Književne novine
LIRIKA UJ [PRIE VO)DUJ
PABLO NERUDA
. PABLO NERUDA je rođen 194. godine u mestu Paralu, u Čileu, Njegovo pravo ime je Neftali Rikarđo Rejes, a pseudonim P. Neruda uzeo je u čast češkog pesnika Jana Nerude, po dolasku u Santjago gde se upisao na univerzitet i već 1924, godine objavio „930 ljubavnih i jednu očajnu pesmu“, a potom i zbirku „Predvečerje“. Ovi prvi stihovi, prožeti su sećanjima ma tužno detinjstvo, na zavičaj pun učestalih kiša i šumovitih pejzaža. 1927. bio je naimenovan za konzula u Rangunu, zatim u Kini, Cejlonu i na Javi. 1932. godine se vraća u Čile, a posle odlazi kao konzul u Barcelonu i Madridđ. Za vreme španskog građanskog rata DONOVO se vraća u Čile gđe mu je 1936. godine dodeljena nagrađa za Književnost. Njegova poezija je spoj duboke emotivnosti i velike moći rapažanja i saosećanja sa problemima svih narođa sveta. Možda je Lorka majjasnije ocenio njegovo delo: „To je pesnik bliži smrti nego fi)ozoliji, bliži bolu nego razumu, bliži krvi nego mastilu“,
Mostovi_
OSTOVI — lukovi mođyog čelika gde stižu oni što prolaze, tu da se oproste
— Ođozgo 9bozovi, J |
— odozdo vođe,
mnemoćam da sledim, taj dugi but
kojim, se kreme, ide i nikad, me dođe.
Nebo — gore — nebo gde lete ptice koje me staju, putujući kao vozovi i vode Kakvo prokletstvo ma vas pade? Šta očekujete u, noći duge obe * sa Yukama raširenim, kao u deteta | što mre po dolasku sestre svoje?
Kakav glas crnog brokletstva
nad, vama Krila Yaširio je,
da večno sledite put
kojim, se nikad, ne dođe,
pređele, žipot, sunce, zemlju,
9ožove i Vođe, je
dok nepomična tuga čelika
pritiska zemlju, sve dublje tonući dole?,
Predgrađe bez svetlosti
JU! prestaje poezija stvari, ea ili je moj život me može da prima? '% Juče — posmatrajući poslednji sumrak — % bio sam mrlja Tuahovine' između. ruševina. ·
Yadovi — gaYež } osveta Sıpa, gadost predgrađa, tvornica koja pritiska, pleća, vlasnik oka tamma.
... Kyv pPredvečerja bo bregovbima, Do ulicama, i po trgovima,
bol slomljenih, srca,
trulež odvratnosti i 3u20G.
Reka se oko predgrađa obi
ko hladna vuka, što pipa u, mraku: a na bVođi
zvezde se stide da se pogledaju. ..
“A kuće skrivaju želje svoje iza. okama obasjamih, i pl dok vani vetay doneo Je pomalo blata za cvet svaki.
..« Daleko... magla zaborava, skyšteni vodoseci i dimovi gusti i polje, zeleno polje! gde dahću volovi i ožzmojemi ljudi.
'A Ja sam, ovđe, mikao između Yıševina, vanjavajući samo sve tuge i sete,
kao đa plač beše semenka jedina
a ja poslednja brazda zemlje.
Jedan čovek luta ispod lune dušu što je tuge DĐUunOG |
U Ne odgovara, niko Oe zle kobi bol se ruši duga, | „i mastavlja se put. STOAB ja Tuga.
Luna. Ulice bele, ulice bele svoda
•.. Ođuvek lw, sja dok tuga Yaste, dok moći cele hodam ja
Ljubavi bliska i daleka
i drugi puta život me... · Sve što je traženo mekad,
ne mora da se mađe sve!
Ljubeći meko slomlje» pada... Neko još ide niz put sili... Sonjati... Čemu snovi sađa? Živeti... Zašto da se živi?,
i hodam,
Sećam .se ugla. u, kom, ridah, tut fammnom uglu, sasvim, mlad — ližšaj ovijen oko zida
— poneki osmeh, pokatkad.
I wvwek biće ulica, belih .
da, dok Yaste tuga sve jača, · pelikom, zemljom, Kroz svet celi koračaš · of
„s. Senka... tišima... 2ov i i koračaš...
koji se stiša... Neprestano dobuje o kiša. Strašna kiša... š moj plač, taj vlažni Zov koji se stiša.
krov e
... Kroz moći bola Dume p0d, svetiljkom, lume
ko duše koje zbliži tuga.
