Književne novine

ge ~~~

nSVBTPOZAR BBOGRA?

ŠTA SE DOGAĐA U POLJSKOJ?

ČETVRTOG APRILA ove godine Srpsko filozofsko ~ društvo organizovalo je · razgovor »O sadašnjem položaju marksističke misli u socijalističkim zemljama« (naslov) a »Povodom događaja ' u Poljskoj i Čehoslovačkoj« (podnaslov). Pristup je bio slobodan. Razumljivo je što je ovakav oglas privukao mnoge ako ne učesnike a ono slušaoce razgovora; sa intelektualcima, naučnim radnicima i misliocima ove dve zemlje, naročito Poljske, po stoje žive i plodotvorne veze; njihova dela se kod nas prevode i objavljuju, oni sarađuju u našim najeminentnijim · stručnim časopisima, radovi poljskih filozofa predstavljaju stvaralački i humanistički doprinos razvoju savremene marksističke misli, Zahvaljujući upravo takvoj filosofskoj. orijentaciji marksizam postaje savremeni oblik mišljenja. u okviru koga današnji čovek nalazi odgovore na bitna omtoioško-egzistencijalna pitanja i probleme. Međutim, poslednji razvoj događaja u Poljskoj preti, da jednim samovoljnim ·administrativnim činom, administrativnim po postupku ali nehumano političkim po posledicama, jednostav-' no zbriše sve te činjenice kaorda one egzistiraju samo u domenu administrativne jurisdikcije i kao da se odavno već nisu uikale u svest savremenog, progresivno ovijenftisanog: čoveka našeg VeeriaBB: "Rd | U menti, birokratija poteže protivu svesti druga sredstva, nimalo ne vodeći računa da je svest, a ne ona, birokratija, to što otvara perspektivu savremenom progresivnom razvoju u SVĆtu: došlo je do zatvaranja i ukidanja univerzitetskih katedri, rasturanja i isterivanja profesora i studenata, 4 po onome kako su ti događaji odjeknuli i kako su interpretovani u jednom delu naše štampe (naročito u »Politicie), neobavešteni čitalac mogao je steći utisak da su sve te brutalne mere administrativne birokratije bile ne samo politički opravdane i neophodne, nego čak i humano i humzanistički iu spirisane, jer su uperene protivu političkih mračniaka, eksponenata međunarodne reakcije i neprijatelia poljskog naroda i poliskog sociializma. Skup srpskih filozofa, „posvećen [, vim zbivanjima, osvetlio je sve te događaje sa muarksističkog „stanovišta, prikazao humanu i progresivno marksistički ·orijentisanu misao. poljskih filosofa i naučnika. i u jednom; ne- , sumnjivo emotivno obojenom, poletu izrazio svoje negodovanje zbog progona poljskih vrhunskih intelektualaca i sludenata, ispoljio svoju zabrinutost zbog tragičnog sukoba između vlasii i mteligencije i Uputio protest poljskoj državnoj administraciji zbog kršenja svih postojećih, tradicijom osvedočenih i slobodom naučnog stvaranja uslovljenih normi o

odnosima između administracije i uni-

VeTŽIfPNay 12% ar

Začuđuje, međutim, da je ovom skupu, pored brojnih i najpoznatijih srpskih filozofa, i još većeg broja studenata koji svi nisu mogli stati u dvoranu određenu za razgOVOT, prisustvovao neshvatljivo mali broj univerzitetskih nastavnika sa drugih. katedri i fakulteta. x

Ili su srpski filozofi, kao organizatori ovog razgovora, smaitrali da je u Dpiianju stvar najuže stručno staleške prirode, u šta ne možemo poverovali, pa nisu mi insistirali na širem sastavu skupa, ili pak većina pozvanih sa drugih katedri i fakulteta ostaje ravnodušna prema sudbini socijalizma -i slobodi naučnog stvaranja kad se te stvari tiču drugih, u ovom slučaju socijalističkih zemalja, što još manje možemo prihvatiti, U čemu je kobna zabuna, ne znamo, možda je u pitanju administrativna greška u pozivima, neobaveštenost i slično. . B

Ipak želimo da podsetimo da je reč o 'poliskim misliocima i naučnim radnicima koji su, pored svega Što je VCC rečeno, i Oosvedočeni prijatelji naše zemlje i našeg puta u socijalizam, 1 da podići glas u njihovu korist mijČ samo humani i demokratski čin (naročito kad su u pitanju studenti), nego taj čim istovremeno znaći potvdu

'bska bib Univerzite MARKOYIG"

