Književne novine

|) DANA | ra KS

Nastavak sa 1, stranc

ke građene jednim, u suštini, racional-

nim postupkom, uvek idu za tim da oživljavajući Jedan svet uspostave bliskost između ćoveka i sveta } da Čoveka smeštenog u, recimo, zagorski ili primorski pejzaž, predstave kao intćgralni deo ćitavop toga sveta,

Poczija Guslava Krkleca še, tokom, pesničke.

njegove | pedesetogođišnje avanture, bogatila novim temama. Posnik se koristio novim intelektualnim i životnim iskustvima. Pronalazio TO ve načine izražavanja i vraćao se slavim klasičnim formama. Ali, u osnovi, bitno pesničko opredeljenje Gustava Krkleca ostalo je nepromenjeno. Kvrklec je uvek u svojoj poeziji težio jedinstvu emocija neposredno primljenih iz života ı intelektualnih iskusta'a kojima Je nastojao da pronade, i najčešće pronalazio, odgovarajući pešnicki izraz. Ali u tom spoju emocionalog i intelektualnog, emocionalni pesnik Gustav Kirklec bio je i Owtajao uvek nadmoćniji nad onim drugim. stavlja jednog od retkih izrazitih liričara, a njegova lirika jednu od najviših vrednosli naše literature „izdl0du dva rata. Jer, Krklec se kao pesnik, konačno, tlormirao u tim đvema doćunijama, a njegova posleratna poezija predstavlja u stvari samo zrele plodove log pesničkog i intelektualnog iskustva. Kada jc reć o Gustavu 'Krklecu, onda sc nc može zanemariti i čitav niz drugih književnih aktivnosti za koje je vezano ime ovog. pisca. U kritici, kojom sc bavio uzgred i usput, ali i ostavio vidljive tvagovc, on produžava matoševsku imprcesionističku tracdiciju. Još u jednoj oblasti naše literatute Krklec je Matošev sledbenik. Od Miu toša naovamo nema tako britko, duhovito, čas sentimentalno čas zajedljivo., pisanih feljtona kao što su lo Krklecovi. Momoarsko u njima predslavlja jednu od njihovih · najviših vrednosti. Strastan čitač, beskrajno dobro obavešten, Krklec je u toku ovih pedeset godina bio pouzdan informialor maše ćitalačke publike ,o. svemu onomc što se zbivalo u svetu. Imajući u podjednakoj meri odbojnost prema literarnom primitivizmu ı prema pomodnim- hirovima Krklec je,uvek na-

stolao da. nade ravnotežu, između, ira- ,

nar, publicist, prevodilac, urednik različitih revija i biblioteka pruži našoj publici ono što jc u inostranoj literaiuri najzanimljivije i najaktuelnije, a što je od frajnog značaja.

Književne delo Gustava Krkleca, bogato i raznovrsno, nc može Sc OCGnili i analizirati u belešci ovce vrste. Ovde su samo konstatovane neke osnovine karakteristike tog književnog dela. (P. P-ć). | =

EVROPSKO J PRIZNANJE POEZIJI VASKA POPE

AUSTRIJSKI MINISTAR PROSVETI, obavestio je Vaska Popu da je, na predlog žirija, izabran za trećeg laureata Ausirijske državne nagrade za evropsku literaturu, poznate i pod menom »Lenauova nagrada«. Nagrad:i će mu biti dodeljena 4. aprila u Beču. Ova veoma ugledna nagrada dodueljuJe se tek treći put, i u sva tri slučaja dobio Ju jc posnik, Prvi nosilac ovos priznanja bio Je istaknuti poljski pessnik srednje generacije Zbignjev Her-

bert, a drugi, prošlogodišnji, Jedan oc ·

najznačajnijih živih pesnika engleskog jezika, uz čije se ime vezuju mnoga nastojanja modđerne poezije uopšte, V. HB. Odn. Pesnišivo Vaska Pope je, Inače, u Znatnoj meri prevođeno na nemački jezik i poznaio čitalačkom auditorijumu. "Osim brojnih pesama i ciklusa objavljenih u najeminentnijim časopišima na nemačkom jeziku, prva knjiga prevoda njegove poezije pojaVila se 1961. godine, a druga će biti publikovana tokom ove godine.