Fr. - /
· Zovem, al me odgovara niko, hođam, i mastavljam, svoj DU... Hodati... hodati... Koliko?
Do kada? I kud?,
U dušu što je' tuge puna,
zle: kobi bol se ruši duga. Tuga. 7 Luna. ME? / Preveo Kolja MIČĆEVIĆ
10 : |
/ i
PIŠU: VLADIMIR, PREDIĆ, STANOJLO BOGDANOVIĆ, ALEKSANDAR POPOVIĆ I BISERKA RAJČIĆ
THE LONDON |
MAGAZINE
Umetnost · Nadin Gordimer
NADIN GORDIMER, najpre
' je privukla pažnju svojom na.
šipoko hvaljenom zbirkom no vela „Blagi glasovi zmije“. Posle toga je objavila još dve kmjige pripovedaka „koje su opravdale mišljenje Kritičara da se javio „nov i uzbudljiv talenat“. Pišući u jun skom. broju ovog „engleskog časopisa o romanima ove spi sateljice koja je rođena u Južnoj Africi, PFremk Mak Ginis se zadržava i na njenim prvim objavljenim knjigama, zbirkama pripovedaka, i ističe da su glavni izvori .njeme umetnosti duboko ljudsko sa učešće” koje naročito dolazi do izražaja u njenim pripovet kama gde osvetljava, kompKklesnu sadašnjost južnoafričkih rasnih odnosa kroz najobičnije događaje.
Sadržaji pripovedaka i romana Nađin Gordimer ukazuju da' je ona Južnoafrikamka koja živi u toj zemlji i pi„še o mjoj. Kao Južnoafrikamn ka ona je izabrala da razvije svoje izvanredno mnogostrane i impresivne darove slikajući svoju zemlju u svoj njenoj „grubosti, bedi i timja jućem ·mezadovoljstvu“. Mada joj sredina u kojoj živi da je obilje živog i Opipljivog materijala ona bi .po MakGinisovom. mičšljenju, bila isto tako dobar pisac da je TO đena negde drugde. U tradiciji. dobre literature, ona se manje bavi manifestacijama socio-političke „scene, a puno bogatstvo njenog dela na= lazi se u mjenom pronicanju ličnih odnosa. |
„Pomoću svojih darova, ka že MačGinis, ona ume da pre nese ogromnom snagom i DOuzdanošću šta to znači biti ugnjetavan, biti eksploatisan ili mezaposlen, biti stanovnik sirotinjskih četvrti za koga beđa nije fremuina mesreća, već gruba neizbežna egzislen cijalna činjemica. Čitati mjene romane znači shvatiti šta Aparthedđ znači za ljude koji su primorani da žive pod nje govom senkom i da nose nepodnošljivi teret zakona stvo vrenih tako da smlave duh i iunize čoveka kao ljudsko biće“.
Nadin Gordimer je kao pisac zainteresovana pre svega da istraži specifičnu situaciju u kojoj se malaze njene „ličnosti, a sve ostale implika cije su odjeci njihovog boložaja. Da njeni spisateljski to
\
novi imaju tako uznemiruju- ·
ću snagu zasluga je briljantmosti kojom ona prevođi dru štvene i ekonomske posledice 'Apartheda na fako prodorno ljudske i lične okvire.
Ono što je Nadin Gorđimer postigla u svoja tri romana, „Lažljivi dani“, „Svet stramaca“ i „Prilika za ljubavć jeste poštena ali nekorapromisma slika Južne Afrike da mas, koja mora duboko da dime svakoga ko misli za sebe da je progresivan. i Civilizovan. „Njeno pisanje je prodorno i staloženo, odlikuje ga fina imfteligemcija i OSvežavajuća ~ averzija prema afektiranoj i izveštačemoj hipokriziji koja obeležava Tolike savremene romame koji se bave prešnim društvenim problemima“,
(Y. P.)
arununusuopireriuinuIIA„A|AIJALAJALAA|AAA IIii m ae mumia LITERATURNAJA GAZETA
Gde: prestaje nacionalno
PITANJE macionalnih i in=fernacionalnih „elemenata u sadržini i formi u literaturi sovjetskih nacionalnosti postaje u Sovjetskom Savezu sve aktuelnije. Tako su, na pri mer, knjiga G. Lomidzea „Jedinstvo i raznolikost“ i njegov odgovor na bpitanje jeđnog čitaoca (objavljen u 34. broju ovog lista) isprovocirali J. Grekula da, u.broju 71 od 17.: juna, iznese svoje postavke o fom problemu.
