Književne novine

KNJIŽEVNE

NOVINE

Razgovor sa. . M Gustavom. Krklecom — - =

\

intervju intervju intervju intervju intervju intervju intervju intervju „intervju intervju.

„IDU DANI”

Zagreb, Gundulićeva ul. 48. Jedina kuća u toj ulici pred kojom nisu parkirana koja. Prostrana soba puna knji-

a i slika: Uzelac, Aralica, Konjović,

ilakovac, Miše, Teodorović, Murtić, Peđa, Stančić i drugi. Glavna likovna atrakcija: portret Franca Kafke od Milivoja Uzelca, koji ie sa Krklecom drugovao u Pragu 1921/2 god. Nedavno nasledstvo: čisti bidermajer i na

stočiću boca »Jamaica ruma«. Podne za sagovornika: »rana zora«.

OVIH DANA u javnosti se obeležava

50-godišniica Tvoga Književnog rada.

Bilo bi zanimliivo dn evociraš meka sećanla na svoie Kknilževne očetke, zagrebačku kniiževnu i kulturnu atmosferu u vreme kađa si stupio u Književnost. DRAGI BO-BO, bolie da razgovaramo o nečem drugom. Recimo o tvome DOkojnom tastu dr Petru Dragoviću, koji mi je bio naidraži drug u životu. Ubili su ga okumatori. U niegovoi kući upoznao sam Mošu Piiada... gdje su nje gove slike, što ih je dao Petru?

OSTAVIĆEMO »privatne« stvari za ka• sniie. Ovo {ie razgovor za »Kniiževne nmovine«, koje Te smatraju davnim sarađnikom. »IDU. DANI...«. Ponekad mi se i samom učini nevjerojatnim da se već pola stoljeća bavim literarno-publicističkim radom, a ipak je tako, mada su neki »fusnotadžiie« pokušali da ovu soblietnicu« prikažu preuranjienom za nekoliko dan4. sati, minuta i sekunda, ZNAČI, osporavaii ti da si počeo objavljivati god. 1917/5?

VRLO VAŽNO! Još prije šest godina, na poziv dr Palavestre, sudielovao sam a anketi »Kniiževnih novina« o obiavi prve kniige, i tu sam naveo podatak da sam kao maturant sušnčke gimnnzije u školskoi godini 1917/18. surađivao u zagrebačkom listu »Glas SMS«a felitonima o Nazoru, Domiomiću, Matavuliu i drucecima, a raniie i u Sušačkom »Primorskom listu«. Vladimir Nazor poslao mi ie iz Kastva 25. VT 1918. svoju zbirku »Lirika« (1014—1918) sa posvetom i potnisom »Kastavski bustiniak«. Evo ti je, pa se uvieri! Znači, dakle, da je Nazor vriie pola stolieća Žžnao.za moje ime. Da ie živ. ja bih niemu poslao svoiu zbirku »List na vietvu« sa posvetom i potpisom »Zagrebački pustinjakes. Idu dami...

NE VIDIM razloga da sebe smatraš »pustinjakom«e. . SVAKA KULTURNA SREDINA ima prava da se opredijeli prema svome članu, ali i svaki član — ćak i po Ustavu! — ima pravo da se oprediieli prema sredini. Meni je Administrativna komisiia Izvršnog vijeća SR Hrvatske ma molbu za povišenje penzjie OSDOTIla zasluge na poliu kulturne i društve· ne djelatnosti uz uskratu prava na žalbu. I usorkos svojoj zagorsko-orotestantskoj krvi nisam se žalio, ali sam samo u prošlom mjesecu sudielovao na devet kniiževnih priredbi po Istri (Lovran, Labin, Raša, Pazin, Novigrad, Poreč, Buje, Umag) o kojima na• ša štampa nije zabilježila mi riječi. Tdu: đami...

TOLIKE ZBIRKE, toliki prevodi (Pu škin, Liermontov, Tolstoi, Gorki, Babeli, Jeseniin, Prešern, Županžič, Bezruč, Breht i dr.), toliki feljtoni, nap'si, predavania i ređakciiski poslovi pa takvo Rešenje? Da se ne šališ?

