Književne novine
OZ a
UHIVIZ ZIL ONA
OV TO
850638
D
- đi "ulovar ovolucijo 71
qq NJEZVLE vV
#1 | Jer, Tag, Y WIASM av U Te
«E NOVINE
LIST ZA _KNJIŽEVNDST UMETNOST | DRUŠTVENA PITANJA
aktue)mnozm=+~"
|) ANA
—
STRAH OD SOCIJALIZMA
VLADE nekih socijalističkih zemalja već danima vrše pritisak ma odgovorne faktore u Čehoslovačkoj, pokušavajući da utiču na tok događaja u toj zemlji. U jednom trenutku, taj pritisak Je dobio dramatične i mimalo naivne oblike: pružena je nedvosmislena politička podrška prevaziđenom konzervativnom kursu i liudima koji su
ga sprovodili, a ta je podrška kombi- ·
novana sa psihološkim, pritiskom koji stvara prisustvo stranih trupa ma čehoslovačkoj O | Stvorene su mogućnosti za dvostruku igru: trupe Varšavskog pakta otežu svoje povlačenje sa čehoslovačke teritorije ne samo zato da bi se ohrabrili ostaci poražemih etatističko-birokratskih snaga, mego i da bi se sprovela jedna sračumata taktika: neopravdamo prisustvo svakog stranog vojnika ma teritoriji jedne mezavisne zemlje izaziva opravdamo megodovamje mjenmog stanovništva; to stvara · uslove za potencijalno eksplozivnu situaciju i ekscese protiv stranih trupa, što onda iznova pruža »ar'gumente« u prilog produžavanja boravka tih trupa kako bi se Čehoslovačka zaštitila od mneprijateljskog rovarenja protivu — socijalizma! |
Jza tih fraza o neprijateljskoj i impenijalističkoj zaveri protivu sociljalističke Čehoslovačke krije se u stvari strah od progresivnog kursa Čehoslovačke ka samoupravnim demokratskim oblicima socijalizma. Zato ova igra ne izaziva iznenađenje, ali zahteva dublju analizu. Spontano se nameće pitanje: otkuda ta dogmatsko-konzervativna UBirkost u netrpeljivosti prema svim oblicima socijalizma koji se ne poklapaju sa sopstvemim modelom? Otkuda ta neodoljiva i skoro bi se reklo paranoička potreba ljudi koji predstavljaju birokratsko-konzervativni tip sociiializma da svoju viziju socijalizma izjednače sa soolijalizmom uopšte? Šta se krije iza potrebe birokratsko-socijalističkog samodržavlja da sebe smatra isključivim i legitimmini tumačtem Marksove kritičke misli? Čime je 10, kakvom napetošću i kakvim strahovima, zaposednuta birokratsko-etatistička samodržavna svest da svaku, ma i najmanju, težnju ka propgresivnim promenama u svojim društvenim strukturama doživljava kao nepriiatelisku zaveru, kao meposrednu fizičku opasnost za čitav sistem? .
Savremeni. svet je prepun raznih strahova: prosto je neshvatljivo da civilizovan čovek mašeg vremena može u tolikoj meri da bude žrtva straha kad znamo da je strah psihogenetski vezan za najprimitivnije stupnleve čovekove evolucilje. Još je porazniija stvar kad uočimo da savremeni čovek ponavlja nastanak prastarih mitskih shema time što svoju unutarmju napetost ı strah eksteriorizuje i doživljava kao fizički prisutnog, spoljnjeg neprijatelja. Prvi čovek koji je svoju unutar nju napetost izlio u spoljni prostor ı doživeo je opipljivo kao strah od oživlienih demona, postavilo je osnov za Seriju mitoloških sistema, čije stvaram)je traje sve do današnieg dana. Birokratsko-autarhiiski strah od samoupravnog socijalizma i sistema neDOosredč demokratije, strah od dinamičnog odnosa prema stvarnosti, od nepreki mog Đreobražavania, unapređivamja ı demokratizacije svih struktura u pravcu stv arania samoupravnog društva pretvara se, Do istom psihološkom modelu, strah od snoljnieg neprijatelja, u svest ugrožemu i opterećenu međunarodnom zaverom.
Da se vlastodržački moćnici OSĆĆaju ugroženi samim odnosom DOI njenosti u kojem drže ostale ljude, to je u svetu savremene kniiževne fikcije prvi dočarao Franc Kafka: u zaČaranoj atmosferi hijerarhijske društvene strukture njegovog ZAMKA strah ne noznaje granice nitb stepen hiierarhijske lestvice može da sačuva od nečurctičke ugroženosti. Stvar i Jeste u tome Što neurotički, anksiozni strah ne noznaje prostorna ogrančenja niti društvene barijere. Stanie potčinienosti isto kao i odmos POtČInjavania, ako ne podjednako a ono neizbežno, rađaiu osećanie nesigurno sti. Taj ie odnos u tolikoj meri aksiomatično-Tunkcionalno određem da Se za Kafku ne mnnstavlia pitanie TMEEROvog daljeg raščlaniavanija. Ličnost ıe izložena unutrašniem pritisku bilo da ie pritisnuta dmigim ličnostima bilo da ie ona ta koja vrši DpTrItisak na druge ličnosti.