“U svom napisu „Videti ne samo posebno“ on nastoji da konstataciju G. Lomidzea po kojoj se „nacionalno i inter~
\
· turama sve više mesta
~ daje Vili Levin, dve
'nacionalno nalazi kako u sa- .
držini tako i u formi bilo koje literature“ dopuni Ssopstvenim otkrićem da „približavanjem sovjetskih „naroda komunizmu u njinovim kulzau- zimaju opšti, internacionalni elementi“. A jedinstvo idejno-političkih principa u literaturi i umetnosti uopšte om vidi u internacionalnom dinstvu zadataka koje rešavaju sovjetski ljudi u ekonomici i kulturi. Tako su, na stavlja on, i običaji koji su imali nacionalni karakter u novim životnim odnosima đobili novu sadržinu i postali opštost svojstvena svim nacionalnostima na _ teritoriji SSSR. „U Moldavljana od davnina postoji običaj da se pomogne suseđu u nevolji kad ovaj gradi kuću ili, recimo, treba da završi kakav hitan poljski posao. Taj običaj se tamo zove „klaka“. Takav običaj postoji i kođ Uzbekistanaca i zove se „hašar“ a kod Kirgiržana „asa“.
U naše vreme kolektivna uzajamna pomoć pojava je svakodnevna, norma ponaša= nja sovjetskih ljudi“, kaže Gerkul. Takva „nova saznanja, novi pogledi .i shvatanja“ uslovljavaju, prema njegovom tvrđenju, jeđinstvene principe romana, poeme i dramskog stvaralaštva. Čak se i irađicionalno nacionalne odlike poetskog stvaranja u novije vreme međusobno približavaju sažimajući se u no=ve opštije' oblike. Tako, na primer, pesnici Srednje Azije nisu više kao nekad privrŽeni nacionalnim „pesničkim oblicima kao što su aruz ili gazela. Mirsko-romantičar~
“ska slika sveta koja je bila
privilegija za Uukrajinsku, belorusku, molđavsku i neke druge nacionalne poetike, postaje „internacionalna ., crta sovjetske poezije. ı Razume se, J. Grekul ne poriče ni individualne i nacionalne crte koje „uvećava= ju estetski efekt“. Taj svoj stav on potkrepljuje pozivajući se na niz narodnih poslovica, izreka, likovnih izraza ı kojima se odražavaju crte nacionalnog života ovoga ili onoga: naroda i na tragove narodne poezije . koje malazi u delima pojedinih macionalnih štvaralaca. Ipak, Grekul dokazuje da tvrdnja. G. Lomiđgea po kojoj nacionanla forma stoji na ravnoj nozi s opštom, inter~
nacionalnom, „ne odgovara istini“.
(S. B.,) SONNTAG
Raznov?snost sadržaja
CELU naslovnu wtranu 23. broja međelinog lista za kul'urnu politiku, urnetnost i nauku „Neđelja“ (Sonntag), zauzima Damteov lik uz napis „Slavlje Dantea u NDR, 1965“. Posle izjava koje su u vezi S Međunarodnim „sastankom pisaca u Berlinu i Vajmaru dali. Japanac Šigeharu Na= kano i Čileanac. „Frančisko Koloane i pregleda koji o tom sastanku pod naslovom „Duhom, srcem i talentom“ 'cele strane zauzimaju „odgovori dati pod parolom: „Kad bih umeo pisati...“ Herhard Fajerbend, na primer, kaže da bi on napisao utopistički roman pod naslovom „Protiv
. birokratije“. Jedno veliko po-
·'glavlje u tom romanu zauzeo bi pronalazak neke nove VI-
ste hartije koja bi imala to.
svojstvo što bi se i posle najmanjeg odstupanja od istine, kod raznih izgovora i raznih izveštaja, odmah po dovrše-
"nju rasprave sama od sebe
savila i skočila u pmajbližu korpu za otpatke, Hartija bi ostala ravna i mogla bi se predati „na nadležnost” samo ako bi sadržavala nefalsifiko~' vanu istinu. Beata Grinberg bi, da 'je pisac, napisala Kknjigu čiji bi naslov bio „Rečnik za sve skraćenice“, jer su one u NDR, bostale nauka za sebe. Hajnc Heler piše: „Da sam pi-„ sac pisao bih romane i druge tekstove o svim mogućim stvarima u vezi sa našim životom. Ali: veselo, veselo, veselo! Nešto 'što bi bilo mešavina između Molijera, Šoa i Tomasa Mana, Vrlo je lako potresti ljude, pa čak i suze im izazvati — ali i neizrecivo teško dovesti ih do smeha zanetog mislima. Čak ni Ši-
aVA,
ler ni Gete nisu uspeli da napišu komediju. Mi Nemci suviše ozbiljno shvatamo sebe, a samo vrlo retko primamo što za gotovo. Eto, to bih hteo
da promenim. Naravno, teš- .
