Književne novine
· treban, . Branko Krsmanović“ ništa značajno nije. ispravio.
BRA BIN al ar: 00 07
NASTAVAK SA ' 1, STRANE
DANA
„jPrljave“ drame i pozorišni | čistunci
U LONDONU je 24. avgusta igbio pozorišni skamdđal u čijem se središtu nalazi čuveno Kyaljevsko šekspirovsico pozorište. Ova istaknuta Rkonipamija optužena je da u svom londonskom
pozorištu Oldvič prikazuje - „prljave“ drame. Raspra, koja je podelila samo pozorište, predstavlja nastavak prigužene prepirke, koja već traje dugo vremensay oko toga da li su moderni dramski pisci i reditelji izgubili dodir sa publikom.
Do najgromoglasnije eksplozije došlo je krajem avgusta, kad je Emil Liiler, producemt i član izvršnog odbora pozorišta, mapao program „prljavih drama“ koje se prikazuju na sceni pozorišta Oldvič. Glavna meta njegovih napada bile su dve predstave, od kojih se jedna događa u azilu za ludake, a druga kao svoj khlimaks ima bruftalno, ritualno ubistvo,
Piter Hol, direktor pozorišta, odgovorio je ma ove mapade rečima da se u ozorištu u #tratfordu prikazuje Šekspir, a u pozorištu u Londonu „vehike drame našeg vremena“ i da prikazivanje jednih me sme da isključi prikazivanje drugih. On je primetio da londonska „sezona &umovo= sti“, koja uključuje „Kraj igre“ Semjuela Beketa i „Rođendansku zabavu“ Hamnrolda Pinetra, nema nikakvog monopola na surovost.
Još žešći napad na repertoarsku politiku došao je od direktora jedne velike agencije za prodaju karata, Pitera 'Kedberija, koji je upozorio da bi „dramska umefnost mogla biti žrtvova– ma na oltaru profanosti“, Premda se tkandal još nije stšao malo je verovatno da će Piter Hol odstupiti od svojih umetničkih p'snova i koncepcija.
O jednom napisu i jednoj polemici
| „NIN“ JE, u broju od 16, avgusta, doneo napis Mihaila Blečića „Umetnici ili pečalbari“, u kome se kritikuju neki slučajevi ne mnogo uspelog reprezenitovanja naše kulture u inostranstvu. Kao jedan od primera za to navedena je osmomesečna turneja folklorne grupe-RUD „Branko Kipmmanović“, „Čudi nas da niko nije postavio pitanje: da li su ti mladi ljudi, amatemni, gostovali u inostranstvu pod zaista amaterskim uslovima? Da li se smelo dopustiti da oni, studenti pre svega, budu odvojeni pd fakulteta osam meseci što praktično znači celu školsku gođinu? Na kraju: kakav je to amaterigam?“ piše M. Blečić, naglašavajući da se dužina turneje morala odraziti na kvalitet izvođenja. · Uprava KUD „Branko Krsmanović“ 'dala je ispravku, objavljenu u „Ninu“ 80.avgusta. U tiradama o uspesima svo= jih članova, podesnim za izveštaje na godišnjoj skupštini, i u nekoliko u najmanju ruku prepoteninih primedbi (iz kojih se može zaključiti da niko u zemlji nije dorastao da govori o kvalitetu njihovog folklora) nisu, međutim, sadržani argumenti koji bi bitnije opo= „vrgli Blečićeve tvrdnje, Zato je i dalje 'ostalo umesno pitanje: kakav je .to amaterizam? | Izgleda da bi samom ovom ansam-
· blu najmanje koristilo (bar u pogledu · umefničkih kvaliteta) da postane na-
cionalni simibol fudbalsko-ćevabdžijskog reda. A što se tiče Blečićevog „utuka na utuk“, gotovo da je bio nepojer odgovor uprave KUD
(. ŠJ e
Ima još šarova osim zeliova PRE IZVESNOG VREMBNA mogli
| smo u NIN-u, u rubrici „Rekli su“, is'pod jedne misli da pročitamo sledeću "mudrost: „Robert Muzil, austrijski pu-
blicista“! U najnovijem broju, od 80.
