Književne novine

KNJIŽEVNE _ NOVINE

intervju

POSLE izvanrednog uspeha »Skupljača perja« u Parizu, film je u Nemačkoj doživeo takođe odličan prijem i publike i kritike, mada je isključivo cksploatisan u bioskopskim salama »Cinema d'essai«. Istovremeno, u PaTizu se prikazuje i film »Tri« Aleksandra Petrovića. kome Anri Šapije, kritičar lista »Komba«, čak daje prednost nad »Skupljačima perja«. O filmu se takođe mogu pročitati najlaskavija mišljenja Žan-Luj Bopija iz »Nuvel observatera«: oba kritičara ne štede pohvale i filmu pripisuju vrednosti jednog razmišljanja i svedočamnstva na univerzalnom mivou.,. Aleksandar Petrović se još od svog rediteljskog debija pa do sada, vrlo dosledno ı uporno zalagao za moderne koncepcije u našem filmu, čak i kao jedan od naših malobrojnih autora koji se bave publicistikom. Pošto ovih dana počinje snimanje svoga majnoviieg filma od radnim naslovom: »Bože spari ko za koga mari«, iskoristili smo taj povod za ovaj razgovor 5 njim.

U OKVIRU RAZGOVORA koji su se odvijali za Okruglim stolom u toku prošlogodišnjeg Pulskog fesfivala, iz tedova jednog dela autora i publicista lansiran je termin »novi jugoslovenski film«. Kakvo je vaše mišljenje o lome, i da li fenomen »novog jugoslovenskog filma« može imati, bar za saila, svoje relevanino teorijsko iumačenie ?

O »NOVOM JUGOSLOVENSKOM FIL. MU« se govorilo u kontekstu upotrebe tog termina u svetu uopšte, Pri Lome treba imati u vidu da smo izvršili jednu izmenu: u stvari, taj »novi film« se ma nacionalnom planu nadoVezao na tzv. »moderi film«, koji se vremenom izmenio dobijajući nove dimenzije, i prerastao »novi film«. Međutim, ni do danas u svetu niko još nije dao sveobuhvatniji i precizmiji odgovor šta znači »novi film•. Nedavnossam bio intervjuisan za čehoslovažki časopis »Film doba«, i intervju je takođe sadržao pitanje o značenju »novog filma« u svetu. Ja sam pokušao da pojavu »novog filma« vežem za PpojaVU NOVO Scnzibiliteta, pri čemu sam se pridržavao mekih ranijih teorijsko: ·'estetičkih postavki Dušana Stojanovi-

EL

ža koje sam upotrebio kao kvalifikativ »novoga filma«. To je naišlo na vrlo dobar prijem kod mojih sagovornika i oni su ovu široku definiciju shvatili kao relevantnu i moguću. Pronalaženje jedne uopštenije teoretske definicije je bilo neophodnmo, s obzirom da je vreme Dprevazišlo sve teoretske odredDe do kojih smo došli ranije, još u orocesu cmancipacije avangardnog tiima.

MEĐUTIM, pojava »novog filma« u svetu može se shvatiti i kao suštinska revolucija u filmu uopšte, kao neka vrsta samospoznaje samoga izražainog sredstva u kojoi je film, može se reći, pDtkrio svoju pravu prirodu. Zanimljivo je da je teoriia otkrila novu prirodu filma pre čisto Minematografske prakse — o čemu svedoče radovi Edga.a Morena i Andre Bazena, Što se tiče našega filma, do suštinskih promena je došlo i treba ih utvrditi; u protivnom, »novi fime će ostati svojina nekolicine autorskih ličnosti...

