omi prolaze ma glasanju ili sa natenom, ili tek ma. ponovljenim, izborima, ili Ba budu srušemi tako da sć više me mogy, wi; ponoviti“. Tvrđeći da je „stav mepoverenja prema vriznatim vrednostima u literaturi i njemom predstavniku — Odeljenju u Akademiji, došao ovim posl!ednjim, postupcima do ž3#?ida“, potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti ukazao je ma opasnost od, mogućne meprincipijelmosti i medoboljne odgobornosti „wowrilikom, izbora movih Yeđovmih, i dopismih, članova Akademije: ti-
me je ceo taj problem, kojim se maša javnost predamo bavi poslednjih nekoliko dana, pre= Šao gramice unutrašnjeg pitanja jedne autonomme naučne 'mstitucije i postao briga čitave. drušvene zajednice. ~
|. Nema mikakve sumnje, jab-
ost treba da Teaguje ma sve što se dešava u javnom 'žiDoOTu i može se samo poželeti da se s toliko žara i termperam,em– ta, koliko je dosad, amgažovano u ovom, konkretnom sluučaju, pozabavi i mekim sudbonosnijim, pitanjima našeg "nca-– života. Njih, ma svim stramama, svim, oblastima, ima toliko da »afera“ oko propalih kamdi' datura mekolicme wgiedmih radnika i umetnika
značajna. Utoliko pre što svaposlednjih izbora w Akademiji, s kojim možemo i me biti, i nismo, sasvim, zadovoljni, bez sumnjc ipak misu marušema oma ista demokratska mačela slobodnog opredeljenja, koja kod nas »a= že ma svim, stranama, Da. ih, pogotovu sa dvosmislenim i mi malo mwaionim, inplikacijama, nije demokratski odricati mi Akademiji. fa
| De ) | Je “7 2
—
lomentari
književnika Demokraiske republike Nemačke, dr Hans Koh, boravio je ovih đana u Jugoslaviji sa ciljem da se 8 našim Savezom književnika dogovori o SaT; ristili smo ovu priliku da istakmutom teoretičaru kijiževnost i filosofu postavimo nekoliko pitanja. | Pošto smo rekli dr Kohu da je na ša čitalačka publika imala prilike da upozna književno stvaralaštvo starijih pisaca socijalističke Nemačke koji imaju oko šezdeset godina ili bi toliko imali da su u životu — kao što su Berto't Breht, Johannes Beher, Ana Zegers, Vili Bređel, Arnold Cvajg i drugi — zapitali smo ga koja bi druga imena i dela naročito preporučio pažnji naših izdavača. . . Dr Koh ·nam je pre svega ispričao da čitava jedna gemeracija —. i to upravo ona koja bi damas mogla da stoji u zenitu svog stvaralaštva, koja bi imala između četrdeset i pedeset godina — prosto nedostaje. I to ne samo u književnosti, nego uopšte u nemačkoj dancčnjici. To je generacija koja je na svim Hitlerovim bojištima iskrvarila skoro potpuno, ili čiji su pripadnici do te mere razočarani i bezvoljni da se od njih u javnom životu ne može mnogo očekivati. Tako, poslove iz ruku starijih neposredno preuzimxju sasvim mlađi, koji su fašizam doživeli uglavnom samo kao traumm detinjstva. . : Ima, maravno, i izuzetalka, ističe Hans Koh; to je primer Framca Fimana (Franz, Fiihmann), koga dr Koh smatra verovatno najdarovitijim liričarom svoje zemlje. Fimaem je pesnik i pjsac lirske proze čije je naizanimljiviie poetsko delo Pravac bajki (Die Richtung Mišrchen). Zanimljiva je i njegova asutobiografska proza Jevrejski automobil sa karakterističnim podnaslovom . „Če- KRAJEM APRILA #?prošle godine smerički časopis „Saturday Review“, a tu skoro i pariski „Les lettres nouvelles“, doneli su fri napisa koji unekoliko. sumiraju probleme pisaca Crnaca u.SAD danas. }
U Americi pisac Ćrnac susreće se problemima zajedničkim svim piscima, ali ima i neke posebne — svoje proble== miše T,engston Hiuz,, pomati crnački pesnik u svom napisu Ekonomski vid problema. Pre svega, ako bi koji pisac Crnac pisao romane iskliučivo sa crnečkom tematikom, bez obzira, na kvalitet podnetog rukopisa izdavaču, on ne bi mogao da računa da će Kknjiga biti prihvaćena, ukoliko je ova druga iil treća po redu u datoj sezoni. Sve do, 1962, godine, njjedam od
lileih “12davača nije. se neposredno = velticib Tada Ae E: eoi OSB MrE-
đutim, olkako je Džonsonova izdđavačka kuća počela sa izdavanjem biblioteke koja je namenjena tzv. obojenom svetu, stvar se izmenila jer sada više jedam pisac Crnac ne mora strepeti da će mu rukopis biti odbijen samo zbog toga što izdavač na listi već ima jednog Crnca u datoj sezoni.
