Književne novine

Ovaj tekst sam poslao redakciji »Kov nista« pominje moje ime i moji radovi, munista« 9. maja 1968. uz pismo uredni- a da mi se nikada nije pružila moguć"niku u: kome se kaže: »Molim vas da ww nost da odgovorna Nadam se da sc OVO. narednom broju »Komunista« objavite Šš. Ipak a VHOVIJO: Redakcija »Komuovaj odgovor Oskaru Daviču. Ovo. je već

nista« nije bila spremma da objavi tekst treći put kako se na stranicama »Komu- u ovom obimu i u ovom obliku. |

Piše: dr Đuro Šušnjić

NO..N.LNE

tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina

biti ono Što nije i

»Jedina misao despolizma jest prežiranje ljudi, onečovječeni čovjek, i ova misao ima prednost pred mnogim drugini utoliko, Sto je istovrem~2no i Cinjenica. Despot uvijek vidi Jljudc lišene dostojanstva..., Gdje je monarhijski princip u VcCdini, tamo su ljudi u manjini; gdjc sec taj prin-

iii

TAKO JE OVO ODGOVOR O.D-u, ja ga ne pišem wgbog O.D.a, već zbog čitalaca »Komunista«, koji su imali prilike da se i sami uvere što je i kako je O.D. napisao povodom moga mapisa »Otpori kritičkom mišljenju« objavljenog u »Književnim novinama« od 2. marta 1968. 'U tom mapisu, koji je toliko ozlojedio O.Dx-a, ja sam izneo četiri osnovne ideje, koje ću ovdc sažeto ponoviti,

1. Jedna od značajnih osobina društvenih jnstitucija sastoji se u tome što one zahtevaju stavove mristajanja, poštovanja, odanosti, ?Dowerenja, pokornosti, privrženosti, obožavanja, ukratko, potpune lojalnosti. Nauka je orgamizovani skepticizam (Merton). Između svih drupih društvenih inslitucija mauka jc jedina koja metodički sumnja u svece, pa i u razumnost tih institucija, Dok majveći broj institucija zahteva meograničeno poverenje, institucija nauke ćimi skepticizam svojom vrlinom. Otuda uvck postoji otvoren ili prikriven psihološki sukob između nauke i drugih institucija.

2. Marks je delinisao ideologiju kao iskrivljenu svest. Nauka je po definiciji kritička svest. To gnači da naučno (kritičko) istraživanje postaic prirodni neprijatelj ideologiji kao iskrivljenoj svesti, Ideologija propisuje kako sc treba ponašati da bi se postigli izvesni bliži ili dalji ciljevi grupe. Nauka opisuje kako se ljudi stvarno polu saju u Životnim situacijama. Stvarno 'ponašamje se, često, suprotstavlja poželjnom, opis se protivi propisu. Sta je, dakle, normalnijc od sukoba između naukc i ideologije?

3. Moderni svet prelazi iz stanja apsolutne dominacije ekonomije u apsolutnu dominaciju politike. Danas smo svedoci univerzalne dominacije politike nad svim ostalim slerama društvenog života. To znači da sc merila i kriterijumi iz jednc oblasti nameću kao zakon za sve druge. Na primer: kriterij naučne objektivnosti nastoji se zameniti kriterijem političke lojalnosti; ili, kriterij ekonomske racionalnosti mastoji se zameniti kriterijem političke celishodnosti (političke fabrikc), i sl. Autorilet sc u Dpolitici pretežno zasniva na principu hijerarhijskc nadređenosti i podređenosti, bez obzira na ličnc intelektualne i moralne osobine ličnosti; auto?iiet se u mauci zasmiva na racionalnom obrazlaganju i dokazivanju, bez obzira na mesto u hijerarhijskoj lestvici. U politici je važno ko nešto kaže, u nauci je jedino važno šta neko kaže. Zar ima nešto čudno u lome kad ova dva tipa autoriteta dođu u sukob?

4. Postavljanjc izvesnih ciljeva samo je po sebi neka vrsta distanciranja od postojećeg i suprotstavlianja postojećem. Pošio se humanistička kritika, dakle, uvek vrši sa gledišta izvesnih kriterijuma koji nisu u postojećem, već izvan njega, pomaknuti negde u budućnost, io je nezadovoljstvo postojećim logična posledica čovekovog postavljanja ciljeva. Zar nijč DOSsVĆ logično da kritika postojećeg sa gledišta budućnosti isključuje vrednosno-neutralnu nauku?

