Književne novine
JL) DANA
Nastavak sa 2, strane
slučaju da te zadatke ne izvrše. Posebno je važno. đefinisati pitanje lične odrnosti. 4. U skladu sa ruzvojem samou pravnih odnosa potrebno je ubrzati proces demokratizacije svih društveno-političkih organizacija, posebno Saveza komunista. Procesom demokratizacije treba energično da se zahvate sva sredstva informisanja javnog mnenja i obezbedi ostvarivanje svih sloboda i prava predviđenih Ustavom.
5. Energšično sprečiti sve pokušaje dezintegrisanja društvene svojine i nje nog izrođavanja u akcionarsku SvOJInu. Sprečiti tendencije izrođavanja ličnog rada u kapitalisanje pojedinaca i grupa i svesti ih u okvir Ustava i pozitivnih zakonskih propisa,
6. Revidirati što pre Zakon o stambenim odnosima kako bi se sprečio luksuz, bogaćenje i špekuljsanje stanovima u društvenoj ı privatnoj sVOjimi, Ji
Pottebno je preduzeti hitnu reformu celog školskog sistema radi njegovog usklađivanja sa potrebama ravoja naše privrede i somoupravnih odnosa. Posebno treba preduzeti merc za ostvarivanje Ustavom zagarantovanog prava na jednake uslove školovanja svih mladih ljudi. Naročito naglašavamo neophodnost preduzimanja sle dećih konkretnih mera:
.1. Organizovafi Univerzitet kao sa moupravnu instituciju na kojoj se slobodno razvija progresivna matučna misao. U tom cilju meophodno je brže razvijati stvarne samoujpravnć odnose ma Univerzitetu i stvaralački izgradjvati one samoupravnc oblike koji odgovaraju unjverzitetskoj sredim. Posebno je potrebno obezbediti stvarno učešće studemata u samoupravljanju., Isto tako potrebno je poboljšati materijalni položaj Unpivcrziteta ı obezbediti doslednu primemi principa dohotka i formiranja potrebnih materijalnih sredstava.
2. Preduzeti merc da socijalna struktura studenata odgovara strukturi društva. :3; Potrebno je preduzeti mere da se poboljša materijalni položaj studenata, kao i da se pristupi intemzivnijoj izgradnii ustamova studentskog standarđa. Te ustanove treba predati studentima na upravljanje na principu samoupravnih odnosa našeg društva.
4. Treba se založiti za jačanje uticaia nauke, Univerziteta i stuđenata ma formulisanje. osnovnih stavova o Dputevima, oblicima i metodama našeg dalieg društvenog 1 privrednog razvojav ere ercipara ee re ari resiirap ua auuu srama aaa ara ———
5. xwU kadrovskoj politici Univerziteta potrebno je uvesti princip reizbornosti i njegovu formalizaciju za sva zvanja i otvoriti Univerzitet mladim ljudima, sposobnim za naučnostraživački i pedagoški rad na Univerzitetu,
PODRŠKA PISACA SRBIJE i BEOGRADSKIM STUDENTIMA
NA- VANREDNOM Plenumu Udruženja književnika Srbije, koji je održan
5. juna 1968. godine u Beogradu, čla-.
novi Udruženja književnika Srbije dali su punu podršku studentima beogradskog Univerziteta. U trenutku kada je predsednik Udruženja književnika Srbije, otvarajući Plenum, saopštio da se među piscima nalaze studenti i profesori, čalanovi Akcionog odbora demonstranata, preko 150 srpskih pisaca je aplauzom koji Je trajao nekoliko minuta izrazilo svoju punu solidamost sa studentima i njihovim zahtevima. Moglo bi da se kaže da Je ovaj prvi, ni najmanje ceremonijalni aplauz, najbolje izrazio pravo raspoloženje pisaca Srbije. Odavno članovi Udruženja književnika Srbije nisu bili tako jednodušni.i jedinstveni kao 5. Juna 1968. godine. Oni su želeli da studenti ne budu njihovi gosti nego ravnopravni učesnici ·' razgovora koji su imali još jednom da potvrde jedinstvo pisaca i studenata. .
Predstavnici Akcionog odbora studenata i profesora, Đorđije Vuković, urednik »Studenta«, Srba Ignjatović i dr Radmila Stojanović, profesor Ekonomskog fakulteta, ukratko su izložili tok događaja, ukazujući pri tom naročito na one momente sa kojima javnost nije u dovoljnoj meri upoznata ili koji su interpretirani tako da Je došlo do neželjenih reakcija među radnim ljudima Beograda.
