Književne novine
ill} |
vili
|
„delo
„aktuelnosti
; |) DANA
7 SZ
Nastavak sa 1. strane
raturom i jedan „od najsigurnijih prozora u svet. Ovaj humanist bio je naš prijatelj i u njegove knjige moglo se imati puno ljudskog Dpoverenja, Drugi roman koji se poja= vio ubrzo, „Ljudi i neljudi“, učinio je da Vitorini postane naipopularniji savremeni italijanski pisac u našoj sredini,
Nekoliko godina pred svoju smrt Vitorini je završio svoje književno delo. Radio je kao urednik raznih edicija italijanske i inostrane literature, kao nezavisan intelektualac angažovao se u izvesnom broju po» litičkih akcija u svojoj zemlji i sma trao svoje književno delo definitivnim i konačno završenim, A onda je u borbi sa smrću ispevao svoju najveličanstveniju himnu životu. Bolestan od raka i svestan neminov nosti odlaska sa ovoga sveta, Vito» rini je živeo i radio kao zdrav čovek, Čekao je smrt a da ni jednog trenutka nije legao u postelju, a da ni jednoga dana nije bio, formalno, bolestan. Bolest je pobedila biološki organizam ali je u svojoj borbi sa bolešću MElio Vitorini ostao neporažen, pokazavši svojom smrću da život u delima s njom odnosi, do> duše retko, ali baš zbog toga, najveličanstvenije pobede,
RADULE MARKOVIĆSTIJENSKI }
U MOSKVI je 5. februara bpremi. nuo u 65-oj godini života književnik Rađule Marković — &S&tijenski,
Rođen «1901. u Stijeni, Piperi (Crna Gora), Radule Marković završava u }WJugoslaviji učiteljsku školu, a u Sov etskom Savezu Pedagoški {akultet Moskovskog univerziteta. Već tridesetih godina javlja se u sovjetskoj štampi prvim pesmama, a nekoliko godina ka snije predstavlja se i prvom zbirkom svojih pesama. Jedna od najzapaženijih zbirki bila je „Čarobne gusle“, koja je doživela nekoliko izdanja.
Stijenski kasnije, ne napuštaiući
„poeziju, piše svoje obimmo prozno trilogiju. ·
„Ognjište „slobode“,
"iz istorije, „Crne „Gože.., Prvi deo
„Ognjišta slobode“ objavljen Je 1955, godine, drugi deo 1961, a treći deo ovog romana pisac Je predao u štampu nekoliko meseci pre svoje smrti. I prvi i drugi deo trilogije doživeo je u SSSR-u ne» koliko izdanja. Motivi književnog rada Rađula Stijenskog auglavnoni su uzeti iz prošlosti i sadašnjosii Crne Gore i crnogorskog naroda, Ovo se ne odnosj samo na trilogiju „Ognjište slobode“, već i na njegovu poezitu. Njegov epski stil Visoko je cenjen u književnosti Sovjetskog Saveza. · Kao mlađ učitelj, uz pomoć zag rebačke partijske organizacije, Radule je 1927, godine oslobodio iz zatvora kod Zagreba svojiu sestru Stoju (poznata iz tog vremena pod imenom „Haidučica Stoja“) i odlukom Partije, zajedno s njom, emigrirao u Sovjetski Savez, gde 8 kasnit'e, kroz svoj stvaralački rad, postao i poznati sovjetski pisac, Prenos posmrinih ostataka MRa-
dula Markovića — Stijenskog: od”
Moskve do mesta sahrane obavlja Savez Mnjiževnika SSSR-a, a njihov predstavnik, „sovjetski pisac
· Narovčatov, prati posmrine ostaške
od Moskve do mesta sahrane.