· Domen u kome rasne predrasude deluju na naijflagrantniji načim u odnosu na pisce Crnce nalazi se na periferiji same književnosti. To je Holivud, radio i televizija, ređakciie književnih
„časopisa i predavanja. Recimo, kada
su.u pitanju predavanja, ona su za pisce belce. izvorište prihoda, ukoliko su oni slavniilibar dosta poznati. Po ženskim klubovima, gde se takođe drže predavanja, razni, književni programi
_i večerinke, u deveđeset odsto slučajeva ~
Crnci ne dobijaju pozivnice. Kada su u pitanju društvene priredbe višeg sijila, Crnci su nepoželjni, čak i kada su
poznata imemayu javnom životu. Izme-
đu ostalog. mnogobrojna predavanja na univerzitetima organizuiu se vrlo usko, zahvaljujući odgovarajućim admin'stratorima -s uskim pogledima i shvatamnjima. Ima univerziteta, ne samo na Jugu, već i na Severu i centralnom Severu, gde se još uvek nije čuo glas jednog prozašlka ili pesnika Crnca.. |
Dugo vremena nijedna veća izdavačka kuća nije primala. Crnće za službenike,.sem izuzetno kancelarijske. Sađae
· je donekle stanje izmenjeno, jer. se u
nekim niujorškim izđavačkim kučama može naći i pokoji. Crnac koji obavlja
'i značajniju. đužnost od čisto. birokrat-
ske. Međutim, na rađiju i.televiziji ima toliko. malo :Crnaca, s izuzetkom vrafara, da biste ih mogli, izbrojati Ppr-
stima. jedne ruke. Kada jedan Crnac ·
proda prava za adaptaciju nekog SVOE romana Holivudu, ako se to ikad i dogodi, vrlo retko će ga pozvati u Kali.fomiju đa tamo radi na scenariju. Skoro, svi lukrativni poslovi,i zaposlenja u domenu izv. sredstava za masovno obaveštavanje i kulturu još uvek su
'rezervisani za belce, bez obzira da li se vadi o nekom vrlo „poznatom piscu .
PODDOOA 2 OMLAJJVA . a,
Od kKnjiževnosti je teško živeti, poznata je stVar da se mora raditi i nešto drugo. Šta mogu da rađe Disci Crnci? Ostaje im jedino da buđu na~+ stavnici u školama. Dok belci mogu la+ ko da dobiju mesta u izdavačkim ku ćama. ako su iole poznatiji bisci, pa čak i nepoznati, Crncima ostaje samo
) +
- KNJIŽEVNE ·. NOVINE
ji pisaca dveju'zemalja. Isko- ~
“gnjatović: Bogđap A. “ Dušan Puvačić. Izet Ravajić, Pavle Stefanović, Mragoslavy SUoJanović-
Gip + Mosta FluotNJeviđće „-“
Obračun sa fašizmom
– osnavna- preokupacija -istočnonemačkih pisaca .
