Književne novine

A OV

BE Bulevar Revol.

E NOVINE

LIST ZA KNJIZEVNOST UMETNOST | DRUŠTVENA PITANJA

Godina XX Nova serija Broj 328 BEOGRAD, 25. MAJ 1968. List izlazi svake druge subote

Cena primerku 50 para (50 dinara)

i MOM SO RIMA U BALU, a Le 0. Ma O

DANA O a

JUBILEJ DESANKE MAKSIMOVIĆ

OD TRENUTKA kada se na stolu glavnog urednika Književnog časopisa »Misao« našla sveska rukomi ispisanih pesama i on, čitajući ih, osetio da se rodio pesnik koji samo treba da se pojavi pred publikom pa da postane znan i voljienmn, prohujalo je skoro pet decenija. Danas, proslave sedamdesetogodišnjice rođenja Desanke Maksimović u Valjevu, Brankovini i Beogradu pretvaraju se u neku vrstu ma„rodnog slavlja kakvo u modernim vnremenima pesnici mc doživljavaju tako često. To maročito vredi za proslavi u Valjevu ikoja je, sasvim izvesno, mavela Desanku Maksimović da konačno odbaci iednu od svojih mladalačkih slutnii da će se, iednog dana, pokolemja koja dolaze zapitati čemu služe mjene pesme, Jer, damas, kada mislimo o mjenoj prvoj objavljenoj pesmi mi mismo u mogucnosti da zamislimo kako je izgledalo vreme kada ta poezija mije bila prisutna među mana; znači, poetski svet Desanke MajksimovIĆ postao je tokom njene pesničke ayanture sastavni deo našeg: sveta, mjena istorija postala je deo naše istorije, njen senzibilitet uklopio se u naš senzibilitet i s njim stopio. Svako od nas, razmišljajući o poeziji i Dpesništvu, ima osećanje da bi njegov duhovni svet bio nepotpum i znaino siromašniji da nije doživeo i uzbudljivu draž otkrića počzije Desanke 'Maksimović. 'Kada se Desamka Maksimović javila u srpskoj literaturi, u trenutku iznemirenih traženja i traganja meDo-

sredno posle prvog svetskog mata, mjen

glas se izdvajao i jasno razlikovao od drugih glasova, i starih i novih.. Na određeni način, u odnosu na stare ona je bila nov pesnik, nosilac TOVOZF OSecanja sveta ı novih iskustava o svetu, a u odnosu na nosioce modernih tendencija i traženja — pesnik koji uspostavlja kontimujicte. Pesnik vezan na jedan poseban način za tradiciju svim njenim vidovima, romamtičarski pesnik po svojoj vokaciji, Desanka Maksimović je u vreme obnove Yomamntizma, posle prvog svctskog vrata, osećala uznemirena traganja svoga doba i nastojala da svoje preokupaciic liričara u uobičajenom smislu te reči čvrsto veže sa Imperitivima vremena, naišire shvaćenim. Vezama za macionalnu tradiciju, patriotski besmik u smislu modernog patriotizma, u smislu koji je tom terminu davao Jovam Skerlić, pesnik zemlje i čoveka Koji živi na toj zemlji, Desanka MaksimoVvić je bila pesmik roda, pesnik onih koji stvaraju istoriju, pesnik svoga naroda, a ne onih koje istorija, sa Tazlogom. ili bez razloga, beleži zlatnim slovima. Njena ljubav za prirodu proizlazi iz njemc ljubavi prema rodmom, tlu. U njenim rodoljubivim pesmama mi se suočavamo sa intenzivnim Oscćanjem prirode; u mjeninm pesmama koje su imspirisanc prirodom svedoci smo ne manje intenzivne ljubavi pre-

ma. određenom rodnom tlu. Za Desan-

ku Maksimović, dakle, kao da nema sveta izvan ovop svela u kome živi i za koji Živi,

Ovo, razume se, nijc jedini aspekt iz koga bi moglo da se govori kada se povede reč o poeziji Desanke Maiksimović. Ako se usvoji jedna školska kvalifikaciia, poezija Desankc Maksimović, u trenutku kada se ona oglasila kao pesnik, išla je u intimnu liriku. Ispitujući stanja svoje dušc, olkrivajući svoj intimni svet, Desanka Maksimović jc postepeno dolazila i do širih saznanja, svoje intimno iskusivo dovodila je do jednog opštelyudskog iskustva i na taj način svojoj lirici dograđivala sve movc i novc dimenzije. U svojoj najnovijoj zbirci »Tražim pomilovanje« došla je, tako, do jedne, u mašoj poeziji jedinstvene, sinteze cmotivnog i intelektualnog, istorijskog i savremenog, i prešla put od izrazilog romantičara de mesnika koji u zrelom dobu živola daje svoja najbolja dela,

