Književne novine

NE TUOPŠTAVATI 60 IMENOVATI

„MORAMO BITI NAČISTO s tim, da još imamo pred, sobom, ono proti čega smo se borili s

puškom, u uci, jer ono još pomalo živi i treba |

ga, dotući. Šta znači dotući? Treba ga onemogućavati idejnom, borbom.“ Ove reči gemeralmog sekretara SKJ, druga Tita, izgovorene u uvodmom, izlagamju ma Trećem, plenumu, CK SRJ, imaju karakter opšte smernice u Dpronalaženju puteva da sve ono što koči i „sprečava pumniji i plodniji razvoj, jasno određeni smer koračanja vw, budućnost, bude pobeđemno onim, sredstvima, koja su, u proteklom istorijskom, razdoblju, potvydila pouzdamost suoje efikasnosti i plemenitost svoga delovanja.

Rad Trećeg plenuma Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, izlaganje druova, Tita i Ramkovića, kao i ostalih diskutanata, odvijao se w znaku, uverenja da je mužno energičnim:: merama, otkloniti sve ' što smeta uspešnom, sprovođenju veforme, da je potrebno oštro se suprotstaviti svemu onome što ide u raskorak sa smernicama mašeg razvoja određenim, na, Osmom, kongresv. Ugušiti pojave čaYšijskog politikanstvoa i malograđamskog domištjanja i kombinovanja; prekinuti sa praksom, nezdravog i mekritičkog glorifikovanja prošlosti; u korenu suzbiti pojave šovinizma i macionalističkih ispada; obuzdati mezdrave ambicije pojeđinih političara koji svesmo premebregavaju opšteprihvaćene smernice; ujednačiti Kkriterijume koji postoje u Savezu komunista prema onima koji se malaze „gore“ i onima koji su „dole“; sprečiti izolovanje i zatvaranje u komune i republike; osloboditi se ogromnog administrativmog aparata i smanjiti obim, „Dapimate“ administracije; Yigorozmo se suprotstavljati onima koji sprečavaju razvoj demoKkratizacije tamo gde je majpotrebnija — u preduzećima, i u proizvodnji; Savez komumista osloboditi onih koji me poštuju i me sprovode domeseme odluke: borit, se proti svih mitova, koji štete i sprečavaju kretanje mapred — to je

samo jedan deo zadataka i obaveza me samo

članova Saveza komunista, mego svih pripadwika naše društvene zajednice koji joj žele' USI * napredak.

Posleđica, slabljenja ideološke budnosti bile šu pojave izvesnih idejhih skretanja i unošenja *iramijh štetnih, wticoja, meuskiadauzih, sa putem, koji smo izabrali kao svoj, Premda nemoćni da” spreče kretanje. našeg društva ka ciljevima koji.

stoje.nme samo. pred, ovom, nego i pred budućim, |

generacijama, te pojave ipak mogu da, izazovu zabunu i pometnju među onim, pojedincima, koji ne uspevaju da jasno razrraniče šta Je. glas ideja koje pomažu kretanje mapred, a što. govor mama stranih opređeljenja koja, kamuflirana i prikrivema, polušavaju svoj sumnjivi lov u. mutnom. Te pojave, osim toga, ne bi bile toliko ozbiljne kad bi se na njih reagovalo brže i emergičnije. Izwesna indolemitna nezainteresovamost za ona ideološka skretanja, do kojih, je došlo tokom, proteklih meseci, mogla bi da izazove pogrešan watisak da ona mailaze ma DOdršku, čak i onda kad je sasvim, jasno da se malaze u očigledmoj suprotnosti sa, osmovmim, intemcijama maše ideologije. Hitro i jasno se suprotstaviti svemu onome za šta se oseća da še malazi u Yaskoraku sa pogledima koje je naše društvo prihvatilo kao svoje, biće majbolji put da se zablude ili pokušaji svesmog idđeološkog destruktivizma i diverzamtstva suzbiju ma najefikasniji mačin.

Atmosfera u kojoj se odvijao Treći plenum, CH SRJ nagoveštava da će period, koji se malaži Pred: nama. biti vreme komkretizovanja, dani kad će prestati da se govori ublažavajućim, jezikom, uopštenih, činjenica i kad šza konkretnih grešaka meće stajati „neki drugovi“" nego odđređeme i imenovame ličnosti. S pravom, se očekuje da će prevazilažemje pYakse kamufliyajućeg uopštavamnja bovećati · efikasnost preduzetih, mera, i odgovornost onih, koji će se, budući ma odgovornim, položajima, malaziti majizloženiji pogledu, javnosti i — tikoliko zasluže — nadajmo se, oštrom, i pYavednom, jezikw, kritike. „Mi smo i do sada (uvijek) Kkritikovali,“ Yekao je drug Tito, „ali

LiSI ZA KNJIŽEVNOST UMETNOST |

E OI Ca

je ta kritika bila suviše uopštema. Naime, kada, |

je dolazilo do megativnih pojava kritika mikada nije. postavljena tako da se, ma osmovu, pozitiv-

me kritike, povuku konsekvence i preduzmu od-.

govarajuće · mere“.