MUZEJ ILI AFIRMACIJA
SAVREMENOG
DIREKCIJA „STERIJINOG POZORJA saopštila je da se za OVOgođišnje XI jugoslovenske Dbozorišne igre, koje će se održati u prvoj polovini meseca maja 1966. godjne prijavilo 27 pozorišnih kuća iz
svih republika, sa ukupno 31 đram>
U
Slkriva
Nastavak na 12. strani
ı
Vladimir V. PREDIĆ
Daleka od, težine Yeči Od svih napora
— Viđim sveilo u magli — To je više nego što većina
od nas može da viđi. (Iz jednog razgovora)
predveče?je Koliko povrataka
Koliko izgubljenih,
Koliko smet u izobilju
Zapamćena
Sunce ha, usnamo, zemlje Nebo pri punoj svetlosti Neumorni pokreti 5YCG
Gde smo je to zabovavili
Zaustavljenu mad stolom,
7 appear RTAMPE
DA II JE ĆUTANJE ZLATO?
Božidar BOŽOVIĆ
PROŠLO JE, izgleda, sasvim ono vreme kad je na• šem građaninu bilo svejedno koji će od dva dnevna (jutarnja) lista đa kupi, ukoliko u njegovom gradu, ili republici, uopšte izlaze dva takva lista. Sađa se čitalac, ukoliko nije rob navike (to ipak većinom jeste) opredeljuje po fome koji mu list izborom materijala i načinom iznošenja tog materijala više odgovara, A da redakcije danas sude ne samo suvereno nego i često sasvim Yrazličito primeri su svakodnevni. Stoga i vredi pogledati jeđan primer koji spada među upadljivije.
U četvrtak, 10, februara, ma prvoj strani beo> gradske „Borbe“ među ukupno devet krupnih na= slova (od toga pet nad našim domaćim “destima) nedvosmisleno je veličinom i odabranim mestom dominirao ovaj: „Promene u plaćanju bolovanja i lekova“, Ta je, u stvari, naslov podužeg izveštaja, Drenetog i na četvrtu stranu, sa konferencije za štampu dvojice saveznih sekretara, Riste Džunova i Dragutina Kosovca. Tog istog jutra, „Po-
. litika“, sa svojim trađicionalnim prelomom, ima-
la je na prvoj, naslovnoj strahi, svega četiri veća naslova, od toga tri nad izveštajima iz inostranstva. Najveći je bio, i to ubedljivo, „Šta se snuje oko Kipra“, nad izveštajem londonskog dopisnika OovoF lista.
Trađicija, naravno, ne može (a i ne freba) da se lako menja, pa ponekad, pretvorena u nešto drugo, inerciju, preovlađa i kad ne bi morala. Ali ovde, kodđ primera koji je višestruko zanimljiv, nije reč o tradiciji u pogleđu izbora materijala i preloma prve strane. Reč je o nečem drugom. O tome kako je koja redakcija ocenila značaj i suštinu pomenute konferencije za štampu dvojice visokih saveznih državnih funkcionera, Jer ovaj drugi list je izveštaju o tome posvetio upola mamje prostora i to tek na šestoj strani. Ova je ređakcija, dakle, smatrala da su materija o kojoj su ovi funkcioneri govorili,i ono što su o toj materiji saopštili, dovoljno zanimljivi da se čitaocu donesu, ali đa su daleko od toga da buđu domaća vest dana.
Predmet ove konferencije za štampu — to jest. neke zhatnije izmene u plaćanju naknade za bolovanje i lekove — pokazao se, kako se videlo, i na= rednih dana nejednako značajnim za ove dve redakcije. „Borba“ ga je otada pratila, kroz izveštaje, odnosno prenoseći razna mišljenja gotovo iz. đana u dan; „Politika“, osim kroz jednu karikaturu, nije sve đo dama kad je trebalo doneti izveštaj sa sednice Odbora Saveznog veća o novom nacrtu zakona; taj izveštaji je bio dosta iscrpan.