IKAROV . 'NEOČEKIVANI PAD

ČOVEK KOJI JE. ostvario jedan od večnih ljudskih snova, . onaj koji je nadrastao legendu o Jkaru i njegovom letu, ušao je nepovratno u istomiju i od pre dva dama se | sam pretvata u legendu. Njegovo ime zna više ljidi

nego imena mnogih. velikana ovog i”

prošlih vremena:' ušao je u bpočetke hronike ljudskog stremljenja ka jednoj apsolutnoj, najvišoj slobodi, slobodi od slepih sila prirode i njenih surovih zakona. :

Svako, bilo gde ha ovoj našoj plameti, ko je čuo za smrt Jurija Gagarina osetio je danas daleki teži bol nego kad bi saznao da je nestalo nekog drugog, pa makar kako taj drugi bio veliko ime našeg doba: univerzalnost ·je prva osdbina podviga koji mu je

pripadao ı deo da ga izvrši u ime Čo-

večanstva. ; Jurij Gagarin je bez sumnje, bio sa. mo izvršilac i time simbol jednog opšteg napora, rezultata jednog znanja i moći koji nisu bili samo Jjegovi. Naslavak na 12. strani

U današnjoj našoj poeziji Krklec pred ·

dičionalnog ı mođernog i da kao novi- .

au RACI

21254) o

IZGLEDA DA OVE GODINE NE OSKUDEVAMO U ROMANIMA

"UNiža MANOILaVIĆ _ LJUBAV, HUMokKeoKa BRAK I ONO POSLE

1) Ljubav

KAD JE PRVI PUT ĆUO za Nju, zakucalo mu srce. Banalan početak jedne ljubavi: zakucalo mu stvcc! Ali to je piščev gteh. Za zaljubljenog nema nikakve banalnosti: zakucalo mu srće, dabomece, pa šta. Jer kako je zakucalo tako i nastavilo da kuca: tik — taka, a ne tak — tika (Germiny). Takvo kucanje stca je, razume se, sasvim pošteno, i u tome je lepota velike ljubavi koja je, nepravedno, smeštena iu ovu malu priču.

Ljubav mu je udarila u glavu. Da li je ostao bez razuma? Bila bi to teška reč, Ali, postao je, tako da kažemo, srećna budala. Srećnal

Trči on (njega ćemo pisali malim slovom) za Njom (pisaćemo je uvek velikim slovom), tiči on za Njom i uzdiše. Samo u Nju gleda. Joj,hoće li i Ona u njega boglcdati? .

Drugi Joj govore o ljubavi; on o svojoj, koja je baš duboka i baš čisla, stidljivo ćuti. Nikad

ILUSTROVAO MOMO KAPOR

Joj nije rekao da Je voli. Ko zna šta bi bilo da Ona samia nije primelila kako on trepće, kako dr• hti, kako crkava za Njom: | Pozvala ga: je da porazgovaraju o budućnosti. — Čini od rnene Što zaželiš... Seckaj me na iezance! — reče Om. A Ona ne reče ništa, mada je možda pomislila: Dabome da ću” te seckati.

2) Brak

ŽIVELI ŽENA TI MUŽ. Prvo Žena (velikim slovom!), pa muž (malim slovom!) zato što je Žena bila i ostala glavna, a muž sporedan. žena je bila krupna, ižđikala u visinu, razrasla u širinu, a on žuravko, bibcrko, atomčić. Prirodno, samo sč Ona vidi; njega nc primećuju. Odu li mcču svet, Ona govori; on ćuti. Ali on ne ćuti tek tako, drćmljivo, bez sopstvenog učešća. On klima glavom svojoj Ženi, on Joj bpljeska. ;

— Šta mislite o... — pitaju ih,

— Mi mislimo... — odgovara Ona.