VIM, u istej rubrici postignuta je još
veća preciznost u kvalifikovanju autora.
· Evo kako glasi tekst o kome je reč:
„Moda je počela sa smokvinim listom,
» a ponekad se čini da će se tu i završiti“, A ispod toga: “PFelisijen Marso, frarnuski pantomimičar“, Neće biti ni malo uzbuđujuće ako u jednom od narednih 'brojeva budemo mogli da pročitamo i nešto ovako: U „Ateljeu 212“, održana” Je na opšti radost auditorijuma i izvolača 200-ta predstava komedije „Jaje“, poznatog francuskog dramskog pisca Marsela Marsoa! | , }
Rektor je rekao
PRED POČETAK nove školske godine saradnik „Politike“ je razgovarao ša rektonom Beogradskog univerziteta. Saradnik je pilao zašto „na nekim fakultetima ne postoje nikakva ograniče= nja za upis, a na nekim postoje". Rek= tor je odgovorio: „osnovni razlog za ograničenje jeste kapacitet fakulteta i broj nastavnog osobija“. Novinar: „Da li će takva ogranićenja biti neophodna i ubuduće?* — Roelktor: „.., treba preči na sistem selekcije... Mislim da čemo bili čak i prinuđeni da u narednim godinama primenjujemo sistem 'selekcije pri upisu, jer će broj kandidata biti analno veći nego što su kapaciteti škole i broj nastavnika*, i
O pojavi opadanja boja svršenih učenika srednjih škola koji žele da se upišu ana fakultete Beogradskog wniverziteta rektor je rekao da je to dobro m i da nije dobro (sa obrazloženjem zašto jesle dobyo.i zašio nije dobro), a onda je novinar dignuo u delikatno pitanje poskupijenja isnrane studenata u mehzama i stanovanja u domovima, na šta je rektor rekao: „Mi smo na Univerzitetu prilično zabrinuti“ — da, rektor je rekao „prilično zabinuti“ „Zbog nužnog“ — wa, rektor je rekao „Zbog nužnog“ — „povećanja cena ishrane i stanovanja u wdomovima..,“.,
Na kraju razgovora novimanr je pitao „Sta biste poručili budućim studentima?“, a rektor je rekao: „Svaka nova generacija ima sreću“ — rektor je re= kao „ima sreću“ — „da muože studirati pod povoljnim uslovima. Svake godine ima veći broj KMnjiga i skripata, veći broj nastavnika“ — da, rektor je rekao „veći broj nastavnika“.
Dakle, razlog ogvaničenja upisa na nekim fakultetima jeste „kapacitet fakulteta i broj nastavnog osoblja“, Univerzitet će biti prinuđen da primenjuje sistem selekcije pri upisu, „je će broj kandidata biti znatno veći nego što su kapaciteti škole i broj nastavnika“, opadanje broja onih koji se prijavljuju za studiranje na Univerzitetu dobro je i nije dobro,na Univerzitetu ljudi iz uprave su „prilično zabrinuti zbog nužnog povećanja cena ishrane i stanovanja u domovima“, ali, uprkos svemu · tome, „svaka nova generacija ima sreću da može studirati pod povoljnijim uslovima“. Tako je „Politikinom“ saradniku, u razgovomu Objavljenom 28. VIII 1964. godine, rektor rekao.
e
Ć
Džepna knjiga u Nemačkoj ·
PREMA NAJNOVIJIM statistikama prodato je u Saveznoj Republici Nemačkoj od pojave prve džepne knjige 1950. \sodine do danas, preko 260 milioma primeraka ovih knjiga. Sve veće interesovanje za, džepne knjige jasno se ogleda u tome 'da se čak i kod velikih prvih izdanja ubrzo ispostavlja da im je bnoj bio suviše nisko kalkulisan, tsko da već posle kratkog vremena Dpostaje aktuelno drugo izdanje. Brza prodaja i veliki promet džepnih knjiga omogućuju izdavnačima da obrate veću pažnju na hartiju, štampu i omot, tako da male dobmo opremljene knjižice slobodno mogu da zauzmu prve redove na polici za knjige.