VOLIM ŠALU iznad svega, ali sada se odista ne šalim. Uostalom,' evo ti originalno »Rješenmje«, pa se uvjeri. Mogu ii dati i prepis! U mojoj knjizi, na kojoj već preko trista noći radim (»Moje vrijeme i moji dragi suvremeTHci«), bit će objavljeno u faksimilu, bez obzira na to, šta će.o tome suditi unuci.

IZMEĐU dva svelska rata živeo: si -u Beogradu, pa bi mogao nešto reći o

tome da li se beogradski književni ži '

vot u to doba razlikovao od zagrebačkoga. Da li su postojale i neke zajedničke koordinate?

KAD JE U BEOGRADU pokrenuta Nova seriia »SK Glasnika«, poslao sam redakciji pjesmu »Srebrna cesta« (napisanu još u đačkim klupama) i dobio ljubazno pismo od urednika Bogdana Popovića od 2. sept. 1920. kojim mi javlia da će je objaviti i dodaje doslovno: »Na Vašu saradnju računam pouzdamo; njome ćete me jako obvezati i ob: vezati nas časopis...s Evo, pogledaj original! Možeš zamisliti šta je to DTIznanje za mene poletarca značilo. Njegovu »Antologiiu novije srpske lirike« u izdanju Matice Hrvatske (1911) mi smo kao sušački gimnazijalci znali napamet. Moja pjesma objavljena je u prvoj knjizi Nove serije »Srpskog književnog plasnika«, u kome su se kasnije iavili i mnogi drugi hrvatski višci (Alfirević, Begović, Domianić, Krleža, Nazor, Ujević, Šimunović, Voinović, A. B. Šimić, Car Emin, Nikola Šop etc.).

| Glavni i odgovorni urednik Tanasije ·Mlađenović. Sekretar redakcije Bog : ı, Dragan Kolundžija. Mirko Kovač, Đorđe Lebović, - List izlazi svake druge-.subote. Pojedini primerak 50 para (50 dinara). G - struko, List izdaje Novinsko-izdavačko preduzeće »Književne novine«,

tović. Momo Kapor,

ne iz 'njegovbž

Po dolasku u Beograd ja sam se uglavnom vezao uz »SK Glasnik«, mađa sam povremeno surađivao i u drugim časopisima i novinama, a ponajviše u »Politici«. Nisam pripadao nikakvoj školi ni klanu i družio sam se Više sa likovnim umjetnicima nego li sa literatima (Pjer, Filakovac, Dobrović, Bijelić, Palavičini, Toma Rosandić — kod koga sam i neko vriijeme stanovao u mansardi nad ateijerom na Senjaku — Šumanović, Bešević, Job, Komjović, Radović i toliki drugi). Od književnika najviše sam se družio sa Borom Stankovićem, Tinom, Rakom Draincem i Sinišom Paunovićem... DA LI JE TO tvoj poznati »skađarlijski period«?

NE, MISLIM da se o takvom »periodu« uopće ne može govoriti. Kao tipični matoševac imao sam od ranih dana sklonosti, prema boemiji (u onom boljem smislu), pa sam tako zavolio i Skadarliju kao neke vrste bosmsku četvrt Beograda. Posvetio sam joj i nekoliko "pjesama”"i vjerujem da nisam pogriješio kada sam još 1925. Tina proglasio »velikim«. No o svim tim stvarima, uspomenama i prisjećanjima bit

će govora.drugom prilikom.. Možda ću ipak neke »neutralne« odlomke iz SVOje nove knjige objaviti i u »Knj. novinama«. j i

PRIMEĆUJEM da među prijateljim. nisi spomenuo Milana Bogdanovića. ·

NE, NE, NA NJEGA nisam zaboravio. To mi je bio jedan! od najboljih književnih drugova i savjetnika i sa njim me vezivalo »duhovno srodstvo« od prvoga rata do drugoga. Surađivao sam u'njegovoj »Buktinji« (1923), pa u »Glasniku« a naročito pred sam drugi rat, kada smo se češto okupljali u starom beogradskom hotelu »Srpska kruna« kraj Kalemegdana. Dolazili su na te sastanke Petar Dobrović, pokojni dr Petar' Matavulj, Marko Ristić i drugi. Uostalom, u svojim »Prisećanjima« Milan se sa mnogo pažnje osvrnuo i na moju malenkost. Stvar je samo u tome, što sam se sa Milanom družio po redakcijskim kancelarijama, a ne DO noćnjm, lokalima (kao sa Borom i Tinom). |

TOKOM SVOJE književne karijere ti si se povremeno bavio i književnom kritikom i pratio značainije poiave kod

nas i u svetu. U toi aktivnosti, među

tim, bilo je i izvesnih 'prekiđa, zar ne?