Njepa bi samo popreko pogledala kad ne bi klimao vidljivije i pljeskao čujnije., e

Da' je zadovolji, trudio se, pa je ne samo eglasno pljeskao nego je čak glasno i klimao (kvrckali mu pršljenovi). U svemu, vrhunac bračne sloge, krasan povod đa se oduševe i duše drugih ljudi.

A. ljudska duša je oduvek đavolja zagonetka. Zastane, pa se ne oduševljava. Ko zna šta radi, ali od oduševljavanja nema ništa.

Žena: je mudrica jedna prava. Njoj Životne pojave ne izmiču olako, Tako, muž se taman topi u svojoj klimajućoj i pljeskajućoj, radosti, a Zena ga preseče: . a

— Stani, da li ti uopšte nešto razmišljaš? Ili računaš, dosta je šfo,imaš pametnu Ženu, pa čini Ona otvort usta, hat! da še klima i plieska.. Ne može to više fako... Ovo između nas je brak; nije samodižavlje. Hajde, raskravi se!

— Ne razumem.

— Čoveče, shvati, moramo uneti više slobode u mečusobne odnose, inače ćemo zaostati za drugim brakovima.

— Kako 'Ti kažeš,

— E, to je ono; treba i ti da kažeš! TI ti, čoveče; ne samo Ja. Tako ćemo doći do najboljih rešenja za milion i jedno pitanje iz hiljadu i icdne noći. Da i li u tome uzmeš velikog učešća, neodstupni je zahtev današnjeg datuma.

— Živela! Živela! — klimao je i plieskao muž. — »Živcla, živela!« — pPrasnula je Ona. — Nije

u tome sve. Mora sc osetiti da si i ti Živ.

Učila sa je kako da ocenjuje, predlaže, daje zamerke i sve ostalo kroza šta se razvija oštrina društvenog duha.

Kao i uvek, pretvarao se u Njenog ustreptalog slušaoca... Nešto je razumeo.

AJ EU 35%.

— Ti! Dabome, mućcni i 1i glavom!

Mućkao je: muć, muć.. Po ceo dan tako, kad je već dobio. takav zadatak.

: :

.. o. Shvalio je: IO. se sloboda useljava u njegoV

tesan brak.

3) Ono posle

— POŠTOVANA žŽENO — čitajući novine najzad jednog dama sasvim slobodno poče da gOVOTI muž — u svelu se zakuvala popara.. Trebalo bi te promešati ovako, ovako...

— Nije — kaže žena — nego onako, onako... Ali ti slobodno natucaj dokle 1i doseže ta tvoja kratka pamet, na to ti imaš pravo — pa uzmo i Ona da čita novine, drugi deo. — Ć, ć, ć, baš su — kaže — budale ovi polarni medveđi, Što se ImTznu po Severnom polu, zašto se ne obresele na Južni... Ili ti ipak neosnovano smatraš da ne tveba da se sele? Kaži slobodno, ne branim, dopuštena su i medveđa razmišljania o polamim muodvedima. — U Pretumbaniji — zakačio se on za dosclu, za petnaestu vest — ovo Što se radi prešlo ic svaku meru. Uhvate građanina za noge, pa ga okrenu na glavu. Da sam na mestu kralia Pretumbanije, ne bih smeo tako da tumbam ljude.

— Mlakonjo, muško si, mogao bi da budeš smeliji. |

_»Ti si žensko, mogla bi da budeš nežnija!« pomisli on, a kaže samo:

— Ja bih jedino kralja Pretumbaniić preitumbavao, pa bi on video boga pretumbanskop svoga.

Raskokorio se muž, osetio se muško, Juče prdio pretumbanskog kralja, danas kraljicu RaskošiJanije... — Sutra ćeš — reče Žena — sigurno raspaliti i po caru Tandarijanije i carici Broćijanije. Dabome, što se svađaju. kad bi mogli da se sprijatelje, udruže i žive kao srećna zemlia Tandava broćijanija. Ili ti slučajno, po običaju, misliš drukčije?

— Ni slučajno. ay

— Onda govori na fu tlemu. Pazi, nemoj, cća Me obrukaš, pa da se zbog tebe stidim, kao i sijaset puta dosad. Ti znaš da si pre ženidbe bio niko i ništa, vodi računa! Veliko je pitanje da li si i bio zreo za brak.

