Književne novine

VI BUJBIVPVPR.OJE ON a u PENJ O

KAN

'vergsitets' ~. dETOZAR MA IBOGBR. ~” š\ule vana revo-.-

LIST ZA KNJIŽEVNOST UMETNOST | DRUSTVENA PITANJA

sopis duguje oko 6,000:000 starih dinara. Doc tog, neočekivano velikog, ciupa došlo je zbog toga Slo su u toku protekle godinc časopisu dodeljena m.anja sredstva nego sto Je bilo predvjće no. Početkom 1967. godine, kao sto }|e poznato, Sabor Socijalističke Republik. Hwevatske doneo je odluku da se Čascpisima, dodele srecstva za 20% veća odnosu za, 1966. gcdinu. Kako je 1966. godine »Praxis« dobio+17,000.000 stati dinara, lo se očekivalo da će 1967. 'godine dobiti 21,000.000. Umesto toga, do·doljeno je samo 13,000.000. dinara, ili, za 23%0 manje no šio je Časopis imao nu raspolaganju 1966. godine. Redakcija je tražila od merodđavnih dirušive-

F- MOL „SUM ROMU Pa: UDAM a Lo VE: 108 BR] i

J DANA

GODIŠNJA SKUPŠTINA

UDRUŽENJA · nih faktora da joj sc osiguraju novča-

“7 na sredstva. Ta su sredstva više pul: KNJIŽEVNIKA ı obećavana, ali do kraja | Tebrua

._ SRBIJE ~ | ___ 1068., podine,.. kada. je „oyaj „dvobroj.

»Praxisa« predat u stampu, obecaxyic nije' realizovano. Uprkos mateyijaliun teškoćama, redakcija je nastojala “d:i

U BEOGRADU je 24. maonta održa Godišnja skupština Udruženja književnika Srbije. U izveštaju o radu Uprave govorilo se, ugiavnom, o staleškim Dpitanjima, kao što je i veći deo diski- y sije bio posvećem tim problemima. Bilo Š'*CM O je reči o stambenim problemima, fondu za dopunske honorarc, socijalnom osiguranju, književnim večerima, a dosta se govorilo o odnosu izdavač-pisac, Ustanovljena je nagrada Udružcnja književnika, Srbije, koja će se dmdeljivati krajem decembra svake godine. Ova nagrada za značajno književno ostvarenje iznosiće·10.000 novih dinara, a dodeljivaćc je žiri koji cc, ubuducc, svakc godine birati Godišnja skupština Udruženja. Ove godine u Žžimi su izabvani Dušan Matić, Predrag Palavestra i Pavle Zorić, s tim što će po jednom delegata dati sekcije udruženja za VoJvodinu.i. Kosovo -i-Metohiju.. Na. kraju, skupština jc usvojila izveštaj upravnom ı nmadzornop odbora i izabrala novu upravu, Za predsednika je izabran Dragan M. Jeremić, potpredsednik ie Jara, Ribnikar, a sekretar Radonja Vešović. Clanovi uprave su Desimir Blagojević,

: e” rođenja Vladimir Bulatović-Vib, Petar Guduli,

Antonije isaković, Momo Kapou, Dani-

lo Kiš, Erih. Koš, Dragan Kolundžija, | Mihajlo Lalić, Zika Lazić, Branko Ćo-· pic ı Branimir Sćepanović, U nadzorni odbor ušli su Berislav Kosijer, Milka Žicina i Bogdan Ćiplić. Pored toga, do• nct je pravilnik o dodeljivanju kmjižev- i nc pove]je Udruženja književnika Srbiiz, koja»će se dodeljivahi, u znak prizpanja za osvedočemi stvaralački ad, prema odluci većine članova WubravG Ldruženja književnika Srbije.