Nedavna ispitivanja su pokazala da pretežno mlađi ljudi kupuju džepne knjige. A izdavači džepnih knjiga ističu da se mladi kupci od danas posle pretvaraju u trajne kupce, te se krug mušterija stalno povećava naviše i naniže, odnosno na starije i mlađe kupoe. Zato, zasad nikako ne može biti govora o stagnaciji prodaje, niti o suvišnoj proizvodnji, tržište džepnih. knjiga još ni= je zasićeno, naprotiv izdanja koja obuhvataju nekoliko miliona primeraka godišnje, biće verovatno još povećana,
Na čelu bestseler-liste džepnih knjiga stoji i ove godine kao ranijih „Dnevnik Ane Frank“, sa ukupno 839000 prodatih primeraka. Zatim dolazi „Istorija od prvih početaka do danas“ (589000 primeraka), roman od Peri S. Bak „Istočni veta” — zapadni vetar“ (548000), drama rano preminulog nemač kog pisca Volfganga Borherta „Napolju pred vratima“ (508000), „Proces“ od Kafke (440.000), Gabor Vaszary „Monpti“. (420000), Kurt 'uholski „Zamak Gripsholm“ (411.000) i — jedan kuvar „Šta mubčkarcima namočito mpypija“ (400000). Znatna izdanja postigle su takođe mnoge knjige naučnog i filosofskog sadržaja, kao na primer izdanje Platoma (320000), Projdov „Pregled psihoanalize“ (248000), Ortegh i Gaset „Ustanak ma= sa“ (175000), hmjiga memačkog ·psihologa Šelskia „Sociologija i seksualnost“ (150000) i popularna kmjiga nemačkog dobibnika Nobelove nagrade Vernera Hajsenbergsa „Prirodni lik današnje fizike (118000). ;
Izdavači nemačkih .džepnih Mwjiga teže da prošiPe svoj izdavački program na Sve veći keug novih i starih autora, Oni se truđe da pružaju širok i imlernaocionmalmi izbor na svim područjims — u literatut»i, umetnosti, nauci i poli= tici. Tako su za iduće godime među ostalim predviđena izdanja goelokupn'h i pojedin'h dela od Aristotela, Kanta, Dostojevskog, T. S. Hliota i Ezme Poı unda, (DaD)
| Dobar savet i blagovremen. Dok s , „Politika“ _premišljala (ukoliko je su-
Ma
rilaticu „Ne fumbaj — ·čobek!e · PA brvi je upotrebio u „Politici“ —— Dragan Marković, | naslov članka. U pretprošlom broju „Mmjiževnih novina“ Ljubiša Manojlović odao je priznanje tvorcu ovog aktuelmog i toliko. potrebnog upozorenja, predloživši mu da tu rečenicu uzme za wtalno ime rubrike koju bi vodio u svom listu,
o
gestiju uopšte uzela u obzi, „Beo-
· gradska nedelja“ dosetila se da je pre-
duhitri, Ne predlog jednog svog čitaoca zavela je novu rubriku pod naslovom „Ne ftumbaj, čovek“, kao „anketu o poštovanju ličnosti i ljudskog dosšto= janstba“.