Osnovna zamerka studentskih predstavnika svodila se na konstataciju da je redosled studentskih zahteva, inače precizno saopštenih, izmenjeni da bi se stvorio utisak da se studenti pre svVega bore za poboljšanje svoga materiJalmog položaja. Međutim, na ovom skupu studenti su ponovo istakli da se u prvom redu bore za radikalnije i doslednije sprovođenje društvene reforme, za donošenje mera koje bi onemozgućile bogaćenje na nesocHalistićkoj osnovi, za uklanjanje društvene nejednakosti, protivu toga da radnicka klasa bude jedina koja nosi teret reforme, protivu nezaposlenosti, odiaska radnih:ljudi na rad u inostranstvo zbog toga što nisu u mogućnosti da u svojoj zemlji dobiju posao. Studente
pogađa izvestan broj formalnih osuda
od. sttane vadmih kolektiva i oni su uvereni da je do tih osuda došlo zbog toga što radnici nisu u dovoljnoj meri i objektivmo upoznati sa studentskim zahtevima. Rečeno je da su predstavnici Akcjonog odbora krenuli u radne kolektive, ali da nisu videli radnc kolektive nego »vrhušku« preduzeća u liku direktora, predsednika radničkog saveta i upravnog odbora i sekretara organizacije SK. Mnogi radnici koji su govorili na studentskim mitinzima na raznim fakultetima davali su punu podršku studentskim zahtevima. Tako su neki nepoverljivi prema studeniskom pokretu, posle razgovora sa studentima, u mnogome izmenili mišljenje. Studente je naročito ogoričilo to što ih je jedan deo štampe u početku iretirao kao huligane, nasilnike i što je bilo pokušaja da se incident na Novom Beogradu predstavi kao siledžijski izgred: neodgovornih pojedinaca, Oni su podvlačili da na svim fakultetima vlada apsolutni red, da ni na jednom studentskom zboru nije došlo do incidenata i da je kod svih prisutna svest da se oni bore na liniji Programa SKJ i Ustava SFRJ.
Predstavnici Akcionog odbora obavestili su pisce da je među studentima veliko ogorčenje zbog toga Što SU izOlovani od ostalih radnih ljudi, što su prekinute telefonske veze sa fakultetima, onemogućeno im rasturanje infor , mativnih publikacıija (neki studemti koji su delili informacioni materijai imali su neprilike sa organima Unutrašnjih poslova, a vanredni broj »Studenta« je zaplenjen). Čula se reč da više ne postoji Studentski gad ii da ne postoje fakulteti, nego da postoji studentski geto. Govorilo se i o brutalnostima milicije na Novom Beogradu i podvlačilo se da to ne mogu da budu metodi kojima se umiruju studentske demonstracije. Među studentskim zahtevima koji nisu u dovoljnoj meri bili istaknuti u štampi bio je i zahtev za korenitom promenom kadrovskc politike u svim sferama društvenog Života, za punu slobođu i neprisfrasnost sredstava informacija, slobodu štrajkova i demonstracija, jačanje uticaja nauke i Univerziteta na društvena kretanja.
Pisci — učesnici diskusije, podržali su u punoj meri sve osnovne studentskc zahteve i izneli svojc utiske sa mitinga na raznim fakultetima kojima su prisustvovali, Njihovo jednodušno mišljenje je bilo da studenti pokazuju zavidnu društvenu disciplinu, punu političku zrelost i da raspolažu svešću o društvenoj ı političkoj odgovornosti svojih akcija. Jednom rečju, to je avangardni deo socijalističke omladine koja se politički aktivirala odlučna da sprovede u život sve opšteprihvaćene principe koji su se često svodili na parole i da se rečju i akcijom obracuna sa svim onim snagama koje koče pun razmah samoupravnih odnosa ı istinske demokratije u našem društvu. Politička akcija studenata pred„stavlja, dakle, po oceni pisaca, sastavni deo opšte političke akcije koju naprednc snage vodc wu cilju. daljeg raz-
.,
voja našeg društva. Nezadovoljstvo ,yerzitetski komitet SM i Akojoni od-
studenata nije nezadovoljstvo destruk-
cije, već izraz želje da se sopstvemini naporima kreira.šopstvena budućnost, Naglašeno je da: najnoviji studentski
'pokreti — jer stuđentske demonstraci-
je su samo jedan od izraza kretanja u studentskim redovima, i samo jedan od vidova radikalnijeg postavljanisnm određenih zahteva (treba se sctiti. di.