Intervju sa generalnim sekretarom. Saveza književnika Demokratske Republike Nemačke
tmaest dama iz dvadeset godina“. Pimamnm je, kaže dr Koh, čovek koji je možda najdublje obradio proces preobražaja običnog nemačkog građanina koji je verovao svemu što mu se propovedalo, koji je seljakan s fronta na front od 1939. do 1945. godine, zatim godine pro veo u ratnom zarobljeništvu i tako bolno i postepeno saznavao čemu je, u stvari, za sve to vreme služio.
Dr Koh se mnogo duže kolebao razmišljajući koga da istakme iz srednje generacije, koga da izabere od brojnih pisaca koji damas imaju tridesetak ili nešto više godina. Odlučio se za mlađe romansijjere Ditera Nola (Diter Noli) i naveo njegovu knjigu Avanture Vermera Holta i Maiksa Valttena Šulca (Max Walter Schulz) i njegov roman Nismo prašina wu vetru, čiji je podnaslov „roman jedne neizgubljene generacijeć. Obojića su svoje romame' nazvali početkom trilogija. Obojica počinju da razjašnjavaju šta je njihove očeve učinilo nem'm · polklonicima fašizma, Obojicu muči pitamje ioje je poreklo ljudi koji danas građe socijalizam u Demokratskoj republici Nemačkoj, i to otvoreno, iskreno, nepoštedno, ukazujući na korene, vodeći računa o odgovomosti, što pišu, kako dr Koh doslov no naglašava, „u savremenosti, u najvažnijem periođu „nemačke distcrije“. Nešto mlađa je Krista Volf „(Christa Wolf), čiji kratki roman Pođeljemo mebo opisuje ljubav jedmog mlađog čove-
ka koji beži u Saveznu republiku Nemačku i devojke koja to n» čini, To je jedan od prvih smelih pokušaja da se književno obradi problem bežonja brojnih mlađih ljudi iz jedne u drugu Nemačku, a i tužna pripovest o tome kako različiti putevi dve Nemačke razaraju i više od toga nego što je poneka ljubav. Zarimljiv u svom grubom, naturalističikom pripovedanju je Erik Nojč (Erik Neufsch) — bivši građevinski radnik — koji se istekao svojom nmovelom Pripovetka na kiši (Rezngeschichte) i upravo je završio roman Trag kamema (Die Spur der Steine). Dr Koh je rekao da bi bilo nepravedno, kad se govori o takozvanoj starijoj generaciji, ne pomenuti i neka imena koja kod nzus ipak n'su poznata čitalačkoj publici, Na prvom mestu je podsetio na Ervina Štritmatera (Erwin Strittmatter), piscs, romana Čudofborac i Tinko. Bruno Apic ie sa romanom iz Buhenva'da Nagi među Kkurjacima doživeo najveći iiraž svih vremena u istočnoj Nemačkoji — preko 1,000.000 primeraka. Rudolf Petershagen je zanimljiv pisac, čije je delo Uzbuđena savet (Gew:smsen im Aufruhr) doživco i veliki uspeh kao televizijski film. Petershagem je bio nacistički pukovnik koji je, međutim, posle bitke kod Staljingrađa uviđeo istinu i kao komandant tvrđave Grajfsvald predao nju i grad Crvenoj armiji, zatim je cdbio privile-
Problem pisaca ernaca
DŽEJMS
škola. Oni mogu da se posvećuju svo-
me stvaralaštvu tek preko moći, onda
kađa su pregledali đačke radove. Postoje tu, pored čisto profesionalnih " nezgoda, i one sitnije, već prema tome · gde čovek živi, kao što su recimo uvrede na ulici, pri ulasku u kuću gde- ste
RRA uu uuu UULJILI =·u"UFAV|TTUTT TT" Cr zzZZ IJ II
u SAD,
BOLDVIN
pozvani na kakav prijem (vratar vas upučuje na ulaz za poslugu), itd.