· PA, REKOH TI MALOČAS da se sma-

tram matoševcem, ili bolje Matoševim šegrtom, pa sam već od rana naginjao njegovu »načinu«. Možda će te zanimati da me je sa Matoševim felitonima prva upoznala moja mati, koja je sa. velikim uživanjem pratila miegove članke. Jednom mi ga je čak pokazala živa pred prvi rat. u »Lovačkom rogu« u Zagrebu. Bio sam još u nižem razZredu varaždinske gimnazije. Otada sam ga prihvatio i nastojao slijediti njegovim tragom. No ipak, nisam u tom bio »profesionalac«, nego sam se javljao kada bi se ukazala potreba. Zbog toga je, možda, karakteristika tih moiih radova izvjesna »informativnost«. Nakon oslobođenja.moja užurbana ublicistička aktivnost pod pseudonimom Martina Lipnjaka. bila je djelomično uslov-

POVODOM 50-GODIŠNJICE PESNIKOVE, LITERARNOPUBLICISTIČKE „DELATNOSTI ·

iu intervju interviu intervju

ljena i nepovoljnim materijalnim pri. likama. Valjalo je zaraditi hljeb, a ja na žalost ne znam plesti košare. A sada mi je publicistika naprosto ušla w 'krva. Uostalom, ako ima pisaca koji pi. šu sa pretenzijama na »vJečnost«, zašto nas ne bi bilo i sa pretenzijama jednog jedinog dana ili bar nedelje. Idu da. nis:

U POSLEDNJE VREME više me ob. javljuješ stihove. Znači li to da spre. maš neko iznenađenie, ili se oezija nalazi trenutno van okvira tvojih stva. ralačkih interesovanja?

»PEDESET LJETA i za stablo dosta« — napisao sam, kad mi je navršila 50. godišnjica života. Danas bih rekao: »Pe. deset ljeta i za liru dosta«. Ne, ne, sti. hove ne mislim više objavljivati, iako ponekad nešto napišem za svoju ladi. cu. Postoji za to više razloga i ja ih ne želim spominiati. A ni posljednja iskustva me ne stimuliraju za takvu diela(nost. Moju »jubilarnu« zbirku biesama »List na vjetru« ovdje su dočekali tako odbojno, kao da sam već i »kniiževni penzioner«. E. pa đobro, i na tu penziju ja bih rado pristao, kad bi se od nje moglo pristojno živjeti. VIDIM da sam te već umorio, pa doz. voli da ti predložim da sam dodaš ne. ku poantu ovom našem »razgovoru ugodnom«. IDU DANI... I, što se mene tiče, neka idu... . . Božidar Božović

strance

Nastavak sa 2.

»Književne novine« je rečeno da imaju sumnjivu idejno-političku poziciju. Đ. Šušnjić je obiavio članak u »K. N.«. Dakle, Đ. Šušnjić je idejno-poliički sumnjiv). :

Neka O. D. pre svega argumentima, a ne etiketama, opovrgne ono što sam ja napisao, pa će tek tada stvoriti osnovu za kulturan i naučan dijalog.

U svom mapisu »Otpori kritičkom mišljenju« ja sam o mekim običnim stvarima mislio neobično za naše pri.like — iskreno. Rekao sam neke stvari (o odnosu nauke i ostalih društvenih instituciia, nauke i ideologije, na“uk i politike, nauke ı prakse) koje su toliko poznate i normalne za svako moderno društvo, pa * za socijalističčko. Rekao sam to kritički. Ali kritički nijevisto” što i-ne gativno i negatorski.