skusija o studentima. i politici, dru,
štvenoj nejednakosti, događajima. u
Poljskoj, reagovanja, na “atentat ma, demonstracija. pred ·
Dučkea, mirnih Ambasadom SR Nemačke i niza članaka objavljenih u. »Studentu«) — predstavljaju sastavni deo jednc šimokc političke “akcije. Činjenica da su svi fakulteti u zemlji podržali akciju studenata beogradskog Univerziteta govori nc samo o jednodušnosli studenata nego i o tome da u našem dyvuštvu, kod svih naših naroda, postoje zajednički ciljevi i da su oni jedinstveni ı radnicima i seljacima 1 studentima koji u ovom trenutku predstavljaju najavangardniji i najčasniji deo inteligemcije. .
Tekst pisma koje su pisci Srbije uputili studentima beogradskog Univoerzileta glasi:
Udruženje književnika Srbije, na svom vanrednom plenumu 5. juna 1968. godine, podržava važe zahteve za dosledno socijalističko rešavanje DAS NIU problema u našem druŠtVU. Osuđujemo nasilje kojim je odgovoreno na vašu akciju. Pozdravljamo vaše nastojanje da izbegnete provokacije onih koji žele da vaše demonstracije iskoriste za svoje mesocijalističke ciljeve, Tražimo da štampa, radio i televizija objektivno obaveštavaJU javnost o vašoj aktivnosti.
. Vaši interesi su imteresi radničke
klase. U rešavanju postojećih proble-
ma mi, književnici, viđimo zalogu za
O yarčhje istinski samoupravnog druva. P. P-ć. — D. P. w
* %
SAOPŠTENJE UNIVERZITETSKOG KOMITETA SKS BEOGRADSKOG UNIVERZITETA
UNIVERZITETSKI KOMITET je raz matrao trenulmu političku situaciju na Beogradskom univerzitetu i došao do sledećih ocena:
Stanje na svim fakultetima Beogradskog univerziteta karakteriše u osnovi pravilna politička orijentacija i visok stepen organizovanosti i šamodiscipline. Na svim fakultetima sec uspešno izoluju i eliminišu pokušaji provokacije.
Tome doprinose izjave Predsedništva IK CK SKS i IK CK SKJ, Te izjave predstavliaju širi politički okvir aktivnosti Savoza komunista i Saveza studenata-· Beogradskog univerzi-
teta. Akciono-politički . program koji su usvojili Univerzitetski odbor, Uni-
_ bori svih fakulteta -po.sadržaju je idem-
fičan sa pomenutim izjavama. IJnivergitetski komitet smatra” da su' fime stvoreni osnovni preduslovi da sc sVi broblomi koji su pokremuti na Beo„eradđskom univerzitetu počnu rešavati “na trajan i cclovit način. Svi komunisti, studenti } nastavnici Beogradskog univerziteta potrebno je da se 'založc za ostvarenje pokrenutih pitanja na konstruktivan način u okviru ovih dokumcnata.
Međutim, „Univerzitetski komitet kao i svi studenij ı nastavnici Beogradskog: iniveržiteta smatraju da je za osivarenje ciljeva koji su izneti u “pomenutim dokumenftima neophodno istovremeno · sprovesii 'sledeće: ~ %
1. Deblokiranje svih Takulteta Beogradskog univerziteta i povlačenje milicijskih snaga koje se nalaze u iji hovoj blizini. |
2. Oslobađanje svih pritvorenih studenata i ispitivanje uslova pod kojim su uhapšeni, · . as
".3.. Ukidanje odluke o zabrani lista »Student« i. donošenje odluke za nje· govo rasturanje.
4. Davanje izveštaja Komisije koja radi na utvrđivanju odgovornosti za incident na Novom Beogradu.
Ostvarivanjem ovih konkretnih .i neposrednih zadataka stvorila bi se neophodna·.atmostera. za rešavanje pOstavljenih problema. Istovremeno, time bi se ukazalo: peoveremje studentima Beogradskog wniverziteta i UĆimo korak dalie u izgradnji pravednog i humanističkog socijalizma u mašoi zemlji. ; .