Ovo su samo neki problemi, posebni· problemi, sa kojima se susreću pisci Crnci, za razliku od svojih kolega be-
'" laca; Problemi! Crnaca' kao rase nešto
su izdvojeni i o njima ovde
nije - bilo reči. j :
| Nagrade Saveza čehoslovačkih pisaca
Savez čehoslovačkih književnika ma SVO-
. joj sednici od 15 novembra predložio je
za nagrađe književno stvaralaštvo čehoslovačkih pisaca od 1961 do 1963 godine.
U oblasti književne teorije i Kritike dodeljena. je: nagrađa slovačkom. istoričaru književnosti Stanislavu Šmatlaku za” monografiju „tivjezdoslav, rođenje i razvoj mnjegove lirike“ kroijjiževnoistorijsku i estetičku studiju „Ben'držih Vaclavek i razvoj marksističke estetike“. Za poeziju nagrađena je poema Ladislava Novomeskog „Vila Tereza“, u oblasti proze: roman Dominika Tatarke „Stolice - od pruća“'a u oblasti drame Jozefa Topole „Kraj činije „za maslo“,
Nagrada: za književni prevod podđeljena.je između Ludvika Kundere za prevod B. Brehta i Jozefa Škvoreckog za 'prevod dela. iz američke literature, a posebno FPoknera. · i · Dobitnicima je predao nagrade 26, no>
• Direktor | odgovorni orednik: Tanasije Mlađenović. Urednik: Predrag • " Palavestra Tehntčko-umetnička oprema MWragomir Dimitrijevic Be: dakelomi odbhor' Miloš uk Bandić možidar Božović, Dragoljub S. G&lavko MWMihalić,
Predrag
Velimir · L.ui06. redakcije.
'Dragan Wiobundžija. · "Popović sekretar
_-——
i MNWvjetoslavu . Hvatiku. za ·
vembra Ivan Skala u ime-Saveza ·čehoslovačkih Mnjiževnika.,
SARTROVA BIOGRAFIJA
U novemhbarskom broju . svog časopisa „Les Temps Mođernes“.Sartr je završio prvi deo svoje biografije, koju je nazvao „Reči“. Na preko 120 strana zbijenog teksta, u 'dva, broja ovog poznatog i uglednog časopisa, Sartr je opisao svoje prvo detinjstvo, odnosno svoj Život do navršene devete godine života. Rađa buđe objavljena cela ova biografija, ona će biti verovatno i jedno od najđužih njegovih dela. .
Zanimljivo je đa ovai prvi đeo Sartr završava ovim rečima: „Ono što i danas volim u mojoj ondašnjoj ludosti (da sebe uvek zamišlja junakom Knjige koju čita), to je što me je ona štitila već od prvoga dana đa se ne zavedem pojmom „elite“; nikada, sebe nisam zamišljao srećnim imaocem mekog „talenta“: moja jeđina težnja bila je đa se spasavam — bez ičega u rukama i
grad. Francoska i
Prati, | čun 101.002-1-208-
#0 Lusi izdaje Novinsko-izdavačko preduzeće „MK.nyževne novine' Redakcija Francuska i.
gije u gemeralskom logoru i tražio da bude u običnom radnom kampu, da bi što bolje upoznao psihu nemačkog ratnog zarobljenika u Rusiji. Rezultat tog njegovog života su i njegova literarna
„dela... .. AV
Dr Koh je govorio i o. značajnoj književnosti lužičkih Srba. Među „njima ima .10—15 pisaca koji p.šu i na nemačkom i na svom maternjem jeziku. Među njima isliče se Jurij Birežan, · · pisac trinog:je oeliks Hanuš. Dr Koh kaže da je Brežnm ur2o0 polazeći iz relativno malenog. ugls kulture svog slovenskog jezika, da otkrije pravu poostsku snegu i da na nrki načim opiodi sm=vremenu socijal:ctičku nemačku književnost. .