Pitanje autorstva, uostalom, nije važno, (Naslovi nisu zaštićeni kao zaštikni znaci, a aufor ove efelkitne parole može biti samo počastvovan što je njegovu dosetku iskoristila jedna druga redakcija.) Važno je i dobro što je „Beogradska nedelja“. anketu pokre= mula i što je time stvorema mova tri= bina za čitaoce koji ne smatraju da se sve zlo sastoji u šaltemskoj birokratiji, neurednmosti poštamske službe i neljubaznosti konduktera.
Nema summje da pitanje poštovanja. ličnosti i ljudskog dostojamstoa zaslužuje pažnju štampe -— mne samo ipretkongresnu, nego stalnu. Anketa o. njemu može da bude i veoma „tiražam“ poduhvat, te ne bi bilo nikakvo iznenađenmje da ta anketa postane a&talma, rubrika u „Beogradskoj medelji“. Uvek ima dosta ljudi koji žele da se požale na neku konkretnu mepravdu ili da izraze svoje mačelno meSslaganje s nepravdom, I uvek će biti čitalaca koji će kupiti list da bi, čitajući amikefu, mogli saosećati sa fTuđim nedaćama i revoltirati se zbog gaženja tuđeg ljudskog dostojanstva. O
No alto se sve ma to svede — na nizanje pojedinačnih slučajeva i sticanje novih redovnih čitalaca — poduhvat će zakwžljati i priključiti se listi dobronamernih promašaja. Ono ma šta se „Beogradska nedelja“ pokretanjem ankete sa takvim maslovom i podnaslovom wobavezalay nije samo stvaranje ventila za izduvavanje ličnih nezadovoljstava, nego zahvat u suštinu takozvane „naše stvarnosti“, u fumdamen= talne probleme raskoraka između feorije i prakse, sukoba društvenih grupa itd. Dakle ne samo registrovamje slučajeva i žigosanje pojava, nego ispitivanje wslopa koji rađaju pojave i slučajeve.
Jedna čitateljka počinje pismo rečenicom: „Druže wredniče, bojim, se da ste uzeli dosta težak zalogaj“, Za ovakav popularni nedeljni list, kome ne odgovara da o ftumbamju ljudske ličnogti i dostojanstva raspravlja ezoteričnim, <ručmim sociološkim rečnikom, zalogaj je doista težak. O tumbanju se vrlo mnogo dubokih istima može reći sasvim mesftiučnim „jezikom i nema sumnje da će redakciji stići dosta takvih pisama. Pitanje je samo Koliki će zalogaj „Beogradska nedelja“ hteti da proguta. Sudeći po dosadašnjem njenom pisanju, ima zube da zagrize čvrsto i duboko. -
Pravilno „ocenjujući đa će mmogi čitalac kupovati list kako bi se mogao
"ida grain ya
ŽIVOT OKO NAS
•
gift
UJUBIŠA MANOJLOVIĆ
TEORIJA I PRAKSA poslednje vreme, u govorima i U člancima naših političkih ruko-
— vodilaca, bilo je dosta veči o društvenoj kritici,
Jačanju demokralske almosfere u hojoj će kritika. dobijati sve više mesta trebalo je da posluži i članak „Za veću demolzatizaciju u SKJ“ iz pera ugledmog političkog radnika Stana Kavčiča. Iz poslednjeg broja slovenačkog časopisa „Teorija i praksa“ ovaj člamak je, u nastavcima, premela „Borba“,
„Smatram da bi trebalo smelije pokrenuti diskusije i o onim suptilnim pitanjima koja danas, bez sumnje, postoje u našem društvu i pred kojima, po nekakvoj inerciji, često zatvaramo oči ili ih izbegavamo“ — tako počinje Kavčič svoje izlaganje.
U daljem tekstu Kavčič je jOŠ odlučniji: „U našem društvu uopšte, a u Sa-
vezu komunista još posebno — kaže
on — ne bi smelo da bude takozvanih labu-pitanja o kojima ne bi trebalo govoriti ili bi bilo nezgodno govoriti“.
