Književne novine
NASTAVAK SA LL SYRANE
IU DANA
LO NJ —~
štvenih uslova za razvoj umetničkog stvaralaštva u duhu na= 'Čela sadržanih u Programu Saveza koimunista Jugoslavije, za slobodu nalučnog i umetničkog stvaranja. Među-
·tim, stvama sloboda nauke i umel-
nosti u našem demokratskom društvu 'pyetpostavlja i aktivnu idejnu borbu protiv preživelih i nazadnih ideja i shvatanja.
U tu svrhu Savez komunista će podsticati svestranu kritiku i borbu. mišljenja, boriti se protiv birokmatskih i monopolističkih odnosa u ovoj oblasti, raditi na tome da kultura i umetnost postanu svojina radnih ljuđi i da odgovaraju njihovim potrebama i interesima“. “
Makedonski pisci u Beogradu
U OKVIRU međurepubličke razmene poseta književnika u Beogradu je gostovala grupa makedonskih književnika u sastavu: Aleksandar Spasov, Gane Todorovski, Petar „Boškovski, Boško Smaćoski, Murteza Peza i Vasil Koteski, Istaknuti makedonski pisci imali su 14. XII susret sa srpskim .piscima i književno veče u plenumskoj sali Udruženja književnika Srbije. Republički sekretar za kulturu Milan Vukos primio ie grupu makedonskih pisaca 15. XIL u Izvršnom veću Srbije. Istog dana imali su prijem u izdavačhim prdeuzećima „Prosveta“ i „Nolit“. 16. XII održano je književno veče u Kruševcu, a 17. u Prištini,
· Grupa srpskih pisaca koju su sačinjavali Mladen Oljača, Ferenc Deak, Fahredin Gunga, Dragan Kolundžija, Branislav Petrović i Matija Bećković posetila je Bitolj, Prilep, "'itov Veles i
Skoplje. Ld
Jubilej Miloša N. Đurića
UDRUŽENJE književnika Srbije obeležilo je svečano 9. decembra pedesetogodišnjicu rada jednog od svojih najsta. „ıh članova, akademika dr Miloša N. Đurića. U prostorijama Udruženja tim povodom o životu i delu ovog istaknutog književnika, prevodi:oca; filologa.i filosofskog pisca govorili su predstavnici republičkih udruženja
književnika, prevodilaca, univerzitet- .
skih radnika.
U toku svog pedesetogodišnjeg rada Miloš N. Đurić objavio je oko 9800 originalnih dela i prevođa Homera, Eshila, Soflokla, Platona, Aristotela, Plutarha i drugih pisaca klasike kao i prevode dela savremenika R. Takura, V. Duranta, A. Adlera, K. G. Junga itđ. Među originalnim radovima posebno mesto zauzimaju „Filosofija panhumanizma“, „Racionalizam u savremenoj nemačkoj filosofiji“, „Problemi filosofije kulture“, „Ogledi iz grčke Tilosofije umetnosti“, „Istorija helenske etike“, za koju je dobio Oktobarsku nagrađu 1961. godine, i druga dela.
Rehabilitacija „Kukavica“ Josifa Škvoreckog
GODINE 1958. izđao je „Českoslo„venski spisovatel' roman „Kukavice“ :(Zbabčlci) Josifa Skvoreckog. Uzđržljivi i oprezan kritičara, koji je upozorio na veliku
darovitost autora, izgubio se u veoma .