Umesto da polemiše sa mnom o ova četiri osnovna stava, O.D se opredeljuje za lakšii već oprobani metod političke diskvalifikacije i podmetanja. Ovaj tip političke diskusije ima karakter u sušlini suprotan akademskoji diskusiji, Jer zahteva ne samo da bude u pravu, već i da razori osnovu socijalne i intelektualne egpzistencije svoga oponenta.) Za O.D-a svako javno i iskreno izrečeno mišljenje ı nije mišta drugo do politički delikt, jer se me slaže sa njegovim mišljeniem. O.D. očito nije zadovoljan monopolom na vlast, već leži i za monopolom na duh i patriotizam. Kada će O.D-u biti jasno da protivnik nijc onaj ko misli (drugačije), već omaJ ko ne misli, ili misli onako kako se to od njega očekuje. O.D-u i svima onima, koji pokreću političke procese, trebalo bi pokrenuti

cip nc osporava, tamo uopće ncma 'ljudie.

Karı Marx

U AK

TEŽNJA ZA MONOPOLOM NA DUH I PATRIOTIZAM

proces mišljenja. A prvo to bi trebalo da shvate jeste poznata stvar da opasni protivnik nc izlaže svoje opasne slavovec javno, već sprem: svoju osvelu ispod žita, nečujno i u potaji.

Samo zato što je moj napis objavljen u »K. N.«, O.D. mi prišiva sve ono- zbog čega su »K. N.« bile javno oplužene. »NIivo i vrednost takvih plilkoumnih saopštenja masama, ili onomc što se pod masama podrazumeva, VCTFOvatno zavisi od demagoške pretpostavke da sumnjičenja i optužbe, ako ih samo dđovolino često ponavljate, na neki način postaju dokaz o krivici — jsto onako kao što se smatra da će više puta ponovljene izjave o kvalitetu paste za zube ili pojedinih vrsta cigareta postati islo što i ubedljive činjenice o kvalitetima tih attikala«.2) Samo iz obzira prema čilaoću ja neću da navodim Oskarove uličarske i kočijaške reči ı jezik koga bi se svaki pismen čovek morao da slidi. Oskar nastoji da bude učen, a ispada DOvršan i smešan. On se upinie da bude duhovit, a ispada vulgaran i prost. On se trudi da bude dubok, a ispada plitak i neodređen. On se poziva na naučne autorilele, a očito se vidi da ih nije razumeo, ukoliko ih je uopšte čitao. On je o svemu ponešto naučio ili pročitao iz trece rukc, a razmeće se tako da bi meobavešten čitalac slekao utisak o mjegovoj obaveštenosti i Uučenosti. Oskarov najveći doprinos nauci biće ako se prestane baviti naukom i naučnicima.

Pogledajmo sada šta O.D. ima da kaže na te-

orijskom planu i kakve argumente on mudi na-.

suprot mojim stavovima.

O.D. doslovno piše: »Ako je Marks i napisao da je ideologija iskrivljena svest, on mije tu svoju polemičku polurečenicu uzeo Za ·model svake ideolopije, u svakom njenom irpenutku, i nije prema tome ni mislio da je svaka nauka, pa i ona Vebera i Dr Đ.Š-a, revolucionarna a samo mayksistička ideologija uvek i Jedino rcpresivna i satrapski teroristička«.9) '

Šta drugo da čovek uradi mego da pokaže

Oskaru da se ne radi o nikakvoj »polurečeni-

ci«, Već O Celoj rečenici ı celovitom. Marksovom shvatanju ideologije kao iskrivljene svesti. Marks doslovno piše: »Svijest me može nikada biti nešto drugo do svijesno biće, a biće ljudi je mjihov stvarni Životni proces. Ako sc u svakoj ideologiji ljudi i mjihovi odnosi pojavljuju obrnuti pglavačke kao u cameri obscuri, to ovai fenomem proizlazi isto tako iz historijskog: procesa njihova života, kao što obrnutost predmeta na mrežnjači oka proistječe iz njihova Nncposredno fizičkog procesa života«.1)

Kao marksisti mi ne možemo da izbegnemo da osobine i kriterijume ideologije me primenimo i ma marksističku ideologiju. Ovde se pojam ideologije ne upotrebljava u nekom vrednosno-negativnom smislu, u smislu da je idcologija jedna svesna politička laž, već samo to da su ideje grupe nužno povezane sa datom istorijskom situacijom i da su racionalizacija grupnih, tj. ograničenih interesa. A gledište ograničene grupacije je po pravilu ograničeno gledište i time daleko od istine.

