Književne novine
| NASTAVAK | S1l,BTHANE
J) DANA
govori direktor „Ohyidskog leta“ Mile Volkanoski: „Po sadašnjim shvatanjima,
redbi vrhunskog dostignuća domaćih i stranih umetnika. Ali, ima zanimljivih mišljenja, ma prime», da ipPeba prirediti festival klasične grčke drame, da kla>
sičnu dramu treba zastupiti bar sa se .
dam ili osam priredbi. Uskoro će se raspisati i dva konkursa: jedan Wzta dramski tekst o životu ohridskog ·'pesnjka Gryeye Pzličeva, hoji je u Atini 1862. godine dobio lovorov venac i nazvan drugim Omirom; drugi konkurs bi takođe bio raspisan za dwamsgki tekst o zaru Samuilu...“ |
Čini se da upravo ovakva koaceprija pruža mladom ohridskom festivalu najviše šansi, Kod nas se već uvrežilo mišljenje da jeza festival (odnosno letnje prirzedbe ili igre) dovoljno imati odgovarajući turistički ambijent i skrpiti gostovanja za određene termine; mno> gi su se festivali Đretvo»ili u bled vaa> sezonski odjek prethodne muzičke ili pozorišne sezone, Ukoliko ove ideje sa festivalom grčke drame i konkursima za dramski tekst sa određenom (i spektakularnom) tematikom budu realizova» ne, letnje priredđbe u Ohriđu moći će da posluže kao primer traganja za Sspecifičnostima, bez kojih je svaki umetnički festival unapred wwsuđen na tavore> nje, bez obzira na prisustvo i najpoznatijih umetničkih imena. (J. 5,)
• KUD SE DEDE...?
OVO PITANJE ne može više da bude ni novinska novost jer, iako je aktuelno, ni najmanje nije novo: kuda sve mogu ići pare namenjene reprezentaciji 1 reklami, Ovo pitanje bi prema pisanju „IKomunista“ od 25. juma, moglo da se, eventualno, uzme kao skromni pMilog u naporima da i štampa bude u toku događaja — što se tiče kvaliteta, kvantiteta i prihoda, razume še.
Po čemu bi. naime, Ostojićevi kramponi ili trepavice Bebe Lončar za poštovaoce sedme sile bile veća senzacija od, recimo, ovakvih dogodovština: ·na.jubilamoj večeri preduzeća „Šuma“ iz Beograda prisustvovalo 220 zvanica. Da je io vrlo interesantno pokazuje i cena tog jubileja: 2,344.148 dinara —/ koje jestije i pitije, koje orkestar sa pevaljkom, koje pokloni i ostale sitnice! Savremeni novinar mogao bi da poveća tiraž svome listu i jedmoem ovakvom novošću: jedan poslovni prijatelj preduzeća „Jugoauto“ iz Beograda pojeo vučak (priređen u njegovu čast) od 115.000 dinara. Dva druga poslovna priiatelja istog preduzeća dobila poklone koji vrede pola miliona. Pored običnih, kao što su tašne, novčanici, neseseri, bilo je i uzbudljivih, koji bi privukli naročito mlađe čitaoce: ženske najlom spavačice, kombinezoni, muške košulje i tome slično. Pa, recimo: pređuzeće „Termoelektro“ iz Beograda slavi neku famo godišnjicu. Kakva li je to slava morala biti kad je koštala preko dva miliona! A kakav tek banket „Građskog mlekarstva“ iz Beograda (koje je, 'inače, poznato po tome što prima dđotacije) koji je, zajedno s poklonima, koštao preko tri i po miliona. Eto, drupovi iz sedme sile, kakve senzacije Ostaju „mneiskorišćene... Bvo još nekih primera galathtnosti: u čast delegata Kongresa lekara Swbije u Vrnijačkojš Banji priređuje se koktel za hiljadu vvamica. Posle jednog sastanka ftiziologa — zakuska za. 900 gostiju, Tako, eto, neki farmaceutski kolektivi rek~
:„Tamiraju svoje proizvode. Ako bi neki broj nekih novima, doneo bogato ilustrovanu reporiažu o takvom jednom · impozantnom skupu čitalae ne samo da bi se osveđočio da je standard nadnog čoveka veoma visok, već bi se i uzdigao, pošto bi mu se objasnilo kako se uz čašicu reklamira kombinovani prašak ili sredstva za BPOGČNNE Te a |
. B)
«e: KO SU ANTIPOLEMIČARI?