Bulevar revoli. Ba JJ — :B JP

LIST ZA KNJIŽEVNOST UMETNOST |

di izostanu argu- ~

- |

lioteka

LAZAR V

1 \

KADA JE pre dvadeset i pet godina učenik. Tugovačke akademije u Beogradu, Lazar Vozarević, dobio.od svoga prijatelja, slikara i keramičara. Dušana ·Mihailovića,.nekoliko boja i četaka na poklon, niko to nije smatrao. za ozbiljan događaj — niko osim samog Vozarevića, Sa nekom. manje ili više:određenom slutnjom. o sadbiriskom karakteru :ovoga poklona, mladi Vozarević zamenjuje svoju trgovačku akademiju jednom manje praktičnom akademijom: umetničkom. Ne znamo šta .je, i koliko je ovim njegovim postupkom izgubila trgovina, ali među nama nema nijednog obrazovanijeg čoveka koji neće

frudom'i svojom upornošću da što više nauči. Ali je zato od 1948. godine — godine svoga diplomiranja -— blesnuo neočekivano 'za sve; ne sjajem meteora, kako 'smi'mi tada mislili i verovali, već sjajem istinske zvezde. Nije

to bilo tada lako postići, Mi:-smo se u to vreme nalazili.

u punom slavlju socijalističkog realizma, a ko u toj kritičnoj fazi naše posleratne umetnosti nije' poznavao osnove zanata — ko nije umeo da crta, da modelira ili da komponuje — taj nije znao ništa. A Vozarević je sve to imao u svom malom prstu. Sa takvom imovinom u svom zlehudom prtljagu početnika, krenuo je Vozare-

~ vić; kad”je”tome*došto vreme;-i dalje:“u 'borbu:za”novijay~ ovaj · daroviti zopraf naše 'dvar

savremenija likovna shvatanja. 'Prvo kroz grupu Jed anaestorice, zatim kroz Decembarsku grupu. U pozitivan bilaris one prve ostavio je nekoliko izvan-

rednih mrtvih. priroda i pejzaža, sa kojima su se u to vreme (a to će reći: između 1949. i 1952. godine), mogle meriti samo mrtve prirode i'pejzaži mjegovog sjajno .

vršnjaka Miće Popovića. To je još uvek.bilo slikarstvo u granicama tradicionalne vizuelnosti; međutim, u toku jednog boravka u Parizu, između 1951. i:1952. podine, do-

lazi do velikog preobražaja: Vozarević upoznaje Pabla .

Pikasa, i privučen magičnom inventivnošću ovog nenad-' mašnog rušitelja forme, on menja iz korena smerove svoga slikarstva. Nastaje takozvana »plava« ekspresionistička faza koja će, koju godinu kasnije, naći svoj finale u nekoj vrsti kubističke linearnosti. Sećamo se nekoliko · već klasičnih dela iz toga razdoblja:

podigle su prilično prašine, što je bio dobar znak; me-

a

9855-1968,

Crveno slovo za Lmazmnara Vozarevića

- pa 1 Kola, Oplaki-" vanja, Smrti veltkog kockara. Obe ove faze

ZAREVIC

· đdutim, Vozarević-se potrudio da mam dokaže da on nije

nikakav lakomisleni pomodarac, Ubrzo smo. shvatili da

on kroz te dve faze spaja dva, u. suštini oprečna likovna „principa: naš tradicionalni spiritualizam materije sa za-

padnjačkim racionalizmom forme. Mi smo u to vreme grozničavo tražili izlaz iz svojih sopstvenih zabluda prema. svetu- slobodnog stvaranja, a to je bio jedan od najizvornijih: ne samo u smislu stilskih. inovacija već

·i'kao.jedan veoma dopadljiv vid avangarde. Međutim,

zahuktali Vozarević se ne zadovoljava' time. On „želi da nas uveri — i u tome kroz nekoliko sledećih godina i

· znati šta: je time dobilo naše slikarstvo. Međutim, :za „uspeva: — da::je.njegova sklonost prema cuklidovskoj vreme svojih stuđija, Vozarević se ističe samo svojim “