NEMOGUĆE JE OČEKIVATI da se u jednoj maloj kinematografiji kao što je naša, na jecnom relativno skučc-

WII

Razgovor sa

Aleksandrom Petrovićem

intervju intervju intervju intervju intervju intervju intervju intervju intervju

"III

SLOBO:

nom prostoru, pojavi čitava poplava novih vrednosti koja će biti široka i sveobuhvatna. To se može primeniti i na Čehe, za koje se govorilo da nastupajju širokim frontom, a na neđavno održanoj »Nedelji čehoslovačkog Tilma« smo videli da su i oni svoj film sveli na nekoliko imena, čak i u većoj meri nego mi. Slično je bilo ı sa franzuskim »novim ftalasom«, koji se manifestovao kao negacija ukalupljenih estetičkih. shvatanja o filmu, i to više na planu izraza nego sadržaja, nadovezivanjem na izvesne forme koje su se javile ıı dokumentarnom filmu — bolie reći, transplantacijom tih formi u domen igranog filma, Što se mene tiže, jedan od sasvim uopštenih i širokih kvalifikativa »novog filma« je njesov umetnički aspekt; takav film je prvenstveno produkt kulture, nije mi roba ni biznis, a istovremeno reflektuje senzibilitet svoga frenutka i probleme koji su najaktuelniji za izvesno stanie duha koie se stalno menja. DA LI »NOVI FILM« priznaje i postojanic tradicionalnih filmskih struktura i formi izražavania? U krugovima filmskih estetičara fenomem »novoga filma« shvafa se u tolikoj. meri kao novost da sobom ukida postoianje »retoričnog filma« u potpunosti? KAD JE REČ o izražajnim sredstvima, ona su rafinirana u onoj meri u kojoj ic to i sadržaj, Sa teorijske tačke gledanja, moguće Je snimiti film u iednom kadru koji će irajati sat i po, bez ikakvih problema koje postavlia jedna mobilna kamera i montaža, a da pitanje strukture i forme doriese reditelju i te kako ozbiline probleme. U tom slučaju, radi se samo o prividno jednostavnoj formi — naprotiv, ona je u suštini jako složena. U stvari, radi se o dometu izražainih sredstava: njihova sloievitost i složenost je funkcija sadržaja.

U VAŠIM FILMOVIMA. kako i najpovršnije amalize pokazuju, dominantne su teme iiubavi i smrti; preciznije, vaše stvaralaštvo je vođeno potrebom da se spozna proces liubavi, kao i niene veze sa smrću. »Skupljači perja« su još jedna varijacija na tu mnepresušmu femu?

POSMATRAJUĆI ŽIVOT ČOVEKA, dolozimo do zaključka da je jedma. od njegovih suštinskih determinanti nje-

gova konačnost. Čovek, u suštini, ništa drugo i ne može da suprotstavi smrti osim ljubavi. Međutim, problem je u tome što je i ljubav obeležena smrću, Ako filmski autor počne da se bavi situacijom čoveka kao emotivnog bića, onda neminovno upada u taj motni sistem u kome su ljubav i smrt spoJeni u jedan akord. U nekakvoj mojoj liniji razvoja, bavlienje ovom temom podrazumeva, moglo bi se reći, vraćanje ·iz cerebralnog u konkretno: u filmovima »Dvoje« ı »Dani« taj problem je bio apstraktno ogoljen, jednom rečju, to su bili filmovi mladosti u kojima se žurilo da se nešto. kaže. Filmovi »Tri« i »Skupljači perja« u tom smislu obeležavaju prekretnicu, pošto se u njima ovaj problem direktnije rasprostire u život dobijajući oblike života kao takvog. Ambivalcntnost tog odnosa između ljubavi i smrti u »Skupljačima perja« postaje deo dokumentarne istine života.

SA DRUGE, STRANE, »Skupljači perja dđodiruju i temu slobođe shvaćene u ontološko-egcistencijalnom smislu; Cigani kao nomadski narod koji je u

stalnom pokretu i traženju mečega i ·

koji poseduje izvanredno razvijeno osećanje za poetsko doživljavanje svega što ga okružuje, kao da jie naročito pogodovao razvijaniu ove teme?...