..., U jednom sasvim konkreinom, skupštinskom odboru.,. radi se „Živo, sveže, debata je puna polemičkih iskrica, izbija i poneki „lokalni požar“ uzbudljivih . suprotstavljanja — aTgu'mentima, razume se!
Radi odbor i zadovoljan je tim nemimim a vrlo, vrlo sadržajnim sednicama, Ne samo zadovoljan: ljuđi se i podičili, jer im se učinilo da je to to; da tako poslanici treba da „češljaju“ podatke, stavove, shvatanja, da razmenjuju mišljenja... sve dok se ne pronađe najbolje. ::
Oni se diče, a iz potaje neke, čuje se već sumnjičavo gunđanje: šta to omi. .. talo? \
' Pa, drugi put: kako to oni!
A reći, četvrti put — Ocena šVE
oštrija; mnogo su nešto oni pbolemični!
5 :.
Ohrid . treba da pruži 6pekta” kulturnih pi»
'kupnoj vrednosti
Polemični — kao nešto nije baš sasvim u redu. 3 ; U prineipu — svi smo za demolratiju, Ali, desi se: neko malo „istrči is-
pred dozvoljene linije demokratije“. Sa
čuđemjem, bez mnogo želje da pokažemo razumevanje (sa još manje želje da podržimo opravdamo) čujemo i poneki nostalgični uzdah za starim dobrim vremenima kad je dosta bilo čuti ekspoze, „obrazloženje, podatke i đSdiči ruku „za“... a ne ovako (ko je to još video!) da u skupštinama ima i glasova „protiv" pa i takvih „pojava“ kao što je odlaganje odluka zato što poslanici nisu zadovoljni objašnjenjima, podacima ili predlozima, :
Srećom, polemičari se ne mite sa takvim ocenama, niti sa promenama stila — svog. Podršku dobijaju u životu, javnosti,“
(„Večernje novosti“, 3. VII 1964)
A bila bi još veća sreća kad bi bilo mogućno obe anmtipolemičare pozvali ma — polemiku!
e MNOGO VIRE OKO TRI GLUMCA
Mnogo više u javnosti, nego u samim pozorištima, podigla se buka oko želje nekolicine vrhunških umetnika da dobiju slobodni status, Za jedne je to izraz nove krize u koju je zapalo pozorište, za druge dokaz da je više nemoguće ograničavati delovanje umetni„ka, a za treće logičan put ka intenzivnijoj khomercijalizaciji u teatru stečenih vrednosti.
Zabuna dobrim delom dolazi i od samih glumaca koji svojim pompeznim izjavama često skrivaju prave motive i razloge zbog kojih napuštaju svoje matične scene. Pri tome treba razlikovati one umetnike koji samo žele da promene atmosferu, ansambl i repertoar od lazeći u druge kuće za koje veruju da će im pružiti đaleko više mogućnosti za rad i ličnu afirmaciju, i one koji ne osećaju potrebu da se vežu ni za jednu pod postojećih.
Šta za jednog glumca znači slobođan status? Zašto mu je on potreban i šta mu on donosi? Na to pitanje nije teško odgovoriti. Ono je čak mnogo jednostavnije nego što se često misli. Glumac koji teži za oslobođenjem od svake stege teatra ipak liči na osamljenika, Jer, zahvaljujući svojoj popularnosti i umetničkom renomeu on misli đa je njegov razvitak okončan i da bi trebalo da svoje sposobnosti iskazuje na razne natine — odnosno da ne propusti priliku koju mu vreme pruža kako bi umnožio popularnost i iz toga izvukao sasvim određenu materijalnu korist, Treba biti potpuni laik pa verovati da se na našem filmu ili televiziji otišlo samo i korak Jalje ođ običnih improvizacija i rutin;ke reprodukcije — već ranije dostignutog stepena glumačke izražajnosti. Prema tome — o kreativnom poslu tešzo može da bude i reči, osim naravno, ı izuzetnim: prilikama koje opet ne. mo= gu da buđu pravilo.