_ Dok »Književne novine« izlaze kao i svi drugi listovi i časopisi, one su za mene javna iribina sa koje mogu i ja da javno i s punom odgovornošću 'Čoveka i komuhiste kaž:m' ono što mislim. Ako O. D. ima svoje razlope za gnev protiv »Književnih novina«, ja ne dozvoljavam da mu moje ime i moj tekst služi za ilustraciju. Moj tekst je samo moj tekst i ja:odgovaram, moralno i politički, za svaku reč koju sam napisao. I kao svaki

normalan čovek u. nauci, sutra ·sam ·

spreman da napustim sve one id-je, ako mi neko argumentovano i logično pokaže da nisam u pravu. Već samim time što sam odlučio da se bavim naukom, ja sam odlučio 'da ne budem dogmatik. Samim tim što sam izabrao da kritički mislim, izabrao sam i mogućnost da budem kKritikovan. Kritikovan, ali ne klevetan. ; Š

Q. D. se sam ( a u tome zaista nije usamljen) stavio u ulogu učitelja koji mamje zna od svojih učenika, ali učitelja koji je svestan da njegov autorilet struji iz njegove moćne uloge, a j moćne ličnosti, jer takva ličnost pada u zaborav zajedno sa ulogom koju je za m>ko vreme (zlo)upotrebljavao. Kako god je O. D. počeo da deli lekcije iz metodologije ljudima kojima je to životni. poziv, tako će. sutra da deli lekcije. i atomskim fizičarima i stručnjacima za kibernetiku! O stvarima u koje se na razume, čoveku je bolje da ćuti. Tada bar ne svedoči protiv samog sebe. »Uvek će se naći Eskimi koji će za stanovnike Belgijskog .Konga izraditi uputstva kako treba postupati u vreme nesnosnih vrućina«. . · Razuman čovek se teško odlučuje da piše i o onome što zna, što mu je struka i svakodnevno iskustvo. Oskar je pokazao da je spreman da piše i o onome što ne zna. Zato zaslužuje Oskara za Hrabrost.

Nu relativno malo prostora: Oskar.

mi je uspeo da prikači' apsolutno minogo wtiketa. Očito je da Oskar nije razmišljao, jer da je razmišljao ne bi napisao ono što je napisao i onako kako je napisao. Dok sam či*ao. Oskarov tekst meni je postajslo sve :jasni-

Po? ja La

\ . \

Tekući račun i O

, y e to fg: ti: 09 \R ae »

«

je da je to sve skupa“nejasno. Zato Oskar zaslužuje Oskara'za.·Konfuznost. (Konfuzan i neodređen način izražavanja danas je jako u modi, jer ljudi ne žele da se odrede, da definišu pojmove, da izlože argumente... Kad ne“što kažu ili napišu oni to čine AKO da uvek ostavljaju prostor za manevrisanje i eventualno povlačenje). Kritička misao. sprečava da Dpostojeći red stvari postane apsolutan. Ona to čini na taj način šo pokazuje da je status. quo jedan od mogućih·sve-

tova, ali ne'i majbolji mogući“ svet.”

O. D. raspravlja na taj način da sagovomika najpre proglas: za neprijatelja. socijalizma, koga on ne treba da opovrgne racionalnim obrazlaganju i dokazivanjem, nego ga Sigurno uniš“ava oprobanim sredstvima političke diskvalifikacije. »Kritika koja se bavi tim sadržajem jest kritika u tučnj avi, a u tučnjavi se me radi o tome, da li je protivnik 'plemenit, · dostojan, 2Znimljiv, nego se radi o tome, da sx mjega pogodi« (Marks). Za ovo Oskar zaslužuje 'Oskara za Zebnju i strah za status quo. ; ;

Ja sam već umoran od ljudi kojima je sve jasno'i koji moraju biti u pravu. Ako neko sumnja da su oni u pravu — taj.je, sumnjiv. A jedan .običan partijski redov, evo, usudio se da posumnja u ono što je o njemu napi-

sao' član CKSKJ. | dr Đuro ŠUŠNJIĆ

P.S. Tekst »Ko sumnja —.taj je:sumniiv« dr Đuro: Šušnjić uputio je redak ciji »Komunista«. U »Komunistu« od 11. aprila taj tekst nije objavljen. RedJakcija će i eventualni odgovor Oskara Daviča · rado objaviti u, »Književ nim. novinama«.” a 1,

| POHVALA IZDAVAČU. ·

PRVE NAGRADE »Isidora, Sekulić« dobili su, kao što je. poznato, :Živojin Pavlović, za knjigu pripovedaka .»Dve večeri ujesen«, Ljubomir Simović, za zbirku pesama '»Šlemovi«, i Svetlana Velmar-Janiković, za. knjigu ·eseja »Savremenici«, O. nagradama se u' javnosti dosta! govorilo, ali je jedna: pojedinost komentatorima, sasvim slučajj• no, izmakla:' iz vida. · .