. Mora se priznati da u Kafkinoj logici fumkcionisanja ljudskih odnosa i psiholoških reagovanja ima neke mchaničke uprošćenosti, kojoj inklinira neurotički sazdana svest čoveka nmaSeg vremena. Pa ipak, analogija nije potpuna. Vršenje pritiska na tuđu Svest izaziva osećanjje pritiska i u svesti uauzvršioca, Psihološka struktura ljudske ličnosti može slobodno da se oblikuje i dejstvuje samo ako je oslobođena od pritiska, bilo tuđeg bilo vlastitog. Kafkina verzija predstavlja novimai samo utoliko ukoliko smo naviikmuti da pratimo unutarnje deformacije ličnosti koja je potčinjena sistemom društvenih odnosa. Potčimjenost rađa neurotičnost — to je vladajuća psihološka shema pre Kafke. Kafka dublje analitički sagleda ljudske odnose i Đostavlja novu fundamentalnu formulu: potčinjavanje rađa neurotičnost.
1 Postaje Jasno da za liudsku ličnoxt nije više značajno na kojem se polu il kraju tog odnosa ili procesa nalaz: čim je bačena u taj odnos, bilo kao njegov pasivni nosilac bilo kao aktivni izvršilac, ona je neminovno imložena nmeurotičkim promenama, koje se najpre manifestuju kao osećanie ugroženosti. Ubačena u taj odnos, ličnost posteneno gubi svojstva ličnosti u smishu koi ona predstavlja sa stanovišta psihološke stabilnosti. Pod ličnošću u. tom smislu podrazumevamo onu elastičnost Tostavljanja prema dinamičkom svetu koja omogućuje lakoću komunicirania i prilagođavanja, ono postepeno urastamje ličnosti! m sveti sveta u ličnosli, koje omogućuje zajedmičko Đrogresivno preobražavanje i sveta i ličnosti, ali ne dovodi u pitanie individualitet ličnosti, te ie tako ličnost sačuvana od frustraoije, unutarnjih blokada, stagnacije i zakržljavanja, opadania produktivnosti i prisilnog prisezamja ka ritualnim ili stvamim postupcima samokažniavanja. ·. i
Komumiciranje koje se odvija pod pritiskom, odnosno u kojem sudeluiu elementi pritiska, dovodi postepeno do mentalnih izmena u strukturi ličnosti; do eksplozije destruktivne, ranije uspešno obuzdavane energije; do postepemog ili potpunog rasapa moralnih mor-'
mi i do izvitoperavanja slike sveta, koji se ogleda u tako izopačenoj ličnosti. Zasluga je Kafke što je psihološki potvrdio genijalnu Marksovu formuhlu prema kojoj intelektualni kapaciteti, sami po sebi, nisu dovoljan Uuslov za adekvatnu sliku sveta: odnosi u kojem se ljudi nalaze predstavljaju psihološki! odlučujući činilac u mogućnosti objektivne primene imtelektualmih moći i saznanja. Ličnost koja je frustrirana odnosima poltčinjavanja neadekvatno primenjuje svoju, ma koliko po sebi impozaninu, intelektualnu 'aparaturu, te i pored nagomilanih saznanja dolazi do sasvim neadekvatnih predstava i zaključaka.
U jednom zatvorenom autarhijskom sistemu odnos vlasti i ličnosti počinje da se menja u smislu postvarivamja Jlič-
nosti: umesto da ličnost bude nosilac ·
vlasti, vlast · postaje kreator ličnosti prenoseći .na nju, kao trajna karakterna svojstva, clemente svoje rutinskc tehnike. U stvari, nosilac autarhiie preivara u psihološka svojstva (dogmailičmost, mnepoverliivost, sumnjičavost, Tiasilnost) rutimske · pretpostavke delovamia vlasti kao mehanizma društvene prinude. Konačan rezultat tog procesa jeste kritična neurotizacija predstavnika autarhije. Birokratsko-etatistička, krajnie autarhično koncipovana slruktura vlasti, karakteristična za staljinski tip socijalizma, predstavlja naizaoštreniji vid neurotičke ugroženosti strahom. . Stepen. saznanja i intelektualna pro: bojnost pokazuju se nemoćmim pred osećamjem ' ugroženosti. Čak i staljinmska svemoć ništa ne pomaže: psihologiia je utvrdila da se čovek oseća ı toliko ugroženiii ukoliko je autarhično moćmilji i da težnja za gomilanjem moći mije ništa drugo nego neadekvatan
izraz za magomilani strah, impuls na-
stao iz straha i. potrebe za njegovim savlađivanjem. Inscenirami procesi j masovna pogubljenja, koja prate staljinsku vladavinu, predstavljaju neminovan odliv magomilanog straha: masovnim terorom staliinska se vrhuška oslobađala meurotičkog pritiska, koji inače potpuno paralizuje osećamje za realmi opasnost.