UNIVERZITETSKI · KOMITET SKS BU i
SAOPŠTENJE UNIVERZITETSKOG SAVETA I DEKANA SVIH FAKULTETA UNIVERZITETA
U BEOGRADU
NA SVOJOT SEDNICI od 5. juna 1968. godine Savet'je konstatovao da su studenti i profesori pokazali dostoja:nstvo, visoku svest i Osećaj OdgOVOTHOsti u akciji za ostvarenje opštopolitičkih zahteva, koji su dobili široko društveno priznanje i u saopštenjima Izvršnog komiteta CK SKJ i Predsedništva i Izvršnog komiteta CK SKS, a potvrđeni su u akcionom programu Univerzitetskog odbora i Univerzitetskog komiteta od 4, juna.
Univerzitetski savet ie ubeđen da su ti zahtevi na liniji bržc i doslednije realizacije Programa SKJ i osnovnih ciljeva razvoja socijalističkog samoubpravnog drušiva,
Primamo ·i. pozdravljamo informaciju da su neki osnovni zahtevi: studemata prihvaćeni i da se jedan broi zakonskih propisa i drugih hitnih mera
: u. vezi- sa „Soeijalnom mejpdnakošću i Nastavak na 12.. strani
ONDA KADA PSI na ulicama počnu la-
jati na. vas znači da je sve svršemo ili vrlo
blizu kraja. U svoj onoj masi koja se valja ulicama lukava životinia izabere baš vas. On je to znao kada se povukao i Dripio Uz zid dok su psi luđački lajali i režali. Jedna žema ih je otjerala i on jc ostao sam.
— Kad sam se obraćao ljudima oni me nist primjećivali. Nikome nisam uspio postati središte. Nisam se usbio namefnuti kao nešto oko čega bi se mogli okretati ali najveću. sani grešku možda napravio kad sam prestao i sebi biti ono osnovno i kad sam izbacio Osovinu koja je prolazila kroz moi mozak i kičmu, i na koju sam 5e mogao barem osloniti. želio sam prtad nekome rob ali mi takvog oni me nisu
tjeli. Kad god sam jm govorio oni me ne bi slušali, Jednog dana prestao sam im se obraćati a ipak to niko nije ni primjetio. Te iste noći cigareta je nckako čudno dogorjevala među mojim prstima, i okrugli žar obavijen pepelom poprimio jc posebnu boju i postao je vječna vatra u mojim rukama. Štaza na koJoj sam se nalazio bila je utihla i bez vjetra. Tu smo bili samo mi. Prije ga nisam primjećivao od mreže ruku i nogu koju su pleli ljudi pored meme, A sada sam osjećao sam ga pored sebe i čekao sam samo da prinese žigicu Žbunu kupine preda mnom i da ovaj plane ili da mi rastavi neku rijeku preko čijeg dna bih koračao samo ja, sa skerletno plavim odsjajem vodenih zidova. Omotao je svojc prste oko moje ruke poput jutarnjih kaiševa, a zakrivljeni.znaci pritiskali su mi čclo. Sjećaš li se da Sam se tada obratio Tebi, a znate što mi je on te noći rekao — Sine moj —R a ja sam ga upitao — Jesam li te dobro čuo? — a, on je bonovio — Želiš ]i nešto, sine moj? — a Ja sam Sa pitao — Da li sam ti zaista sin ili ti samo želiš da me utješiš? —
On se nasmješio i to sam čuo. Siguran sam da sam čuo kako se nasmješio jer njegove usne su šuštalc.
e
Bilo je to vrlo, vrlo davno. Čitav razgovO” ponavljao je sebi milionima puta, Zvao ga je isto tolko a možda ı više ali On nije ponovo došao, Sađa je išao sam kroz tamno polje noseći u rukama svijeću. Nebo je bilo bojc kiše i on je očekivao prve kapi koje će ugasiti titravi plamičak u njegovim rukama. ebo je postajalo tmastije a ni jedna kap nije pala, Svjetlost je tonula u mrak i on je vidio „cla pošlepenc biva ugušena od njegovih vlastitih prstiju.
Noćni leptir zalepršao je pred njim. ; | Jednom rukom ga je jednostavno ulvatio i napravio kuglicu od njega. Otpuhnuo je Dpclud od krila koji mu je bio zaostao na prstima.