oštrim napadima zbog navodne „uvredljivosti“ dela, zbog toga što je njegov odnos prema „svetim” pojmovima Dogrdan. Posle ove neprijatne epizode publika se sretala sa Škvoreckim, kao sa dobrim stiliskhom i izvrsnim poznnvaocem engleske i američke Književnosti. S puno priznanja primljena je „njegova „Legenda o Emeke”", splet do·setaka punih mašte i poetskog kazivanja. Kao plod sećanja na detinjstvo i prvu mladost izašla je potom knjiga pripovedaka „Svećnjak sa osam MKrakova”, Posle mnogih diskusija i polemika u književnim časopisima o tome koliko koncepreija ima češka literatura o pitanju angažovanja pisaca, došlo je ro revidiranja mnogih stavova. Tome je nedavno. usledilo publikovanje drusšog izdanja Škvoreckijevih „Kukavica“. 1 predgovoru drugom izdanju Škvovecki je napisao da je ispravio neke poglede, ali da svoja shvatania nije izmenio. „Kukavice” su ostale onakve kakve su bile 1958. (delo je napisano 1948—1949), Povratak knjige pozdra· vio je u „Literarnim novinama” njihov glavni urednik Milan Jungman, koji je istakao 'groeške što su u vezi s ovim romanom učinjene, | Tzvanredno živo „Kukavice“ opi+ suju prevrat u toku deset majskih dann. prevrnat doživljen u malom mestu Kostelniece (ime je, kao i gve lično= sti, izmišljeno) nedaleko do Praga u
:
kulture i”
glas jednog poznatog .
vreme kađ je Hitler mrtav, Nemačka pobeđena a Evropom vladaju savezni-
· ci, Delo očevidno nosi pečat mladosti.
Jedna grupa mladih „ljudi u kojima vri mladđalački bunt, wautarnji nemir, čiji talog se povećava zbog neuspeba i nezađovoljstva proizašlog: iz oluje istorijskih događaja čiji su učesnici, glavni je junak ovog dela. Nemir proizišao iz nemogućnosti da se emocionalni i duhovni život usaglase sa akcijem koja me nameće osnovni je konflikt dela. | '„Kukavice” su pisane u prvom licu, u formi dnevnika, što ne ide u prilog delu, jeP ima preterivanja, ponavljanja i izvesne vulgarnosti, ali ne može da umanji njegovu osnovnu „vrednost. Monjiga je misaomo bogata, Književno adekvatno pisana, poseduje inferesan+ tam i značajan sadržaj izgrađen na opažanjima oštrog, kritičkog i pronicljivog psihologa-analitičara,, (J. Đ. A.)
„Hiliađu pesama“ — susret mladih koji pišu pesme
PROGRAM za mlade Radio-Beo-
grada sa ređakcijom „Književnih novina” organizuje &usret mladih koji pišu pesme, pod naslovom: „Hiljađu pesama”, Propozicije susreta su sleđeće: pravo učešća imaju svi omladinci i omladinke; teme pesama su slobodne; svaki učesnik može poslati do tri pe» sme; pesme treba da su čitko ispisane ili otkucane mašinom; radovi sa pu> nim imenom i adresom mogu se slJati pojedinačno ili grupno sa ostalim radovima literarne sekcije; rađove treba slati najkasnije do 15. januara 1965. godine, na adresu: Radio-Beograd, Program za mlade, Hilendayska, broj 2, Beograd; prispeli radovi neće se vraĆati, sve prispele radove pročitaće žiri sastavljen od književnika; najbolji radovi biće nagrađeni, objavljeni u „Književnim novinama” i emitovani preko Programa za mlade Radio-Beograda; radovi koji buđu blagovremeno prispeli biće ođabrani i objavljivani svakog četvrtka u 15,15 časova na drugom programu Radio-Beogradđa u e misiji Radjio-mladost, autori nagrađenih radova biće pozvani u Beograd gde će. se upoznati međusobno i sresti sa poznatim piscima,
e Pasji život
REŽISER, Jakopeti snima u Kongu dokumentarni film u sinemaskop tehnici „Zbogom Afriko“,
Beogradske „Večernje novosti“ prenele su delove reportaže iz italijanskog neđeljnog lista „Espreso“ o tome kako se snimaju pojeđine uzbudljive scene tog filma. - ORS LG O
„Zajedno sa čombeovcima i beigijskim, plaćenicima, „krenuli su i snimatelji Jakopeti Nievo i Klimati. U tcku tog pohoda filmadžije su želele da snime najautentičnije „žive“ kadrove o represalijama nađ pobunjenicima: u jednom trenutku na putu, na kome se kretala motorizovana i do zuba naoružana kolona, pojavila su se tri crna dečaka između deset i dvanaest, godina, polugoli sa uzdignutom desnom rukom i pevajući neku crnačku pesmu. Videvši ih, južnoafrički plaćenik Ben Lou, koji se nalazio u džipu na. čelu kolone, podigao je svoj mitraljez, Ali, okrenuo se prvo prema kamionu na kome su še nalazile filmske kamere. Italijanski filmski snimatelji, međutim nisu bili još „spremni“. Tražili su od plaćenika da pričeka dok oni nađu „najbolji ugao“.