Godina XX Nova serija Broj 332 BEOGRAD, 20. JUL 1968. GODINE List izlazi svake druge subote
Cena primerku 50 para (50 dinara)
Tako se može objasniti užasavajuća okolnost da je staljmska klika bila na većem oprezu od sopstvenog naroda
' negoli od stvamog nepmnijatelja (naci-
stiička, Nemačka), što je psihološki neizbežno, jer je ta vrhuška prema sopstvenom narodu, a ne prema nacizmu, bila u odnosu procesa potčinjavanja, Što znači izložena represivnim psihološkim mehanizmima. Nikakvi glasovi zdravog razuma, koji su dolazili od poverljivih ı istimoljubivih obaveštajaca, nisu mogli izmeniti pravce neurotičkog. pružanja straha i, oseća: nja opasnosti: sovjetski narod ie to saznanie i niegovu svirepu tačnost, iako nimalo kriv, najskuplje platio. Samoupravni tip socijalizma ima danas tako magičnu privlačnu moć da
'mu se birokratski'samodršci suprot-
stavliaju elementarnom razornom sllom koja se zove strah. Birokratski strah je funkcija krivice zbog manipulaciie. Potisnuto osećanje krivice prenosi se u spoljni volumen, donoseći (makar i prolazno) rasterećenie i pretapanie sopstveme krivice ı tuđu kKrivicu. Ono što takav samodržac oseća kao unutarnji pritisak zbog manipulisanja liudima i poništavania njihovih demokratskih prava na sudelovanje u vlasti, on rasterećuie na tai način što sopstvene: agresivne namere. pripisuje mamipulisanim licima, a onda u takvoj imaginamoj opasnosti od manipulisannih osoba pronalazi movo opravdanje
za pojačani teror nad niima. Tako se
krug stalimnske manimulacije zatvara u tački u kojoi je i počeo.
Kad se taj postunak učini princibom međnđdržavnih odnosa sociialistič-
kih zemalja, onda dolazi do situaciie
m kojoj se trenutno nalazi Čehoslovačka: otpor manipulisane države, inšDp!vrisan fežniom ka samoupravnom SOCIializmu, država-maninpulator doživliava kao kapitalističku zaveru protiv SOCIializmn. Ali ko će danas u to TOVeTOvali? Naimanje. mi — posle sličnih a teških iskustava sa nekađašniim pokušajima staljinskog manipulisania našom sopstvenom sudbinom.
Zoran Gluščević
CELOKUPNA jijugoslovemska Javnost proslavlja ovih dana 75-godišnjicu rYođenja jednog od naših najvećih živih pisaća Miroslava Krleže. Khnjiževno delo Miroslava Krleže predstavlja danas jednu „od naših najznačajhijih književnih i kulturnih vrednosti ı zbog toga je 75. rođendan 'najvećeg živog hrvatskog pi sca praznik za sve jugoslovenske marode. Svojim obimnim romahnsijerskim, dramskim, pripovedačkim, peshičkim, esejističkimi i publicističkim delom Miroslav Krleža je kroz skoro šest decenija predstavljao, ma izvestan Ndadčin, savest jednog društva i bio nosilac pravih humahnisličkih i progresivnih čovekovili težnji za potpunim oslobođenjem. Evropski duh wu pra vom smislu. te reči, Krleža je svojim književnim delom i svojom javhom aktivnošću presudno uticao ma intelektualno i političko formiranje čitavog miza generacija JUgOslovenskih intelektualaca. U ovom trenutku kada cela Hdša javhost stojt sa dubokim poštovanjem pred hjegovim književnim delom Krleža pokazuje izvanrednu stvaralačku vitalnost a NJegovo delo predstavlja fako me samo značajhu literarnu tekovinu nego 1 pretekst za razmišijanja o različitim probleniima savrePiemog SVetad.
šnjića ~
||
| III
9, JP Op RM A A aa NOO
SKRNAVLJENJE, STVARNOSTI
ODUZETO JE jedno mladićko postojanje, unakaženo je jedno devojačko telo. Uništena su, dakle, najviša dobra života. Neka, zato, ne bude milosti!