Vreme je pokazalo koja je od ove dve redđakcije bila u pravu (što želim da naveđem samo kao pojedinačan, iz drugih razloga koji će se dalje vi-
: deti izabran primer, a ne kao sugestiju za neki op~
štiji zaključak). Pitanje zdravstvenog osiguranja u
toj je meri vitalno pitanje našeg društva da se
začas hašlo u centru pažnje i privatnih razgovora i javnih diskusija, pa i zaključaka raznih društvenih i političkih foruma. Javnost je predložene izmene, odnosno one najvažnjje, primila vrlo nepovoljno i ocenila ih tačno suprotno oceni sekretara Džunova — kao restrikciju prava osiguranika. To je, pokazalo se dalje na vrlo živoj sednici skup> štinskog odbora, bila ocena i poslanika kojima je nacrt bio đat na mišljenje i koji su bili jednogla-
U zamahu Kkvvš
sni u osudi jedme od suštimskih izmena u dosa> dašnjim propisima, đok su ostale dve ili tri bitne promene primili sa rezervom i preporukom da se materija ioš prouči, bili su, dakle, sve pre nego oduševljeni i svakako ne kategorični u onom smi> slu u kome su To bili predstavnici saveznog apa» Yata,
Šta će na kraju odlučiti Savezna skupština, i u kojoj meri će usvojeni zakonski tekst, kađ iziđe sa plenarne skupštine sednice, biti u saglasnosti sa mišljenjem većine naših građana ne može se pro» ricati; pored ostalog, nije reč samo o Željama i principima, nego i o mogućnostima, Ali je sasvim jasno .da nacrt neće biti prihvaćen onakav kakav jeste u svim svojim tačkama. ·
Pošto malo ko da ne zna detalje iz ovog nacrta, nema potrebe da ga ovđe prepričavamo. U sva-
kom slučaju, jasno je: đa on predstavlja, jednim”
svojim delom, pokušaj da se štedi na račun osiguranika i na račun SEA Go i nevaz
cionalne organizacije, parazitskog elementa u ad ·
ministraciji (u zdravstvenim ustanovama i apara=tu socijalnog osiguranja) i svega onog drugog što nepotrebno. opterećuje suštinu ove službe. Ako je Tako, čime· objasniti da se štampa, uglavnom, nije našla pobuđenom da sama fo glasno kaže? Za» sto se ona — Da čak i listovi koji temu kroz izveštaje nisu zaobilazili — ogradila citiranjem mišljenja raznih foruma? Da li je moguće da niko od Tolikih novinara „dve pomenute velike ređakcije nije poželeo da sam, kroz sopstveni komentar, oce» ni šta je pozitivno a šta negativno u predloženom nacrtu zakona? Ili je u pitanja politika re dakcijskih kolegijuma koji su smatrali mudrijim da ne zarate sa „državnom“ politikom i rešili da sačekaju reč „nadležnih”, to jest skupštinskih orsana? Bilo koji ođ ova dva razloga da je tačan, fo nije ohrabrujući primer, Funkcija štampe, dakako, nije đa sama kreira i vođi neku politiku, jer ne mogu listovi i novinari imati na to monopol, kao što ga nema, kod nas bar, ni savezna ili bilo koja druga administracija. Ali je ipak dužnost novinara da, prvo, prosuđe reagovanje javnosti i, drugo, da u skladu sa tim reagovanjem, ili čak i uprkos takvom reagovanju (ako su u svoje mišljenje iskreno ubeđeni, imaju za njega neoborive ar= gumente) o, ovako važnim temama pišu, da ih komentarišu. Naša se štampa za ovo svoje pravo i dužnost izborila, u velikoj meri. i koristi ga uglavnom dobro, bar ova takozvana ozbiljna,
Sve ove činjenice našem su građaninu jasne, Otuda i opasnost da u ovakvom slučaju, gde je reč o krupnim pitanjima koja se tiču njegovih pra= va, ako štampa počme da faktizira on ne stekne pogrešan utisak, Na primer, da je u pitanju neki pritisak na listove. Ili, što je podjednako loša mogućnost, da novinari vodećih listova, uglavnom do=bro plaćen svet, nisu shvatili ozbiljnost proble= ma koji je na dnevnom redu.