ko da bih za to dobio nacionalnu nagradu, ali to ne bi bilo ništa u poređenju s činjenicom da bi se moji čitaoci i slušaoci .veselili i. radovali.“ Čitajući list dalje, na 9. strani malazimo ovo: „Sa sledećim stranama pozdravljamo · visokog gosta svoje Republi~ ke, jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita“. Svih pet sledećih strana donose odlomak iz Krležinog romana „Zastave“, studiju dr Manfreda Jenihena „O literarnom razvoju Miroslava Krleže“, izvode iz „Aforizama i eseja“
i Krležinu pesmu. „Sneg“. Dve strane lista zauzimaju stuđija „Pesnički lik“ napisana povodom „90-godišnjice rođenja Tomasa Mana, čiji je autor Teun de Vries iz Amsterdama i skraćeni odlomak iz Knjige „Tomas Man, život i delo“ od Eberharda Hilšera. I, na kraju, nekoliko odgovora koje je Tomas Man svojevremeno dao na postav-
ljena pitanja.
(A. P.
, Y
LITERARNI NOVINY
/
Sadašnja situacija ~ čehoslovačke književnosti
NEDELJNIK. „Literšarni noviny“ u svom. 24. broju ob= javljuje referat prvog sekretara Upravnog odbora Saveza čehoslovačkih pisaca, pesnika .i kritičara Jirži Šotole, podnesen na plenarnom agastanku Saveza 12. juna, koji je
' bio posvećen dvadesetogodišnjici oslobođenja zemlje, „Literami nogviny“ objavljuju samo odlomke iz drugog dela „referata koji se fiču književne sadašnjice. Po Šotoli današnja situacija čeho= slovačke književnosti ne može se obuhvatiti i analizovati statički. Mnogo štošta se ranije činilo „neproblematično, ali su pri tom čitave grupe problema ostajale „nerasvetljene i bez javne konfrontacije; danas su problemi i protivurečnosti u daleko većoj meri očiti ili postoje na prirođan način. Što je juče bilo jasno, problematizuje se.. Površnom posmatraču će se to možda #„učiniti kao haos. Ali u književnosti i umethosti stalno mora biti mnogo čega mesigurnog; /nače dolazi do potpuno sigurne stagnacije i opadanja.
U osnovi je utešno što ima mnogo merešenih „problema. Ali je ipak manje prijatno što se ti problemi samo. gomilaju a ne dolazi do daljeg kretanja i uzajamne konfrontacije različitih „stanovišta. I +to može dovesti do stagnacije literature.
Veoma je utešno. što u književnosti ima sve v#Više raznih shvatanja, stilova. Niko ne može biti siguran da se ono što nam se danas čini ekscentrično neće sutra išspoljiti kao jedna od logičkih i jednostavnih mogućnosti daljeg razvoja. Razume se da je to proces koji postavlja velike odgovornosti ako ho-
ćemo da shvatimo i analizu-·
jemo i pored te progresivne diferencijacije \čehoslovačku književnost kao celinu. Ta\Vda treba da vrednujemo, ali pre svega da sagledamo sve ono što faktički egzistira, ceo složen, diferenciran književni organizam. Obrmufti pristup bio bi sektaštvo. :
Šotola ističe da je odđuvek osobina dobre mođerne češke i slovačke Književnosti bila velika društvena angažovanost. On se pita kakav danas pozitivni program ima čehoslovačka književnost. U vezi s tim on stavlja neke primedbe mlađoj generaciii koja se suviše oslania na im-
· pulse svojih stvaralačkih snaga i svog novog stvaralačkom shvatania. Naimlađa' generacija se u većini veoma. samostalno odnosi prema Vtyotivdogsmatskom procesu. Pilo bi loše kada bi takozvani vozitivni program +rebalo dama iz ničega izmišlinti, Pozjtivmi mnrnoeram me mostoii kao nešfo lažno „iedđdimsfvemo“, normativno, i to je dobro.
kritikujemo,
' oslobođenja
Jedan od „preduslova za realizaciju i dalji razvoj stvaralačkog programa je maksimalna mera normalizacije, normalnih, prirodnih odnosa i. odstranjivanje svega što ftorne smeta — od ostatka administriranja, i nestručnog i anonimnog, mešanja do raznih psihoza, snobovskih mođa i jurenja za senzacijama.