Pozorište kao kolektivna umetnost uvek može bez jednog umetnika, bez obzira na njegovu popularnosti, ali pravi glumac fieško može da izdrži bez :talme scene. Otud, zbog želje pojeđina:'a da slobodnim statusom reše izvesne svoje lične probleme i ambicije, ne bi »vo trebalo, koristiti kao sredstvo pritiska na teatar.
Ali, pozorišne uprave iz ovih nekoiko slučajeva mogu itekako da izvuku poučno iskustvo: one su fu, pored ostalog, zdto da stvore uslove svakom pravom umetniku da se slobodno razvija i da ne ograničavaju njegovu popular nost. Samo tako pozorište može da zadrži umetnika i đa mu istovremeno otvori perspektive, dozvoli da sporazumno učestvuje na televiziji i filmu, a da se
za sve io vreme ipak ne oseća izgub-
ljen i odvojen ođ teatra. (P. V.)
SVBTSKI SAJAM KNJIGZ U LONDONU
NA SVETSKOM SAJMU KNJIGA koji je otvovila kraljica Tilizabeta u Kris Kortu u Londonu 10. juna, izloženo je oko 100,000 knjiga, Poređ izlobbe knjiga organizovano je deset posebnih izložbi na kojima su jzloženi
' razni predmeti koji su tesno povezani
sa knjigama. Pored toga na oko 200 štandova pojedinačno svoja izdamja izlažu izdavači iz 20 zemalja. Pojedini dani bili su posvećeni određenim temama o kojima se veoma ozbiljno Taspravljalo kako sa gledišta izdavača, tako i sa gledišta čitalaca. Teme su bile sleđeće: nauka i umetnost, romantika, kuća, zabava, kriminal, današnje pisanje i religija.
Među zanimljivosti ovog sajma spada jedna osvetljena mapa na kojoj je prikazano 1.000 jezika na koje .je prevedena Biblija, model splava KonTiki, pisma pisana rukom Dž. B, Šoa,
bronzano popnsje T, 5. Eliota koje je”
izradio Epštajn itd.
Za one koji vole da zaviruju u knjige organizovana je jedna tipična emgle .
ska kmjižara sa velikim izborom kmjiga i posebno odabranim osobljiem koje ume da odgovori na sva pitanja. Ovaj svetski sajam knjiga treba, prema planu da osigura još veći prodor britanskih knjiga u inostvamstvo. U 1963. godini izvoz knjiga iz Velike Briitanije dostigao je dosad najveću cifru. Od svih knjiga objavljenih u Velikoj Britanlji 483 odsto bilo je izvezeno, u Ued nešto preko 38,000.000 funti sterlinmga.