Svaka pesnička knjiga Desanke Maksimoyvić predstavljala je datum i u mjenoj pesničkoj biografiji i u istoriji naSc poezije. Od »Pesama« (1924) do poetske evokacije detinjstva u, narednoj knjizi, preko »Zelenop viteza« (1930),

Desanka MAKSIMOVIĆ

Živela sam kada je zemlja

još bila neuđata,

Znam po mnogom čemu

i zato se sa zverima rodakam

i po smetovima lišća čeprkam.

kad ljudi nisu znali da idu goli,

kada je oganj bio skuplji od zlata, i zalio sada mogu svakom blagu

da odolim.

Živela sam, znam. po mnogom čemu, u zelenom prašumskom haosu ·

Živela sam, znam po mnogom čemu, kad su vojske zmijskih careva,

pod svetlucavim šlemiom,

gde sc još nije belasala staza,

bila sam suseda. medveda i irvasa; živela kad su između ljudi i šimpanza

razlike bile manje

nego između društvenih klasa.

I zato mi ic unaprcd poznata pomrčinom: obrasla jaruga svaka, zato me se ne plaši veverica mrka,

logorovale uz ognjište čovekovo, zato razumem nemušte zlo zmija i svako iskonsko i delo i slovo.

Živela sam, znam i po-slovima, · u doba ptičje ljubavne obesti,

ispod tek razapetoga neba,

kraj tek skovanih 'borovih skiptara; i zato volim da slušam u česti zaljubljenoga tetreba

kad čezne ı kad se: udvara.

Midi

IEA

u kome.je dotada majpotpumije došla

do izražaja mjena pesnička fTizionomija, preko vodoljubivih pesama nasla-

'lih pred mat i tokom, rata, pa sve do

vbirke »Tražim pomilovanje«, ta se konstatacija stalmo mpotvrđivala, Pesničko delo Desanke Maksimović doži-

DESANKA MAKSIMOVIĆ (RAD PJERA 'KRIŽANIĆA)

velo je sudbinu kakvom malo koji puvsnik modernih vremena kod nas možc „da se pohvali, Njene pesme, pored autoritativnih priznanja dobile,su i ono -drugo do koga je, hteo on to da prizna

ili me, svakome piscu majviše stalo:

· njene pesme se čitaju, uče se napamet,

ĆU

recituju, njeni stihovi se ponekad ci-

. liraju u običnom razgovoru, ODmi SU

deo duhovnop' iskustva čilavog miza generacija. ,

To 'je, svakako, dokaz da PESNIK Desanka Maksimović i mjen ZAVIČAJ predstavljaju jedinstvenu celimu.

ra nejednakosti u mašoj

NEJEDNAKOST | U SOCIJALIZMU

UDOVOLJAVAJUĆI NA meki mačin interesovanju imiverzitetske javnosii i pokušavajući da se, najzad, stavi ma čelo tekućih društvenih zbivanja u našoj zemlji, UK BU je, preko svoje komisije za idejna pitanja, organizovao razgovor o problemima mncjednakosti u socijalizmu (mada bi, kako je rekao jedan govornik, pre trebalo goyvoriti o stepenu društvene mejednakosti u socijalizmu). Tim povodom su održana dva razgovora. Početni je održan na Pravnom fakultetu 26. aprila ove godine, a drugi na Filološkom fakultetu 14. maja. U razgovorima su uzeli učešća mnogi maši javni radnici (Miroslav Pečujlić, Svetozar Stojanović, Manojlo Broćić, Vuko Pavićević, Miladin Korać, Andrija Stojković, Mihajlo Popović, Žarko Bulajić i dr.) i studenti Univerziteta. u Beogradu. Sami razgovori O problemu nejednakosti u sOCijalizmu izazvali su veliko intcresovanje, broj učesnika u razgovoru je bio veliki, pa su i stavovi učesnika u razgovorima bili različiti. ı :