Zbirka' pripovedaka Živojina Pavicvića »Dve večeri ujesene je treća n:ngrađena knjiga iz Matične edicije »Danas«. Za nepunu godinu dana. Najpre je knjiga pripovedaka Dragoslava Mihailovića,.»Frede, laku noć«, dobila Oktobarsku nagradu grada Beograda. Romanu Eriha' Koša pripala je: ovogodišnja NIN-ova nagrađa kritike. I, konačno, prvi nosilac nagrade. »Isidora Sekulić«e za zbirku pripovedaka. je Živojin Pavlović. O Naša najstarija izdavačka kuća dobila je tako, u roku, od nekoliko meseci tri u prvom redu moralna, priznanja. U sadašnjoj izdavačkoj situaciji, kađa se na domaćoj Knjizi najčešće gubi i kada' gotovo svaka domaća knjiga ·predštavlja. za -izdavača . izvesnu 'matferijalnu žrtvu, ovakvi vidovi

63

~

1

S m.

ev

9 %.g69

ivhi . WO OBJAVI II

moralnih. priznanja mogu da posluže kao ohrabrenje onima koji su sprem„nj da. se, kada. je u pitanju domaća književnost, izlože izvesnom , materijalnom riziku.

MAR:Ti NA TERAZIJAMA

RETKO KADA je jedno muzičko delo doživelo na terazijskoj sceni Savreme-

"08 DOŽOFišta dSpeh i pohvale kao Što ·

se upravo događa sa Bernštajnovom »Pričom ız zapadnog kvarta« (»West Side Story«) u vanrednoj rediteljskoj postavci Antona Martija, stilski čistoj koreografiji Branka Markovića i pod umešnom dirigentskom palicom Ljubiše Lazarevića. |RHLE i

· U ovom događaju ima i nečeg siumboličnog: to je kraj onih mukotrpnih nastojanja da se i u našoj sredini pređe put od klasične operete do modernog mjuzikala. Šta sve pojedini teditelii nisu obećavali da bi se na kraiu ispostavilo da nemaju ni pravih ideja, ni mašte, a ni stvarne volje za takva. preobraženja. Anton Marti me samo da je potvrdio svoj majstorski renome u ovom poslu već je uspeo (i preporodi scenu: u svakom trenutku nienim skučenim prostorima, oivičenim uspelim scenografskim rešenjima Miomira Denića, dominirao je izuze„tan ritam u koji su se .stapali igra, govor i melodije. I što je najvažnije — ta kompaktnost zadržana je do kra'ja i u dramatskim scenama pa sio dobili celinu izuzetne scemske lepote.

“Martti i. Marković učinili su posebno mnogo da dođe do izražaja onaj posebni stil mjuzikala u kome glumici postaju isto tako. dobri igrači i animiatori numera. Među njima skrenimo i ovom prilikom pažnju „na „Branku Mitić, Vesnu Predojević, Milku Gazikalović, a zatim Milana Panića, Drapana Nikolića, Zorana Stoiljkovića, Dušana Golubovskog, Radomira Šobotu i. Dušana-Krcun Đorđevića,

Nadajmo se,da ovaj Martijev dolazak na Terazije nije slučajan i da ćemo konačno iz sezone u sezonu prisustvovati sve. atraktivniiim mjuzikalima na ovoj pozornici. Uz napomenu da za to — nisu dovoljni samo igrači i glumci već valja naći i prave pevače!

P.V..

JUBILARNA SKROMNOST ILI . NEIZVESNOST-·PRED BUDUĆNOŠĆU ·

"SKROMNOST sa kojom je Jugoslo-

vensko dramsko pozorište obeležilo dve decenije svoga umetničkog delovanja više je nego upadljiva. Ona po svojoj. formi i značenju odudara od svih naših prigodnih · manifestacija i već samim tim skreće na sebe pažnju javnosti.

Uspesi ovog ansambla u proteklim godinama misu mi mali ni skromni.