— Fto vidiš, sada sam te ubio, odvratna životinjo koja letiš oko moga svjetla. —
Plamičak je tamnio i on je njega OšJećao u tom plavom dogorjevanju. Plamen še propeo u posljednjem tizaju a zatim otišao, Muris voska uvuhao Wm\u SC U TIOSHHCC, H
Rasplakao sve | zaurlao je da bi ispunio prazninu Oko sebe ali urlici su bježali i praznina je postajala sve veća, '
— Vidiš me, stojim u ravnici kao drvo, kao mutka, kao kamen, kao stup sa ovim komađom
KNJIŽEVNE NOVIN
PRBICA. NIJEŽ E WZNIHHE NOW IN AA“
Inventura
ugašenogr voska u ruci. Ne vidim ništa osim OVOg polja. Zar me želiš ni vatru iz moje ruke? Zganjeći me već jedmom, zdrobi me i utismi u zemlju. Ne vidim zašto bi trebao čekati, Ja
sam meso tvoje i nemoj uzimati drugo meso
osim mene. — ı Bilo je vrlo smješno i počela je padati kiša. Kada mu sc odijelo sasvim nafopilo vođom on se podigne, jer se ništa nije događalo, zabije ugašemi patrljak u blato i vrati se u svoju sobu. o. :%
— Kako bi bilo lijepo da su mi jedmnoni dok sam se kasno vraćao kući ledenim prstima iščupali orlo ili stismuli vrat i timc zatvorili sve riječi koje su se nakupile u meni i da krkljam i da se ugušim, —
Presvukao je odijelo da se ne bi prehladio. Zatim je na stolu rasprostro mnoge kutije i otvorio ih. Poklopce je složio na jednu stolicu a sam Je sjeo na drugu.
— A sada došlo je vrijeme da se ustanove neke stvaai. Zar se i ti me slažeš sa mnom?
Soba je bila topla i nije mu bilo hladno kad je svukao sa sebe odijelo. Skinuo je i nogu i stavio je na stol. Prebrojao je prste, Bilo ih je pet. :
— Sa ovom nogom je sve u redu — reče i stavi je u stranu,
> 00% · b Isto je učinio i sa drugom nogom. I ona
je takođe imala pet prstiju i bila je dobra noga u stvari, tako da je i nju stavio u stranu. Izvadio je bubrege i slezenu i oni su bili u redu, Manje predmete iz svog tijela stavljao je u već unaprijed pripremljene kutije na stolu da se ne bi stvorio nered, :
— Do sada bi se reklo da je sve na svom nijestu ali to nije tačno. Nešto se ipak ispremješalo kad ste me svi ostavili,
— Vidiš, ja sam pred tobom toliko gol da bih mogao da se stidim. Vidiš moju utrobu i moj želudac i jčtru i sve ostale komadiće iz mog tijela za koje ni ne znas ı kako se zovu, Vidiš, nisam uzeo ni list da se zaklonim ni jedno zrmo prašine iza kojega bi sakrio nešto. Šijerujem da je to pred tobom čak i nemoguće ako se ne varam. Do sada svi dijelovi bili su dobri zaista. „Pogledaj u kutije ako mi nc vjcruješ na riječ. Otvorene leže na stolu. '
Čitav trup bio je raspakovan i došle su na red ruke i glava. Rukama je odvojio glavu od vrata, a zalim je postavio na stol pred sebe. Kožu sa kosom pažljivo je ogulio sa lubanje i tu krpu je postavio u posebnu kutiju koja Je odvovarala veličinom. i
David MLADINOV
. ~ Pogledaj, smije mi se moja lubanja. SmiJe mi se sa stola.A ja bih mogao da je pritisnem rukama. Da sabijem mozak i da prstima ispremješam sve onč brazde i da ih na kraju iščupam. I u istom času ostao bih nepokretan i slijep, a ja želim da bar na kraju dođem do Istime, ii
— THladno mi je jer znam da me gledaš i nagovaraš moju lubanju da mi se smije, Odvratan mi je taj koštani kapak. Gledaj, ja ću dodirnuti mozak i sye Će bili golovo.