Uopšte, Kuavčičev mapis obiluje sličnim pbodsticajima za slobodmo iznošenje mišljenja. Taj članak je lepa feorijska podloga za društvenu kajtiku, i to sve je rečeno vrlo sistematično.
Ipak, meni nije jasno dokle ćemo mi
sami sebe, tako teorijski, ubeđivati u
potrebu otvorenog razgovora. Kome je
” ma marginana”
stampe
Kosta TIMOTIJEVIĆ
Ne iumbai
zgražali mag mepočinetvima mnosilaca negativnih pojava, „Svet“ je takođe pokrenuo rubriku za borbu protiv nesocijalističkog u našoj stvarnosti — Ssamo je drugačije zamislio i usmerio. Za razliku od orijentacije na pitanja dostojansitva, izabrao je kurs „beze i bezice“. Naslov rubrike neosporno je „tiražan“: „U traganju za takosvamim privilegovamim, Jugoslovenima“.
Čije će ljubopitstvo ostati nezagolicano fakvim nagoveštajem?
Odmah valja reći da kurs nije najsrečnjje izabram, Svako je traganje pomalo potraga, a svaka je potraga pomalo hajka — a hajka' nekako nije baš najprikladniji metod društvemopolitičke alttivnosti u socijalizmu. Od nje po pravilu biva više štete nego koristi.
Ragumljivo je što „Svet“, izjašnjavajući se proliv privilegija, smatra za potrebno da kaže ko su uživaoci privilegija. Nema mpojave bez nosioca, a kod nas se isuviše često lupa po DpOjiaryama umesto po nosiocima — uglavnom zao što pojava ne može da vrafi udarac, a nosilac može. Otuda je atak na nosioce negativnih pojava mnesumnjivo akt hrabrosti -— ukoliko nije akt kukavičluka. Zavisi od toga ko je uzet na nišan,
Dosada se „Svet“ pozabavio upravmikom jedne wtambene yzadruge, direktorom jednog naučnog instikuta, upraviteljioom jedne škole i predsednikom „jedne #„.pštime. U međuvremenu se javio pismom i jedan čitaldc, koji je shvatio da u „privilegovane Jugoslovene“ „spadaju glumci-tezgaroši i ostali estradmi kloparoši što za malo šmire uzimaju mnogo para. Redakcija je pismo štamipala, ali je čitaocu blamagonmakRlomo objasnila da su to suviše sime ribe i da oma traga za krupnijima.
Načelno je „Svet“ u pravo: što je krupnija riba, to su krupnije mprivilegije, a što su veće privilegije, to je veća i društvena nepravda koju valja razobličiti.
Samo je za razobličavanje nepravdi bulevarski wtil najneađekvatniji. Na primen:
„Bilo je vYemena, druže Vojo, valjda ste do sađa mauwčili pravila igre“.
Ili: „Zar me šefe pisaynice Opštinske skupštine Čukarice, druže Velimive Diniću? Vi možda još niste stigli đo slova. „Š“, kao „Špadijer“, na primer?“
Ili: „Radomir Turajlić najviše voli kad pođe na meki kongres. Bilo kakav da je komgres, samo da je kongres i matravno, da je Wwwinostramnstvu“.
Ili: „Tuwrajlić je (priča se) u matičmim, knjigama bažem za kupanje b?Yžo prekvstio u, „bazem za gašenje božara“(!)“ Ili: „Uzgređ, da sa obog mesta pita-
to, za korišćenje toga svog pre svega građanskog prava, neophodno teorijsko opravdanje?, Ne gubimo li u tome dragoceno vreme? Na primer, umesto teorijskog izlaganja druga Kavčiča o potrebi pokretanja i tabu-pitanja, zar nam svima — na ovom stepenu — ne bi bilo zanimljivije i od. veće koristi da jedan takav drug kao Kavčič sam počne da pokreće razna ftabu-pitanja. Da u praksi vidimo kako ta stvar izgleda, pa da možda — Čđpoučeni dobrim primerom — i mi ostali počnemo da zaoštravamo takve stvari.