Lou se žurilo. Ali je ipak čekao, psujući i govoreći da će pucati ako ne požure. U tom momentu Klimati je dao znak. i „arifleks“ je stavljen u pokret zajedno sa mitraljezom. Tri dečaka padoše jedan poređ drugog na zemlju boje zlata“.
e
Odjek '
CLANOVI Saveza filmskih radmjka Jugoslavije i Udruženje filmskih reditelja i scenarista Jugoslavije saznali su ovih dana da je jedna filmska ekipa, na čijem se čelu nalazi italijanski lilmski Yežiser Jakopeti, snimala u Kongu ubijanje nevinog stanovništva od strane Combeovih plaćenika i čak podstrekavala ove na ubistva, kako bi njihove zločine što lakše mogla registrovati na filmsku traku.
Jugoslovenski filmski radnici su ovu neverovatnu, ali po svemu sudeći istinitu vest primili sa najvećim gnušanjem. Ovaj postupak po njihovom
mišljenju, ne samo da izjednačuje spo-
menutu ekipu sa ubicama nevinog stanovništva, već istu čini i posebno odgovornom, budući da je svoja nedela izvršila u ime jedne plemenite umetnosti koja uživa simpatije i poverenje milionskih masa u svetu — u ime filma.
Filmski radnici Jugoslavije pozivaju lakođe jugoslovenska preduzeća za promet filmova, kao i preduzeća za prikazivanje istih, da u znak svoga gnušanja pred „nedđelima spomenute filmske ekipe, koju predvodi režiser Jakopeti, i u znak svoje osude, skinu sa jugoslovenskih ekrana sve Jakopetijeve filmove.
. rodnim bojama
zdavač koji lansira nov specijalizaQvani časopis sa cenom dvaput j većom od one po kojoj 6e prodaju već uhođani časopis iste branše, mora biti veoma siguran, duboko uve» ren u Ssuperiomost svog produkta nad
·konkurentskim, a verovatno spremam i
na prilične početne gubitke.
Kad je „Politika“ donela odluku da pokrene ženski modno-zabavni magazin „Bazar“ i da ga prodaje po 200 dinara uprkos tome što se „Suijet“ i „Praktična žena“ prodaju po 100 dinara, učinila je to svakako na osnovu analize koja pokazuje ne samo da specijalizovano |modno-žensko tržište nije zasićeno (te tako može da apsor=> buje još Jedan magazin pored Wyva postojeća), nego i da razlika između 100 i 200 dinara danas vjše nije takva da bi ozbiljnije hendikepirala skupljeg konkurenta kad (i ako) nastupi zasičenje tržišta.
Ovo pitanje, naravno, ne bi važilo za Potpuno jednake, ravnopravne takmace. Ko če još. platiti 200 dinara za kilo krompira ako na distoj tezgi istk takav krompir može da dobije za 100
dinara? Posle. „Praktične žene“ i „Svijeta“, „Bazar“ je isto to — samo drukčije, Odlučujuće · treba da bude
ono što je drukčije, tj. bolje.