· Sutra muž nije ni spomenuo Tandarijaniju i Broćijaniju, neka se one samo tandarišu i broćijanišu: imao je uzbudljiiviju temu.

— Slušaj, poštovana Ženo — krenuo jc novim načinom muž — došlo jc vremc Tebi hešto da kažem. Kako se to ponašaš? Uobražena! Odaješ se raskoši. Tumbaš ljude, tandarišeš ih. Rekao kih čak i da ih broćiianišeš, samo kad bih znao šta broćijanisanje može da znači,

— O kome ti to tako drsko? O kome, je | o meni?!

— Nije, nego o kralju Pretumbanije, kraliici Raskošijanije, tandarijanskom caru, broćijansxoj

carici, mome dedi, mojoj babi.. — podigao je glas prvi put u životu. — Čašu vode? — Čašu vode! — reče Žena, ispi je, pa još re-

če: Moli me da ti oprostim. Na kolena! Još nisi kleknuo?!

— Ružno bi bilo, ljubavi moja. Zato nisanı kleknuo.

— Kad nisi kleknuo — reče žena — onda 1iapolje iz Moga braka! Ti Mene ne voliš. Z — Volim Te. -

— Onda ću činiti od tebe što god hoću. Baš sam zaželela da ic seckam na rezance! Ne daš? Onda, gubi se, na drugu stranu ulice! ·

I idu sad Ona jednom, on drugom slranom dugačke ulice, u istom pravcu. Mogu se čak i ponovo sresti, negde u maglovitoj beskonačnosti, i briča će se vratiti na početak. Na početku šta ono beše? Ah, da, sa kucaniem srca; tik — taka, a ne tak — tika (Germiny).

iju

oezonuguerenUnEnuuu IN II Su anaiiar one Božidar BOŽOVIĆ wrewuOaw een apanunar eee area

Pozorišna komuna

U BEOGRADU je pre neki dan, posle više uspešnih pripremnih sastanaka, osnovana Poz.o. rišna komtna, organizacija koja povezu. ie Narodno pozorište sa tridesetak većih rad. nih kolektiva u gradu. Svrha joj je — da je svedemo na suštinu — Đ u tomćč da s jedne strane kod što šireg kruga radnika širi ljubav prema pozorišnoj umctinosti na način organiz0van i sistematski, da obezbedi hiljadama rei. platnika popust koji sc kreće i do 50%, a da ujedno unapred stabilizuje posetu i time finan. siranje pozorišta.

Ako je ime ponešto bombastično, ideja je svakako dobra. Nije sasvim nova, Je je isprobana pre više godina, sa uspehom, u Sloveniji (pretplaćeni radnici »Iskrc« IZ Kranja voze se besplatno fabričkim autobusima na predstave u Ljubljani, na primcr). Sve 1o nije bitno, jer svaki ovakav pokušaj treba pozdravili, kao što sa njime treba istrajafi ı nc dopustiti da vremenom jenja.

Trebalo bi očekivati da aktivnost OVĆ VESIĆ ne ostane samo na dosad učinjenom. Bilo bi dobro da pozorište preduzme Što Više akcija da se pozorište populariše i drugim sredsivima, a ne samo Putem predslava. Možda bi, osobito za omladinu, trcbalo „organizovali i neki oblik tumačenja i popularisanja, posebno operskc ı baletske umetnosti. Verovatno, bi u. metničke sekcije među omladinom vadnih ko. lektiva bile te koje na sebe mogu da preuzmu deo posla. U svakom slučaju, otvara sć dosta mogućnosti za rad, tako da sc „ne ostane sama na konjupkturnoj paroli i principu pretplate s popustom.