Za Marksa je revolucionarno ono što je istiailo i istinito ono što je revolucionarno. Zar klasici marksizma nisu pisali da »u koliko natuka nastupa bezobzimije i nepristrasnije, u toliko je ona više u skladu sa interesima i tcžijama radnika«. Odavde i sledi istinski marksistički smisao društvene i političke angažovanosti naučnika. Naučnik je angažovan u poliičkom smislu samo onoliko koliko je angažovan za politiku istine. Njegova angažovanost sc ne može mueriti političkom lojalnošću, već loalnošću prema istini za koju se on jedino ireba da bori. Koliko je istina stvarno postala. sastavni deo politike, toliko je i naučnik uspeo da se politički angažuje. Samo u tom smislu ja vidim smisao angažovane nauke, Naučnik nc piše ni za partiju, ni za klasu, ni za neku određenu grupu. On piše za liude koji su sposobni da se bore da budu slobodni u misli i akciji. On je naučnik, a ne partijski sluga. On je mislilac, a ic klasni ideolog. On je intelektualac, a ne maruceno piskaralo. '

Revolucionarno ne može istinito. Jedino Što jc jOŠ revolucionarno ı, onome što O.D. priča jest revolucionarna ie. minologija — „evolucionarne Traže. »Vreme je da se dignu VIZITI. Potrebno je lo ne da bi še znalo, šta sc misli dobro ili loše o OvOj ili onoj knjizi, ovom ili onom filozofskom stavu, ovom ili onom socijalizmu, nego da bi se videlo ko hoće i ko neće ili ne može da i dalje ma svim frontovima nastupa sa OVOM, Revolucjjom«.5) T s tim frazama on smatra da teorijski prednja. či ostaloj masi proletarijata!

O.D. dalje nastavlja: »Još jedna od zabluda autora tih cveba jeste »naučno« UVecrenjc da je iracionalno i Ono ŠIO tO nikad miie za jednog materijalistu. Mislim na interese«.l)

Oskar ne razlikuje dvc Droste stvari, već odavno noznaic u nauci: ĆOVCK |c racio. nalno biće, ali i biće koje racionalizira. Jedno ic dakle interes, a drugo jc racionalizacija toga interesa. Ćesto se iz racionalizacije jednog inte. resa ne može dokučiti pravi interes, iako je ta racionalizacija izvedena Dpo SVIm pravilima ra. cionalnog zaključivanja. Inieres sc, dakle, maskira vacionalizacijom, Ta raciomalizacija grupnog interesa i nije ništa drugo do ideologija ili iskrivljena svest, izopačena svest, istina jcdnog sveta koji je sam jzopačen, i koji ima potrebu za takvom vrstom svesti. To jc i navelo A. Ede. la da govori o ideologiji kao racionalno) odbrani iracionalnosti.?) i | |

»Voleo bih da mi Dr Đ.S. ukaže na jedan jedini primer gde su naučni rezultati »sami po sebi« doveli »do društvenih promena«. Ja za takav slučai nisam čuo«. „a

O.D. iz čiste neobaveštenosf!i pripisuje meni neka otkrića za koja on nikada nije čuo. On nc vidi da to samo govori o njegovu meznanju, ali nc i zaključku da me postoji sve Ono O čemu O.D. nema pojma. Zna li O.D. trivijalnu činje. nicu da svaka nova mašina Wu „imdustrijskoj proizvodnji zamenjuje na stotime 1! hiljade Yadnika? Zna li O.D. da su mwadnici lupali mašme upravo zato što su ih te mašine istisnule s Dposla i bacile na ulicu? Zna li O.D. za društvene posledice automatizacije o kojima nas Upozo“ava industrijska sociologija i psihologija? Zna li O.D. da mi moramo učiti da predviđamo mo. guća tehnološka otkrića i socijalmo-psihološke probleme koje će ta otkrića da stvore, da bismo se' bolje pripremili, da bismo već sada počeli da izgrađujemo socijalnu organizaciju i kultumo-političke poglede koji će odgovavati novo-nastalim promenama? Naravno, ništa sc ne može posmatrati potpuno izolovano izvan nas samih. ;

U svom napisu »Otpori kritičkom mišlienju« (koji je u stvari odlomak iz istoimene studije) napisao sam i Ovo: »U društvu kao