„bazar“ je štampan na neuporedivo boljoj hartiji, grafički je mnogo. čistiji i dopadljiviji, prelom mu je pregled» niji i privlačniji, boje sa novog „Po» litikinog“ ofseta sveže su i prirodne u poređenju s mutnim i nelepim, nepri„Vjesnikovog“ bakrotiska, Na stranu mali format „Praktine žene“, koji u svakom poređenju predstavlja vizuelni hendikep. HPrvo,. letimično poređenje „Bazara“ sa starosedeocima na novinskom kiosku stvara utisak da pridošlica vredi dvaput više.
mano je suditi posle prve laste. Ali ako „Bazar“ bude i nadalje „uspevao da održi raznovrsnost i živost materijala. inauguralnog broja, on će i sad> žajem tući konkurente. To je, međutim, rečeno sa stanovišta „opšteg“ čitaoca, nezainteresovanog bogznakako za modne novosti i „šnitove“, Pitanje je kako će reagovafi specijalizovana, čitalačka publika, koja specijalizobani ženski časopis uzima pre svega zbog modnih novosti i „šnitova“, publika koju naročito ne: zanima popularna sociologija i uloga žena u istoriji naše likovne umetnosti. · Da se razumemo. Malo će koju čitateljku odbiti članak o Nađeždi Petrović ili reporterski zahvat u probleme mlade niške radnice koja u mužu i deci treba da nađe „protivtežu“ fabričkoj traci. Ni Balzakova ljubavna pisma ni susret sa Patom Marković, autorom čuvenog “Mog kuvara“, nisu kontra+indicirana štiva, Ali sve to, za časopis kakav je „Bazar“ po svojoj osnovnoj nameni, njje noseći tiražni materijal, nego u majboljem slučaju kulturnoprosvetni i zabavni garnirung. Qno što
će odlučiti o sudbini „Bazar“ · jeste
ŽIVOT OKO NAS
gift
LJUBIŠA MANOJLOVIĆ
NEKI OD ISTORIJSKIH DOGAĐAJA... J EDAN MOJ inostrani prijatelji i
drug, Srađanin jedne socljalističke zemlje, prilikom mašeg neđavnog
viđenja u Beogradu citirao mi je neke svoje aforiznjie. Valjda iz skromnosti,
on ih nikad dosad njje objavio, Piše
ih za svoje privatno uživanje, pa čak i za sasvim. privatnu upotrebu. Aforizmi inostranog druga jako su mi se svideli,a naročito mi je dubokom: istinom zazvučao sledeći:
„Neki od istorijskih događaja možda će WĆi i u istoriju“, i
Nekako baš tada najavljivan je Osmi kongres našeg Saveza komunista. Ra zume še, kao kongres koji će biti istorijski. Kako bi se i mogao drukčije najavljivati kod nas. jedan „partijski kongres, kad su već stvorene navike đa za istorijske proglašavamo i pojedine fudbalske utakmice. „Pročitao sam, čini mi se, jednom u novinama čak haslov „Istorijski gol“,
Mnogo, dakle, razloga da budem prijemčiv za igru duha, koja, da je ponovim, glasi:
„Neki od istorijskih, događaja moždc će ući i u istoriju“.
Zato sam sa nekom vrstom olakšanja, na kraju Osmog kongresa, posle izbora novog Centralnog komiteta, slušao Titove reči: \
„Ako je riječ o tome koji kongres, recimo, ima historijski značaj, onda
treba istaći da nijedan kongres ne po-
/. 'na marginama štampe |
Kosta TIMOTIJEVIĆ
Novi izdanak
baš njegova modna sekcija — modeli, „šnitovi“, kosmetika i ostalo, čega je nedovoljno (ili ga naprosto nema) u opštoj dnevnoj, nedeljnoj i ilustrovanoj štampi i u časopisima za društvenu aktivnost žena, ~
. U ton pogledu sigurno nije bilo dvoumljenja kad se određivala fiziconomija novog izdanka stare „Politikine“ loze. Samo ime „Bazar“ sadrži u sebi iscrpnu formulu njegovih 48 strana. Tiraž će ubrzo pokazati je li ta formula (plus grafika prezentacija) dovoljna da opravda udaranje cene dvostruko veće od konkurentskih cena ~ u trenutku kada dnevni listovi najviše od svega strahuju da će u bližoj ili daljoj budućnosti opet morati da poskupe. .
KULOARSKA PRIVIĐENJA
Sudeći po naslovu „Post soriptum“ („Bıikonomaka politika” br. 604 i „Ve černje novosti“ od 21. decembra), na polemiku Mirka Milorađovića i T. Raskovnikasa stavljena je tačka. Bar što se tiče polonjeg.