Ili, ja grešim što članak Staneta Kavčiča posmatram kao čistu teoriju? Možda bismo, ako se potrudimo, i u okviru Kavčičevog teorijskog izlaganja našli neka tabu-pitanja koja Kavčič uzgred već i iznosi? Na primer, dok govori o potrebi uvođenja rotacije i u Savezu komunista „(svakako misleći na rukovodeća muesta),on o „kadrovima kojine zadovoljavaju u izvršavanju zadataka“, između ostalog, piše:
„Bilo bi normalno (a me izdajstvo socijalizma) ako bi svako vratio mandat poverenja koje mu je bilo iskazano, ukoliko praksa i konkretni rezultati mjegovog rada pokažu da ovaj ili onaj njegov stav nije bio pravilan, odnosno da su njegova politika i njegov rad duže vreme nepravilni“.
Samo, ako uzmemo da je to već pokretanje jednog tsbu-pitanja, morali bismo ostati prilično razočarani. Zar se ta pitanja tako pokreću?
Zamislite, utvrdimo za jednog rukovodećeg političkog radnika da ne zadovoljiava u izvršenju ZBdataka., Čak i gore, praksa i konkretni rezultati pokažu da' su njegova politika i njegov rad duže vreme nepravilni, I, šta tađa da činimo? Čekaćemo da taj takav drug shvati sVIOju nesposobnost. Ne shvati li, posbtupak je završen. Jer, po Kavčiću, normalno bi bile da takav čovek vrati mandat. A kako da Ba vrati, kad čoveh po pravilu — misli da bi bez njega pnopali socijalizam i ceo svet? Valjda bi takvome za koga smo se uverili da je nesposoban i da su mu politika i rad nepravihi frebala oduzeti mandat. Ali Kavčič i ne spominje fakhv. mogućnost. i f
'Sigumo je jedno: Pri pokretanju tabu-pitanja nije dovoljno samo da še ona bez ustručavanja pokrenu, Morao bi se, bez ustmučavanja, iznositi i nov-
S \ i ( n " mo druga Tuyajlića, kakve 7, ima kvalifikacije za direktora, jedne mauč« me ustanove kao što je Zavod, 2, geos mognetizam?“
· Kad čoviikt pročita ovako jeftino sre čema retorska pitanja, demagoško ope= visanje s fuđim putovanjem u ino» stranstvo i amgumente kao što je „priča se“ — i nehotice mora pomisliti da autor članka jačih argumenata mema i da wsve zajedno mijje nikakva, principijema pobuna protiv privilegija, nego paškvila ad personam, 'akav utisak može biti pogrešan, ali svaka haramga bez mere i načina neizbežno rađa sumnju.
„Svet“ je u svojim tvrdnjama možda u bravu, a možda i mije. U Turajlićevom slučaju svakako je pogrešio što je zauzeo kategotičan stav u pitanjima gde može da se oslanja sa> mo na mišljenja zainteresovanih sftrucnjaka, a gde se suviše xwopre• zno oslonio na mišljenja i podatke jedme strane, upisujući drugoj u greh to što je odbila da učtivo i iscrpno odgovata na neučtiva i provokativna pitanja. Jednoj „novinskoj redakciji koja je sebi stavila u zadatak da isteruje pravdu mora od početka, biti jasno: (a) da su umniverzitetsiki, institut ski i slični khwugovi majgatrovaniji gru. paštvom, intrigama i ambicijama; (b) da se takozvano nameštanje i lomljenje vratova ne sprovodi samo odozgo nadole, nego i odozdo naviše; (c) da postoje ljudi kojima je glavni ili isključivi cilj u službi i u životu da umesto drugog direktoruju i da umesto drugog puluju u inostranstvo; (d) da je u slučaju tužbe za klevetu, koja je uvek moguća, najteže dokazivati ili osporavajli stepen „nečijih Kkvalifikacija, nanja i sposobnosti i (e) da re dalkcija uopšte mora biti spremna da pred sudom dokaže tačnost tvrdnji ili osmovanost insinuacija ikoje je lan= sipala u javmost.