K, >
o je god u novinama rađie ili za novine nešto pisao, zna šta je teh= nička svaka štamparska greška „tipfeler“ i da naslaje isključivo otuda što slagač
udari pogrešno wlovo, pa lako umesto
radni učinak ispadne agni učinak ili jadni učinak. Poslenici pisane i štam» pane reči znaju da je proces proizvodnje grešaka znatno složeniji i da u njemu, pored slagača, učestvuju još i meteri, korektori, daktilografi, stenografi, redaktori, lektori, pa čak i sami autori. Ne uvek svi — ali nikad samo slagač. 7 '
Pre svega, za svaku slagačevu grešku koja oo na belo iziđe u listu, Obavezno je sukvivac korekto, Kad u originalnom tekstu piše Srbija, a ispod slagačevih prstiju od toga mpostane Sinija ili Surabaja (češće, doduče, biva obraino), korektor je dužan da besmjslicu uoči i ispravi, baš kao što će mehanički popraviti knjo u konj ili gršeka u greška. :
Nije, međutim, svaka greška lako uočljiva, niti je ikorektor svemoguć i sveznajuć, Kađ navali posao i nema se vremena za pažljivo sravnjivanje sVakog Mia sa rukopisom, otkuda će koroiktor znati da li u Argentini vlada prividni ili privredni prosperitet, đa li se u GSocijalističkoj partiji Italije pojavila šizma ili čizma, da li Britanija na složene probleme odnosa snaga u svelu primenjuje ayitmetička ili američka merila! Ako nije stručnjak za argentinske, italijanske i britanske poslove (obično nije), a nema vremema da konsultuje nekog stručnjaka ili oviginalni tekst, on će u devedeset odsto slučajeva ostavili onako kako tu piše, A biće često u pravu ako prelpo-
· stavi da greška (ukoliko je ima) nije
nastala na linotipu, nego na transmisiji autor-stenograf-daltilograf-redaktor,
Autor (ako diktira preko telefona) može pogrešno ili mejasno da izgovori več; stenograf može tačnu reč pogrešno da čuje i zabeleži; daktilografkinja može fačno da čuje ali pogrešno da otkuca; redaktor, lektor ili uredmik, najzad, mogu tačnu reč da preprave u pogrešnu — pošto nisu shvatili rečenicu, ili im je popustila pažnja. Svašta može da se desi i pravo je čudo kad noki tekst u novinama iziđe bez ijedne greške. Jer tu je i meter ma prelomu, koji izlivene redove može da pomeša ili izgubi, pa se tako rodi rečenica poput one u jednom članku Rodoljuba
Čolakovića (u jedmom omladinskom li-.
stu pre petnaestak godina):
„Država mije žalila sredstava da se čoveku digne kosa ma glavi“.
alva tehnička greška toliko je retka da za kolekcioname predstavlja dragocenost veću nego tčte-bčche za filateliste, Skupljači su, naravno, zadovolj ni i sitnijim mposlasticama kao što su Hitlerovi hoteli (umesto Hiltonovi); sastanak Indije sa Sudamom (umesto sud-
binom); akcija za utamanjianje Bu-'
gaya (umesto gubara) i mmoge druge,
| da bi mladim entuzijastima trebalo re Možda U
ŽIVOT OKO NAS
UJUBIŠA MANOJLOVIĆ
NAVALI NA RAL
kući poznanika lekara ponuđiše U me prvo vinom za jačanje. I li-
kerom spravljenim od apotekarskog alkohola. To mi še nije pilo, pa mi začas smućkaše i limunađu od. Cevitamina, Poslužiše me i bombonama za prečišćavanje grla. I bombonamgB PTrotiv kašlja,
Lekar — Rkavaljer čovek, voli da čagti — sve to i meni prepisa preko socijalnog, da imam u špajzu, da ne bacam pare još i na limun i slatkiše.
Sve ovo doživeo sam kao neki vid reprezentacije, koji mi je pomogao da shvatim da od našeg socijalnog OSIBuranja nema boljeg na svetu,
Očigledno, reprezentacija | m.ogo znači. Njoj se zato i pridaje sve veći značaj, Dešava se da nam opada proizvodnja, opada rentabilnosf, ali zeprezentacija — to, bože sačuvaj, ne dopuštamo! .
Glavna centrala Službe društvenog knjigovodstva ustanovila je da su tro-
" škovi reprezentacije kod rudnika. uglja
bili za 129%0 veći nego
1963. godine ) je na neki
prethodne godine. "Trebalo
način omiliti ugalj poslovnim bpaertne-
rima. Inače, ko zaa da li bi ga kupovali: Ovako ljudi sede i noću, samo O uglju razgovaraju. '
Ovo povećanje kod preduzeća za vazdušni saobraćaj pulnika iznosi 121%/0. }
Kod Jugoslovenske zajednice Osiguranja 213".
