Književne novine

UNIVERZITE TISKA BI

"SVETOZAR

IBEOGRAD

KNJIZEVNE.

LIST ZA KNJIŽEVNOST, UMETNOST | DRUŠTVENA PITANJA

KNJIŽEVNICI

I KONCRES SO(IJALISTIČKOG SAVEZA SRBIJE

NA GODIŠNJOJ SKUPŠTINI Udruženja Kknjižetvnika, pisci Srbije su pozvami da, preko svojih predstavnika, ma kongresu Socijalističkog saveza Yadmog maroda Srbije, koji će se odftžati krajem februaYa, progovore o najvažnijim, merešenim, pitanjima koja se već čitav miz godina, u veoma oštrom, vidu, ma svim, književničkini skupovima i sastancima postavljaju kao problei čije se zadovoljavajuće rešavanje smatra za jeđan od, osnovnih. preduslova istmskog i plodnog stvaralačkog rada.

Na samoj godišnjoj skupštini, istina u manjoj meri nego što se moglo očekivati, vodili su se takvi razgovori i izmosili podaci koji dokumentovano potvrđuju da pisci u svojim, zahtevima i traženjima. polaze od sasvim, realnih, i opipljivih, činjenica, koje su već dobile karakter neprijatne istine. Teško je izbeći, pri svemu, tome, utisak da višegodišnji uzaludmi pokušaji đa .se putem štampe ili javne diskusije, doprimese ponovnom, uspostavljonju ealnije skale autorskih, honoraya, da se odmosi između pisaca, i izđavača usklade sa mekim, osmovnim, ustavnim, načelima, da se onaj ko knjigu piše i onaj ko knjigu izdaje postave u koliko toliko Yravnopravam, položaj itd., deluju kao prazam odjek koji niko ne čuje i koji se, već mehomnččki, ponavlja u svakoj prilici za koju se smatra da se o tome može govoriti. :

Premda su uslovi za rad, Udruženja književmika Srbije u protekloj godini bili dosta povoljni, zahvaljujući materijalnoj pomoći dYuštvenih, faktora, a ı prvom redu Sekretarijata za kulturu Srbije, ipak. su napori da se opšti položaj pisaća, popravi, da, se poboljša njihovo ma– terijamo stanje i opšti uslovi u kojima. rade uyodili plodom, samo delimično. U zvaničnom izveštaju uprave Udruženja književnika Srbije, na skupštini je primećeno da je dodeljeno „ftešto stanova i mešto finansijskih sredstava, za omoć mezaposlenim, piscima, neki mezapostenmi pisci našli su Yadmo mesto, ali je ostao još priličam broj maših članova bez stana, bez Yadmog mesta, sa niskim, prihodima i sa miskim, penzijama.' U godinama privredme eforme., povećali su, svoje lične dohotke izdavači, štampani, urednici, lektoyri, proizvođaći hartije, knjižari itd., a jedino su honorarni pisaca, ostali isti ili čak: i manji u, proseku, a uslovi za štampanje domaće kmjige kao da su se u osnovi pogoršali“. Nesumnjivo da u jedmom, ovakvom, kontekstu nimalo čudmo me izgleda podatak, koji je saopštio jedan pisac zaposlen ma, Yadio Beogradu, da se u okviru Jedne određene emisije za jedmu stranicu teksta piscu plaća 1.000 dinara, a da glumac koji taj tekst pročita pred mikyofonom, dobije pet puta više; to je podatak koji bi, u mormalnim, uslotima, delovao više mego apsurdmo.

Razumljivo je đa se meka od, ovih pitanja me mogu. rešiti ni lako, ni potpuno, mi brzo. No isto je tako sigurno da bi, sa više volje. i 8sbestranijeg: angažovanja svih, zaimteresovamih, bez elemenata, Yvavnodušnmosti ili opstrukcije kojih, je bilo, mnoga, pitanja koja su se već pretvorila, u OG pije oboljenja, bila efikasnije i brže Te'Novi Statut Saveza književnika, koji je usvojem, na, nedavno odyžamom Vanrednom, kongresu, za udružemja predviđa mmogo više samostalnosti. Od, njih, se sad, s pravom, očekuje da budu, u mmogo većoj meri mego što su dosad bila, pokretači movih „inicijatia, iicijatori razgovora o mepokremutim, i meraspravljemimi temama, efikasniji realizatori svega onoga što se,smatra za prešnu potrebu u poboljšavamju, uslova književnog stvaralaštva. Samostalnija uloga republičkih, udruženja i pred članove postaolja složenije i odgovornije zadatke, čija se skala proteže od, zdravog i YTavnopravnog među republičkog sarađivanja + međunarodnih ve?ža, do svestranog i kompleksnog vešavamja onih pifanja koja još misu usklađema sa društvenim i moralnim, normama naše zajedmice.