CIGANI U MOM FILMU inkarnjraju jednu od mogućih tragedija čoveka: raskol između morala i slobode, a sam film dodiruje najkompleksnije oblasti morala i etike. U njemu su sloboda i moral direktno suprostavljieni, i dramska okosnica rezultira iz svih mogućih meandara kroz koje teče meprekinuti tok slobode ı morala

intervju intervju intervju

— slobode čiji je jedini kriterijum ličnost čoveka. Prema tome, »Skumljači perja« jednim delom svoju veliku popularnost duguju i tome Što su dodirnuli i problem oslobođenja ličnosti. DA LI POJAM SLOBODE u širem smislu podrazumeva i slobodu opredeljivanja? NARAVNO. Osim toga, vreme u kome živimo nas sve više ubeđuje da moramo da pronađemo rešenje u kontradikciji između slobode i morala, što, u neku ruku, podrazumeva i komstituisanje novoga morala. Po mom mišljenju, to je danas centralni problem, čak daleko značajniji od izvesnih mpoljtičkih drama koje nastaju na bazi društvenih kretanja. U tom smislu, nije bez značaja činjenica da se tim problemom svece više bave i savremena literatura i film, Mi se danas susrećemo sa čitavim nizom nesloboda — počevši od onih da svakoga dana moramo da prođemo istim putem, pa do onih da ne možemo uvek da kažemo ili učinimo ono što bismo hteli. Zato su moji »Skupljači perja« skupljači imaginarnih slobođa u jednom neslobodnom svetu koji ne vredi mi optuživati ni braniti. U toku razrade projekta za »Skupljače perja«, bio sam fasciniran činjenicom da ti isti Cigani koji su, u neku ruku, i žrtve slobode — skupljaiu perje! Ponekad život može da zaseni metaforom bolje nego bilo koja pesma. AKO SU »Dvoje« i »Dani« bili fimmovi koji su, u neku ruku, van psihologije, može li se shvatiti da su »Skupljači perja« film vam kategorije mo-

rala? d OVAKVA KONSTATACIJA se može prihvatiti jedino ako se moral ne shvati u tradicionalnom smislu reči; sa druge strane, ako su »Skupliači perja« van morala, oni su i produkt morala. Time što čoveka postavljaju van mo rala, oni istovremeno ukazuju ma tragičnu situaciju morala i njegovu ogyaničenost, na isti način kao što »Dvoje« i »Dani«, koji su van psihologije, ukazuju na ograničenja psihologije. Pođimo od glavne ličnosti mog filma: Bora perjar je nmcospormo megativanm lik, ali istovremeno i duboko tragičan. . -

Samim tim, on inkarnira jednu od tragičnih situacija čoveka uopšte. Tako da ceo moj film nastoji da nagovesti živu prisutnost tih problema. lIznad svega me ie iznenadilo postojanie aajkompleksnijih psiholoških i ctičkih problema u jednoj primitivnoj sšsredini, u blatu i bedi. Za mene je to još iedan dokaz da je čovek u suštini jedan, dokaz da drama ljudskc slobode u naše vreme poprima univerzalne razmere, pošto ne postoji samo u urbanom delu sveta, već i u blatnjavim selima Vojivodine. Istovremeno, to je bio ieđan od presudnih činilaca u nastajanju mog filma.

Bogdan Kalafatović

rama) IVI zari

Odgovor na članak Kasima Prohića u »Odieku«

sam Prohić odvažiti da tvrdi kako je »pravi učitelj« | : izgleda, Niče će morati da ispadnc iz mojih »pravih učitelja«.

tih marksista »u stvari« Niče. KačO reda

Nec upuštajući se u suštinu spora između Tautovića i Kasima Prohića, na• objavljuje ovaj članak,

Na dan 2. jula t.g. dobio sam »Odjsk« br. 13 u kome Kasim Prohić nastavlja polemiku između nas dvojice, odgovarajući na moj nmapis »Književna kritika i školska oestetika«; istoga dana, međutim, primio sam i (eksprecs-preporučeno) pismo kojim mi glavni urednik »Odjeka« saopštava odluku redakcije da ob ustavi pomenutu polemiku posle Prohićevop odgovora (»Apriorizam jedmc konstrukcije«). S obzirom na tu odluku, primoran sam da sc na članak svog oponcnta i kritičara osvrmem ovde.