· Stvaranje ove kuće i njena težnja ka . najvišim dometima teatarskog izraza.

predstavljaju sigurno ono majdrago-

cenije. što smo učinili u toku prevazi-

laženja. naše pozorišne tradicije i ofor, mljivanju savremenog scenskog Života. Izvesne predstave, kao na primer »Dundo Maroje« i »Jegor Buličov« postale su sinonimi najefikasnije po. zonrišne komunikacije.

Međutim, nesreća je što ovaj amsambi upravo sada prolazi kroz fazu stagnacije i obeshrabrenja. Zbog 10. ga'su, nesmotfreno, uspesi podređeni ovom tremutfnom stanju, pa se stiče utisak da je čak i veoma uglednim umetnicima neprijatno prisećamie na prošlost i uspehe koji su trajni!

~ Sve"Ovo, naravno, nc znači. da smo protiv umerenosti! Naprotiv! Ali, ne smemo se ni odricati vrednosti 1 tradicije — jer bez takve osnove nije moguće prevazići mi trenutne smulnje a kamoli ukloniti neizvesnost pred budućnošću. | i lake P. N. ı

NOVE NAGRADE »VJESNTIKA«

REDAKCIJA »Vjesnika« odlučila je da uvede dve move nagrade i ma taj način ·pridonese većoj popularizaciji muzičkog i likovnog stvaralaštva kod nas. Pored »Goranove nagrade, koja će ove godine biti dodeljena po. četviti put i čiji je iznos povećan sa 10.000 novih dinara na 20.000 novih dinara, uvodi se i nagrada »Josip Slavenskić za najbolje muzičko delo i nagrada »Josip Račiće za majbolja ostvarenja au slikarstvu i vaijarstvu. I ove nagra· de iznosiće po 20.000 novih dinara. Inicijativa »Vjesnika« predstavlja dobar znak i može da posluži kao podsticaj za slične poduhvate ove VIste. · 3 i. | +“

ZA MUZEJI LAZARA VOZAREVIĆA

REDAKCIJA »KNJIŽEVNIH NOVI NA« primila je od jednog svog čita oca, koji je iz nekih razloga želeo.da ostane anoniman, pismo u kome sč zalaže za otvaranje muzeja posve ćenog Lazaru Vozareviću. Polazeći Od toga da ·je kroz »Lazara Vozarevića ! njegovo delo najmarkantnije i najce lovitije izražen sav. naš umetnički po: sleratni napor«, čitalac predlaže da sč odmah. osnuje muzej Lazara Vozare vića u koji, bi se sabralo sve ono štO je u vezi. sa njegovim radom i Nje govom ličnošću. Sa tom akcijom tre Đbalo. bi početi. odmah, dok sc tačno zna gde se nalaze slike Lazara Voza: revića i dok ostali predmeti, vezani za njegovu ličnost i rad, mogu lako da se prikupe i da se sačuvaju. Naj veći deo Vozarevićevih slika i pred meta koji bi došli u obzir za muzć} malazi se u posedu Vozarevićeve PO rodice. Može da se pretpostavi da DI porodica pristala da dela koja ona poseduje budu početni fond iog muzeja, stim što bi joj se dalo mater jalno obezbeđenje. Istovremeno 5č predlaže da prijatelji Lazara Vozarč vića, koji poseduju niegove radoVć, ustupe Vozarevićeve slike muzeju kO ji treba da bude otvoren.

Pismo koje smo prim/li dobrim delom sadrži ideje koje već postoje . o čijoj bi realizaciji trebalo razmisliil i pronaći najpogodniji načim, da 5Č Ideja o muzeju Lazara Vozarevića što pre ostvari.

dan.A. Popović. „Tehničko- urietnička* oprema Dragomir 'Dimitrijević. Redakcioni odbor: Božidar B žovi | jub S. Ignja S isla obe IGOR Pr oan: Savačić: Dobroslav SaiJanič, Rado mir Smilianić, Branimir EI E : Va odišnja pretplata 10 novih' dinara starih diriara), polugodišnia 5 novih dinara (500 starih di inostransivo dVO Beograd, Francuska 7. Telefoni 627286 (redakcija) i 626-020 (komercijaln S odit. caj, Rubeoioi vćune Vrai

1+.608-1-:208-1. Štampa -»Glas«, Beograd Vlajkovićeva 8.

Petar Volk.

o odeljenje i administracija). Rukopisi se ne vraćaju,