· Zbog toga kongres Socijalističkog saveza predstavlja dobrodošlu tribinu ma kojoj će, sa jedne strame, u širim, okvirima i pred šivim, auditorijumom, mego do sada, književnici moći govoriti o osnovnim, pitanjima svoga stvuaYalaštva i svoje egzistencije, a, s druge strame, dati koristan i plođam doprinos Yazgovorima o aktuelnim, pitanjima obrazovomja, izdavačke delatnosti, štampe, biblioteka, jednom rečju o kul-

turnom životu wu celini.. Treba očekivati da će

zahtevi 'bisaca, i mjihove druge inicijative, na-– ići. ma razumevanje, i da će, u damima posle kongresa, doživeti svoju efikasniju i odgovarajuću realizaciju. '

BL

_% MR TUNITP NT S Tar OV [20

Godina XVMI Nova serija Broj 260

BEOGRAD, 19. FEBRUAR 1966. Tist izlazi svake druge subote

Cena primerku 50 para (50 dinara)

TDN DOMAĆEG [PUEI!\

SLOVENAČKI REDITELJ Jože Babič je svojim filmom „Istim putem se ne Vvraćaj“ otvorio ovogodišnju filmsku sezonu. Njegovo, delo privuklo' je pažnju javnosti veču nego što je u poslednje vreme uobičajeno. Razlog je svakako u izu-

zetnosti tematike vezane. za sezonske radnike .i naše međusobne odnose, Tim ” :

povođom došlo je ponovo do onih poznatih rasprava oko. toga da li je'i u kojoj

je meri naš film hrabar? Prema izvesnim shvatanjima svaki film koji na iskren način prilazi istinama naše savremenosti treba pozdraviti kao događaj u kine-

matografiji Time se želi da pruži podrška svim, onim autorskim traganjima za pravim oznakama ovog „vremena i postojanja. Otuđa se i zapostavljaju estetske

vrednosti pa se sadržajem prekrivaju sve artističke, mane i neđorečenosti samog”. i

reditelja. Takav je i slučaj sa Jožetom. Babičem, i njegovim najnovijim filmom.

. __ Međutim, postavlja se problem —đa li danas, ' posle dvadeset godina intenzivnog stvaralačkog puta, treba da buđemo zadovoljni onim najmanjim? Da li je hrabrost odlučiti se za ftemu o kojoj se toliko govori i Koja je svima .bpo-

znata? Nama,su, čini se, mnogo potrebnija kompletna umetnička ostvarenja —

filmovi čije, delovanje. prevazilazi aktuelnost fabule i postaje sinonim snage i slobode kinestetičkog izraza. Zato nas i zanima jedino hrabrost pravih i irajnih.

filmova. Babič·je bio. na putu đa tako mešto stvori, a razloge zaostajanja ircba tražiti. u njemu samom. Umetnik ne može da bude previše i premalo hrabar već samo iskren i neposređan bez ikakvog uslovljavanja. Jer, film — to je nje-

gov oblik mišljenja, akcije, hrabrosti.

POMERANJE S MRTVE TAČKE? _

JEDAN OD UČESNIKA U DISKUSIJI uporedio je razgovor, koji je republički

februara u plenumskoj sali Udruženja književnika Srbije, sa razgovorima „kakve. poslanici vode sa svojim biračima. I odista, taj razgovor izgledao: je upravo, tako. Tražeći puteve i načine da se ·'postojeća aktuelna pitanja „koja. otežavaju društveni i materijalni položaj pisaca reše, Milan. Vukos se založio za što prisniju saradnju između Saveta za kulturu i profesi-

onalnih organizacija kulturnih radnika. Administrativnim infervencijama — naglasio je Vukos u

svom uvodnom izlaganju, u kome se argumentovano i sa „dubokim poznavanjem · „situacije, „dotakao svih problema koji muče pisce u Srbiji — ne može više ništa rešavati. Situacija pisca u našem .društvu ne može se na {aj način. po-

praviti, jer to ne'bi bilo u. duhu sa

Ustavom LL principima samoupravljanja, niti bi, najzad, odgovaralo osnovnim intencijama. našeg .dru-

štvenog razvitka. Iz tih razloga, a” u cilju povećanja stope autorskih, ·

honorara, koji su već petnaest godina isti, a nisu -se ni posle privredne reforme bifno izmenili, Vukos je predložio jedan novi vid re-

šavanja tog problema. Reč je, ha-"

ime, o učešću pisaca u ubravljnsnju

ustanovama koje štampaju ili iz-

je sekretar za kulturu. Milan Vukos vodio sa piscima 16..

vođe literarna dela, Pitanje autor-

skih honorara freba, dakle, da se rešava na ' relaciji autor—1\zdavač.

Pošto zakonođavac više ne može' mnogo da uradi, u majboljem ,slu- . čaju može se regulisati ,minimum · · autorskog honorara, treba ići. na slučajeve u praksi, na češće pi- . ' saca u upravljanju, kućama Kkoje.ih

izdaju, na borbu za interese .pisaca unufar.samog izdavačkog ,pređuzeća.- Time bi se, istina, i. pisac vezao za poslovni rizik, za boslovne probleme pređuzeća, ali, bi se bar došlo do toga da ugovor o izdavanju jedne knjige ne bude jednostran U. tom smislu. što: izdavač nameće PDiscu, koji: nema 'mogućč-

nosti đa bira izdavača, visinu au-– ·

forskog honorara. Osim toga, mno-

go može da učini i jedam organizovani društveno-politički pritisak

na ustanove koje publikuju literana dela. To je, uostalom, doka-

zalo znakno povećanje plata pro-

svetnim radnicima, koje nije 'usledilo posle administrativnih intervencija Već, baš, posle niza društveno-političkih akcija..