U celini uzev, Prohićev članak odista ne bi zasluživao nikakav osvrt, te bi i odluka uredništva »Odjeka« utoliko bila umesna. Jer, prekorevajući me zbog raznoraznih, pa i najoprečnijih »prehova« (čas zbog destrukcije čas zbop »apr:orlstičke konstrukcije«; sad zbog subjektivsličke samouverenosti, sad zbog »mazohističkc O utokrjtičnosti«; i tako dalje), člankopisac u sušlini ne kaže ništa novo — ništa Što vec nije rekao u svom kritičkom prikazu »Cinjenje bez čina«. On i dalje insistira na pitanju: »sistematsko« ili »nesistematsko« znanje? Pri tom se ubi dokazujući da sam ja načcini i zagriženi neprijatelj »sistema« u filozofiji, mada sam se, baš u svom inkriminisanom napisu, izričito i nedvosmisleno izjasnio za »nov i adekvatniji sistem«. Međutim, svakom obaveštenijem i Kkritičnijem čitaocu mora bili jasno da sc u čitavoj ovoj polemici, u stvari, ne radi mi o »sistematskoni« ni 0 »nesistematskom« znamlilu, VEC O konfeontaciji dvaju estetičko-filozofskih shvata m ja. OM E

Svoje shvatanje nastojao sani da O 0 fu primenim u knjizi »Čin«, koju Je Prohić a tikovao. No, u »Odjeku« br. 13, Prohić po šava da mc podvrgne svojevrsno] eksproprila:

Sat cao WČHEJNG sa o i 3 a taj pokusop] ciji toga shvatanja, i jedino JO O prinuđuie me da se osvrnem na njeEOV a Pr orizam jedme konstrukcije«. Naime, Brobić VO di: »Tautovićev pravi učitelj niič, us a ri. Marx nego J. M. Guyau ı površno shvacei | Njetzschee. Na stranu logička i stiska VIC nost navedene rečenice (ono »u stvarie |Č SU

Radojive

redakcija »Književnih novi-

|Z NULU LU JUL} UI 0U")"EL"LC"Č"OO____""LL_____ : * „MAMdevoyyayi Saveć0aik Pavieite Misdenović,

Glavni i odgovori urednik' Tanasije Mindci 3 ! cije, Bogdan P vić Dragoliub S. Isniatović, Bogdan Knlafatović, Momo Kapor, Miod ag: Kolarić, M CRO

M ilyarıl i : drupe subote. Pojedini primerak 50 OON dinar :· : i 3 mic leecy-i5 \ STe ea, ZRAČE Zevme TIO :truko. List izdaje Novinsko-izdavačko preduzeće »Književnc Og | i relel . 627:286 - admjnistracija). Rukopisi se ne vraćaju. Tekući račun broj 608-1-208-1. Štampa »Glas«, Beograd· Vlajkovićeva 8,

Smiljanić i Branimir Šćepanović. List iz! (500 starih dinara). Za inosir OnLi O dve jenjć i

zi svake

višno, kada je već upotrebljen pridev »pravi«). Ali, koliko mogu da razaberem, ova tvrdnja znači ni manje ni više nego poricanje mog ideološkog identiteta.