Filmski most

GAJIM ISKRENO POŠTOVANJE prema filmskom delu Velika Bulajića. Shvatam i potre bu da se u neke njepove poduhvate, koji imaju za cilj da ovekoveče, na umetnički način, naj-. teže i najheroiskije trenutke iz naše nčposred ne prošlosti, uloži novac veći nego Što Sc inače u film ulaže. Razumem i olakšice koje Za {u svrhu dobija. Pa ipak. čini mi se da ptiča 0 filmskom mostu na Neretvi nije tako jasna i jodnostavna. · ;

Reč je o onom mostu koji je prethodno, bt četvrt veka, u istoriju ušao za vreme bitka nn Neretvi, moslu koji je po naređeniu Tita bio porušen da bi, takav, zavarao neprijatelja i omogućio našim, snagama da se preko njega, , srušenog, prebace preko reke, , S8itijaB "310

Sada, za potfebće film: '(!) most se ruši ponovo. Ideja je da oh takav i ostane, kao spomenik, onakav kakav je bio kad je prvi put po: rušen. Za potrebe. stanovnika će se, delom 6 tvošku filma, izgraditi novi, savremeniji i prakličniji most.

Sve je to u redu, pogotovu što će ovaj kraj dobiti bolji most (nadajmo se —) #bDrzo.) Pa ipak, ima nečeg neodređeno nclagodnog u svemu tome, bar za mene. Možda bi bilo bolie da taj most nije ni obhavlian. i da je odmah posle rata podignut mov. Ovako ć= ioš ispasti da će on biti možda više snomv2nik jednom grandioznom umetničkom modohvoti, nego slavnim danima koje film irceba da prikaže.

Propisi i život

PISAO SAM, ne tako davno, u ovom listu, o putujućim mrivačkim Kkovčezima koji se zovu autobusi i o haosu u našem autobuskom saObraćaju. Tada sam, na način za koji su mi neki rekli da je preoštar pa i demagoški, bOstavio pitanje lične odgovornosti onih funkcionera uprave od kojih zavisi da preko predviđenog, ako je Đotrebno i samcupravnogf skupštinskog mehanizma, preduzmu sve da sć učestale nesreće spreče, odnosno njihov broj smanji.

Posle iragedije čačanskop autobusa, preduzimljivi novinari beogradskih redakcija, a za lim i zvanična komisiia, sasvim u skladu sa javnim mneniem, proučili su ovaj slučaj i 78virili detaljnije u stanje tog saobraćaja. Otkrili su mnopo štošta, u prvom redu nedostatak, ili nestručnost i neodgovornost, tehničke kontrole u samim preduzećima, nemoć saobraćajnih fak tora i inspekcija da deluju preventivno, i, na ročito, nedostatak dopunskih propisa kojc JO trebalo organi uprave odavno da donesu.

Ako je verovati podacinta iz štampc — kojć niko nije osporio — dobar deo odgovornosti proizlazi, u suštini, baš iz nedostatka preciznih i rigoroznih propisa. Ne znam kakve će posle dice snositi oni koji su krivi za nedostatak tih propisa. Zanima me i kako spavaju, posle > vakvih nesreća.

Mentalitet

PROŠLE NEDBLJE je, kažu, fudbalski događaj bila utakmica prvog i poslednjeg tima mu ta“ beli, susret »Partizana« i »Beograda« na ma lom stadionu ovog drugog kluba, na Kayyabur mi. Dva slavna imena igrača koji duže vremena nisu igrali, ili bar ae pred našom publ'kom, pt vukla su više gledalaca nego što je na stadion moglo da stane. Novine su opisale tu simpa tičnu navalu i haos. Od svega toga meni je ie dan podatak najdraži. Savezni kapiten našč zemlje, čovek koji bira i vodi državnu repreč zentaciju, i sami nekadašnii slavan igrač i i ol publike, nije mogao da uđe (po službenoj du nosti) na stadion. Neki uviđavni navijači, nd“ oružani merđevinama iz susedsiva, uspeli su da ca, OlbrTilike kao što bi. Pajini sestrići Paju U sličnoj pyilici, ubace preko zida na stadion. Meta? it ako, iz pogrešno shvaćence zaštite kB“ _JMRTa (soy doštojanstva, taj tremutak, nije OVO \deljehje i “otografija. Jer to bi bila slika ne S

· va, nepo i ukupnog našeg (sportsko)

imo sportskog) mentaliteta.

KNJIŽEVNE NOVINE