Mada ta polemika nije pružila Osobito vašpitan primer budućim nara štajima polemičara — i mada njome ništa nije raščišćeno — ipak je bila korisna. Bar se u široj javnosti saznalo da postoji filozofski časopis „Praksis“ i da se taj časopis (kako iz polemike proizilazi) ne bavi isključivo ezoter:šnim filozofskim temama nego i problemima maših aktueMmih društveno=ekonomskih odnosa.
Šta i kako taj časopis raspravlja nije ni sad jasno (osim onima koji su iskriminisani broj „Praksisa“ imali u rukama), jer su se Raskovnik i Miloradović počupali više oko toga ko kako barata citatima i ko se kakvim niskim udarcima služi u polemisanju, nego oko polazne tačke, ti. članka u „Praksisu“ za koji je Raskovnik napisao da se
približava „ženminžibaovskim“ pozici-
Jama.
U žaru prepirke Miloradović je prebacio Raskovniku što se nije pozabavio „aktue!mim. mežel!jen'm odnosimn. izmeTu naših, filozofa i nekih javnih vYadnika", ne objašnjavajući pritom ni koji su to javni radnici ni kakvi su to između njih i filozofa neželjeni odnosi — pa ni zašto bi baš Raskovnik trebalo da se time bavi. Ni u „Post scriptumau“ nema rešenja za nabačeni rebus. Milorađoviću je odgovoreno: „Redalciji „Ekonomske politike“ oduvek su bile
i a
staje historijski samo po onome o čemu se guvorilo i kakve su odluke donesene, vec hako se te odiuke: sprovode“.
Svakom, čak i vrjo naprednom političkom „VvJjJeruju“ može se desiti da zabasa (va) u liamne lavitinte religije, To obicno baš pocinje mišlju da je sve naše unapred veliko, unapred visoko, podignuto do zvezda. Kod "ita posebno cenim što ume brzim potezom da sa obiaka, da sa neba stvari skine na ovu našu tvrdu zemlju, U završnoj reči na Osmom kongresu on je to, na primer, postigao tako jednostavno kako može samo političar koji zna najkraći put do čoveka.
„Postoji — rekao je tom prilikom Tito — i jedan procenat nevjerice koji proističe iz različitih uzroka... Ima i nevjerice kod ljudi koji su imali loša iskustva i koji su do sada više puta bili razočarani, pa im je teško da vjeruju“.
Takav način opštenja zove sc otvorenost i iskrenost.
Zahvaljujući takvom „Titovom načinu, mi Titu verujemo kad nam stvari idu dobro, ali i kad nam krenu malo nizbrdo.
Iz usta takvog čoveka mora do dna naše savesti da prodre poziv: | _ „Učinimo ovoga puta sve da se niko ne razočara u našoj zemlji!“ i
I mi se spremno zaričemo da ćemo učinite sve „da se niko ne razočara“.
Ali, opet, i veoma je teško tako nešto ostvariti. Naročito ako počnemo, po starom lošem običaju, i da zaboravljamo šta smo se Titu zarekli. Zato poseban značaj imaju Titove reči upućene delegatima kongresa, ali ne samo njima:
„Ja pozivam sve vas, i čitav naš narod (podvukao — Lj. M), da nam pomognete da to ostvarimo“,
Težište je na tome čitav naš nharod. Jer .bez čitavog našeg naroda ne mogu se izvršiti zadaci koje su nam postavili Osmi kongres i Tito. Bez čitavog našeg naroda moglo bi se desiti ne samo da ne budu izvršeni svi zadaci nego će se uvek naći pojedinaca koji će — kao posle Titovog govora održanog u Splitu, kraj mora, kraj vode ' — pokušati polovinu velikih reči, pre nego što se i počnu ostvarivati, da bace u vodu.
