Književne novine

NASTAVAK SA ıL STRANE

J DANA

PIO

našim društvenim htijenjima. To je kopiranje nama tuđih pristupa knjizi | samo kao robi, što je otvorilo put najezdi forbara i odnosima: uwapadač: žrtve.(...) Po mom mišljenju, knjižare, prije svega, me bi smjele biti izolovane od bilo koje izdavačke kuće u našoj zemlji kao mi od jedinstvenog sistema širenja knjige u kojem je plasman samo jedan od njegovih elemenata. Spas ovih ustanova leži u njihovoj organskoj sraslosti s tim sistemom i u mijenjanju dosadašnje prakse izdavača u plasmanu knjige. To je jedan od mnačina da knjižara zauzme dostojno mjesto u &pletu pomenute službe, u popu= larizaciji i prodaji knjige, da se širom otvori prema sređini u kojoj djeluje, kako ona tako i knjižar koji, u krajnjoj liniji, nije mišta manje kvalifiko'vam:. od mmogih akvizitera. Naprotiv, MKmmjižareva preimućčstva su mmogostruka: on dobro pozaaje svoju sredinu i ima mogućnosti da sazna njene potrebe za literaturom, njegov rađ ima svoj materijalmi stimulans i društveno priznamje uopšte.

ODJEK, 15.

Ohrabruje li „Lito vilovito“?

NAJPRE, ohrabruje (sve nas) panja prema domaćem filmu: festival tek što je završen, a već jedan od filmova iz pulske arene — „Lito vilovito“ — dospeo na blioskopska platna (čak i u Beogradu!).

Ali, najviše ohrabruje što je jedna tipičmo „komercijalna“ komedija izbegla prezir, ironiju, nipodaštavanje, kamenovanje, političke imsinuacije... sve ono što su iskusile prethodnice. Kao da smo, najzad, počeli normalno da rasuđujemo! I da shvatamo banalnu istinu: film, kao i literatura, ima svoj „laki“ žanr. Do juče, čini se, na zabavne filmove koji su želeli (s koliko uspeha, mere i wkusa?) da razonode, nasmeju... gledalo se kroz HRkritičarsku lupu koja je pogodna kad se ocenjuje recimo jedan Antonioni! Bio je zauzet u stvari genenmalno „negativan „stav prema „lakim“ filmovima. Zma se sa „koliko se mrzovolje i zlovolje dočc'kivao svaki takav film, Naravno, svi ti filmovi nisu bili po kvalitetu jedmaki, ali niko nije hteo da ih ozbiljno razmaitra. Tirpani su svi od ređa u koš. I oni koje je publika prihvatila, i oni koje je odbacila!

Sad, nailaskom „Lita vilovitog“, kad se, dakle, pojavio posle duže pauze jedan „komercijalac“, o „lakom“ filmu govori se bez zlobe, čak sa simpatijama. (!), prima se bez „puritanskog“ šoka, đočekuje se bez one malograđanmske zabrinutosti za „ukus publike“ bez licemerja: kritičar se zajedno sa gleđaocima dobro nasmeje i zabavi a sutradan .se usedelički zgraža i zvoni na uzbunu!

Tako će, muožda, „Libo vilovito“ ohrabriti sve one kojima je komedija, i uoptše „laki“ žanr, na srcu — da snimaju... Ali, nikako, kao što se već dogodilo, frontalno, „nikako s parolom: svi na zabavni film! Jer, osvedočili smo se, „komercijalni talas“ nije doneo dobrobit đomaćem filmu. Najpre treba imati na umu da je laki žanr "veoma, veoma težak, da njime treba Tda se bave samo filmski radnici sa “afinitetom za taj Tod. Ne sme se dozvoliti kič, neukus, stupidmost... Nadajmo se da će „Lito vilovito“ omogućiti normalnu klimu za rad, da će, što je veoma važno, biti u kvalitetu nadmašenmo. Nadajmo se!

(R.)

avgust 1964.

Novi časopis u Zagrebu

HRVATSKO FILOZOFSKO DRU-

STVO aas obaveštava da je pokrenulo časopis „PRAXIS“, čiji prvi broj treba da iziđe u septembru ove godine. Časopis će izlaziti šest puta godišnje, svakog nepamog meseca na srpskohrvatskom i engleskom jeziku. „PRAXIS“ će imati sledeće wzubrike: Tematski deo (radovi posvećeni nekom značajnom problemu), Portreti i situacije (ogledi o filozofima i filozofskim zbivanjima), Misao i zbilja (kritički napisi o društvenim pojavama i zbivanjima iu našoj zemlji i svetu), Diskusija (prilozi u kojima se nastavlja razgovor o pitanjima koja je časopis već inicirao ili se tek pokreću), Prikazi i beleške (kritički prikazi i beleške o filozofskim publikacijama ma srpskohrvatskom 13li · drugim jezicima), Filozofski život (informacije o filozofskim kongresima, simpozijumima i drugim filozofskim zbivanjima).