' Govoreći, .; sem: o autorskim ·ho-~

norarima, i o mogućnostima osni-.

vanja literarnog fonda, o kome je

" bilo reči. na. godišnjoj ., skupštini

'xUdruženja književnika Srbije, o korišćenju. nezaštićenih „autorskih

prava, 0' socijalnom i penzionom o i siguranju pisaca'i o stanovima, re„publički sekretar zaj kulturu ~ je.

podstakao veoma živu diskusiju u kojoj je, na“Kkraju sastanka, odgo

Map: ~ ” A =. »\

{

& %%

· KU:KU KULTURA pP

varao na, pitanja koja su mu. pisci | postavili. U svemu, imajući na

' umu ispoljeno' poznavanje proble-

· matike ·'o kojoj se govorilo, otVo~

vrenost s kojom se-toj problematici pristupalo i saradnju između odgovornih foruma,i pisaca koja je na' njemu obelođanjena, može se reći da je ovaj sastanak bio primer kako treba da izgledaju sku.Dovi. pisaca ·i društvenih radnika angažovanih u kulturi. Takva sa-

' radnja dovešće neminovno do, bržeg i efikasnijeg rešavanja svih bprob- .,

lema koji su'na' dnevnom redu i

doprineće stvaranju ·'jedne konstru=

ktivnije 'atmosfere” u kojoj će biti omogućen „~ normalan” stvaralački vadi i. piscima .omogućeno da uži-

vaju društveni ugled 'koji su SVO · jim radom zaslužili.

i % *

| INFORMACIJAMA | RADIO-BEO-

GRADA ' stotine, hiljada slušala·ca, sasvim ' razumljivo, poklanja-

ju punu veru. I doista, iz nekih

njegovih emisija svi Jugosloveni mogu da saznaju kako stoji sa takozvanom hiperprodukcijom inte-

lektualaca „kod. nas. Postoie '„beš| perspektivni“, fakulteti. sa' čijim di-

plomama stručnjaci ne znaju šta će da rađe; postoje kulturne ustanove

'' kojima stručnjaci nisu potrebni, Ka-* _ žu bar da je tako. Sva su mesta po-

punjena, i.za novopridošle stručnja-

| ke izgleda da zaposlenje 'nema. A” 'vest, koja je verovatno, otišla ne samo u etar nego i u. vetar, iz .zrenja~'

'ninske komune' govori. upravo ,su-'

' protno. Na području 'zrenjaninske komune u kulturnim „ustanovama radi 50% službenika koji.imaju sa-.

mo-osnovnu Školu. Zbog toga, verovatno. za stručnjake nema mesto, kao što 'je sasvim sigurno da ti „stručniaci“ daju našoj kulturi svoju · fizionomiju.

„KIKLOP” ROMAN ~

GODINE

NINOV ŽIRI za najbolji roman na srpskohrvatskom jeziku dodelio je ovogodišnju: „Nagradu ~ kritike" Ranku Marinkoviću za njegov Dpr-

vi roman „Kiklop“. Iako sve od-

luke žirija, kao, i sva ljudska, dela uostalom, izazivaju, najčešće, yazli-

· čite komentare i kritičke primedbe,

na ovogodišnju odluku Ninovog Žži-

·rija nije bilo. u javnosti nikakvih „primedbi. Bez. obzira .na .. poziciju _ sa, koje, je polazila, na različita li-

terarna opredeljenja za koja se zalagala, pa, zašto to kriti, i na grupašku zafrovanost koja” u našoj

'sređini vlada, Kritika je jednogla'smo ocenila' „Kiklopa“ kao nesva~

kiđašnji đogađaj i proglasila ša za roman. godine pre nego što će to da učini Ninmov žiri. · dr If

Najzad, jedna odluka jednog žirija: na koju ne može da se stavi nijedna primedba.

VITORINI JE POBEDIO SMRT

* POSLE DUŽE BOLBSTI 12, febru-

ara umro je poznati italijanski pisac Elio Vitorini. Ime Elija Vitorinija ima za nas u mnogom pogledu izuzetno značenje: Njegdya, kod.nas prva prevedena, knjiga „Razgovom

ma Siciliji“, koja je izišla 1951. go-

dine, izvršila je prilično veliki uticajna generaciju naših prozaista koji su u tom trenutku stupali u literaturu, „Razgovor na Siciliji“, i po tome kako je pisan i po dosledno provedenoi humanističkoj noti bio je jedna ođ prvih naših posleratnih veza sa modernom inostranom lite-

' Nastavak na 2, stranl