Sebi svojstemom, olvoremošću predsednik Tito je ukazao ma jednu veoma bitvu poentu:

„Naši radmi ljudi očekuju od nas, maročito od ovog plenuma. da jedanput zauvijek snrovedđemo ono o čemu, govorimo i što je sadržina naših odluka, tako da se maše Yiječi poklapaju sa djelima“.

NOVO· RUKOVODSTVO SAVEZA „KNJIŽEVNIKA. JUGOSLAVIJE

NA PRVOJ: 'SEDNICI "BB ain onog odbora Saveza. književnika. Ju-. .

goslavije, odižanoj “u Zagrebu. 18., i 19. februara. ove ·godine,. izvršemo je konstituisanje: .

ževnik iz Slovenije; za potpredsednika Aco Šopov, "književnik. iz Makedonije; za sekretara Mladen Oljača, Književnik iz Beograda. U sekretarijat, pored ove trojice pisaca, izabrani su: Tanasije Mlademović, Slavko Mihalić, Mitja Vošnjak, Živko Čingo, Alija "Isaković i Svetozar Piletić. Sedište Saveza ostalo je" ri Beogradu. ·

bor je raspravljao o'nerešeNila pitanjima: statusa i položaja književnika i odlučio da pojača napore kako bi se ovaj položaj poboljšao i doveo u sklad sa opštim 'okovi ma našeg društvenog razvoja. Posebno je bilo govora o učešću pisaca u samoupravnim telima izdavačkih kuća, pozorišta, radija i “televizije, kao io potrebi rađikalnijeg povećavanja visine autorskih honorara za književna dela.

Koordinacioni odbor iscrpno je raspravljao o unapređivanju međurepubličke književne saradnje, o saradnji uredništava- književnih listo-. va i časopisa, o prevođenju naših literatura, o stipenđiranju prevodilaca itd. Dogovoreno je da Struške večeri p.oezije, barskisšusret pišaca u Beo gradu, Simpozijum o savremenoj književnosti u Zagrebu Sarajevu imaju međurepublički i u izvesnoj meri i internacionalni književni karakter. Biće to manifestacije koje će. zajednički. organizo~

vati republička udyučenia i društva ·

i Savez knj ževnilta Jugoslavije.

Savez književnika, uz učešće re- · publičkih društava i udruženja, po-

za: predsednilka, Saveza izabram je Matej Bor, ,knji>

O.kto> „:

i Dan poezije u,

DA NA

:} svetiće "Pogčiiyu pažnju, proslavi- 25.:

godišnjice ustanka naroda Jugoslavije (zajedničkim književnim večerima, predavanjima, , posetama. ustaničkim krajevima ftd.). ita

o PREVODIOCIMA

-— ·ĆUTANJ E

U NEDELJU,. 97. ćejreoaii: održana je!u Beogradu godišnja skupština Udruženja Književnih. prevodilaca Srbije, u raspoloženju mešto drukčijem. nego što je do sada bilo uobičajeno. 1965. godina, po opštoj oceni, značila je mnogo bpotpuniju i'svestraniju afirmaciju brevođilačkog poziva u našoj sredini, svesrdnije priznavanje mučnog i trudnog posla

na povezivanju i međusobnom upo-

znavanju književnih svetova različitih jezižkih područja. Zahvaljujući spremnosti na saradnju i razumeva– nju izvesnih kultumih imstitucija, u

prvom redu Kolarčevog „narodnog -

univerziteta, Biblioteke grada Beograda. i izdavačkog preduzeća „Na-

rodna knjiga“, prevodioci su uspeli, ~

delimično bar, da postignu ono za čim su godinama, bez određenih rezultata, težili: društveno prizna-

'nje i ugled. No nesumnjivo je da

ovih nekoliko ohrabrujućih činjenica još više potencira maćehinski odnos prema Udruženju književnih prevodilaca koji je već postao simptomatičan za mašu sredinu i našu kulturnu atmosferu: sa minimalnim materijalnim sredstvima, bez svojih prostorija, čak. i bez svoje adrese ili pisaćeg. stola Udruženje književnih

prevodilaca: Srbije već godinama pokužava da reši ona najelememtamija egzistencijalna pitanja koja su rešili mnogi Miji je doprinos razvoju ove kulture neuporedivo manji. Naoružani strpljenjem i ljubavi za svoj poziv oni sve one neprijatnosti Rkoji-

ma je okružen hjihov zad.ne prima–

ju više čak ni kao iznenađenje.