Redakcija časopisa obećava da se neće baviti isključivo usko stručnim, filozofskim zbivanjima, nego će sa filozofskih pozicija raspravljati o svim wkftuelnim problemima kako jugoslovenskog socijalizma, tako savremenog sveta i čoveka uopšte. U tom smislu upućem je poziv za široku saradmju prema tematskoj koncepciji sledećih brojeva, koja je zamišljena na ovaj

2

7

/

način: Prvi broj za 1964. godinu Praksa, drugi broj za 1964. godinu Smisao i perspektive socijalizma. Šest brojeva koji će izići 1965. godine tematski će tretirati sledeće teme: Jugoslovenska kultura, Istina i spoznaja, G. Lukacs, Umetnost u veku tehnike, B. Bloch, Šta je povijest. : Sudeći po redakcijskim „plamovima „PRAXIS“ će popuniti jednu značajnu prazninu i nametnuće se,kao časopis ozbiljne i studiozne koncepcije.

„Pop Ćira i pop Spira“ S. Sremca i „Zastave“ M. Krleže u Mađarskoj

i PBUDIMPEŠTANSKA izdavačka kuća „Kuropa“ priprema mađayrsko izdanje prvog dela monumentalnog romana Miroslava Krleže „Zastave“, Roman je preveo na mađarski jezik poznati prevodilac jugoslovenskih pisaca, ONO ik „Zoltan Čuka. Sada su u toxu pripreme rukopisa za štami u Tedakciji Stojana D.Vujičića), a ROJLae se očekuje početkom iduće goine. Prvi deo romana „Zastave“ štampa38 o: Š naslovom: „Pod crnim ofrom 8—1915)“ (A feket ! „Maha e sas 4rmyć

Za najnoviji roman Miroslava Krleže, koji je dobro poznat i mnogo čitan pisac u Mađarskoj, već sada vlada živo interesovanje.

Isto preduzeće nedavno je izdalo u veoma uspeloj opremi i sa ilustracijama romam Stevana Sremca „Pop Ćira i pop Spira“. Knjigu je preveo Zolin Čuka, a pogovor je napisao Stojam D. „Vujičić. Sremčev roman je izdan u tiražu od 4.600 primeraka.

Oda sedmoj sili

TI NISI SEDMA SILA, ti si pro= sto naprosto — sila. O, sedma silo! Ti jezike i misli ljudi menjaš. Ti si od drame mladog Amerikanca: Edvarda Olbija „Ko se boji Virdžinije Vulf“ napravila drugu: „Ko se boji virdžin= skog vuka“ („Novosti“, 30. V. 19683); ti si vokalni kvartet „Zlatna vrata“ preobratila u „Briljantni tim“ („Politika“, VII 1964. g.,), ti si krstila Čkalju Miodragom „Pavlovićem („Politika“, 15. VIII, bioskopski repertoar) (Pi o sjajna, i pokojnike ženiš, U „Novostima“ ođ 13. avgusta u članku „Hemingvej na oknanu“ oženi Hemingveja Gertrudom Stejn. Ti, jednom rečju, menjaš tokove svemoćne sudbe. Tvojom milošću, tačnije tvojom „Eıspres Politikom“ od 6. avgusta, Alberto Moravija, slavni romanopisac, postade nobelovac. Ono «što nikad nije učinila akademija dičnih Šveda, učini ti, O, svemoćna.

. Pa ako sam ti ikad,(u ovom - veku gigantskog napretka cena) žrtvovao dvadeset dinara, krsti i mene Kasijusom Klejom, na primer, pa me oženi Klaudijom Kardinale i daj mi, makar, Pulicerovu nagradu! A ja ću i opet žrtvovati dve velike banke i moliću se bogovima svemoćnim neka fi pomognu. (S. B.)

e

Pobeđeni pobednik

. CITIRAMO prvu rečenicu iz članka Lj. Vukadinovića „Rivali podelili bodoveć (Politika, 17. avgust) u kojem je reč o utakmici Crvena zvezda —d Partizan:

ay. posle jučerašnjeg 35. prvemstvenog derbija, novi stadion Crveme zvezde ostao je nepobeđen“.