Nasmuto je na čovekovu suštinu: ukalkulisani smo, negde, kao masa pogodna za eksperiment pokolja, za diverziju belog ierora, ukalkulisani smo, svaki od nas, kao zahvalna žrtvena gomila, prepuštena volji slučaja, pogrdnoj prilici ili »nadahnuću« egzekutora. Neka, zato, zaista, milosti ne bude!
Ali čuvajmo se da nam reč pošle prema žrtvama bude jadikovka, da iam reč gneva bude nemoćno, parališuće grcanje. Nek nam bol bude svet kao da smo decu izgubili, a gnev neka bude istina.
Saznajmo zločin i mozak koji ga ie rodio, da bismo im se suprotstavili. To je prvo; rekao bih, u ovom tremutku — to je jedino.
Bioskopski .(i ranije — «5ŠQstanični) masovni zločinci nisu liudi koji pripadaiu nekakvom bezobličnom terorističkom talasu, nisu pabirci polusveta, ni deklasirane nakaze, nisu beslovesna stvorenia kupljena da ubijaju, najmliena da nodmeću bombe i požare. To nisu desperadosi koji love u mulnom, ni broizvoljne ljudske olumine koic svojom havarijom potapaju, bez odbirra, sve čega se dotaknu. Nije, dakle, u pitaniu stihija zločinačkom beznađa ili nasleđivania rušenjem, mhie stihiia istoriiski i politički poraženih neprijatelja komunizma koji se svete. Niije samo to. Pred nama je organizacila zločina, organizovan fašistički teror. Niega činje ljudi hladnokrvni i promišliemi, odlučni, znalci svog posla. Oni znaiu šta hoće, koliko mopu, kad mogu. Pred nama je zločinački lucidan neprijateli. Ne vamIF, ne kužan leš ın raspadanju, već snažno i razorno čudovište.
„Tom čudovišnom organizmun fašističke likvidacije i destrukctie mije bio samo cili da ubiie. izranjavi, unakaz:, i myije ibio skliučivo cili da poseje strah i paniku, trainu mesigurnost, prostrano podozrenje. Masovni atentat i niegova posledica — masovna panika iesu sredstva (ukoliko drastičnija, utoliko sigurniia) da se postigne nmešto drugo, zamnšnije, kucikamo opasnije. Da' se. naime, vokaže — kako je antikomunistička diverziia mogućna, kako iu je lako izvesti, to iest — da je došlo njeno vreme, i vreme mjenih »mozeova« i »ritera«. Plamen mučke bioskopske eksploziie ieste sipnal nrethodnice: on obasiavna one koji ga čekaju. Upozorava. me?ntim, i mas. On je znak na nebu između dva taborišta.
Ne smemo ustuknuti. Reč je o maiapsolufniiem od svih zločina: n skrnmavljeniu stvarnosti, sledstveno — o akcentovaniu besperspektive,
o pokušaju imištenja budućnosti. Moramo znati: pored svih naših nesporazuma, uprkos svih nesuglasica, imamo samo jednu, sudbinski izabramu istoriju — dalju borbu za socijalizam; i samo jednu sudbinski izvojevanu snovu te borbe — ovu stvarnost. Mladića ne možemo dići iz groba, niti devojci vratiti njenu radost devojačku. Ali možemo biti zavetno odgovorni pred njima. Učinimo da budu čovečne žrtve našeg sveta, komun/istićkog, a ne žrtvena zamorčad njihovog, [ašističkog. Dragoljub S. Ignjatović
NOVINART I UNIVERZITET
NA PROŠIRENOJ SEDNICI Predsedništva Saveznog odbora Saveza novinara Jugoslavije, održanoj 25. juna u Beogradu, kako nas u svome 159. broju obaveštava »Naša štampa«, vodila se živa debata o držanju štampe za vreme događaja na Bcogradskom univerzitetu i o ocenama studentske akcije u našoj štampi, kao i o reagovanju
javnosti na te ocene. Donosimo naikarakterističnije izvode iz te diskusije.
TIHOMIR MILAŠIN, urednik Radio-Sarajeva:
| »...Jane znam kako je sve bilo u kojoj republici, al; smo se mi u Bosni i Hercegovini isto tako nalazili u procepu između ova dva faktora, dva pritiska, Da ne govorimo tu još o građanima, o javnosti koja je vizavi studćnata opet zamerala štampi, da na određemi način ovaj ili onaj list, ova ili ona radio-štanica, favorizuje studentske zahteve ili njenim određenim pisanjem, neodmjerenim postavlianjem praktično potpomaže sumnjive clemen-
Nastavak na 2, strani
(