ı Njh, razume se, nimalo nije izne„Politika“ nađilo što ni „Borba“ ni. u ponedeljak 28..februara nisu, do-

DRUŠTVENA PITANJA

Godina XVIML Nova serija Broj 270 BROGRAD, 5. MART 1966. List izlazi svake druge subote

Cena primerku 50 para (50 dinara)

U Beogradu je 25. i 26. februara održan Treći plenum Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije na kome je svestrano rasvetljena uloga komunista u rešavanju aktuelnih društvenih problema i u dosadanašnjim rezultatima privredne reforme.

nele ni jedne reči o njoj skupštini.

| Ali su, zato, „Politika“ na prvoj, a „Borba“ na drugoj strani objavile vest da su u Južnoj Africi rođene petorke.

'POZORIŠNO SLAVLJE U ŠAPCU

NA STODVADESETPETU godiš' njicu prve pozorišne predstave u

Šapcu priređeno je izuzetno slavlje: otvorena je removirana zgrada me-

„snog pozorišta. To je događaj čiji

značaj prevazilazi okvire OVOg grada

— jer pokazuje u ovom našem ne-

stabilnom trenutku šta znači ljubav

~ prema trađiciji i umetnosti.

"U Šapcu je teatar oduvek bio

' voljen — ali šta je to vredelo kada za

sve vreme od rafa nije moglo da se sakupi dovoljno. sredstava i "uredi

· pristojna“ dvorana. Rađilo se u ne-

podnošljivim uslovima, bez najosnovnijeg komfora i tehnike, tako da su u poslednje vreme glumci čak igrali u svojim privatnim kostimima samo da bi sprečili zatvaranje teatra. Jedina vrednost je bio entuzijazam onih što su se okupili oko ove

. popularne scene preko koje su pre-

šli minogi naši ugledni pozorišni umežnici, I sada — u jeku reforme, kada mnoge komune jedva čekaju priliku da ukinu po neku. kulturnu insti-

' ftuciju, u Šapcu i republičkom fondu " smoglo se stotinjak miliona za pre-

uređenje pozorišta. Trenutno — to je jedna od najlepših „pozorišnih zgrada u Srbiji u kojoj je moguće priređivati i složenije dramske predstave. Kada se sve ovo vidi — postaje jasno čega je sve komuna tre-. balo da se odrekne da bi sačuvala pozorište. Sada se svi sa olakšanjem

raduju jer spasavanje teatra znači novi podstrek za kulturni život ovog

grada.

Primer za odlod; savo ako bude."

onih koji žele da se ugledaju! e. VV.

SOPSTVENO MIŠLJENJE

TLI DEZINFORMACIJA?

U SVOM 260 BROJU (od 16. X 1965), naš list je objavio intervju sa slovenačkim pesnikom Danetom Zaj-

njihovoj godiš- ·

com. U jednom od odgovora Zajc se veoma nepovoljno izrazio O šituaciji u slovenačkim . časopisima koji su, po njegovom mišljenju, gru-

· paški orijentisani i nedovoljno sve-

. cijativu „Književnih novina“,

smi odgovornosti prema Svom, Vremenu.'· | Kvalifikujući to mišljenje i inikoje su ga objavile, gestom „bez mere i ukusa“, ljubljanski časopis „Sodobnostć“ u svom decembarskom broju tvrđi.da je Zajcov intervju „apšur dan“, između ostalog, već i zato što je on sam, svojevrememo, bio urednik časopisa „Perspektive“ koji se odlučno zalagao za grupaštvo. Na Kraju svog teksta uredništva

' „Sodobnosfi“ postavlja „Književnim

novinama“ . javmo pitanje: jesu li svesne svoje odgovomosti prema čitaocima kada ih bez razmišljanja i.bez-ograda -izrazito. neobjektivnim i. grupaškim odgovorima D. Zajca (dez) informišu o slovenačkim kul» tumim prilikama?

Redakcija „Sodobnosti“, verovalmo, nema nameru da Danetu Zajcu, Jednom od' najistaknutijih i najboljih savremenih slovenačkih i jugoslovenskih pesnika, odrekne pravo da javno izrazi svoje mišljenje o Književnoj situaciji u kojoj stvara? A „Književne novine“ nisu imale, niti imaju, nameru da bilo kome drugom slovenačkom Discu ili jav+ nom radniku uskrate priliku da G istoj toj stvari kaže svoje mišljenje. Pa i po cenu da neko treći to

· mišljenje proglasi za dezinformaciju.

na srpskohrvatskom

R.

GOSPOĐICA

PIKOLA BORGBZA!

U „POLITICI“ od 20. februara objavljen je na kulturmoj strani nekvolog prerano nestalom Eliju Vito+ riniju. Pisac beleške navodi da je 'DVO · delo \OVQE. „anačajnog italijan= skog pisca bila 'Knjiga? „Fikola Borgeza“, što će mnogi čitaoci, verovatno, shvatiti kao ime i prezime neke žene (osobito zbog Borgeza sa velikim B). Međutim, ta zbirka no vela se zove „Piccola borghesia“, što znači „Sitna buržoazija“ ili „Malograđani“, a u pitanju je đelo kojim se Vitorini određio, još dok su Italiinom vlađale Nastavak na 2. siranu

Ma