Ona je frapanino slična sa jedmim ramijim apsurdnim pokušajem da se dovede u sumnju moj lični identitet. Pre desetak godina, naime, izvesna fama u Beogradu prisilila me je da dokazujem da misam Radovan Zogović nego da sam — ja. Sada, na. sličan načim, Prohić me tera da dokazujem da nisam ničeovac, neso da sam ... lo što jesam. Kada se priča da je Radojica Tautović »u stvari« Radovan Zogović, onda je to normalna, »sistematska«, korektna logika; a kada kažeš da Radojica nije Radovan, onda je to... »aprioma konstrukcija« (ako ne i dcstrukcija). Da vidimo, sada, da li je moj »pravi učitelj« Marks ili »u stvari« Niče. (Iz tehničkih razloga, Gijoa trenutno moram ostaviti na miru). Otkud ispadoh ničeovac? Valjda, otuda što sam 1957. godine napisao i objavio jedan esej o Ničeu (»Letopis MS« knj. 379, sv. 3). Taj esej mosi naslov »QSamoosuda Fridriha Ničea«. I zaista, tu sam Ničea hvalio upravo zbog njegove. samoosude: u njegovom delu sam afirmisao — uglavnom — autokritiku dekadencije. U tom smislu i u tom obimu, Ničeovo delo danas afirmišu ćak i neki od onih marksista koje bi Prohić, po svoj prilici, smatrao đogmaficima. (Vidi, na primer, »Vaprosi literaturi« br. 1 za 1968. godinu, str. 136—137). Međutim, teško da će se i

A Marks?

Poslednjih godina, baš zbog neodoljive afitmacije marksizma širom sveta, pa i na Zapadu, — pitanje je postalo složenije i delikatnije no ikad ranije. Može se veoma lako i konkroetno pokazati kako, danas, čak i pravoverni katolici pokušavaju da marksistima | oduzmu Marksa svojatajući ga za sebe. Zato, u svojoj »mazohističkoj« autokritičnosti, rado dopuštam da ni moj marksizam ne mora biti »stoprocentno« čist ı besprekoran. Samo, ı svom članku, Prohić mi ga osporava na osnovu ciglo jedne (i.to kmje) rečenice iz »Čina«, koja uz to, OČIgledno, ne sadrži. nikakvo »skretanje« od marksizma (»Koncepcija lepoga identifikuje sc kao načelo Žživotnosti«). Pri tom, osporavajući mi marksizam, sam Prohić se u istom članku Dpoziva na Brnsta Bloha, Teodora Adorna, Ričardsa, Lisjena Goldmana i Đ. Lukača. Pa i na N. Hartmana!

Jzuzimajući, Lukača, da li se navedeni »vodeći teoretičari i filozofi umjetnosti« mogu okarakterisati kao »pravi« marksisti? Pre svega, oni su mahom odsečeni od radničke klase, i to ne toliko zbog nekakvih nepogodnih spoljnih okolnosti, koliko zbog samog duha svojih shvatanja, kao što je shvatanje L. Goldmana (inače zaslužnog sociologa književnosti) o »iščezavanju revolucionarmih perspektiva i nada« na Zapadu, o uklapanju proletarijata u reifikovano buržoasko društvo, o neadekvatnosti Marksovih koncepata kulture i društvene klase... Da li marksizmu daje pečat ovakva odsečenost od proletarijata? Sam Prohić. uostalom, priznaje da su teorije nekih od pomenutih filozofa »bliskce marksizmu«, što znači — da nisu marksističke. 1 tako, po njemu, ja Nisam marksist, jer odbacujem tcorije koje nisu marksističke (a kojic on lično prihvata). Logika!

TI ta logika, međutim, ima svoju, dosta dugu i dobro poznatu istoriju. Ma koliko to danas izgledalo komično i neverovatno, ipak je i jedan Kerenski optuživao Lenjina da nije marksist nego — blankist. To je jedna od onih šala koje je Roza Luksemburg smatrala svojstvenim istoriji, Konačno, to je i jedan od »ubitačnih« poteza koji su u ideološkom »šahu« već odavno (mnogo pre Prohićevih članaka) odigrani i proigrani. Radojica Tautović

»kretar redakcije Bogdan A. Popović. Tehničko-umetnička oprema Dragomir Dimitrijević. Redakcioni odbor: Božidar Božović, Zoran GlušćeSEO E OE NAdrej ji irko Kovač, Đorđe Lebović, Borislav Pekić, Predrag Protić, Dušan Puvačić, Dobroslav Smilianić, Radomir a). Godišnia pretplata 10 novih dinara (1000 starih dinara), polugodišnja 5 novih dinara vine«, Beograd, Francuska 7. Telefoni: 627-286 (redakcija) i 626-020 (komercijalno ode-