Na „kraju Šotola „podvlači da je potrebna i literatura koja nije tuđa ni skepsi, ni tragici, ni apsurdnosti onoga što je apsurdno, ali literatura koja prihvata društvenu angažovanost i neće samo da ponavlja ono što su drugi već rekli i stvorili. Reč je o veli- . kom i časnom služenju, a ne o ponižavaiućem „slušanju. Reč je o velikoi literaturi koja svoje ambicije ne fraći u minijaturnim dimemzijama, literaturi , raznolikci| Koja sme i hoće sve, ali ne. takvoj koja se stalno gubi u golim osećanjima, pukom ormamen= fu ili akadđemičnosti, u konvencijema, frazama, modi, eklekicizmu, u kiselom splinu i sentimentalnom subjektivizmu, u metafizičkim iluzija= ma itd. Reč je o literaturi ljudske drame i liudske nade, čoveka u ime pravednosti i revolucije.
(B. R.)
LITPRRARNy OUARTERILN
Časopis beogradskog centra PEN kluba
NEPOSREDNO PRE POČBTKA 33. kongresa međunarodnog PEN kluba, koji je upravo ·završen ma MBledu, izašla su dva broja novog beogradskog časopisa „Literary Quarterly“, koji izdaje Jugosloven= ski PEN klub — centar Beograd. Časopis je namenjen "isključivo inostranom čitaocu, koji na osnovu objavljenog materijala treba da stekne što neposredniji uvid u današnje' stvaralaštvo naših pisaca. Pored izvesnih književ= nih · priloga, kao što su pripovetke Živojina Pavlovića Riste !Prifkovića i pesme Desanke Maksimović, Tanasija Mladenovića, „Vaska Pope, Izeta Sarajlića, Vuka Krnjevića i drugih, u prva dva broja objavljeni su informativno-kritički članci o posle= ratnoj srpskoj književnosti. Pavle Zorić napisao je članke o posleratnom srpskom TOmanu } o najznačajnijim pred
stavnicima posleratne srpske
kritike. Vladimir Stamenhković piše o srpskoj drami polo= vinom ovoga veka, Dragan M. Jeremić o generaciji novih pripovedača, a Aleksandar Petrov o kretanjima u posle ratnoj srpskoj poeziji. Najzanimljiviji 1 za ino» stranog čitaoca svakako najkorisniji deo časopisa predstavljaju izabrani kritički fragmenti o najnovijim knjigama srpskih pisaca. Pored grupe wulađih propovedača i prozaista (Živojin Pavlović, Danilo Kiš, Branimir Šćepanović, Filip David, Olga Ostojić-Belča i dr.) inostranom
| čitaocu predstavljena su naj=
movija dela većeg broja pisaca, Tzeti iz raznih listova i časopisa, ti fraamenfi upućuju inostranog čitaoca i izdavača u najnovije književno stvaralaštvo u nas i pomažu u O rijentaciji prilikom izbora de> la za prevođenje. Time se, ujedno, i opravdava smisao pokretanja jednog ovakvog časopisa, kakav dosad kod nas nije postojao.
Časopis „Literary Quarter= ly“ treba da izlazi ređovno četiri puta godišnje. Urednici su Miloš I. Bandić i Aleksandar V. Stefanović. Oprem!jen veoma ukusno, po ugledu na „International PEN Bulletin of Selected Books“ koji izlazi u TL.ondonu (i koji je, uzgred rečeno, svoj najnoviji broj DOsvetio „srpškoj RKnjiževnosti na osnovu materijala dobiienog od beogradskog centra PEN kluba), časopis „Literary Quarterly“ će bez sumnje biti dobro primljen u inostranstvu. Suđeći po velikom interesovanju većine učesnika na 'Bledskom kongresu PEN kluba, koji su živo komentarisa}i i u nekoliko mahava citirali tekstove objavljene u·časopisu, može se pretpostaviti da. će „ljternrv Quarterly“ ispuniti svoj cilj i svoju na» menu.
KNJIŽEVNE NOVINS