IZNENADNA SMRT | LAZARA VOZAREVIĆA .·

U BEOGRADU jc 29. marta, posle kraće bolesti, umro jedan od najznačaljnijih slikara srednje generacije, Lazar Vozarević. 2 Rođen 1925. godine u Sremskoj Mitrovici, Vozarević jc završio Likovnu akademiju ı Beogradu 1948. Posle kvaće realističke faze, iz koje je ostalo nekoliko Mrtvih priroda, u kojima je došao do izražaja mjegov azuzelni smisao za crlež, Vozarević je, u VIEC-

me kada sc naš likovni Život Doćeo oslobađati dogmatizma, bio je-

dan od. nosilaca novih tendencija. U početku, ·1o jc njegova čuvena »plava« ckspresionistička Taza, za koju ic mnajkarakterističnija slika »Kolo« iz 1934. “modine. Kasnije, Vozarević. sec okreće Rkubizmu, a ubrzo zatinv traži sintezu između racionalizovanog khubizma i naše srednjovekovne slikarske {iradicije (»Pieta« 1957). Uznemi-. ren duh, nezadovoljan strogim: formama, Vozarević se postepeno udaljavao od kubizm:za težeći sve Višc enformelu, da bi se pri kraju sSvVOJC slika!ske avanture postupno Vraćao ČVIESćim slikarskim formama. | Jzlagao. je na brojnim izložgama_u__| zemlji i inostranstvu. U Beogradu šest puta. u Zagrebu, Novom Sadu, Parizu, Njujorku, Rimu, Veneciji iu svom TOdnom mestu Sremskoj Mitrovici. Bio ie clan grupe »Samostalnih« i »fedanaeslorice« i izlagao na svim njihovim izloŽbama. Na svim reprezemiafivnim 1iZ/ložbama jugoslovenskog slikarstva, u inostranstvu slike Lazara Vozarevića zauzimale su istaknuto mesto. Nosilac ic brojnih međunarodnih i domaćih praznanja. NE: Vest o smrti, ovog značajnog slikara primiljena je u trenutku kada 3 maš list.već ulazio u štampu. Beležeci na ovaj DOL OLSHI | aa dugogodič? La uopis izdaje jredovno,“Sadz je, Inesaradnika i praštajući o rg

njeg Ka\ L ru se Od enim, Ćasopis dovedem u situaciju da jednog od najznačajnijih savremenih svako dalje odgadđanje rešenja njego-

srpskih slikara, »Književne novine« će ih inansijSkih teškoća, po mišljenju u svom narednom broju doneti opšir- redakcije, »objektivno dobivao diiaa niji tekst o Vozarevićevom delu. pokušaja da se dadministrafivno-finznsijskim pritiskom onemognČi OBJE: E TTL KTONČE RA Se TT ilmžoenice časopisa“, Zbog loga. redakTEŠKOĆE »PRAXISA« Bla o belje o a sve odgovorne faklorc : da hitno potraže rešenja koja, bi »Pra-, xisu« omopućila redovne izlaženje. . Tetovremicno, redakcija apelujć ma 2 ance i prebplaitnyke da' što pre “plati-.ze..1968..-godinu,.d pronađu novć pretplainike Sklon pretplate:za. SVOJE p?i-. 'znanjike i da ih upoznaju s ja kojima se »Praxise bavi, a. će Gitaoci i preiplatnici jnisvaDja za sVe' probleme ovom

PRVI OVOGODIŠNJI DVOBROJ uglcdmog zagrebačkog filozofskog dvomcscOnika »Praxis« izišao jc nedavno sa | priličnim zakašnjenjem. Redakcija i sinatrala da, to svoje zakašnjenje .. Mir

ba čitaocima da objasni i dz SV Oci sa kakvim se teškoćama suočava. Pro sn nešto oko 10.000.000 starih dinara,

{ b u 190 šlu godinti, je Zaviš!O duga. Samo za šlamparske uslupč ćae-

koji prate časopis još jednom upožn.-, PB NA HANI naime, »Praxis« j Vu POJŠKČ

sltogodiš

i dosad, njihovu podršku. ;

Casopis »Praxis« predstavlja jednu od onih jugoslovenskih marksističkih publikacija koje uživaju wedđunarod-.

časopisa, njegovi uvednici ocekuju, kao

. ni ugled. To je: oćevidno već i po JjiiG-

nimo koja je redakcija uspela da'.na svojim stranicama okupi, po rcputaciji filozofa, najzad, koji su članovi

»Praxisove« ređakcije, U široj redak:

ciji »Praxisa«, tačnije ı njegovom Yiedakcijskom savetu su: Kostas Akselos, Mired Ejir, Zigmuna Bauman, .Norman Birmbaum, Ernst .Bloh, Tomas 3otomor, Umberto Ceromi, Robont Koen, Marvin Farber, Eugen Fink, Erih From, Lisjen Golaman, Andrc Gorz, Jirgen Habermas, Erih Hajmntel, Agnes Hoeler, Lešek Kolakovski, Karel KRosik, Anri Lefevr, Đerđ Lukač, Sevtž Male,