čdukciji forme”samo predigra za istraživanja u oblastima" čiste slikarske materije, Dva' sledeća putovanja u Pariz (1058..i 1962. godine}, nadahnjuju-ga da svoj senzi'bilitet; okrene!u pravcu kolotizma. Isprva će to biti neka vrsta uzdržane poetske hromatike, na kojoj će upućeno oko olkriti više nego jednu srodnost sa patinama naših 'starih ikona. U toj će fazi njegovog slikarstva, kroz pustu i amorfnu pastu u donjim registrima umbre, kraplaka ili sijene zasvetlucati tu'i tamo po neki odsev zlata. Ništa nije bilo opravdanije nego da zaključimo da se razvitak takvog shvatanja mora okončati apstrakcijom. To postaje koiži |

očigledno već posle 1962. godine, u fazi u

mogućnosti svoga radoznalog dara: na neku vrstu »enformela«, koji se, uz pomoć neslikarskog materijala, zadržava ma stanje apstraktnog strukturalizma. I to uvek uz neminovno prisustvo jednog izvanrednog osećania za fommu i ton u njihovom najaktivnijem vidu. Tim su pu„tem Atomsku madonu zamenile Razbijene forme ili Ravan. Pred nama je sada jedan od naj-

. složenjjih obilka vizuelnog transponovanja, u isto vreme

i jedan od najsugestivnijih. TI upravo tada, kada su. se :pred 'neumornom radoznalošću našega umetnika maslu-

. tile nove mogućnosti, on je, neočekivano za nas, podlegao

neminovnosti nestajanja. Po rečima jednog njegovog biografa: »kao Mojsije koji je ugledao obetovanu zemlju, ·ali mu nije bilo dano da uđe u nju«. U našoj mladoj kulturi, prepunoj. ranih smti;; ovo:je:' možda jedna od najbolnijih: SB. 3 iN

| Pa | Miodrag Kolarić

arđe ukažuje na” nove”

·PROTEST.. Srpsko filozofsko društvo, još jet. BEOGRADSKIH i u i potpisivanje protesta biće zaklju3204 . „Čeno 13. aprila u 13 č . Protest INTELEKTUALACA ~ KP tc a pronoriama Srpskop POVODOM DOGAĐAJA~., file Miša, Studentski trg. 1. U POLJSKOJ MU DOLEPOTPISANI FILOZOFI, so-

Donosimo “ekst protestnog: pisma, ,

da smo sebi dosledni i da ustajemo poslednjih događaja u Poljskoj. Pro- ,

u odbranu naše sopstvene prakse i savesti.

društvene testno pismo, do zaključenja lista (1j, aprila u 13. časova) pot s

Zoran Giuščević ~ lica, Ova akcija, koju je pokrenulo o | ; - PORN JA

potpisala su 45'.

| ciolozi,. ekonomisti, književnici i nastavnici Sz SR. Srbije izražavamo svo-

beogradskih intelektualaca. povodom: ju.duboku zabrinutost zbog odluke da .

se Jednim administrativnim „aktom mnogobrojnim poljskim nastavnicima i studentima uskrati pravo predavanja, odnosno. studiranja na univerzitetu. bat ||| p

\

JNA

Takva odluka je'iz. osnovce protivna

duhu svih progresivnih, demokratskih univerzitetskih tradicija, a njeme su posledice utoliko teže što je uperena protiv. ljudi koji čine čast modernoj marksističkoj, misl: ne samo u Polj-

. 'Skoj -nego i izvan nje. Naša zabrinu-

tost potiče i otuda što su mnogi represalijama. izloženi nastavnici i stujdenti jevrejskog porekla. Ti

Sve dofle dok. su mere koje se preduzimaju protiv nastavnžka i Studenata poljskih wuniverziteta imale karakter uobičajenih političkih akcija

Godina XX Nova serija Broj 325 BEOGRAD, 13. APRIL 1968. List izlazi svake druge subote

Cena primerku 50 para (50 dinara)

(javna kritika, isključivanje iz PURP i t. sL), nismo smatrali za potrebno da se prema njima određujemo ma ovaj način, uvereni, s pravom, da bi to značilo mešanje u unutrašnje Doslove Vaše zemlje.

Međutim, od onoga časa kada su

nastavnici i studenti poljskih univerziteta izloženi neshvailjivim * drastičnim represalijama, njihova „sudbina postala je nešto što po svom značaju daleko prelazi granice NR Poliske. - U ovom istorijskom trenutku kada se čine ozbiljni napori da se ma delu dokaže mogućnost jednog demokratskog socijalizma, oslobođenog svake rasne podvojenosti, odluka o kojoi je reč deluje kao tragičan anahronizam i objektivno može biti od koristi samo političkim snagama krajnje de"'Smicez- 11% 7 . | - i

Apelujemo stoga da se svim mastavnicima i student:ma udaljenim sa univerziteta dozvoli, što je moguće pre, vraćanje na fakultete sa Kojih su isključeni, čvrsto uvereni da je to u najboljem interesu Poljske i socijalizma. .