Ono što je veoma važno za ove razpovorc jeste njihova uslovljenost, a samim tim i alktuelnost, trenutnom 'političkom i privrednom situacijom. Današnja zbivamja u mašoj zemlji ukazuju na izvesna n.alič i a našeg višepodišnjeg: razvoja. O im maličjima do sada mije govoreno, bar mije otvoreno i javno, to je bio jedan ta bu, možda, iz bojazni da se, prilikom takvih vazgovora, ne stave pod sumnju Osmovne tekovine našeg društva, a i zbog same klime koja je vladala do pre.nekoliko pvodina kod mas. Nesummnjivo je da {iakva opasnost postoji i sada, ali je, takođe, mesummjivo da svaki pokušaj prikrivanja (od strane wukovodeće birokratije) tih maličja vodi stvaranju novih i opasnijih maličja. Posmatrano sa tog gledišta, ovi razgovori imaju jcdnu mpozitivnu ulogu. Svi su se učesnici u ovim razgovorima, uglavnom, složili da nejednakost postoji i u socijalizmu, konkretno u našem društvu, mada su načini i pobude, koje su bile dominanfine u {im konstatacijama, bile razmolike,

Jedan je broj diskutanata smafrao „da je. izu. socijalnu nu žma izvesna nejednakost (ograđujući se pri tom od klasne nejednakosti) kao posledica postojanja vazlika vezanih za raspodelu prema radu (ovde se misli na različitc

uslove rada, različite. doprinose poje-

dinih radova). Samim im, kao jedan od neposrednih i važnijih zadataka socijalizma sastojao bi se u izjednačavanju objektivnih uslova rada, i doslednom ostvarivanju principa raspodele prema radu, jer bi se na taj način vršilo postepeno ujednačavanje mogunosti da svako ostvaruje, pod jednakim uslovima, približno jednake Yezultate Tada. Što se, pak, tiče mejednakosti u našem društvu, naglašeno je da je ta neiednakost dobila mnogo 'izraženiji i oštriji vid i da jc uslovljena, pored nemogućnosti da se dosledno sprovede prmcip raspodele prema radu, mnogim nmaličjima našeg razvoja. Tu bi pre svega došla sledeća naličja: nemogućnost. da jedan dobar deo maših radnika ostvari neka svoja osnovna i zagarantovana prava, među kojima i pravo ma. rad (izraženo je veliko nezadovoljstvo, čaik i jedna vrsta gsmc'va, zbog.loga što je veliki broj naših radnika prmuđen da odlazi na rad u inostranstvo); postojanje masleđa iz vremena lkada je vladajuća birokratija zadržala za sebe niz privilegija koje je i do danas održala; postojanje izraženih oblika monopolizma u pojedinim: privrednim granama; izopaćavanje ličnog rada i njegovo ipreivaranje u. sredstvo za korupciju; neposlojanje uslova za alimmaciju ličnih sposobnosti i sl. Pored ostalog, upućen je niz kritičkih primedbi na ostvaivanje privredne mreforme i ma ulogu SKJ. Naglašeno je da je teret 'privyedne refomne pao isključivo ma radmike, pa je zbop: toga došlo do zatvaranja mnogil ovgamizacija, 4 samim fim i do wolpauštanmja velikog

broja radnika što je umnogome povećalo nezaposlemost m našoj Zamljb Za-

tim, postoji veliki broj radmih organizacija u kojima vadmici primaju samo minimalne lične dohotke. S druge strane, SKI još wvelk mije, u toku višegodišnjeg razvoja mašep a, Omogućio radmičkoj klasi veći i dimekimiji uticaj na O, u

Smanjenje mejednakosti « socijalj- ;

zmu, ipa i u mašem društvu, treba, po

| nekim mišljenjima, tražiti ua bržem · razvoju (proizvodmi

! snaga (mada mije rečeno kako razvijati te snage!), u doslednom sprovođenju samoupravljanja, u jednom, većem nrefomisanju : SKJ, a. naročito njegovog rukovodstva. Izvesmi učesnici u diskukšiji (uglav-

nom iz redova studenata) uputili su

niz oštrih kritičkih primedbi na tre-

nutno stanje u našem društvu. Reče.

no je da. postojanje drastičnih prime] – zemlji (uz navođenje cifara davani su primeri za velike imaterijalne razlike) vređa neke majosnovnije tekovine naše revolucije, Kritikujući, s jednc strane,

Nastavak ma 2. strani