Dobro je, naravno, to što je u današnjoj organizaciji našeg društva nemoguće đa se stvarna povređa bitnijih interesa i prava radnih ljudi provuče u zakon; političke organizacije i izabrana za> konodavna tela, kako se bokazalo, dovoljan su filter, i uostalom, onaj pravi. Više je, dakle, reč o funkciji štampe kao istinskog organa javnog mne» nja, i o njenom ugleđu, nego o nečem drugom. Ali ni to nije mala stvar.
Ruka pred noć
U dimu uwgašemih Knjiga
Snegu Koji me uzmiče Metežu godina koje mas nadđuvikuju
Svežini koja se ne obnavlja
Gde smo je to prepustili Hladnoj mahovini vetra
Gde smo je to izdali
Gde smo je to prećulali
Sve više se mrači
Izrečenu ma uzglavlju U kKkriku deteta vraćenog u 1009 U očima njegovim, koje ne priznaju,
Ruko
Ti znaš kako izgledm bedu Qlwenuti poslednju suomicu,
Svi molweti syca u leUi su onda Legli zauvek
ŽIVOT OKO NAŠ
(dani
Ljubiša MANOJLOVIĆ
“
Ostajte ovdje...
IMA JEDNA NAŠA POJAVA o kojoj sam odavno mislio nešto da napišem, ali nisam umeo. Počnem, nanižem rečenice, pa ih sve precrtam. Vidim, nije ono pravo. Verovatno, nije ni ovog puta. Ali ovoga puta imam poseban podsticaj, poziv Saveznog od» bora Socijalističkog saveza članovima da o toj stvari kažu svoje mišljenje.
Reč je o našim ljudima koji odlaze iz Jugosšlavije, Uzmu pasoš da vide Pariz, pa zauvek ostanu ispod Ajfelove kule. Otputuju u posetu prijatelju u Minhen (otkud nam sada tamo toliki prijatelji?), i iz Minhena se ne vrate, Čine to stanovnici krajeva iz kojih se oduvek išlo u pečalbu, ali i iz onih otkud se nikad nije išlo. Odu i — zbogom. U koliko dođu natrag u zemlju da provedu odsustvo, granaju o lepotama tuđeg sunca. Slušaocima, 'koji su uvek pomalo siti svojih tegoba, sijaju oči. Vađe se posle mnogi novi pasoši, Ptice lete u maglu, odleteše tako stotine hiljada naših ptica. Čak sasvim mlad čovek, tek završio visoku školu, dotle i član Saveza komunista, naša velika nada, krene u svet da kuje svoju sasvim privatnu sreću. Dru gima ostavi da se ovde bore, da sanjaju o zajedmič“ koj sreći kod kuće i — javi li da je uspeo (što on javi i ako ne uspe) — manje sanjaju, slabije se bore. ;
Kad tako nešto saznam, a u poslednje vreme saznajem svaki čas, mene peče. Doživljavam ovu stvar kao nešto za mas jako bolno, Međutim, u zaključcima Izvršnog odbora: SO SSRNJ MWitam:
Poslednjih godina jeđan deo naših građana, naročito iz krajeva u kojima postoji takva tradđicija, orijentiše se na odlazak na rad u inostranstvo. Migraciona Mretanja u uslovima sve voće ekonmomske povezanosti savremenog &veta su opšta pojava koja je objektivno uslovljena ekonomskim i društvenim kretanjima, Do pojačane migracije dolazi usled neravnomernog razvitka privrede pojedinih zemalja i napretka inđustrije, izazvanog brzim razvojem savremene nauke i iehnologije. Naša zemlja, kao deo svetske zajednice, ima značajno mesto i ulogu u procesima ekonomske i političke saradnje među narodima. Ona posebno ulaže sve veće napore da svoju privređu što više uključi u međunarodnu podelu rađa, jer je to jedan od bitnih uslova za dalji privredni razvitak. Takva naša politika omogućuje ne samo veću razmenu dobara, već stvara uslove i za slobodnije kretanje ljudi.“ ·
Dakle, hladno posmatranje cele pojave kao nečeg sasvim normalnog. Čak kao novi poen mašeg razvitka.