što je maše, u komc nc postoji više ?olitičkih partija fumkciju naiobiektivnije Krilike (ne monopol na kritiku) preuzimaju

bumanističke nauke i filozofija. U tome ja vi

dim originalan način da se u samoupravnom,

društvu obezbedi maksimum kritičke svesti

društva o samome sebi«. Jednostranost iednoz

gledišta može se majbolje pokazati i tako što će mu sc suprotstaviti sasvim oprečno gledište. Ali umesto da toiuradi,O.D. se liuti i uzvikuje: »ne verujem da ie tzv. humanistička kritika naiobiektivnija«! On veruje u nešto drugo, ali šta je. to. on ne kaže. Zato meka čuje šta o istoj stvari piše ijedan drugi marksista: »Aktueina kriza socijalizma ic prvenstveno Kriza njegovog duha i njegovih ustanova koje još nisu izgubile nolitički karakter. Društvena kritika nije apsolumo i svespasavajuće sredstvo za savlađivanjcć ove krize, ali je apsolutno meoohodna pretoostavka za nastavljanje socijalističke revolucije, ukoliko se njeni nekadašnji protagonisli Uljuljkuju u slatkom dremanju ma vlasti. Tamo gde je proleterska avangarda Drcetvorena u kon· zervativnu političku elitu i sde je radnički DOkret izgubio vitalnost istorijskog subjekta, humanistička inteligencija i društvena Kritika Dpo-

NAPOMENE

1. K. Mannheim, Iđeology aud Utopia, A MBarvest Book. Harcourt, Brace and World, Inc. New York, 1936, p 38.

. S. Rajt Mils, Elita vlasti, Kultura, Beograd, 1964, st, 453, :

O. Davico, Komumnist, 25, april, 1908,

4. K. Marx i PF. Engels, Rani radovi, Kultura, Zagreb, 1953, str, 293.

5. O. Davičo, Komunist, 4. april, 1968.

6. O. Davičo, Komunist, 25, april, 196%.

7. A. Edel, Praxis br, 1.2, 19608. str. 106.

Nastavak ma 6, strani

Nastavak sa 2, strane

gije, nepoznato čak i mnogim gledaocima u zemlji pisca. U ovom slučaju, televizija je odigrala polez, koji vraća poverenje u njen rad. Otkrivanje mepoznatih prostora duha i zaboravljcnih ličnosti treba da postane njena uobičajena praksa, a me redak dogadaj koji sc pamti.

| M. Ka.

SUSRETI PESNIKA U TOPLICI

OVOGODIŠNJI, TREĆI SUSRETI pesnika u Toplici, održani su uu Prokup-

lju, Kuršumliji 'i Blacu II. i 12. maja.

Na njima 'je uzelo učešće više od dvadeset pesnika iz Srbije. Mladi kulturni i prosvetni radnici topličkog kraja, i pored ranijih nesuglasica i pocepanosti; sve više malaze zajednički jezik u nastojanju da doprinesu svom zavičaju zajedničkom akcijom. To sc maročito dobro videlo prilikom organizovaja Susreta koji su, po mnogo čemu, bolje zamišljeni i organizovani nego slične kulturne manilestacije koje ima-

ju bogatiju tradiciju. Čimjenica da, publika prima OVU mamilestaciju kao nešto svoje, kao događaj koji na nešto podseća, na nešto ukazuje i O nečem govori, ohrabruje organizatore i uliva im veru u mogućnosti pokretanja i zamašnijih akcija.

Posle uobičajenog olvaranja izložbe likovnih umetnika Toplice ma kojoj su'i ove godinc dodeljene nagrade „Rade Drainac« za slikarske i vajarske radove, za skulpturu i tapiseriju, u sali Skupštine opštine Prokuplie vođena jc diskusija na temu »Kultura i mad& za koju je uvodnu reč,dao Milivoje Marković. U diskusiji su učestvovali sociolozi, publicisti, književnici, zdravStveni radnici, arhitekti i drugi kulturni i javni radnici iz Toplice, Niša i, Beograda... Zasnivajući wvoja izlaganja na ispitivanjima u oblasti svojih. delat-