Pozaati sportski novinar je već u prvoj rečenici, u derbi utakmici sa jezikom, ostao pobeđen. Na stranu to što njegova nespreina stilizacija umanjuje zaslugu tima koji je uspeo da ostane nepobeđen.

„Iste snage“ ili zdrava konkurencija

“JEDINI POTVRDAN odgovor stigao je iz Svetog Stefana. Bio je to jedini pravac, pa je njega i jedino vredelo slediti. Jer, pričalo se da stiže bivša prva dama SAD iz pravca MediteTana... Svaka redakcija počela je da sačinjava svoju ekipu, koja je imala jedan jedini zadatak: da pronađe Žaklinu Kenedi... Na beogradskom aerodromu bili smo ko zna koji prekobroj= ni putnik. Od pola pet ujutro, kada smo se našli na aerodromu, iscrpli smo sve kombinacije, ali do 10 sati nismo našli nijedno mesto. Tek kad je počelo da nas obuzima očajanje, pojavila se još jedna jedina mogućnost, a to je bilo — da nas neko od pilota poveze kao prekobrojne putnike...

U situaciji kad više nismo znali šta ćemo, kolege iz, Redakcije javili su se sa obaveštenjem i naređenjem:

— Žaklina Kenedi stiže iz Venecije i, po svoj prilici, prvo pristaje u Zadru. Vaši konkurenti iznajmili su helikopter. Imate zadatak da, kako znate i umete, pošaljete vesti i filmove pre ba qhi 2 PriVyJ

U podne tog dana u Zadru sem naš nije bilo nijednog novinara. Uveče stiglo ih je još desetak. Za kolege iz „Večernjih novosti“ najprijatnija vest bila je da njihovi konkurenti ipak nisu iznajmili helikopter i da se svi borimo istim snagama“,

(„Čovek u moru kao poslednja šansa“,

(SVE, 11. VIII 1964)

...U OVAKVOJ JE NOĆI

| MEDEJASAKUPLJALA ČAROBNE TRAVE

ŠTO PODMLADIŠE STAROG BZONA (Mletački trgovac, V, 1.)

K oličina novinske hartije i štampar=

ske farbe utrošene na izveštavanje i polemiku o rnomanijskom travaru Jovi Mijatoviću u neverovatnoj je nesrazmeri sa korisnošću i relevancijom onog što je rečeno. Iz svega što nam je protravarska i antitravarska štampa dosad pružila mogli smo saznati samo da ništa mije dokazano. Navedeni primeri lekovitosti odnosmo nelekovitosti travarevih recepata ne đokazuju apsolutno ništa, sem da neki· pacijenti smatraju da su ozdravili zahvaljujući Mijatovićevim čajevima, dok drugima ti čajevi nisu pomogli. O tome da li je starac sa Romanije dobrotvor čovečanstva ili opaki šarlatan čuli smo samo mišljenja.

Ipak nije neobično što je čiča-Jovin slučaj dobio toliko novinskog prostora: travarstvo je „tiražna“ tema, kako god da mu se priđe. |

Beogradski „Svet“, koji se prvi do~

· čepao Jove Mijatovića i već mu šes-

naest nedelja uzastopce posvećuje po dve strane, opredelio se za podršku romanijskom travaru. ne samo fime što je (sasvim opravdamo) poveo kampanju da stručni „medicinski i farmaceutski forumi ispitaju njegove recepte i dosadašnje rezultate njegove terapije, nego i time što je (sasvim neopravdano) objavio te recepte i tako ih reklamirao u najširoj javnosti. U nekoliko puta ponavljanom redakcijskom objašnjenju, „Svet“ se ograđuje: „... Mi nijednog tremutka mismo tordili ništa odyeđeno...“" — da bi u istom tekstu sasvim određeno tvrđio kako „Jovo Mijatović mije madyilekaY, već boznavalac lekovitih trava kojima se \ „SUVO“ joj praksi“ isključivo služi“. Kakvim dokazima, „Sıret“ raspolaže da Jovo Mijatović nije nadrilekar?