„„Berbenpt. Magkuze, Enco -Pači,. Hauasd

Parsons, Dejvid Rizmen, Juljus, Stvinka, Jvan Varga, Kurt VoJf, Aldo Zanadc. A-od naših filozofa, pored užc rFu-

njica

»KNJIŽEVNJE. NOVINE«. STOGODISNJICU ROĐENJA MAKSIMA GORKOG - OBELEZŽAVAJU · ; LI TEKSTOM LAVAZAHAROVA-NA.. 9., STRANI i

„dakcije koju. saciijavaju Branko ·bos-

nr.jak, Mladen Caldarević, Milan Kangrva, Ivan Kuvačić; Predrag Vranicki i Gajio Petrović ii Rudi Supek (glavni i odgovorni urednici), članovi redakcijskog: saveta su: Veljko Cv:jetičanin, Božidav Debenjak, Mihajlo Đunić, Muhamed Filipović, Vladimir Filipović, Busim Ibrahimpašic, Veljko Korać, Andrija Krešić, Mihajlo Marković, Vojin

Milić, Zagorka Pešić —.Golubović, Ve-

ljko Rus, Svetozar Stojanović, Abduah :Sarćević, Ljubo Tadić i Miladin Životić. Jednom. rećju, u pitanju Sl prvaimena savremocenc svetskoi JaBoslovenske, filozolije: , imao a

1 "Materjalne Meškoće sa kojima, 50

ovaj Časopis suočava, blizu je pameti, ne' bi trebalo da budu razlog:zža. njc-

sove” obustavljanje. (Imajući, uosta-

}

Branislav PETROVIĆ

Godina XX Nova serija Broj 324 BEOGRAD, 30. MART 1968. List izlazi svake druge subote '

Cena primerku 50 para (50 dinara )

IZNENADA

__ZMOJ =" Al ovo \ proleca „doba pogibćljnog: oblaci vetrovi eksplozije kiše bude li bilo 1abavi (strašnog neznanja) ma smrt Život će da zamiriše!

“Evo proleca

evo oružja!

vroblje u cveću reke provalije bude li bilo ljubavi

!sjaja i nemaštine) čoveka slavni porazi i pogibije.

ttČiniĆe

Na jugu Ma Sevarı

n" baFaHla tFeseihii: biđenje umor vlaga krici pesnik. je odustao

(odleteo izgoFeo)

zapevao je fek- it Iamhicl,

evo proleca

doba fahfasličnRop:

lišaj na drveću plamen Vode samo devojčicć

vlasnice ključeva

mogu (a pomilaju i oslobode,

U punom šFkt

srce sjajhožt

konji džokeji slarci aame odsustvo Yazuta

tu. dania SslavhniHi

protiv nepojane

protiv

opšte

tame.

Dok vveri prodiru kroz kapilare ko. čiht

a glava

gori

ja sani 1i ljubavi gromom pogodeno drvo

s planini

# Carnoj

go.

| Pustošica mne neka

zajašila otina dušu bode

ja sam fjubavi ljubiću te stvarao sazvežda groblja

i vode.

Tvorac šio stvara. orahic Prežuljke potom F dPVeće

sa gnezdinia umesto SYca tL vazduh:

sio sve lo lako divno spaja, BA

u 1Oj tDOpI život

lom, tu vrstu problema na umu, »Kuaji-

ZCVHC TiOVine« su u Svom prošlom byvoju prenele ape} za materijalnu pomac ı Hrvatskog f{ilološkog društva). Pretplata na »Praxise iznosi svega 36 hOvib dinara, šalje se na adresu Hrvalskog filozofskog društva, Đurc Salaja bb, Zagreb, ili na žiro vačun 301-8-i086,

kod banke u Žagrebu. Pretplaćujući sc

ma »Praxis«e pretplatnici ne dobijajt samo jedan od najboljih savremen;l: lilozofskih časopisa u BHEvropi, nepo obavljaju i jedamur malu Kulturni mWyjsiju — doprinose održavanju jedmo;> časopisa koji služi wa čast jugoslovenskoj filozofiji i jugoslovenskom družtvu, A. te činjenice bi irebalo da budu svesni i oni društvemi faktori koji raspolažu sredstvima za finansiranjc maučnih publikacija i Institucija, Utoliko pre, jer je reć o drnmštvemniW sredstvima!