mosti učesnici su govorili o stanju kulturnih institucija ma teremu, o ulaganju sredstava za masovnu kulturu, o korišćenju ikulturmih dobara kroz rad pojedinih kulturnih istilucija, pa i ncposrednijem jposvećivanju pažnje masovnoj kulturi, S obzirom da su kulturme iekovine opšta ljudska svojina, nastojanje da ic tekovine prodru ı u one slojeve koji nemaju kulturnih iavika i Čiji obrazovni stepem još mije toliki da bi li slojevi mogli da primc tekovine kulture ostalo bi dobrim delom samo san ako se me učini da se stepen moći primanja kulture kod tih slojeva me ipodignc na mivo na komo jc moguć prijem kulture, Izlaz iz prizemlj a materijalne egzistencije na Viši spral duhovnosti — ikako reče dr Sava Penčić — podrazumeva prenos kulturnih htenja na narodnc mase izlaženjem iz

stera Rkulturmog, življenja intelektualnih krugova, proširivanjem interesovanja i Jačanjem. materijalnih pozicija i kadrovske kvalifikacione strukture. S obzirom da je konstatovano da 'postoji »veća kriza duha nego maiterijalna ikriza« — ako bi se ovo uzelo kao istina — cilj i zadatak mašeg društva

· bi bio da se te krize prevaziđu i nade

ključ za razrešenje stanja u kome se naša kultura i obrazovanje malaze. Nedostatak kulture življenja i kulture rada uzrok su i posledica jedno drugom. U uvodnoj reči je podvučeno da u našim preduzećima u unutrašnjosti »vla-

daju meestetski uslovi« za rad, da je

»selo odsečeno od grada«, da se omladini i u građu i ma selu posvećuje malo pažnje, a da ona ima želju i potrebu da se potvrđuje i živi aktivnim kulturnim životom. Ako stamje tako stoji onda je verovaino razlog u tomcč Što se »pravi ljudi mc nalaze na pravom muestu«, ali, i u ekonomskoj moci sredine koja nije u mogućnosti da bržim tempom raskršćava sa svojim teškoćama. 3

Kazivanje poezije na ovogodišnjim Susretima pesnika u Toplici potvrdilo je već uočenu činjenicu da u publici

postoji želja da čuje, doživi i primi emociju i poruku, ne samo kao prenć seni odjek tuđe vizije i slike, već i kao sopstvenu ljudsku osećajnost i, lični doživljaj čoveka i sveta dovođenjem U vezu životnog iskustva sa onim. ŠlO. pesnička reč kazuje i dočarava. SU sreti su ove godine unekoliko bili bo gatiji poetskom vokacijom i pored 10ga šlo je pozvan znatno manji broj učesnika nego prošle gvodimce. i _ Mitinzi poezije u Blacu, Kuršumli ji i Prokuplju, protekli u najlepšem mogućem redu i prijemu, pokazali su da sredstva uložena za ovakve inan Testacije misu niti mogu da budu bačena. Ona se vraćaju zajednici upravo kroz oživljavanje potreba za kulturnim življenjem i duhovnim obogaćenjem.

IZ REDAKCIJE

NA ZAJEDNIČKOM SASTANKU 1zda vačkog saveta NIP »Književne novine“ i redakcije lista, održanom 13., maja ove godine, za člana redakcije je 17% bran književni kritičar Zoran Glušće vić.

Glavni i odgovorni urednik

Smiljanić, Radomit | dišnja 5 novih dinara (500 starih

626-020 (komercijalno odeljenje

Tanasije Mladenović. vić, Dragoljub S. Ignjatović, Bogdan Kalafatović, Momo Kapor, Smilianić i Branimir Ščepanović. List izlazi svake

dinara). Za inostranstvo dvostruko. Li i administracija),

Sekretar redakcije Bogdan A. Popović. Miodrag: Kolanić, Dragan druge subote. Po i c List izdaje Novinskoizdavačko preduzeće »Književne novine«, Beograd, Francuska 7. Telefoni 627.286 (redakcija) i

Tekući račun broj 608-1-208-IL, Stampa »Glas«, Beograd Vlajkovićeva 8,

Rukopisi se nec vraćaju,

Tehničko-umcinička oprema Dragomir Dimitrijević. Redakcioni odbor: Boži žović, ? šč

i ee ; i e Ii[ri]ČVIC. or: Božidar Božcvić, Zor: Ščeć” . Kolundžija, Mirko Kovač, Đorde Lebo vić, Borislav Pckić, Predrag Protić, Dušan Puvačić, „aaoDroslav Pojedini primerak 50 para (50 dinara). Godišnja pretplata 10 novih dinara (1000 starih dinara), polugo-