Poznat je vrlo težak položaj u kome se nalaze naučni instituti i zavodi. Ljudi u ovim ustanovama počinju tu-
greška, Neupućeni veruju da je –
na marginama štampe
NEKI LUJO
dosta česte u novinskom tekstu, ali ređe i zato naročito cenjene kad se nmađu u naslovu. ı
Kao što Pekosmo, takozvanih tehničkih grešaka ima od svake ruke i često je u praksi nemoguće utvrditi kako je koja nastala. Neke čak predstavljaju čitavu malu misteriju. Tako je, na ptimer, u „Borbi“ 28, juna objavljena Ovakva neobična ispravka:
Tehničkom, omaškom, potkrala se greška u, mapisu dr Miloša Moskovljevića „Za jedan maš Larus" objavljenom na 10. strani tu byYoju „Borbe“ od 21. juna 1964. godime. Umesto „napisao gd, je meki Lwjo Bakotić“, treba da stoji „dr Lujo Bakotić“. ;
Tačno tako: trebalo je da stoji „dy Lujo Bakotić“, a nečijom t e hmičkom greškom ispalo je „neki Lujo Balkotić“! yo
Štono nekao Vinaver: „Ribi je slična glista i gotovo ista“. Autor napiše d?ug, a oni štampaju „gospodin; ili napiše potpuno se slažem, a ono iziđe odlučmo se protivim. Sve tako tehničke neke stvari, propusti i previdi, lapsusi štampanski svakodnevni, ..
Nemojte, drugovi, načinom neozbiljnim! Ipak niko nije toliko naivan.
Ako je dr Miloš Moskovljević napisao „dr Lujo Bakotićć, a u listu stoji „neki Lujo Bakotić“ onda to nije tehnička greška, nego je neko svesno ı namerno (ne kažem zloname?rmo) u autorovom tekstu izvršio intervemolju koja donekle menja smisao. Ko je to učinio i zašto?
U napisu dr Miloša Moskovljevića pominju se Svetomir Ristić i Aleksandar Belić. Obojica doktori — ali bez titule dr ispred imena. Ako je autor napisao „dr Lujo Bakotić“, on je Verovatno isto tako napisao „dT Svetomir Ristić“ i „dr Aeksandar Belić“. Jer zašto bi samo Balkotiću stavljao titulu a drugima ne?
Za početak se može pretpostaviti da je ista ruka izostavila sve. titule iz, teksta — uhljučujući i autorovu u potpisu. Ali ko je i zašto smatrao za potzebno
žno da se osećaju Mu našem društvu. Qni dobijaju komplekse niže vrednosti. Đa se koliko-toliko oslobode ove mo?e, oni su u 1963. godini iroškove reprezentacije povećali za 100%.
Glavna centrala Službe društvenog knjigovodstva dala je podatke iz kojih se vidi da su ukupni izoškovi privrede na reprezeataciju u 1969. godini bili 4 milijarde i 44 miliona dinara. U svemu, 21% više nego 1962. godine. U ovaj iznos svakako nije ušao izdatak kojim se socijalno osiguranje, preko mog gostoljubivog lekara, reprezentuje prema meni. Nisu tu, uostalom, ni drugi, mnogo krupniji troškovi reprezentacije (ne postoji u zemlji samo privreda). .
Posle izvesne borbe mišljenja na tu
temu, priređivanje skupih banketa bi-
lo je ranije počelo da se potiskuje.
Za mene lično banketi su bili interesaatni zato što se tamo dobro Jede i pije. Ali, verujte, ne samo zato. Na njima ja sam posmatrao našeg čoveka, sina radnog naroda, koji je u početku stajao kao drvena Marija i nije smeo ni da takne skupa jela i pića, To je bilo jedno nepodnošljivo stanje koje Je, srećom, brzo prevaziđeayo. Uzdignuli građanin je postao svestan koliko ga kolje hruta kragna, Prešao je na blage, meke forme elegancije, Počeo Je veoma fino da se snalazi.
— Stovari — kaže kelneru — ti meni malo više tog kavijara, Znaš, kad sam bio mali, mene je moja Miljojka sve ftukla obramicom ako neću da jedem kavijar,
li!
— Ja ću da otvorim te ostrige, Ja ću to umeti, Ja sam bio kovač. Daj da navalimo na zad!