RETORIKU U RUKE
M OŽDA ZBOG' prisustva televi-
·'zije kao vr}o iscrpnog sredstva u prikazivanju događaja, Osmi kongres Saveza komunista otkrio je prilično
”
strane „slobodne“ interpretacije, kuloarske aluzija i polemika sa priviđemjimat“, '·
Misterija se zgusnula. I Milorađović i Raskovnik znaju nešto što publika ne zna, nešto što potiče iz kuloara i tiče se nekoga. koga neće da pomenu nego ga eufemisti"ki nazivaju „nekim javnim radnikom“, odnosno „priviđenjem“. Na ftom terenu Miloradović i Raskovnik poveli su (i na žalost pre> kinuli) savršeno ezoteričnu polemiku, baziranu na podrazumevanjima i namenjenu očjgledno veoma ma" ı broju ljudi dovoljno upućenih da otprve shvate (ili s minimumom truda dežšjfruju) „kuloarske aluzije“. Zagolicana radoznalost neupućenih čitalaca ostala je u stanju zagolicanosti.
Razume se da takva vrsta disputacije nema naročitu tiražnu vrednost. Daleko je tiražnije podgrevati masovnu polemiku oko Džimija Stanića i Đoke Matjanovića. Tu bar niko ne oseća potrebu za ezopovskim izražavanjem.
Pa ipak je sve to vređelo — bar kao reklama za jedan filozofski časopis o čijem postojanju široka javnost inače ne bi ni sanjala, Ako sada bar poneki nestručnjak, nefilozof, uzme u ruke „Praksis“ da viđi kakva je to „ženmin» žibaovština“ i o čŠĐemu uopšte pišu filozofi kađ se ne bave usko stručnim temama, neke će koristi valjđa od toga biti. U smislu provetravanja ideja.
~
oštro jeđan nedostatak kod govornika na kongresu. Ne umeju dobro da govore. Svi su, ugiavnom, čitali što su ranjje napisali, a ni čitanje im nije svima i uvek išlo dovoljno glatko.
Prirodno je da na jednom takvom
kongresu referati budi čitani, To zahteva, da tako kažem, i sam protokol po» litičkog života. lako u osnovi delo jedog čoveka, relerat je, zbog načina 'na koji se priprema, zbog uticaja koji na njegov sadržaj moraju da izvrše i drugi ljudi iz rukovodstva, u izvesnom smislu, i zajednički rad, pa je tu preciznost izraza neophodna. Međutim, za ostale govore na kongresu takvi razlozi ne postoje. Zašto onda ne pokušamo bez krutog, golog čitanja? Zašto ne počnemo da se ponašamo kao politićki govornici? Prenošenje tih govora preko televizije ukazuje na činjenicu da to više nije obraćanje samo jednoj zatvorenoj sali već u isti mah ogromnom. broju JlJudi. To utoliko više obavezuje da se govor ne samo sadržajem nego i obikom nametne sluša=ocima. Dakle, krajnje je vreme da na kongrese počnemo dolaziti samo s izgrađenom političkom mišlju, sa govorom samo u glavi, ne u — džepu,
Nije to najzad ni jedino pitanje U» ticaja na slušaoce. Ima tu nešto dalčko važnije za tok jednog kongresa. Naime, ako se živo govori, a ne čita, ima više uslova da se misli jednog čoveka neposrednije sudare sa mislima drugog, pa da iz svega proiziđe zajed= ničko mišljenje koje Je izdržalo sve vrste vatre,
Učesnici diskusije na kongresu đali su tome skupu nesumnjivo značajan prilog. Ali da su govorili živom reči, nezaključanom u unapred zapisanu re= čenicu, taj· prilog bi sigurno bio i zna= čajniji.
Zato, đrugovi politički radnici, možda ne čitati više govore nego, umesto toga i pre toga, čitati malo — nauku o govorništvu. :
RADNE RUKE I — NOGE
RED OSMI kongres Saveza ko-
munista Jugoslavije, u našim ilu• strovanim listovima, često na naslovnim stranama, poJjavile su se slike žena u radničkim kombinezonima.
Sad će, nađam se, opet nastaviti da se objavljuju isključivo slike onih drugih i malo drukčije snimljenih žena, Pa i pravo je, neka se radne žene malo odmore. Tako valjda do — Devetog kongresa,
RKRNJIŽBVNE NOVINE