Zapitali smo dr Koha kalco stoji sa takozvanim pokretom „rornilnn saca“, o kome je dosta pisala štampa Dszmokratske republike Nemačke a o kome je bilo reči i na poslednjem Kongresu književnika te zemlje. On je odgovorio da je to pre svega kulturni pokret i da je oko njega bilo dđosfa ncesporazuma. Zaista se prilično prcozwiralo da radnici zabisuju svoja zapažanja u pro-\ zi i u stihu. Ali nije bila nemera da se sada od radnika stvaraju kijiževn'ci po svaku cenu. Kampania — koža ie postojala i postoji —- želela ie da opismeni radnika, ne u smislu otlklzemicnja nekog analfabetizma, koga u Nemačkoj, srećom, nema, nego da ga nauči da se IzMco i tečno p'rmmrno izražava, da može da naviše članak za list pređuzeća ili za zidne novine. U tome se nm neckim mestima zaista i preterivalo. S jedne strane, naravno, postoji uverenje đa će se svaki pravi talenat bezuslovno prcbiti, ali zašto da mu Se malo ne olakša put? S druge strane, prirodno je da niko ne smatra da bi kružoci radn'ka-pisaca mogli da postanu neki inkubatori za kmiiževnike.
Ivam, IVANJI
Crnački pisac Lefoa Džons, u Kkraćem eseju Mit „crmačke književnosti“, smatra da crnačka književnost u stvari i ne postoji, jer su pisci van društva, nemtegrisani i emot:vno ekscitirani. Za pisce Crnce ne postoii normalno okružuje i almosfera za pisanje, te se
. ni .njihova · ostvarenia- ne. mogu sma-
trati integraln'm delom jedne nac:ionane književnosti,
Džon Viliiams, u svom napisu Knmnjiževni geto, kože da se skoro po pravilu rcman koji napiše Crnac stavlia na račun besa, mržnje, razjaronosti ili negođovanja. Neki put se ovim sudovima dođaju i atributi, kao „pravi“ bes, „žestoka“ mržnja, „bolna“ razjarenost, „izvanredno“ negodovanje, itd. TI ove male. etikete: oduzimaju romsmu svaku moć da! izražava preokupacije zajzdničke svim ljudima, a ne samo Crncima. Posle ovog stavljania etiketa, dolazi odmah „grupiranje“ pisaca Crnaca. Ako se piše kritika, onda se uzimaju dva-tri romana koje su pisali Crnci pa se zajednički ocenjuju bez obzira na umefnost takvog postupka. Pisci Crnci vrlo često su predmet međusobnog upoređ:.vanja i retko se desi da ih neko uporedi s kojim belim piscem. Ovo. kao i etiketiranje, neposredno ograničasva ekspanziju talenata, te ih izdvaja u jedan književni geto iz koga može da se uzvuče istovremeno samo jedan jedini pisac. Danas je to. bez sumnje, slučaj sa Džejmsom Boldvinom (James Baldwin) jer nijedan pisac Crnac ne može izbeći da se ne nađe u njegovoj senci.
- On. je zamenio- Ričarda- Reajta,.koji je
opet: svojevremeno zamenio Lengstona Hjuza. (A. S.)
Đez para u džepu — samo rađom i nadom. x u tome nije me ništa uzdizalo iznad drugih: bez spreme, bez alata, bacao sam ćitavog sebe na delo da bih čitavog sebe i spasavao“.
VU AV OBAVEŠTENJE, PRETPLATNICIMA
„KNJIŽEVNIH NOVINA“ I „SAVREMBNIKA“
Molimo pretplatnike „MKınjiževnih novina“ i „Savremenika“ da obnove pretplatu za nared-
| nu godinu. Godišnja pretplata
za „Mnjiževne novine“ iznosi 600 dinara, polugodišnja 300 dinara; za inostranstvo dvostruko. Pretplata za „Savremenik“ iznosi 1.000 dimara, polugodišnja 600 dimara; za inostranstvo dvostruko.
Uplate slati na tekući račun
„Književnih novina“ broj 101-112-1-208 | 9 9 BP NJ 7 0 M .-ML ML E
List izlazi svakog drugog petka Pojedini broj Din 30 Gođišnja pret plata Din 600. polugodišnja Din 300. za inostranstvo dvostruko
Beo“
TeL 5626-0200 „!YFekući Tv
• 'Blasupa oGLAB", Beograd, Vlajkovićeva 8& ” teeyP