PEDESETOGODIŠNJICA KNJIŽEVNOG RADA GUSTAVA KRKLECA

ZOViIH DANA maiviršilo se 50 sodina od

dana kada su u zagrebačkom ćasopist »Kujiževni jug« objavljeni prvi stihovi Gustava Krkleca. 'Ubrzo zatim izlažc i prve Zbirke ovoga pesnika »Srebrm cesta« i »Lirika«. Već Krajem 1919, podine Gustav Kriklec predstavlja jeci nu od najlepših nada brvatske lirikc, da bi ubrzo doživeo potpunu alirmaciju i bio prihvaćen kao malo koji pesnik kod nas,

Po prirodi svoga dar, liryk, u tr: ciohalnom smislu te reči, Krklec je u masu noviju Pocziju uneo izvesnu Žmu-

OPET PROLEĆE

| ljubavi tebe je poslao |iz baskraja.

Ja mu se pesmama OduduZijću komadima srca r MSijGnin

opashint

sSVoflosti,ı

uma

al | od svih ·pesema ljubavi I1noja wmiadrija |c

ı zelenija

Šuma.

Podimo u Šui t bFoleće a Ppožar

| odbacio padoyvc

i YaHC od borovih iglica cvPFčaka

i kiše nove sačinio dane ljubavi. '

SuBuUlje

dO ve Patnja je sestra zimi (ne bpyroleču) al

-bčela:- M, u

fikoza NoMO —

robuje cCVeĆH.

| · „tal | Devojčice az Škole idu (Make krpice)

dečćici

u Šume

zli : i

'rlaq abijaju pice.

Na vrha najvišep hrasla- (Skoro lida zvezdi)

bFeDPŠIT

pevavili

Jaja —

| zfHija se slezdI.

Od beskraja ona oružje

sjajto

ipia: ==

fnaznel, siFcla.

žuri (od pepela)

Pa šta je razlog za-prolece (pitate 56) -—

upiesto odgovora

Ptica

ala

, veliko Taje smese.

| Divna se čudesa događaju (na zroblju,

| wih) -. | malo se jajce

| u ghezdu

PFasprsne,

dobije Mila

; živi,

Pa sde je inženjer sveza Tog”

mora da je

veličanstveno palio

ko je tebe SLHVOTiO sveto!

at aaa i AO ai ea aa e aki aa te AVA ar

Vu oScĆajjInOSt, jedan odnos prema 5yvctu koji su, u mnogome, odredila nepo. stedna Životna iskusiva, ı svojim 2sučanjem sveta se uklapao u tokove savremene mlade lirike, Zaokupijen pri. rodom, ovaj pesnik zagorskog pejzaža je prirodu, njene draži i čari, uvek po-

. smatrao „kao- večno. izvorište-Života i

kao neposredni podsticaj svim vedrjtna i imurnim raspoloženjima. U ranoj povziji Gustava Krkleca Mniraju dv: osećamja: razdraganosi: prirodom, mla| 00 OrORODBEAI i sveta i melanholij:i nad 1 l svega onopa. što život svakim danom donosi i otisal. Deltijucći u vreme kada je pesnički ekspevlmnent sam sobom predsfavljao nešio Sto izaziva priznanje i poštovamije, Ktkjec so mikada nije upuštao u eksperimaenttisanja koja bi remetila osnovne norme njegove, a osnovi, tradđicionali-

stičke koncepcije ije, Kada je reč o ocksperimentu, Koklee je u večinia

novnu njegovu preokupaciju. Reči su u Kmklecovoj poeziji avek predstavlja- h stanja duha i uvek neku vrstu smedstva komuniciranja sa svetom, · __ Još na početku njegove pesničke Karijerc Milan Bogdanović koji je možxdii najbolje dosad osetio i najdublje pro: nikao u Krklecovu poeziju kod nas, nazvao je poeziju ovoga pesnika »Dov·Zijom Stimunga«, Bez obzira na to što ju Yeč štimung u našim posleratnim razgovorima o poeziji dobila izvestan Wovaični prizvuk, u slučaju. Gusiava vklcca ona ima šire značenje, Pocija Gustava Krkleca' bremenita je cd. vedenom atmosferom i ta atmosler: dolujc sugestivno. Njegove pesničke sliNastavak ma 2, sirani