A sada ću izvaditi jedno oko da bih ga mogao vidjeti drugim. Okruglo je. Stavit ću ga u ovu kutiju da se ne otkotrlja. ;
— Ne tražim više ništa ni od tebe ni od drugih: To je lijep osjećaj. Nezavistan sam od Svega prvi put u mom životu. Dugo sam te čekao da mi nešto kažeš. Sjećam se kad si mi Tekao —sine—, To je bilo tako čudno a onda sı „tiho ponovio dva puta —Sine, sine— i ja to nisam vjerovao. Kada budem čitav ostao na
stolu sve ću znati.· Želim da znam, a poslije toga više ne ću postojati. Ne vjerujem da nas uzimaš i vodiš sa sobom. Sa mnom bi fi sada bilo jako teško. Ipak, za svaki slučaj, Ja sam bio uredan i svaki dio tijela stavio sam u zasebnu kutiju. |
— Nisam nikada mislio da si u stanju da sve uzmeš čovjeku. Ili da ga povedeš u krivom bpravcu. Sada sam uglavnom na stolu u komađdima, Svaki posebno jc u redu, zar' ne? Svi ti predmeti iz moga tijela. Mislim da je i kod drugih svc to jednako. I složeni su bili tačno?
— Jedan kvadrat i jedan.trokut i napravi se neka divna figura. Ako želiš da se igraš ti složi od ovih komada nekog drugog.
— Svlačenje je skoro gotovo ı sada želim da mi kažeš istinu. . ea
Nije dobio odgovor i odlučio je da nastavi do samog kraja ovu igru istine. Ostala je još
·glava s·Jednim okom ı dvijc ruke,
— Još da složim komade lubanje. Lobus frontalis i ostali Iobusi su tu u ovoj bijeloj kutiji na rubu stola. | . Mozak je ostao otkrivem uz žarulju. Ispalo Je i drugo oko,
. ~ Ja ne vidim ništa. Naslonjen sam vjeroJato na stolu — mozak je promislio.
— Sjećam se da je tu bio stol. Sve je znači u redu ali ipak postoji neka razlika — ali u čemu? {ye Na 1
ONAMKO UZGRED...
Nastavak sa 2. strane
list još nije napustio štampariju. To će studentima, i javnosti uopšte, neko morati da objasni. · Razgovaram sa grupicom mladića i devojaka koji pojma nemaju ko sam ja, otprilike jedino to da sam došao kao njihov gost sa ovom prupicom pisaca. Ja sam zapravo prekinuo njiov razgovor. Neki od njih su, kavw i ja, prvi put ovde, a oni »stari« im sad pričaju šta je sve bilo u toku dana. Tako ja saznajem razne detalje. Saznajem kako je izvanredno prošla grupa glumaca koji su recitovali. Dok to pričamo, poznati i omiljeni pesnik govori svoje stihove, Stihovi su dobri, ali on i zna da odabere prave za ovaj tremutak, i zna da ih govori. Poznati televizijski kritičar pred mikrofonom pravi gromoglasan vic na račun televizije (vidi"'se da mu je to ar od pravih fahova) i dobija buru aplauza. Studenti su uopšte ljuti na štampu i ostale informativne ustanove, a sada mi je potpuno jasno da u suštini imaju pravo. Ako ništa drugo, niko nije pokušao da sa malo ljudske simpatije dočara upravo OVO Što ja sad posmatram. Jer ako je ovo prevashodno bolitička akcija, ja odavno ne pamtim takvu koja je ujedno i humana, ljudska, lišena onog nečeg teško odredljivog što ı najljudskiju misao oćdeme u mešto drugo, u papir, u premis, u verbal-
nu mantiju, tako da moraš naporom i misli i srca da čeprkaš da bi dopro do njenog ljudskog jezgra, kad ga ima. Uostalom, kad je reć O televiziji, ovo je još jedna prilika kad se vidi njen značaj i moć. I njena sposobnost da otkriva stvari: Moram reći da'sam to istinski ljudsko, osim. kod nekolicine studenata otkrio
· Svega kod dvojice istakriutih političara, od onih
kojc sam imao prilike da vidim i čujem sa cokrana. ;
Najavliuju jednog glumca, nisam uspeo da čujem ime a glas mu ne prepoznajem. Orn go: vori ncekc reči solidamosti, sad je potpuna tišina, a zatim apeluje na studente da sutra veče ne posustanu i nc rasture se da bi gledali fudbalsku utakmicu. Dolazi ponovo do erupcije, protesta ali bez gneva, ı smeha.
Moram, na žalost, da idem. Odlazim teška srca, ne mogu da pronađem poznanicu koja nas je sačekala i pozdravila, niti drugove koji su
· Tas ovamo, doveli. Nije ni “ažno, imaju preča posla.
Poslednji redar, pred kapijom parka gdc
„me iz svog sveta, u ovom času ipak izolovanog,
predaje u onaj spolini, moli me da ne gazim po travnjaku. Nije im, kaže, potreban nikakav
novi Novi Beograd. Božidar Božović