„Politika-Ekspres“, uključivši se u raspravu o travama i travaru tek krajem jula, izabrao je suprotnu liniju i okrenuo se frontalno, bezrezervno i neopozivo profi Jove Mijatovića, osuđujući ga apriori kao nadrilekara, žšarlatana i varalicu iz koristoljublja. Ni „Ekspres“ ne raspolaže nikakvim dokazima, ali zato raspolaže auto?itetom, nekolicine lekara, od kojih jedan izjavljuje: „.. Tvrđim, da Jovan Mijatović mije mikakav marodmi lekaY već običan šarlatam“, a drugi, na pitanje kako tumači glasove da su neki travarevi pacijenti ozdravili, bez oklevanja odgovara: „To je nemoguće!“

TInače' je za držanje štampe (bar beogradske) karakteristična mnezatravljenost većine listova. „Borba“, „Ilustrovana Politika“ i „Beogradska nedelja“ muđro su ostale po strani,

„Politika“ je bila manje oprezna i bez ikakve potrebe dala je publicitet izjavi dr Borka Mimića iz Sokolca, ko= ji tvrdi:da ., mu je iravar Mijatović

" dolazio „da'se leči od: gomoreje“. List " je, čak, smatrao za relevantno da ob-

javi kako je Mijatović (po kazivanju neidentifikovanih meštana) „pre #?afa [.. odgovarao zbog krađe konja i žibine“. Posle te korisne intervencije „Politika“ se povukla iz debate, prepuštajući „Ekspresu“ sav dalji Yizik i

ŽIVOT OKO NAS

iii

LJUBIŠA MANOJLOVIĆ

•

SAVREMENA POBZIJA

akozvana otvorena pisma uvek TT golicaju našu pažnju. To su pis-

ma u kojima čovek obično najgad pročita ono o čemu se dotle samo šaputalo okolo, Na žalost, takvih, otVo= renih pisama, kod nas skoro i nema. Zato sam se obradovao kad mi je došlo do ruku otvoreno pismo koje je, u našoj poznatoj atmosferi ustručavanja, objavila niška Elektronska industrija. Neizmerno sam tživao. Dopustite da navedem celo pismo. Pretpostavljam

da ćete i vi uživati: Otvoreno pismo. Muladim inženjeri-

ma, fizičarima, matematičarima, hemličarima, tehnolozima i apsolventima tehničkih i prirodno-matematičkih fakulteta. Blektronska industrija Niš, najveći

. jugoslovenski proizvođač elektronskih aparata, njihovih sastavnih delova i uređaja, u svom proizvođnom programu ima i razvoj i osvajanje visoko sposobnih mašina za rešavanje problema savremene administracije i banaka, felefon=> skih i telegrafskih veza, daljinskog U pravljahnja, merenja itd.

Za realizaciju ovog programa potrebno nam je da pronađemo kvalitetan rukovodđeći, istraživački i speoijjalni kadar, koji će iskoristiti naš potencijal i prilagođiti ga svetskom tržištu.

To možemo učiniti samo ako se OS> lonimo na Masi mlađe ljude, jer Vi po"

EO el AL: S: Alo 0)

Kosta TIMOTIJEVIĆ

zasluge u borbi protiv nadrilekarstva. „Nin“ je dosad dao svoj prilog samo jednim principijelnim člankom protiv srednjovekovlja, „misticizma, „Dpaleolitskih klinika njegovog apostolskog i ćesarskog veličanstoa Franje Josifa“ i atmosfere u kojoj „neki čika Jova, balon, maduvem, kroz komercijalni ventil masovnih, komunikacija, postaje preko noći legenda“.

„Večernje novosti“ uldjučile su se kad i „Politika“, ali na travarevoj strani. Beležeći sa zadovoljstvom da će „Galenika“ finansirati farmaceutsko ispitivanje recepata, a da će Mijatović tužiti sudu dr Mi'imića i dvojicu novinara koji su Mimićeve izjave objavili u svojim listovima, „Novosti“ su posvetile poseban članak pitanju profesionalne etike lekara koji je prekršio Hipokratovu zakletvu i lučinlio krivično delo neovlašćenog otkrivanja tajne. Posle toga su se i „Novosti“ povukle sa fravnog terena, ostavljajući „Svet“ da brodi po buri u Ššolji lekovitog čaja kako sam najbolje zna i ume.

Bura sada besni svom žestinom, ali je bar lokalizovana na „Svet“ i „Ekspres“. „Svet“ je poslao sporne recepte na ekspertizu moskovskom Saveznom institutu „Vilar“, gde se proučavaju svojstva lekovitog bilja u traženju leka za Tak i leukemiju. Odgovor još nije stigao, ali je zato došao specijalno naručeni članak o lečenju leukemije u SSSR. Jedino što se u tom članku odnosi na trave jeste konstatacija autora (dokiora medicinskih mauka G. Osečemsike) da „za sađa još uvek me posedujemo rezultate kliničkih, opita sa tim, travama“.