U zaključecima se kaže da „naša pažnja i naši napori, moraju biti orijentisani na usmeravanje
| tih kretanja rađi zaštite društvenih interesa i in· leresa naših građana koji rade u inostranstvu,“ .
To je jedna poštena briga: kad nam ljudi Već idu, da što povoljnije odu. i
Glavno jc ipak kako da nam ostanu. .
Izvršni odbo» je i to razmatrao hladno, eko» nomski. Kongres će valjda uneti više strasti.
Jeste, pitanje izgleda pre svega ekonomsko, Ono je, međutim, pre svega nešto drugo. Nešto mnogo dublje, o čemu. poređ ekonomista, obično csete potrebu da se izjasne i vesnici.
Uzmimo da na određenom stepemu „ywyazvifka ekonomike možemo raditi jednom rukom (razume se, ne levom), sa pola snage. Ali velike narodme stvari — a mi o njima u ovoj zemlji i đalje Žžustro govorimo — mogu se obaviti samo celom dušom, ne had nam je pola đuše u inostranstvu.
Šalimo se
ČULI STE SVAKAKO ali, računam, zaslužuje ta šala da se (malo umivena) nađe i u ovim mojim uzgrednim beleškama. Navodno, špijunski izveštaji iz raznih zemalja ovako glase:
U SAD se svi boje Rusa, svi rade i sve šalju u orbitu.
U SSSR se svi boje Amerikanaca, svi rađe i sve šalju u orbitu,
U Jugoslaviji se niko nikoga mne boji, niko ništa ne radi i sve šalju u —...
Naočari
'USLED NEDOSTATEKA MATERIJALA za obrađu optičkog stakla ma naočari čekaju pedeset hiljađa Jugoslovena, Stavljanjem ovih pobreba nh prioriftetnu uvozmu listu, građani će ipak dobiti naočari, Lepo bi bilo đa đobiju — ružičaste.
Onako uzgred KO ZA ŽIVOTA sasluša optužnicu, istoriji ostane i mjegova odbrana. .
Izjava Nikole Drenovca
KNJIŽEVNIH NIKOLA DRENOVAC zamolio je našu ređakciju da objavi sleđeću njegovu izjavu:
„Izđavačko pređuzeće „Grafos“ iz Beograđa izdalo je 1064. gođime moju knjigu „Pisci govore“, koja sa” drži razgovore sa jugoslovenskim piscima koje sam vođio pred mikrofonom «·radio-Beograđa. Prilikom štampanja Knjige učinjen je propust time što nije kao autor razgovorn sa Kknjiževnikom Mihailom La lićem označen Ilija Bojoyić, novinar iz Beograđa, a taj razgovor je u mojoj knjizi štampan. Sem ovoga, u intervjuu koji je Lalić đao Bojoviću propušteno je đa se objavi potpuni tekst Bojovićevog pitanja U kome je naveđeno da se u esejima Pavla Zorića analizira književno delo Mihaila Lalića. U spomenu toj knjizi, omaškom kod štampanja, nije na dovoljno viđan način označeno da je novinar Bojović takođe autor razgovora sa Hknjiževnicima „Ivanom V. Lali• ćem, Tanasijem Mladenovičem. „Čeđomirom Minde• rovićem i Veljkom „Petrovičem. a štampani su Uu mojoi Uknjizi „Pisci govore“ pa io ovim putem ističem“.
KNJIŽEVNE NOVINE