— Međutim, preovlađuje mišljenje da ovaj lep i koristan rad treba opet da se svede ma mnogo manju meru. Moračemo preći na neke: druge oblike rada. ı .
ZDRAVLJE ULAZI NA USTA
ra ahimljiv je rezultat jedae ankete hoju je neđavno sproveo beogradski Centar za profesionalnu orijentaciju. Od dve hiljade aketiranih maturanata i maturantkinja za medicinske studije se opredelilo trista, a za veterinu svega troje.
U ovoj rubrici je prošli put uzgred bilo reči o tome ko je važniji, stoka ili ljudi.
Mlada genehacija, · nema sumnje, opredeljuje se za ljude. Ipak misiiı
'
da ispred BakotićevoOg imena ubaci Ono „neki“, koje, ci što rekosmo; ı donekle meni AA ya. Jer, pišući dalje o Bakotiću, dr Miloš Moskovljević veli:
Mada nestručnjak u lingvistici i čovek koji nije dobro smao svoj jezik, on, se usudio dd, načini i o svom trošku štampa maš „Layyus“. Bakotić je, u stva» ri, uzeo fromcuski rečnik i doslovće pre vođio. To, naravno, nije moglo da bude ni izdaleka dovoljno i ato je ta, kwjiga puna manmd, propusta i promašaja.
Drugim rečima, autor nema nimalo Jepo mišljenje o dr Luju Bakotiću i njegovom dćlu. Oluda se nameće druga pretpostavka: intervent, koji je iz nu torovog teksta počupao sve doktorske titule, smatrao je da će verno lediti i tumačiti autorove intemcije sko isšpred Bakolićevog imena ubaci ono pejorativno neki „eda bi i najnestručnijem čitaocu pomogao da formira sud 'o imenovanom. i
'nreća pretpostavka,..
Ali da se ne rasplinjujemo u pretpostavkama. One se 'dokazati ne mogu, „Borba“ je rešila da taj neprijatni pred met pošalje ad akta, proglasivši. ga za „tehničku omašku“. Nema, dakle, nikakve dalje svrhe istraživati ko je i zašto napisao „neki“ umesto „08
'Uostalom, nije nam ni bio cilj da isteramo mak na konac u ovom koliko retkom toliko i mevažnom slučaju. Njime smo se pozalbavili samo zato da bismo pokazali kako slagače i korek• tore ne treba Whpriviti za svaku glupost koja se pojavi u novinama, ,
ei iU 1
ći koju lepu reč i o stoci. | dodeljivanje ubedljivijih stipendija. Ne zbog stoke. Zbog ljudi. .
AS MRAK
tručnjaci su izračunali đa ćemo S ove godine, iz razaoraznih uzrO-
ka, imati manje struje taman ko»
liko je potzebno samome Beogradu. Zna• či,Ykad bismo presekli električne vodove prema našoj prestonici, sve bi se drugo normalno pokretalo i sijalo; jedino Beograd bio bi u mraku. Srećom, taj beogradski mrak je čista Wpstrakcija. Jer mi naš mrak bratski delimo, Svi ćemo ove godine bili po malo u mraku, i
PRAZNIK
aše večernje novine su sklone 5V8” hojakom preterivanju. U tom pogledu ni „Politika-ekspres“ nije nikakav izuzetak. Ali taj list 28” služuje „pohvalu zbog “realizma 58 kojim, za svoje čitaoce, pravi dnevne jelovaike. Da to i ilustrujem, isekao sam jelovnik iz broja „Politike“
* IAPAJIAJ3 WOPBA
* PE3AHIMH CA CIIAHABEM
* BORE
PEJARIIH
eta
ekspresa“ koji kom. Posle sam od 1. jula.
Prvi u mesecu! ;
Pa zar da nam se ni za sv. Prvi ne preporuči malo mess?!
mi se našao pod TU“ video da je to broj
\
DUGAČKE KONFERENCIJE
namo, glupo je buditi čoveka 53" mo zato da bismo mu dali tableti za spavanje. Ali mi to ipak
često činimo na našim konferencijamš,
KNJIŽEVME NOVINE