„Ekspres“ je do istog podatka došao preko svog dopisnika u Moskvi, ali je činjenicu da „do sada me postoje nikakva Klinička iskustva pa prema tome i nikakvi dokazi“ prezentirao pod naslovom: „Samo jedma istina o travarima i madrilekarima — Neprerađeme trave u obliku čajeva me leče vak i leukemiju!“

Za polemiku je, uostalom, karakteristično to što se glasila protravarskih i antitravarskih mišljenja među sobom poimence ne pominju. Od tog pravila igre odstupio je jedino „Svet“ kađa je apostrofirao „Politiku“ kao jedam od listova koji su preneli izjavu dr Mimića o firavarevoj „sramnoji bolesti“. Tnače se, kako u redakcijskim fekstovima fako i u prilozima stručnjaka i građana, obe strane drže svojevrsmog „fer-pleja“:

„AH, dragovi lekari i člamhkopisci, koji: su. tako teško uvredi starca od

70 godina...“ eoPJEa JO Da li će snositi odgovormost i

„...

novinar koji se ispod te informacije potpisao kao i uredđništvo lista koji je tu prYljoow, Yabotu lekaYa objavio“ [?].

„u. Slučaj je u, jedmom, delu štampe dobio posebam tretmam“.

' „defoymacijama

Ili, sa suprotne strane:

„.. Moj muž je doneo i novine wu kojima je pisalo O čudotvoynom, dej-e stvu njegovih trava“.

„Nadri-lekara, danas ima mamje nego pre, ali je njihova pojedinačna bopulaYrnost veća, zahvaljujući povećanom, uticaju savremenih sredstaoa infor. macija...“

„u Stampa |bi} morala sa mnogo više odgovornosti i kritičnosti da objavljuje članke o takvim, nadrYi-stručnja= cima...“

„.. Njegovo jer vi miste list stvara reklamu...

Pored toga, razume se, u žaru polemike potržu se jrelevantni argumenti i dolazi do komičnih zaključaka. Tako „Ekspres“ kao adut izbacuje naslov: „Pio Jovine čajeve pa — umro!“ (Kao da je to dokaz da je umro zafo što je pio Jovine čajeve). A u anketi „Sveta“ jedam čitalac nadahnuto presuduje: „Shodno tome vaša redakcija je potpuno ispravno postupila što je celokupan materijal poslala u Moskvu na ispitiamje jer će to biti jedini i pravi odgovor ma SVG pitanja oko slučaja Jove Mijatovića“. (Ko je to i kada odredio vrhovnog arbitra za slučaj Jove Mijatovića i po čemu baš odgovor iz Moskve mora biti jedini i pravi odgovo??). +

Naravno, pogrešan bi bio zaključak da se sva debata sastojala od besmislica i niskih udaraca. Bilo je i trezvenih logičnih priloga, lišenih apriome ravarofilije i travarofobije, najdobronamernije zainteresovanih za utvrđivanje cele istine — ma kakva bila. (To, opet, ne treba protumačiti kao osporavanje dobronamernosti svima koji su pokazali manje logike i više pristrasmosti). NO, ovaj bi pregled ostao krnj kad ne bismo zabeležili da je do izražaja došla još jedna pojava; nazovimo je lekarYofobijom.

U jednom od pisama ređalkciji „Sveta“, obračunavajući se sa apriori neprijateljskim stavom i argumentima nekih lekara protiv romanijskog travara, autor je, ponesem vetorikom (i verovatno svojim ličnim, dotle neizrečenim, ogorčenjem protiv nekih drugih lekara) pristupio | gemeralisanju o lekaYvskoe psihe“, o „Tavmnođušmosti lekara prema celovitoj ličnosti čoveka“, o tome da „omi, lekari, majviše tezgave ma, bezbroj tezoi“, đa je „u njihovoj duši izrastao malig“ mi tumor: karijerizam“ i da su „leka“ yi donas spremni ma obračum sa madYyis lekaystpom, jeđinmo ondo ako time frebm da zoštite. svoje kultoosko samoljublje“... Dobro je što taj ispad nije ostao bez odgovora — i fo baš u samom „Svefu“. U sledećem broju javio se jedam čitalac-lekar sa mišljenjem đa nesavesni lekari „koji provaljuju profesionalnu tajnu i nesavesmi movimari koji tome daju publicitet treba da odgovaraju. A zatim. obraćajući se ređakciji „Sveta“: „Neodgovormo je a i mehumamo od stra ne pisca a i vas što je druga bolovina Člamka {misli se na gorepomenutu Bhtilekarskani filipiku] mopisana i štampama [...] Hoćete li vi kome 2a obo odgovarati?“ Redakciji „Sveta“ služi na čast što je i ovo pismo, bez skraćivanja, objavila. ime memojte objaviti koji madrilekaYrima