Božidar Božović, Nikola Višnjić, Petar Vujičić, Milena Gavrilov, Milica Gligorijević, · Dragan Glintić, Sava Dutina, Mihailo Đurić, Petar Živadinović, Miladin Životić, Ivan Ivić, Dragoljub S, Ignjatović, Vladimir Jakovljević, Zorica Janku» Tov, Miodrag Jurišević, Mirjana Kaljević, Svetlana Knjazev Adamović, Mirko Kovač, Aleksandar Korn,. Vojin Milić, Nikola Milošević, Dragoliub Mićunović, Eleonora Mićunović, Tanasije Mladenović, ·Staniša · Novaković, · Branko Pavlović, 'Nikola Pavlović, Borislav Pekić, Zagorka Pešić Golubović, Ruža Petrović, Bogdan A. Popović, Mihailo Popović, Predrag Protić, Dušan Puvačić, Miroslav. Radovanović, Miodrag Ranković,

Ružica Rosandić, Radđomir Smiljanić, Anđelka Stojanović, Svetozar Stojanović, Ljuba Stojić, Radenko Stojović, Ljubomir „Tadić, Miodrag Cekić i Radmila Šajković.

IZJAVA REDAKCIJE

ČASOPISA

»PRAXIS«

NA SVOM SASTANKU 28..III 1968. re akcija časopisa Praxis razmotrila je vijesti objavljene u dnevnoi štampi o smjemjivanju šestorice profesora Vayšavskog umiverziteta B. Bacžka, Z. Baumana, W. Brusa, M. Hirszowicz, L. Kolakowskog i S. Morawskog. Buđući da je riječ o eminentnim filozofima i sociolozima marksistima čija su djela i ideje dobro poznati svjetskoj javnosti 1 od kojih su dvojica ujedno i članovi redakcijskog savjeta »Praxis«, smaframo svojom dužnošću da javno. iznesemo maše mišljenje o tome,

. Redakcija časopisa »Praxis« drži da Je demokratski, humanistički socijalizam jedina progresivna perspektiva za suvremeno čovječanstvo, te da se takav socijalizam ne može uspješno razvijati bez slobodne i ravnooravne razmjene i borbe mišlienja, Također m;jslimo da svi pokušaji administrativ' nog dirigiranjia i ograničavanja filozolske i sociološke misli, bez obzira od koga potjecali, mogu biti samo od štete za razvoi socijalizma, isr sputavaiu pun razmah socijalističkih snaga 1 kompromitiraju socijalizam u očima svjetskog: javnog mnmijemja. Naposc smatramo štoetmim primienu administrativnih mjera protiv filozofa i SOCIologa marksista koji su svojim djvlom dali značajan doprinos svjetskoi filozofskoj i znanstvenoi misli uvjerljivo demonstriraijući Životnu snagu stvaralačkog marksizma.

K4da se filozofi i sociolozi koij sm predstavnici stvaralačkog marksizma poznati cijelom svijetu diskvalificiroju kao »revizionisti«, pitamo se kada ce već iednom prestati praksa đa'se po kratkom postupku i bez racional-

„.nih-.arpamenata sudi mnrksistiČkojte-

oriji? Kada se o marksističkim učenjacima govori kao o »protektonima i braniteljima« organizatora studentskih nemira, pitamo se šta znači ova vrsfa odgovornosti. kada ic riječ o odraslim i punoliemim liudimn Kao što su studenti? Zar je još wviiek moguće da se u iednoj sociialističkoi zemilji ovrimjemiuju društvene samkcije protiv fizičkih i duhovnih očeva za ono što su počinili niihovi punoljetox i sa svim građanskim pravima snab„djeveni sinovi? A. kada se ističe da su organizatori izvjesnih akcija »većinom jevreiskog poriiekla«, pitanio se zar jevrejsko boriieklo još uvijek, pa čak i u socijalističkoj zemlii može da bude otežavajuća okolnost? Ne bi li nakon strahovitih iskuštava ne tako davne prošlosti trebalo s više opreza govoniti o vasnim, nacionalnim i vjeYskim ·porijeklima „liudi, i nite li _do'sliedna borba protiv svih oblika djskriminacije i danas jedan od presudnih kriterija marksističke i socijalističke principiljelnosti? .

Uvjereni da Je razvoj sooijalizma nemopuć bez razvoja marksističke misli, apeliramo na odgovorne faktore u N. R. Poljskoj da u interesu Ppoljskog i svjetskog socijalizma prejspitaiu svoiu odluku o smijenjivanju šestorice filozofa i sociologa marksista. Smatramo da filozofi i sociolozi koji predstavliaju ponos svietske marksi-

Nastavak na 2. strani