U ovom slučaju redđakcija ije poka zala mneoprostivu mesmotremosit pri" stajući da služi imternim spletkama i obračunima jedne branše „zatvorenog tipa“.
Inače, što sa tiče rubrike uopšte uzev, redakcija je njen cilj i svrhu ovako opisala: „I zbog svega foga, ma ovom, mestu PISAČEMO O SVIMA BEZ RAZLIKH koji uživaju povlastice mwmezaslužemo privilegovamih“.
Zar baš o svima bez raglike? "To je
ozbiljna i krupna obaveza. A. da bi toj obavezi odgovorio, „Svet“ je dužam prvo da razjasni šta su mezaslužene privilegije, za razliku od ž#zaslužemih privilegija; Ko uživa zaslužene privile» gije, po kom osnovu, u čemu se te privilegije sastoje i šta sve pružaju uživaocima? LAKO :na fo pitanje „Svet“ ne ume. ili nesme da pruži jasan, iscrpan i pošten“odgovor, onda mjegova wvubrika nefna uslova da bude doprinos rasvetljavanju problema privilegija u mašoj današnjici, nego je u opasnosti da se izvrgne u običnu petparačku hajku na veštice,
malan način za njihovo rešavanje. A ne, u stvari, proglašavati normalnim oho što nema nikakvih izgleda, dok se pravi, normalan način prećutkuje, potiskuje kao — tabu. :
NAPOLJE!
ažnju javnosti privukao je jedan PpP neucbičajeni rexeroendum. admici
Zagrebačke plinare tajnim glasanjem su se izjašnjavali da li žele da m njihov dosadašnji direktor i dalje Ostane rukovodilac. i, više od dve trećine radnika izjašnijo se protiv direk-
tora. Razne zabeleške na mnogim listići-
ma („Odmah iz kolektiva“ — „Ni minut više“ — „Olvovao si odnose među
ljudima“) govore o izuzetnoj waelektrisanostsi almosfere. Uostalom, do referenduma je i došlo zbog nezadovoljstva koje je modu radnicima Zagrebačke plinare već pre toga bilo naraslo i provalilo. Po tom nezadovolj= stvu, ispoljenom u raznim oblioim3, moglo se već suditi kako direktor stoji u kolektivu, Sada, posle izbornih rezultata, o tome nema više nikakve sumnje. Način primenjen u Zagrebu svakako će doprineti sređivanju stanja u jednom preduzeću koje preživljava svoju buru. Ali, zašto takvom načinu pristupati samo u burnim slučajevima? Zašto ne bi bio primenjen i tamo gđe je, možda, sve samo na izgled mimo? Pa da direktor ne pet minuta posle nego pet minuta pre dvanaest sazna koliko poverenje kolektiva uživa. Da čovek na vreme povede računa o ponečem na šta je zaboravio, Da ne dočeka da mu se velikom, nedvosmislenom većinom kaže: „Ni minut više!“
NERVOZA vi smo mi poštasli žalost i — tržište. Nešto se mora učiniti.
Lekari kažu da sa nervnim bolesnikom ireba postupati pažljivo i blago, Važi li to i za nervozno izžište?
Počeće se s nekim „veoma oštrim (sudskim) merama protiv takozvanoš neodgovornog povišenja cena. Primenom straha lečiće se tržište od nervoze. Vrlo simogo će še naređivati cenama da dalje ne skaču, LN,NP
Biće odlično ako se od loga uplaše cene, Ali ako se uplaši samo roba? Pa lek počne da beži iz izloga!
nervozni. Na
KNJIŽBVNE MOVINB':