red stručnih kvalifikacija poseđujete i sposobnost đa za relativno kratko vre me prođete kroz naše biroe i laborato=rije i upoznate velikoserijsku proizvodnju, da osposobljeni preuzmete odgovorne pmnaučno-istraživačke i rukovođeće funkcije.

Mi računamo minogo više na Vašu želju za afirmacijom i na živahnost vaše fantazije nego na stručno iskustvo, jer ćete ga kođ nas steći, Vaša predznanja upotpunićete kroz staž, čija će dužina zavisiti od vašeg entuzijazma.

Ukoliko se program Elektronske inđustrije pođudara sa vašim mogućnostima i željama za uspehom na stručnom polju ill ako želite nešto bliže da doznate, pišite ili pošaljite molbu Centru za obuku kadrova Elektronske industrije,

Niš.

Jedva sam poverovao očima. Može znači — sasvim otvoreno — i tako da se Tazgovara. Samo smo se potpuno odvikli. SA RADNE AKCIJE .

i možemo da zameramo omladini M ovo ili ono. Ali kad je reč o mla-

dim ljudima koji, s velikim poletom, u najlepšem oduševljenju, odlaze na dobrovoljne radne akcije, morali bismo pošteno preispitati, razume se, ne njihov odnos prema zajednici — jer on je jasan kao kristal — nego odnos zajednice prema njima.

Nedopustivo je, na primer, da se jedne godine, na radnoj akciji, jedna šuma k?či, a da se dogodine, na novoj radnoj akciji, podiže šuma iznova. Tač-

nije, da se čupa, pa da se sadi. Koliko se glupo mora osetiti jedan omlainac ako mu, na dvema njegovim akcijama, prilikama gde hoće da se potvrđi kao borac za stvari svoje zemlje, zapadne da odigra ove dve sasvim suprotne Uloge. Tli, njih stofimu svojski podmetnu leđa. Polome se dok ne sklone brdo is= pred sebe. A posle se tek pojavi buldožer i — snagom koju može da ima samo mašina — začas vrati zemlju gde je bila. Jer, bože moj, desila se mala greška. Kraj radnog vremena. Mladi se vraćaju s radilišta, ali bez one svoje pesme koja ih obično nosi. Vraćaju se kao npokisli.

Dogovorili smo se, nije važno da se radne alccije isplate. Važno je da mi o” mlađinu vaspitivamo za Tad. Ali zar i ovako?! ı

Tu i famo čuju se i primedbe šta treba, sami kod sebe, da ispravljaju omladinci na Tadnim akcijama. Oni mnogo štošta sigurno treba da isprave. Ali mi stariji, govoreći o omladini, često smo skloni da buđemo veoma jed“ nostrani. Pričamo samo kakva ona treba da bude.

Staro je iskustvo da tu gole reči mnogo ne vređe. Ko želi da povoljno utiče na omladinu, umesto da priča, neka sam radi dobro. Da deca vide. Da mlađići i devojke ono što treba da nauče — na primer, o svom odnosu ptema zajednici — uče kroz očiglednu na” stavu.

BOG NA ZEMLJI starim pričama bog je često silazio na zemlju, Dopustiću mu da ~ on to učini i u jednoj mojoj priči. — Mo si ti? — pitaće ga ljudi, kađa ga vide onako bradatog i čudnog. — Ja sam bog! — reći će bog i ma“ lo ljutito udariti štapom o asfalt. Ljudi s asfalta, ljudi našeg vreme“ na će se malo trgnuti. T zapitaće boga: . — Bog?! Izvinite, a u kom preduzeću? OBIČAJ ok fi jedan nekoga kritikuješ, drugih deset ga hlade lepezon Da kritikovanom ne bude suvi“ še vruće, ONAKO UZGRED i

ĐAVO NE ORB i ne kopa nego 58" mo — drži konferencije.

KNJIŽEVNN NOMINF

WU